Jesen u meni caruje...
U Društvu književnika Beograda mnogi članovi su doneli svoje
knjige i veče smo počeli predajom knjiga za bolničke biblioteke
sekretaru Sekcije za humanost i umetnost SLD Slavici
Žižić Borjanović.
Zatim smo počeli tematsko veče, inspiracija je bila jesen.
Jesen u meni caruje, rekli su stihovi preminulog osnivača DKB,
Tomislava Miloševića, koje je kazivala Ljiljana Surić Lambić.
Priču "Jesenje lišće" je pročitala sekretar DKB Anka Stanojčić,
uz muzičku pratnju Slađane Belko.
Predsednik DKB Zoran Ilić pročitao je pesme naše
članice Tanje Pajić.
Redom su svi uzeli učešća u raznolikom kazivanju u prozi
i stihu o tome kakav uticaj jesen ima na naše živote:
Slađana Belko
Vjera Garović
Nadica Ilić
Vera Pavlović
Gordana Rusinkov Marković
Milivoje Jozić
Vjera Raičević
Slavka Stanikić
Dušan Živančević
Miša Lazar
Zoran Škiljević
Mirko Škiljević
Marina Stanišić
Stanko Janjušević
Srđan Simeunović Sendan
Simo Vasić
Srećko Aleksić
Zlatibor Radovanović
Dr Predrag Dugalić
Greši ko misli da poezija nema budućnost. Evo naših mladih:
Marija Cvetinović i Miloš Nastić.
Znam da ćete pitati za bar deo sadržaja večeri. Evo moje pričice:
„Jesenje lišće“
Nisu nikad ranije plesali. Ona je znala da je on odličan plesač,
ali ga je samo gledala s drugima. Zgodan i visok, gospodin u
punom smislu reči, za nju je pripadao nekoj drugoj i samim
tim nije bio zanimljiv.
Odličan bend je svirao, malo je ljudi plesalo. Zaista čudno,
nekako su svi bili dremljivi i inertni. Na podijumu su se vrtela
dva para kad su zasvirali „Jesenje lišće“, divan stari bečki
valcer. On je prišao i naklonio se. Ustala je, pomalo nesigurna
u svojoj plavoj haljinici. Dopratio ju je na podijum i zavrteli
su se. Ali kako! Kao jedno. On je savršeno vodio, ona ga je
pratila kao da su čitav život plesali zajedno.
I kad se valcer završio, oboje su znali da ništa više neće biti isto.
A evo i haiku priloga.
Čamac uz rivu
starim sidrom prikovan.
Jesenja bura.
Drvo osuto
šarenim prekrivačem.
Jesen samuje
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi