Lastavica

Plovidba do Jelse

Putopisi — Autor lastavica @ 07:16



Vreme je za plovidbu brodom "Makarski jadran " od Makarske
do Hvara i Brača.




Kapetan Mito vozi pored obale i sve lepo slikam, i plažu Nugal



...i hotel "Jadran", Tučepi.

Tučepi imaju divnu otvorenu plažu, svu u hladu borova.

Tu primamo goste,

...pa nastavljamo u hvarski kanal. Sve nijanse plave...



Svaki gost dobija svoju pesmu, kapetan nije nikoga zaboravio.
Stalno nas nutkaju, kafa, lozovača, sokovi, vino...

Pre Hvara ručamo najbolju skušu.

Glave dobijaju galebovi koji nas prate.

Bližimo se Hvaru.

Ostajemo jedan sat u Jelsi.



Dovoljno za šetnju




Pa kroz lavirint kala





Vrijeme je za sladoled

... i da poslušamo klapu koja vežba.

No baš zbog te klape zanela sam se, prijateljice takođe,
i mi smo zakasnile na brod. Već se okretao u luci... Srećom nas je
kapetan spazio i vratio brod. Eto, prvi put u životu kasnim, i to
se nekad mora desiti!


Nastavljamo prema Braču.

(nastaviće se)

 



Makarski Jadran

Putopisi — Autor lastavica @ 05:55



Makarski Jadran je najveseliji brod za koji ste čuli. Isplovljava uz
muziku i celo vreme plovidbe kapetan Mito, moj školski drug,
pušta muziku posvećenu pojedinačno svim nacijama na brodu.




Brod vozi na Hvar i Brač svim danima osim srede, kada posećuje
Korčulu.

Kapetan kaže na razglas da ga putnici mogu baciti u more ako
ne budu zadovoljni i zove mene da prevedem, jer kaže da je od mene
prepisivao u školi. Kažem mu da ću prevesti šta god želi, ali ne
dam da ga bace u more!

Celo vreme se veseli, jede i pije.




Na brodu se služi najbolja skuša koju ste ikad jeli. Šerif na
gradelama se za to brine.

Galebovi dobijaju glave ribe. Zato prate brod i vešto hvataju bačeno.


Ako gošća zna da pleše na stolu, plesom će osvojiti mornarsku
majicu. Ova plesačica je rekla da se vozila bezbrojnim brodovima,
ali na ovakvom nije bila.



Na kraju brod uplovljava u luku uz "By the rivers of Babylon", na
koju bukvalno ceo brod pleše i peva. U Vavilonu su se svi ljudi
razumeli... i ovde se razumeju, ma otkuda došli. I doći će ponovo
i ponoviće nezaboravnu plovidbu.




Eh, da je više ljudi kao što je Mito i kao što je njegova posada...
Život bi bio vedriji, a sukoba oko gluposti ne bi ni bilo.

 


Kotišina

Putopisi — Autor lastavica @ 07:46



Ako ste u Makarskoj, logično je posetiti i njenu najbližu okolinu.
To je Kotišina, u "zelenoj uvali" bez pogleda na urbanizaciju s
predivim pogledima na Hvar, Brač, Pelješac, Korčulu te obzorje
i pučinu Jadrana.



Prijatelj nas vozi asfaltnim putem, na nekim delovima strmim,
u Kotišinu, 2,5 km od Makarske, zaogrnutu Biokovom, na obodu
Biokovskog botaničkog vrta Kotišina, koji je utemeljio fra Jure
Radić, osnivač Instituta planina i more te Malakološkog muzeja
u Makarskoj.


Zašto se zove Kotišina? Tu se najbolje čuje tišina, kad ne
pevaju slavuji i grdelini.

Neke stare kuće su polusrušene, ali većina je obnovljena.


Ima i istorijskih mesta.


Izgrađeno je i mediteransko boćalište s kaparom, koji je
usadio uporni Kotišanin.


Naokolo niču nove luksuzne kuće s bazenima, uklopljene
u nagnuti teren, sa sjajnim pogledom.

Prijatelj nas vodi na vidikovce iznad Makarske.

Najlepši je pogled na Makarsku

Pokazuje svoje masline. Bogato su rodile oblice.


Doviđenja, Kotišina!

 


Moje staze

Putopisi — Autor lastavica @ 06:16



Doći u Makarsku, a ne prošeti poluostrvom Sveti Petar,
je isto kao da nisam došla. To su moje staze.


