Lastavica

Priče starog receptara

Gastronomija — Autor lastavica @ 05:47



Pet puta sam u toku svog života prepisivala svoj receptar. 
Ovaj sadašnji ima lepu posvetu koja je njegov moto.



Kad bih prepisala receptar, za stari bi se neko grabio, neko
od onih koji znaju koliko volim kulinarstvo. I čuvaju ona četiri
vrlo pažljivo.

Sad je u njemu oko 1200 proverenih recepata. Svaki ima svoju 
ocenu, ime onoga od koga sam dobila recept ili ime kreatora 
jela. Nekad sam to ja. Nekad moj sin. Uglavnom prijatelji.

Ako bi umeo da priča, šta bi nam pričao? Istorijat nekih jela?
Priče o gastronomskim uživanjima? Pomešajmo sve to, pa krenimo.

Nazdravljam za sva gastronomska zadovoljstva koja su
nastala po ovom receptaru i tek će nastati!

 


Nova godina, drugi put

Slavlja — Autor lastavica @ 06:39



Lepo je imati povode za slavlja. Eto, ja slavim dva Božića 
i dve Nove godine. Zar to nije bogatstvo?



Mesto dešavanja: hotel "Tiski cvet", Novi Bečej.


Sviraju "Boemi", za svaku preporuku


Počnimo zdravicom

Dodajmo malo začina



Pa dosta čarolije




I nazdravimo šampanjcem u ponoć!

Lepih želja nikad previše! Srećna vam i ova nova godina!


Još malo smeha

Humor — Autor lastavica @ 18:41

Da bi čovek bil sretan u životu mora nekim ljudima odlučno reči NE!
Pogotovo matičaru...



Posle operacije, muškarac se budi i pita doktora:
- Doktore, kako je prošla operacija?
- Pa, vidite, od danas ste žena.
- Kako, šta ste to uradili, ne mogu da verujem, upropastili ste me!!!
- Vi žene ste uvek nezadovoljne!




Srećna žena nosi potkovicu u torbi, 
a pametna žena ima svog konja...





Jasno mi je za udate..
Al' od čega polude ove što nemaju muža?




Subotnji humor

Humor — Autor lastavica @ 05:58

On: Draga, auto mi je na servisu, vozil bum se par dana Smartom!
Ona: S kojom Martom????????


Kažu da se u meni skriva genijalac! 
Pa svaka mu čast! Jako se dobro skriva...



Žena se hvali frendicama: -Posvađala sam se s mužem na 
mrtvo ime! Onda sam mu stavila Viagru u kavu! Da ste samo
vidle kak je hodal cijeli dan za menom i ispričaval se...



Svi muškarci su dobri glumci! Ako mislite da vaš nije, 
onda je jaaaaako dobar glumac.



Bračna matematika: Ljubavnica je ogromni udar na bračni 
budžet! Ali, ako žena ima ljubavnika, može se uštedit gomila para...


Muž: -Draga, moram ti nekaj priznati! Kad vodim ljubav s tobom 
mislim na druge žene! 
Žena:- Sram te bilo! Ja s kim god da vodim ljubav uvijek 
mislim na tebe...


 


Spoznaja krajnosti

Književnost — Autor lastavica @ 06:03



U Društvu književnika Beograda predstavljena je četvrta knjiga 
Blagice Antić, zbirka njenih pesničkih bisera.



Uvodnu reč dao je Predsednik Društva književnika Begrada,
Zoran Ilić. Vođenje promocije nastavila je sekretar i voditelj Društva, 
Anka Stanojčić.

Blagica Antić je pročitala četiri pesme

Anka Dinić je nastavila sa naredne četiri pesme

Anka Stanojčić je izabrala sledeće četiri.

 



PESNIK

U tišini pesmu svoju kuje,
njen uzdah pesnika miluje.
U mislima prošlost sad skriva,
na papiru san - životom se sniva 

Zenice lepotu u sebe upijaju,
niotkud prave novu čaroliju.
Pesnik - sa olovkom poput violine,
raspiruje sreću, ali i trag gorčine.

U zenicama do granica beskraja,
razliva se lepota nebeskog sjaja.
Šapat reke osluškuje se setno,
Sunce poskakuje na talasu spretno.

Priroda u sebi slika se verno,
sve je tako malo, a opet neizmerno.
Samo neka snaga u grudima traje,
samom sebi pesnik novu snagu daje.



VERUJ

Iako život ume da zaboli,
za iskušenja - ti se sada spremi.
Podigni glavu, još jače voli,
ne stoj u mestu, samo dalje kreni.

Sve što te u srcu tišti i guši,
niko to ne zna i ne treba da zna.
Budi uvek čist u sopstvenoj duši,
latica u polju, tako mirisna.

Ožiljci ostaju da žare i peku,
pusti neka idu niz planinsku reku.

U čoveku je snaga, ista kao u steni,
izdrži još noćas, izdrži do jutra.
Kada je najteže - prema sebi kreni,
pred tobom je život, u tebi je sutra.


Recenzent knjige Srđan Simeunović Sendan kazivao je svoje
impresije o knjizi, autorki i pročitao svoju recenziju.


Autorka je naglasila dve nagrađene pesme i dala završnu reč.

Posećenost je bila odlična, a autorka se umorila potpisujući knjige.



 


Fascination

Priče — Autor lastavica @ 05:39



Kad je upoznala svog budućeg supruga, mislila je da je kraj njenom 
traganju. Stamen, čvrst, postojan u izražavanju ljubavi, činio joj se 
čovekom koji zna šta hoće i ume to da sprovede, ne kao Prvi. 
Razvila se ljubav drugačija od one prve, ali čista i iskrena. Kad je 
krenula njemu na venčanje, zazvonio je telefon. Levin se javio, 
tražio da je vidi. Doneo je knjigu posvećenu njoj. „Kiti, kraljici mojih 
žena.” Nije ga videla, otputovala je u pratnji oca, odlučna da ne 
popusti. Kasnije je stiglo pismo u kojem je rekao da je knjigu spalio,
da stihovi nemaju vrednost kad ih ona neće.
Njene bračne godine su tekle s oscilacijama. Jednog dana srela je 
Levina, na ulici su se sudarili pogledi, njegove se usne razvukle 
u osmeh, pritrčao je. Seli su u park da popričaju. Oženio se ženom 
koja ga je mnogo volela, imaju ćerku Dubravku, ne ide, pred razvodom
je. Ubeđivala ga je da vredi spašavati brak jer ga ta žena voli onako
kako ona nije umela. Slušao ju je i često dizao oči ka nebu, nasmejan,
u neverici što je vidi, kao da je Bogu zahvaljivao. Kad su se rastali, 
ušla je u autobus, on joj je mahnuo, pa se setio i u panici doviknuo: 
„Kako ti je sada prezime?”
Viknula je odgovor, glas se izgubio u škripi točkova, da li je čuo? 
Znala je gde je, šta radi, ali ga nije potražila. 
I posle dvadesetak godina listala je novine detaljnije nego obično. 
Pretrnula je. Sa strane ispunjene čituljama gledale su je poznate oči. 
Levin je preminuo, u potpisu ćerke dopisuju mamu. Znači, dobio je
i drugo dete, pa se razveo. I taman da sklopi novine, primeti drugu
čitulju. Njegova saradnica napisala je odu svom šefu koga je očigledno
volela. Najnežnije reči ljubavi zažuborile su iz čitulje. Nekako je bila 
mirnija kad je to pročitala. Nadala se da je bar na kraju voleo i bio 
voljen kako je zasluživao. 
Otvorila je muzičku kutiju i baletani su počeli da se vrte uz „Fascination". 


 


