Fascination
Kad je upoznala svog budućeg supruga, mislila je da je kraj njenom
traganju. Stamen, čvrst, postojan u izražavanju ljubavi, činio joj se
čovekom koji zna šta hoće i ume to da sprovede, ne kao Prvi.
Razvila se ljubav drugačija od one prve, ali čista i iskrena. Kad je
krenula njemu na venčanje, zazvonio je telefon. Levin se javio,
tražio da je vidi. Doneo je knjigu posvećenu njoj. „Kiti, kraljici mojih
žena.” Nije ga videla, otputovala je u pratnji oca, odlučna da ne
popusti. Kasnije je stiglo pismo u kojem je rekao da je knjigu spalio,
da stihovi nemaju vrednost kad ih ona neće.
Njene bračne godine su tekle s oscilacijama. Jednog dana srela je
Levina, na ulici su se sudarili pogledi, njegove se usne razvukle
u osmeh, pritrčao je. Seli su u park da popričaju. Oženio se ženom
koja ga je mnogo volela, imaju ćerku Dubravku, ne ide, pred razvodom
je. Ubeđivala ga je da vredi spašavati brak jer ga ta žena voli onako
kako ona nije umela. Slušao ju je i često dizao oči ka nebu, nasmejan,
u neverici što je vidi, kao da je Bogu zahvaljivao. Kad su se rastali,
ušla je u autobus, on joj je mahnuo, pa se setio i u panici doviknuo:
„Kako ti je sada prezime?”
Viknula je odgovor, glas se izgubio u škripi točkova, da li je čuo?
Znala je gde je, šta radi, ali ga nije potražila.
I posle dvadesetak godina listala je novine detaljnije nego obično.
Pretrnula je. Sa strane ispunjene čituljama gledale su je poznate oči.
Levin je preminuo, u potpisu ćerke dopisuju mamu. Znači, dobio je
i drugo dete, pa se razveo. I taman da sklopi novine, primeti drugu
čitulju. Njegova saradnica napisala je odu svom šefu koga je očigledno
volela. Najnežnije reči ljubavi zažuborile su iz čitulje. Nekako je bila
mirnija kad je to pročitala. Nadala se da je bar na kraju voleo i bio
voljen kako je zasluživao.
Otvorila je muzičku kutiju i baletani su počeli da se vrte uz „Fascination".