Krenimo od sidra kod "Arbun"-a

Hoćemo li uzbrdo? Nećemo, nego naokolo

Pogledajte lepoticu Makarsku


Vlasnici ovih brodića ovde piju kafu.

Ima prelepih kuća uz rivu. Vidite li kamene ribe
kako vire kroz ogradu terase?

Lepo mestašce za jutarnju kafu!

Sveti Petar čuva luku i svoje poluostrvo.


Lukobran se odavde odlično vidi.

Još ima katanaca ljubavi... traju li ljubavi u njima zaključane?

Na vrhu poluostrva je nova crkvica Sv. Petra, na mestu
urušene stare.

Kakav pogled na more! Zadivljujući.

Izlazimo kroz vrata ljubavi.

Moj omiljeni motiv, vrata ljubavi, kao na koricama moje prve
knjige.

Strme kamene stepenice vode prema moru

I evo mojih stena, na kojima tražim- i nalazim sebe...

Nastavljamo prema svetioniku Sveti Petar, koji je sada kuća
za odmor.

Tu je divna stena sa pogledom na plažu

Idemo na kupanje!


Vrata ljubavi

Čuvaš tajne generacija
što su ti se divile
kako stameno
nad morem stojiš.

Kroz tebe su samo
zaljubljeni prolazili
i prolaze
i prolaziće.

Ko ih je video
kroz tvoje kamene skute
da nasmejani silaze
znao je
nova se ljubav rodila.

Koliko će ih još
tvoja kamena krila
propustiti
dok tebe zub vremena
ne načne...

(Valcer 2009.)

Makarska

Putopisi — Autor lastavica @ 06:26



Makarska je dobila ime po selu Makar. Smestila se na padinama
visokog Biokova koje kao da izranja iz mora i štiti svoju mezimicu.


Nastala je se u prirodnoj luci između dva poluostrva, Sveti Petar
i Osejava.

Svom prelepom položaju zahvaljuje omiljenost među turističkim
destinacijama. Centar je Makarske rivijere, skupa gradića dragulja
na Jadranu. Danas ima oko 12000 stanovnika.

Smatraju je najlepšim malim gradom na Jadranu, a mene ne morate
pitati da li tako mislim, meni je svakako najlepša. Tu sam rođena,
100 m od mora, u nekadašnjoj bolnici koja je bila u krilu franjevačkog
samostana. Danas je to ponovo samostan, a bolnica je premeštena
pa ukinuta.

Njeno srce je Kalalarga, stara široka ulica, sa kaletama koje se
granaju iz nje.

Tu smo navraćale i na gastronomska uživanja u restoranu „Gastro
Diva“, koji je osnovala bivša blogerka.


Ulica izlazi na centralni Kačićev trg, nekad sa velikim vrtom, đardinom,
a danas je to kamena letnja pozornica.

U centru trga je spomenik fra Andriji Kačiću
Miošiću i crkva Sv. Marka.

Morate prošetati rivom i dočekivati brodove.

Na rivi svakako trebate videti spomenik turisti, delo vajara
Nikole Šanjeka. Lokalni galeb Jura, važna turistička
znamenitost, pokazuje grad upravo prispeloj turistiknji.

Nezaobilazan je legendarni brod „Makarski Jadran“ kojim upravlja
kapetan Mito Mravičić. U letnjoj sezoni brod vozi turiste po ostrvima,
a zatim se na njemu večerava bogat riblji izbor.

Prve večeri smo pozdravile šarmantnog kapetana i njegovu dragu
suprugu.

Novijeg je datuma lukobran koji je pregradio i zaštitio makarsku luku,
a sada je nastavak šetališta i mesto odakle se prave najlepše
fotografije Makarske.

Smestiti se možete u luksuznim hotelima

i u privatnim apartmanima, od kojih svakako
preporučujem apartmane Tamburović.

Kupati se možete na Osejavi, na velikoj gradskoj plaži,

na lokalnim plažama, na kamenim plažama Sv. Petra
i na plaži Nugal.

Laku noć, Makarsko!


Put putujem

Putopisi — Autor lastavica @ 05:56



I kako stići do Makarske? Može direktnim autobusom, 13 sati
noćne (veoma zamorne) vožnje, a ne vidite ništa. Može avion,
prevoz do aerodroma+ let+prevoz do Splita+ prevoz do
Makarske. Traje oko 8 sati, nekad više, košta dosta. Može
taxi od vrata do vrata, traje 8 sati kad sve ide glatko, obično 9.
Cena nešto veća od autobusa, skoro triput manja od avionske
verzije. Danju, sve se lepo usput vidi.


Pauza na dobroj kafi u Bosni.


Reku Bosnu prelazimo više puta.

Tvrđava Varduk na vrhu brda!

Kupres na vidiku!

Kupreško polje, velika krška visoravan na zapadu BiH

Panorama se menja kako se bližimo Biokovu

Tunel Sv. Ilija, dug 4 248 m.

I evo lepotice Makarske!

A u Makarskoj apartmani Tamburović, uokvireni
bugenvilijom, za svaku preporuku.


Dobrodošlica je sjajna. Biće to lep odmor!

 


Makarska u školjkama

Putopisi — Autor lastavica @ 06:07



Čarobni svet školjki je moj svet od malena i nema prostorije
u mom domu u kojem nema bar jedne školjke. Unuke sam od
najmanjih nogu učila kako se u njima "sluša more" i to im je omiljena
zabava. Slušate li vi more u školjci?



Ovaj svet je davno očarao fra Jure Radića, naučnika svetskog glasa,
koji je osnovao Malakološki muzej Makarska.

"Malakološki muzej franjevačkog samostana utemeljio je 1963. godine
fra Jure Radić. Atraktivnom postavom morskih puževa i školjkaša
Jadrana i cijeloga svijeta danas je to turistički najpoznatija malakološka
kolekcija u Hrvatskoj."


"Malakološki muzej u Makarskoj je muzej školjaka - ljuštura morskih
mekušaca.

Muzej je otvoren za javnost 30. travnja 1963. godine u
starom dijelu Franjevačkog samostana koji je zaštićeni spomenik kulture.

Od preko 3000 primjeraka izloženih školjaka, u tom muzeju se mogu
vidjeti ne samo školjke Jadranskog mora već i brojne vrste tropskih
i suptropskih mora, koje su i najprivlačnijih boja i oblika među svim
školjkama."



Ne biste voleli da u plićaku nagazite u otvorenu tridaknu (Tridacna
gigas). Ona zarobi nogu nesrećnika i kad naiđe plima, on se utopi.
Dobro je što ovih školjki nezgodne naravi nema u morima koja
uglavnom posećujemo.
Radije biste sreli gigantsku kornjaču?

Mnogo su nam draži korali, zar ne? Svih oblika i boja.

Vratimo se čarobnom svetu školjki





Kad odete u Makarsku, nemojte propustiti da posetite ovaj muzej.

 


Jedra od soli

Putopisi — Autor lastavica @ 06:50



Poslednjih pet godina koristim u kuhinji samo "solni cvijet"
iz solane Ramova. Zdraviji je i daleko ukusniji od obične soli,
jer sadrži sve minerale mora bez posebnog dodavanja.


Evo nas u solani Ramova u Krvavici, pored Makarske, gde sada
dolazim da posetim prijatelje i vidim šta se novo dešava u vetrosolani.


Vetrosolana je patent Ivana Šimića, inženjera šumarstva, iz 2007.
Na sajmu inovacija ARCA 2010. vetrosolana je nagrađena zlatnom
plaketom.

"Vjetrosolana je zapravo klasična solana s nadogradnjom visećih
slojevitih površina - bazena s nagibom tri promila iznad matičnih
bazena. Gornji bazeni su duboki 3-5 cm, a donji su dublji i služe
za akumulaciju vrijeme kiše preljevni bazen se prazni i ugušćena masa
se spušta u matični bazen gdje je zaštićena od oborina i to je ono
osnovno" - kaže autor projekta dipl. inženjer Ivan Šimić.


Ovde se rade plemenite soli- „solni cvijet“ za hranu i morsko ulje
za mineralizaciju tela putem kože, kao i dijamantne soli.

Cvijet soli se stvara ljeti, kada salamura u bazenima postigne
temperaturu od 60 stepeni. U tim trenucima počinje proces
kristalizacije visoko cenjenog cveta soli, koji se u grumenima
kristala počne skupljati po površini. Kristali se počnu stvarati oko
podne, a Ivan ih skuplja u vreme sutona.


More sa 3,5% slanosti meri se bomeometrom (po Bomeu). Kad se
dođe na 20% slanosti, taloži se gips (kalcijum sulfat) i kalcijum
karbonat koji se izbace i solni cvet ih ne sadrži.

U buradima se pravi morsko ulje, tečni minerali mora (presoljena
salamura s koncentracijom soli od 38 i više posto, prepuna
planktona), izvanredan izvor magnezijuma koji se resorbuje u
mišiće utrljavanjem preko kože.

Dijamantna sol se stvara pri slanosti 31 do 38 posto. Nepodobna
je za kuhanje, ali zato vrlo iskoristljiva za dermatološke tretmane.
U sebi ova kruta sol nosi podosta minerala, koji su odlični za
razne dermoterapije.
Narednog dana nakon burovitog jutra i sunca posle toga gornji
bazeni su procvetali.

Sa uživanjem gustiramo paradajz sa svežim solnim cvetom.

Slikamo paradajz brodić sa jedrima od soli. Kako je ukusan!



 

 


Kać

Putopisi — Autor lastavica @ 06:02



Izlet u nepoznato nastavljamo kroz Šajkaš, Budisavu i stižemo
u Kać.


„U Eparhiji bačkoj, petnaestak kilometara istočno od Novog Sada,
na Sunčanom bregu u selu Kaću, krajem 2012. godine, podignut je
ženski manastir, posvećen prazniku Vaskrsenja Hristova."

"Već sâm naziv tog dęla Kaća, Sunčani breg, i nehotice ukazuje na
duhovnu dimenziju praznika kojem je manastir Vaskrsenja Hristova
posvećen: na Sunce pravde, na svetlost Vaskrsloga Gospoda Hrista,
večnog Pobednika nad svakom tamom, grehom i smrću.“





Služba se vrši u kapeli presvete Bogorodice, dok se ne završi gradnja crkve.



Konačno stižemo u restoran „Božur“ u Kaću.

Lep ambijent, posluženje odlično, raspevani tročlani bend i sve je tu da
se rođendan proslavi kako valja.










Na povratku smo imali i prirodni vatromet, munje svuda naokolo.
Ali važno je da smo svi zadovoljni izletom.

 


Mošorin po Moši

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



Ponovo putujemo u nepoznato. Znamo samo da ćemo istog
dana otići i vratiti se, a sve drugo je nepoznato. Znamo i da je
Ketin rođendan, pa ćemo i tu lepu zgodu adekvatno obeležiti.


Krenuli smo u Bačku.

Prelazimo Tisu.

Kafa se pije u Titelu.

Stižemo u Mošorin, "koji se nalazi na severnoj strani Titelskog
brega, na delu dugom četiri i širokom kilometar i po. Udaljen je
od Tise oko 5 kilometara, od čijih voda ga štiti odbrambeni nasip.
Mošorinci su vezani za breg i aluvijalnu ravan reke Tise. Titelski breg,
ili, kako ga meštani zovu, Mošorinski breg, postao je površina na
kojoj se seje i žanje žito. Isušivanjem aluvijalne ravni i regulacijom
rečnog toka stvorena je još jedna kultivisana površina za uzgajanje
industrijskog bilja i povrća." Ime je Mošorin dobio po Moši koji je 1614.
godine iskopao prvi bunar i tako selo snabdeo vodom.

 


Penjemo se brojnim stepenicama na breg. "Na Bregu, iznad sela,
nalazi se Kapela prenosa moštiju Sv. Nikole. Sagrađena je u
srpsko-vizantijskom stilu, sa dva kubeta, po nacrtu arhitekte
Đorđa Tabakovića. Ktitor je bio mošorinski paroh protojerej Svetozar Vlaškalić.



Ikone na platnu 1936. naslikao je Uroš Predić. Kapelu je živopisao po
ugledu na srednjovekovne manastire, uljanom bojom slikar Marko Milinov."

U blizini crkve je spomen obeležje "Mošorin pamti", bunar u koji su
mađarski nacisti u toku zloglasne racije 1942.godine bacili preko
stotinu Mošorinaca.

Ulazimo u lepu zelenu vilu koju je je sagradio Prota Svetozar
Vlaškalić u samom centru Mošorina 1926-28. godine u duhu
romantičarskog istorizma. U njoj je danas smeštena ambulanta,
a na spratu je sada kulturno-prosvetni centar „Vožd“ koji neguje
tradiciju Šajkaškog bataljona i sećanje na njegovog vožda Đorđa
Stratimirovića.