Pismo

Priče — Autor lastavica @ 07:06



Draga Kiti!
Ne, sad bih hteo da ti kažem najlepšu, najtopliju, najsvečaniju reč. 
Nemoguće je. Jer, danas je ponedeljak, .. .. ..... Za mene sigurno 
presudan dan. Početak kraja. Da, Tebi se verovatno i ovo čini 
bezvredno, jednostavno, smešno.
Iako sam divljak bio, to samo za sebe. Drugi nisu morali da osete 
moje propadanje. A oni (imalo je i takvih), koji su se za to osobito
trudili, sami neka smiraj traže. Ja sam sve i svakoga oslobodio sebe.
Da mila, da Kiti! Dolazi i moj potpuni kraj! Ne žalim. Ne plačem.
Radujem se. Bilo je dosta dana kad sam s Tobom zvezdano živeo. 
Ako bi mi se dani patnje odužili samo bih tužan bio. Da li shvataš? 
Verovatno ne. No, kad-tad, ranije ili najzad shvatićeš. Žao mi je što
neću stići da učinim poslednji korak. Delo. No, ništa. Možda nije ovo 
oproštajno poslednje pismo. Ali, 99,99% je moguće da je ovo pravi 
i neizbežni kraj.
Ti, najdraži stvore, jedina ljubavi moja, da li sad shvataš sve? 
Možda ti je nelogično?
Ne mari. Ja se na Tebe ne mogu ljutiti. Nisam nikad ni mogao. 
Jer, voleo sam Te sasvim, potpuno, ili, da se izrazim kao Ti, „matematički”, 
imao sam Te u srcu, mislima i ljubavi 100 %! Zato sad, na kraju svega
što sam ja, srećan sam što sam imao Tebe. O, kako sam mnogo, 
mnogo srećan bio!
Nisam bio čovek koga si Ti želela. Nisam bio princ ni mladić snova. 
Bio sam odveć i u celom običan čovek. Najobičniji od svih običnih. 
Nisam imao šta da Ti dam. Ja sam bio sav, duhom i telom ljubav. 
Ljubav rođena za takvu devojku kao što si bila Ti. Dakle, i jedino je 
moglo biti da pripadnem Tebi. Tako je i bilo.
Ali, premalena je bila moja ljubav. Tako neznatna da Tebi nije ni suze 
jedne značiti mogla. O, Kiti, o najrođenija moja!
Znam, nećeš dugo čekati. Osećam to, osećam, previše slutim svoj kraj.
Ne, ljubavi, ne prebacujem Ti. Naprotiv. Želim da Ti poslednji dar dam:
Kiti, prosta ti moja ljubav bila! Zbogom!
S.


(nastavak sutra) 

Levin

Priče — Autor lastavica @ 05:45



Blizu je nekada bio kiosk sladoleda, najuspešniji na plaži, na kom je
tog burnog leta prodavala sladoled i lomila srca. Nije tako htela, nego 
se samo nameštalo. Posle Prvog, dugo nije mogla da voli nikoga, a 
oni su je tražili… S. iz Sredske pojavio se u pogrešnom periodu i to 
mu je bila nesreća, krivica i greh. Zaljubio se u trenu, bez ostatka i 
rezerve, srce bi iz grudi da izvadi i da joj ga da. Ona pak, nesposobna 
da voli novog, kivna na sav muški svet i toga nesvesna, prihvatila je 
udvaranja iz sažaljenja. Ništa joj se nije dopadalo kod njega, čak ni 
poljupci s ukusom i mirisom duvana (Posle njega nijednog pušača 
nije puštala ni na puškomet). Zvao ju je Kiti, želeo da bude njen Levin. 
Od njega je dobila svoju prvu pesmu, prelepi katren koji rado samoj 
sebi recituje kad je tužna:
„U tvojim očima
gladne
kao svetiljke
gore dve zalutale zvezde”.
Obožavao je kad ona svoju dugu kosu prebaci preko levog ramena, 
tad ju je najviše voleo. On se zaljubljivao sve više, ona sebe ubeđivala 
da joj je dobro s njim, da će ga zavoleti. Kovao je planove, kule u 
vazduhu gradio, video njihovu zajedničku budućnost. Jurio za njom 
gde god bi otišla, samo bi osvanuo pred kućom. Poklonio joj je japansku
muzičku kutiju u kojoj je mali baletski par plesao valcer „Fascination”. 
Sve više ju je gušila njegova ljubav i zahtev da mu kaže te dve slatke 
reči. A one nikako da joj pređu preko jezika. Pomenula mu je malu ružu, 
nije smela. Od tog trena vezao se za nju i u svakom je pismu tražio. 
Bilo joj ga je žao, pa mu je poklonila ružicu. A sažaljenje je loša baza za 
ljubav. Krila je dobio kad mu je ružica stigla, knjigu počeo da piše. 
Ona je pokušavala da ga malo umeri u izražavanju ljubavi, nije uspevala, 
na sve je reagovao vrlo bolno. Reče joj da je kod nje sve naj, ona ga 
najbolje poznaje i najviše muči. Svaki njen korak povlačenja propratio 
bi silovitim napredovanjem. Kriv a nekriv. Osećala se zagušenom, 
udavljenom.
Konačno, rekla mu je da ne ide tako dalje, da ga ostavlja. Krik se 
njegov prolomio, sve su brane popucale, reke se izlile. Ona je ostala 
neumoljiva. Dolazio je, molio. Ništa. Pisao je, vraćala mu je pisma. 
S vremenom sve je manje pisao, a sve bolnije. Mislila je, zaboraviće.
I dobila je godinu dana kasnije najtužnije pismo, kakvo nikad pre i 
nikad kasnije nije primila.




(nastavak sutra)

Božić

Fotografija — Autor lastavica @ 06:57



Domaćin na Badnje veče unosi badnjak. On simbolizira hrast 
koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus 
i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu.


Na trpezi je obavezno i Božićno žito. Prema verovanju, 
ono pokazuje koliko će naredna godina biti berićetna, a
svetlost sveće ili kandila koja probija put kroz zelenilo 
pšenice - obasjava dom domaćina u narednoj godini 
životnošću, srećom i toplinom.

Položenik pali badnjak. Ako on lepo gori, sa mnogo 
varnica, godina će biti srećna i puna blagostanja.

Domaćica mesi česnicu u koju stavlja srebrni ili zlatni novčić. 

Domaćin lomi česnicu redom i namenjuje komade putniku 
namerniku, položeniku, kući, domaćinu, domaćici, ukućanima. 
Onaj koji u svom komadu česnice nađe novčić, imaće srećnu 
godinu. Prošle godine sam ga dobila ja i imala sam vrlo lepu 
i uspešnu godinu.

Srećan Božić svima koji ga slave po 
julijanskom kalendaru!
Hristos se rodi!

Badnje veče

Fotografija — Autor lastavica @ 22:06



Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, 
svetom drvetu Slovena. 


Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže 
medom, a nakon toga se pali i počinje "džaranje". To je običaj čačkanja 
i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči "koliko iskrica toliko srećica, 
koliko varnica toliko parica, zdravlja...". To izgovara i položajnik koji 
ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i "džara" vatru.


Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jede riba, pasulj, 
kupus i suvo voće.

Na zdravlje vam i veselje Badnje veče!


Nedeljni humor

Humor — Autor lastavica @ 06:51









Mudra žena zna kad treba da ućuti. 
Pametna iskoristi pravo veta!



Humor za subotu

Humor — Autor lastavica @ 06:43














 


Malo humora

Humor — Autor lastavica @ 07:26






Voze se u vozu Kinez, Amer, Irac i Hrvat. 
Nakon nekog vremena Kinez izvadi iz torbe šaku pirinča i baci kroz
prozor, a na začuđene poglede odgovori kako toga u Kini imaju 
za bacanje. Amer k'o Amer, izvadi iz novčanika nešto dolara i 
baci kroz prozor, jer toga, kaže, kod njih ima za bacanje. 
Nastave se voziti u miru ali Irac sve češće pogledava u Hrvata, 
a kad ovaj shvati vikne: -Ajme meni, molim te nemoj!















 


Imamo iznenađenje za Vas!

