Uvek govorim da ne postoji slučaj i drugo, da je veoma važan
svaki detalj u vaspitavanju dece. Uverila sam se pre neki dan
u oboje.
Sinove sam vaspitavala jednako. Stariji je uzeo više tatinih gena,
a od mene organizaciju. Mlađi je likom i osobinama na mene.
Od malena je fasciniran Japanom. Skuplja sve što je japansko.
Svi prijatelji mu donose japanske suvenire. Čita japanske
autore, na polici drži katanu. Trenirao je karate. Uspeo je već
tri puta da detaljno obiđe Japan, a i ponovo će.
Pre nekoliko dana pokazuje svojoj dragoj sobu u kojoj je kao
mali spavao. Otvara ormare i pokazuje slike zalepljene na
vratima, s unutrašnje strane. Japan, japanski vrtovi, gejše.
„Od malena pamtim da je mama polepila ove slike i ja otada
zamišljam Japan!“
I eto razloga za sve. Fascinacija Japanom potekla je od slika
koje sam isekla iz japanskog kalendara, poklona komšinice
koja je radila u japanskom predstavništvu i donosila te prelepe
kalendare. Uvek mi je bilo žao da posle te slike bacim i ormari
su ukrašeni japanskim motivima. Da će toliko uticati na jednog
od sinova, nisam ni slutila. Sada znam.
Okružimo se lepotom, to itekako utiče na pogled na svet
koji će naša deca steći!
(Fuji snimljen iz Šinkansena, sinovljeva fotografija)
