Lastavica

Kako izgleda kad isplovite na Dunav

i otpevate mu kantatu?

Svojim pesmama Simo Vasić napisao je kantatu neuhvatljivoj
ljubavi i Dunavu.

Promociju je otvorio predsednik Društva
književnika Beograda Zoran Škiljević, a
vodila sekretar Društva, Anka Stanojčić.

O pesmama Sime Vasića govorili su recenzenti,
književnici Miodrag D. Ignjatović,

Vasa Radovanović

i Srećko Aleksić

Skup je pozdravio i počasni član Društva književnika
Beograda Dragan Kolundžija.

Poetsku ogrlicu nizalo je četvero pesnika, kazujući
Simine stihove: Mirka Dabović

Olivera Šestakov

Buket

rekoše mi da ćeš na stanicu nade
vozom ljubavi pre sunca stići
ustadoh i brzo se obukoh
i pođoh da te dočekam
kroz polja velegradska jutro je bauljalo
gaseći zakasnele svice
kada dođoh do klupe na kojoj smo sinoć
pleli venčiće ljubomore
zastadoh
počeh te dozivati
probuđeni Dunav grohotom mi se nasmeja
ne znam zašto pozajmih čekić od kovača
jednim udarcem razbih klupu
a venčićima okitih vrbu
potpuno slomlje siđoh na stanicu
tamo pronađoh kofer sećanja
i oči kako stranice leksikona oprašuju
ponadah se da ću te opet videti
izađoh na peron s buketom zagrljaja
u ruci

Milan Savić

i Olga Blažova

Zora

vrbe otmene i lepe čekale su vrapce
da prostru zlatne kovrdže po keju
dok sam ja i dalje s prozora ispraćao
poslednje kapi noći
i pričao leptirima o proleću
proleću koje bi jednom s tobom
i nikad više
sunce koje sam sinoć zakopao u baštu
proklija
njegove izdanke ponudio sam Dunavu
osluškujući njegovu pesmu
pogleda uprtog u kej čekao sam
čekao rađanje
tvoje
uzalud

Videćemo se ponovo na promociji 10.broja časopisa
"Beogradski krug kredom".

Davno prošlo vreme, živeli smo u Metkoviću pre selidbe
u Makarsku. Bila sam član dečje ekipe koja se pela svuda
i znala svaki kutak Metkovića. Pored Neretve, u centru grada
nalazio se lepo uređeni park. U njemu su jednog proleća
cvetale perunike. Deca ko deca, ubrala su poneku. Naišao je
čuvar i pojurio nas. Većina dece je izjurila uz stepenice parka.
A ja, pametnica, našla da se verem uz ogradu. To je znatno
sporije od stepenica, ustanovila sam kad sam dobila batine
od čuvara, jer je jedino mene uhvatio.
Godinama posle toga i sam pogled na perunike me je boleo.
Prošlo je jako mnogo godina dok nisam oprostila cvetu koji
nije bio kriv.