Priče — Autor lastavica @ 07:10



U mom rodnom kraju svi plešu i ja sam počela sa 15 godina da izlazim
na igranke. U plesu sam bila prošena dva puta, a da ničeg drugog nije
bilo između partnera i mene. Samo ples. Na prvi ples je planula ljubav 
između moje najveće ljubavi i mene. Najsrećnija sam kad plešem i 
često izjavljujem da najveće zadovoljstvo čovek dobija u seksu, a ako 
ga nema, skoro isto takvo u plesu, pa je nekad ples zamena za seks.
I najbolja zabava mi je dosadna ako se ne pleše. 
Tako se desilo da je jedna velika kompanija priređivala izuzetno 
prednovogodišnje veče u hotelu „Hyatt”. Divno dekorisana sala, usluga 
na visokom nivou, bend ima sjajan repertoar, svi se služe, ali niko ne 
pleše. Mrtvo. I shvatim, znajući ekipu, da menadžeri kompanije, odlični 
plesači, ne počinju ples pre direktora, kojem to ne pada na pamet. Veče
će propasti samo zbog tog „sitnog” detalja. Vreme je za akciju. Tiho
pozivam jednu od menadžerki i tražim da kaže direktoru, da se očekuje 
da on otvori ples, a ako nema s kim, ja se javljam kao dobrovoljac. 
Videla sam trenutak kad mu je prenosila poruku, on je pogledao u 
mom pravcu (nismo se ranije poznavali) i ja sam diskretno podigla čašu 
da nazdravim. Kimnuo je glavom i krenuo prema bendu. Dogovorio se 
s njima i oni su počeli da sviraju neku mirniju melodiju. Direktor je prošao 
između prvog reda stolova, gde su sedeli važniji gosti, došao do mog 
stola i naklonio se. Ustala sam i stupili smo na podijum za igru. Za malu 
zaveru niko osim nas troje nije znao. Osetila sam šok svih prisutnih i 
pitanje, zašto je baš mene izabrao. 
„Hvala Vam za ideju, ja se ovoga ne bih setio!”
„Svi čekaju Vas, a bila bi šteta da propadne ovakvo veče!”
Čim sam to rekla, okružili su nas plesni parovi iz firme, a onda se podijum
ispunio brojnim plesačima. Svi su samo čekali znak za početak! Kad me je ispratio na mesto, birali su me mnogi. Oko mene je bila najveća 
gužva u igri. 
Pri kraju izuzetno uspele večeri u kojoj se non stop plesalo, direktor se 
progurao do mene i rekao: „Hvala Vam, ne bi bilo ovako lepo da nije bilo Vas.”
Pitala sam se, hoće li izvući neki zaključak iz ove epizode. Dobiću odgovor.
**
Sledeće godine, nakon niza povreda moja fizijatrica Verica mi je naredila 
vežbe. Ne volim to. Plivanje! Može, u moru. A bazen? Ne, ne može bazen, 
tu se dobijaju infekcije koje baš ja lečim. 
„Pa nešto moraš!” rekla je ona ljutito.
„Ne volim vežbe. Ja volim da plešem!”
„Pa pleši?”
„A gde naša generacija može da pleše?”
„Stvarno, nema. Da napravimo?”
I tako smo nas dve osnovale plesnu grupu koja je dva meseca plesala kod 
prvog trenera, Ace. Imao je pogodan prostor na Slaviji i svima je bilo 
zgodno da tu stignu subotom uveče. Kad je izgubio taj prostor, dugo je 
nastojao da nađe pogodan da zadrži moju grupu, ali nije uspevao, pa smo
prešli kod Ivice i ostali u njegovoj plesnoj školi pet godina.
U toku drugog meseca kod Ace dogodila se zgoda gde mi je to znanje 
dobro došlo. Ona ista kompanija od prošle godine priređivala je 
prednovogodišnje slavlje u istom hotelu „Hyatt”, sa istim bendom i sjajnim
programom. Kako sam se pridružila na uvodnom koktelu, jedna menadžerka
mi je poverenički šapnula: „Imamo iznenađenje za Vas!”
Setiće se plesa od prošle godine, pomislila sam. I pre otvaranja plesa 
nastupila su tri takmičarska plesna para poznate plesne škole sa latino 
potpurijem. To je to iznenađenje, bila sam sigurna. 
Ali menadžerka mi prilazi i ponovi: „Imamo iznenađenje za Vas!” 
I na to voditelj programa najavi da će plesači pronaći dobrovoljce u sali i 
zaplesati ča ča ča! Prvi se plesač uputio prema meni i izveo me. 
Izvođenje drugih je bilo sporije, pa sam imala vremena da partneru 
objasnim šta sam od ovog plesa naučila za dva meseca: osnovni korak, 
promenadu, kontrapromenadu i spot okret. Držaće se toga. Ostali izvedeni 
nisu bili plesači, pa smo moj partner i ja pobrali najviše pažnje i aplauza. 
Još da dva velika video bima nisu sve snimala, ne bih imala toliku tremu! 
Kasnije, kad sam pričala sinovima (odličnim plesačima), grdili su me zbog
treme i što nisam još bolje iskoristila šansu da plešem sa vrsnim plesačem. 
Nisu razumeli kakve veze ima to što su svi gledali svaki moj korak!


 


Novogodišnji humor

Humor — Autor lastavica @ 08:24



Još malo novogodišnjeg humora -..





Sutra otopljenje, kažu.
Otpadaće ledenice sa krovova.
Povedite svekrvu, da razgledate izloge


Prodavac knjiga nudi plavuši:
-Prodajem dve knjige po ceni od po 100 dinara komad!
-Ne znam, skupo je to.
-Evo, ako je skupo, kupiš jednu za 200 dinara, a drugu dobijaš 
besplatno!
-E, to je već mnogo bolja ponuda!



Kakva je razlika između muškarca i svinje?
Svinja ne postaje muškarac nakon pola litre rakije!



Lekaru kod kuće zazvoni telefon, zovu ga kolege na kartanje.
-Dolazim odmah!- vikne on u slušalicu.
-Zar je tako hitno?- upita ga žena.
-Jako, draga! Već su tri doktora tamo!



Mafijaški sin (iz Zemuna) piše pismo malom Isusu za Božić:
"Dragi Isuse, ja bih želeo...."
Digne se, zgužva papir, baci u smeće, ode do dnevnog boravka, 
uzme kip Bogorodice i stavi ga u fioku.
Vrati se do stola, uzme olovku i počne pisati:
"Ako želiš ponovo da vidiš majku..."






Powered by blog.rs