Lastavica

Zar nije vreme za vikend smeh kod Lastavice?

U foto grupi koju vodim - svakog dana biram naslovnicu i pravim 
poveći broj kolaža, zavisno od toga koliko je zadana tema 
zainteresovala članove i koliko su fotografija objavili. Na temu „Psi“ 
stiglo je najviše fotki. A na temu „Kišobrani“ osrednji broj, ali sve
fotke odlične. Sad je najvažnije izabrati naslovnicu. Dva su 
kriterijuma: fotografija mora zablistati i autor ne sme da ima 
naslovnicu poslednjih 45 dana (na toliko okrećem krug). 
Izaberem jednu sa dva kišobrana, jednostavan narandžasti i crni 
na kojem piše Logitech. Autorka se zahvali i doda da je jedan 
od njih poklon od sina. Tek onda se vratim na kratku prepisku s 
njom od pre par meseci, gde je napisala da joj je sin bio predstavnik 
Logitech-a i umro naglo od infarkta... Smrzla sam se.
I kako verovati da postoji slučaj? Nema ga.

Naš poslednji zlatiborski dan sviće.

Mestimično su livade s još visokom travom, u kojoj ne znate 
gde gazite.

Drugde su kosili livade, pa tu više ne upadamo u trave 
do pojasa.

I zrikavcu se vidi dom

Vraćamo se na ručak

Hoćemo li još jedan krug po livadama?

Mali pas čeka nas kod Zelenkade. Pita jesmo li mu
nešto donele. Jesmo, fine zalogaje od našeg ručka.

Završavamo medicinske kontrole.

Vreme je za povratak. Evo tvrđave iznad Užica.

Avala kaže da smo skoro stigli... AnaM nam maše.
Zlatiborske priče su završene.