Lastavica

Blizu je nekada bio kiosk sladoleda, najuspešniji na plaži, na kom je
tog burnog leta prodavala sladoled i lomila srca. Nije tako htela, nego 
se samo nameštalo. Posle Prvog, dugo nije mogla da voli nikoga, a 
oni su je tražili… S. iz Sredske pojavio se u pogrešnom periodu i to 
mu je bila nesreća, krivica i greh. Zaljubio se u trenu, bez ostatka i 
rezerve, srce bi iz grudi da izvadi i da joj ga da. Ona pak, nesposobna 
da voli novog, kivna na sav muški svet i toga nesvesna, prihvatila je 
udvaranja iz sažaljenja. Ništa joj se nije dopadalo kod njega, čak ni 
poljupci s ukusom i mirisom duvana (Posle njega nijednog pušača 
nije puštala ni na puškomet). Zvao ju je Kiti, želeo da bude njen Levin. 
Od njega je dobila svoju prvu pesmu, prelepi katren koji rado samoj 
sebi recituje kad je tužna:
„U tvojim očima
gladne
kao svetiljke
gore dve zalutale zvezde”.
Obožavao je kad ona svoju dugu kosu prebaci preko levog ramena, 
tad ju je najviše voleo. On se zaljubljivao sve više, ona sebe ubeđivala 
da joj je dobro s njim, da će ga zavoleti. Kovao je planove, kule u 
vazduhu gradio, video njihovu zajedničku budućnost. Jurio za njom 
gde god bi otišla, samo bi osvanuo pred kućom. Poklonio joj je japansku
muzičku kutiju u kojoj je mali baletski par plesao valcer „Fascination”. 
Sve više ju je gušila njegova ljubav i zahtev da mu kaže te dve slatke 
reči. A one nikako da joj pređu preko jezika. Pomenula mu je malu ružu, 
nije smela. Od tog trena vezao se za nju i u svakom je pismu tražio. 
Bilo joj ga je žao, pa mu je poklonila ružicu. A sažaljenje je loša baza za 
ljubav. Krila je dobio kad mu je ružica stigla, knjigu počeo da piše. 
Ona je pokušavala da ga malo umeri u izražavanju ljubavi, nije uspevala, 
na sve je reagovao vrlo bolno. Reče joj da je kod nje sve naj, ona ga 
najbolje poznaje i najviše muči. Svaki njen korak povlačenja propratio 
bi silovitim napredovanjem. Kriv a nekriv. Osećala se zagušenom, 
udavljenom.
Konačno, rekla mu je da ne ide tako dalje, da ga ostavlja. Krik se 
njegov prolomio, sve su brane popucale, reke se izlile. Ona je ostala 
neumoljiva. Dolazio je, molio. Ništa. Pisao je, vraćala mu je pisma. 
S vremenom sve je manje pisao, a sve bolnije. Mislila je, zaboraviće.
I dobila je godinu dana kasnije najtužnije pismo, kakvo nikad pre i 
nikad kasnije nije primila.