„Šajkaški bataljon je bio deo habzburške Vojne granice. Formiran
je 1763, a ukinut 1873. godine. Nalazio se na prostoru jugoistočne
Bačke, koja je danas poznata kao Šajkaška. Šajkaški bataljon je
bio značajna snaga rečne flote Habzburške monarhije. Ime mu
je nastalo od reči „šajka“ kako su zvali čamac, a vojnici na šajkama
zvali su se Šajkaši, dok su sva naselja koja su pripadala ovoj
vojnoupravnoj organizaciji bila smeštena uglavnom u trouglu između
Dunava, Tise i Rimskih šančeva. Šajkaši su bili specifičan rod
habzburške vojske, koji se kretao u uskim, dugačkim brodovima,
poznatim kao šajke. Šajkaši su postojali mnogo pre formiranja
Šajkaškog bataljona. Ove vojne jedinice su operisale na Dunavu,
Tisi, Savi i Morišu.“ Od njihove kape nastala je poznata srpska šajkača.
"Mošorinska pravoslavna crkva posvećena je prazniku Svete Trojice
(Duhovi) koji su i seoska slava. Hram je podignut 1798. godine.“



(nastaviće se)

Harmonija u plavom i zelenom

Putopisi — Autor lastavica @ 04:34




Kroz Sjenicu i u neposrednoj blizini protiču četiri reke: Uvac, Vapa, 
Grabovica i Jablanica, od kojih se formira Sjeničko jezero.


Silazimo na Sjeničko jezero (Uvačko jezero). Radujemo se 
tročasovnoj plovidbi katamaranima po jezeru.


Kapetan Mića priča nam celo vreme. Uvačko jezero je dugo 26 km, 
a nalazi se na nadmorskoj visini od 985 m. Sva tri uvačka jezera 
sadrže 500 miliona kubnih metara pitke vode. To su najveće rezerve 
pitke vode u Srbiji. Koje je boje, plave ili zelene?



Priča nam o beloglavom supu. Zahvaljujući sistemu hranilišta i 
nadzora, ovde se nalazi najveća kolonija beloglavih supova na 
Balkanu, a druga po veličini u Evropi, nakon Španije. 
Markira se 30% mlade populacije supova. Supovi vide 10 puta
bolje od čoveka. Razmnožavaju se posle pete godine i sa istim 
partnerom ostaju celog svog veka. Ljudi bi mogli ponešto da nauče 
od supova!

Beloglavi supovi su izveli svečani let posebno za nas.

Sledi poseta Ledenoj pećini, dostupnoj samo sa jezera.





Ručak na katamaranu (zlatarski specijaliteti)


Ernesa nam je i ovog puta napravila savršenu baklavu

Kormorani su se vinuli u nebo pred oluju

Ni oluja na jezeru nije nam pokvarila raspoloženje,
jer su katamarane vozili iskusni kapetani.


Zahvaljujući odličnoj organizaciji i sjajnom gostoprimstvu naših 
prijatelja u Sjenici, na Molitvi i na Uvcu, ovaj izlet ostaje najomiljeniji
u Izletniku. Nekoliko izletnika se na listu putnika već u martu upisuje 
osam godina zaredom.


Naklon pred lepotom

Putopisi — Autor lastavica @ 05:13



Vedro jutro je idealno za odlazak na vidikovac Molitva 
terenskim vozilima. 






Evo, vidi se kuća domaćina Bajre Muhovića.

Bajro sa svojom ženom Nafijom goste dočekuju sa onim što 
imaju i niko ko je prošao pored njegove kuće nije ostao gladan 
ili žedan.

Mesto u koje preko leta dođe stotinjak ljudi, zimi potpuno 
zamre. Bajro i Nafija jedini su stanovnici ovog dela Peštera. 
Samo pravi ljubitelji prirode i oni koji imaju avanturistički duh
usuđuju se da dođu u ovaj kraj, jer temperatura pada i do -38 
stepeni Celzijusa. 

Za vreme zime jedino društvo su im beloglavi supovi i malo
stoke. Beloglavi supovi su Bajru prve i jedine komšije. Evo
jednog u letu iznad Bajrovog imanja.

Vidikovac pripada Bajri, ali on ne naplaćuje ulaz.


Sad treba sići do vidikovca. Nije baš lako. Kamenje se odronjava
pod nogama, a nikakve ograde prema jezeru nema.



Molitva je vidikovac s najlepšim pogledom na meandre Uvca,
pogled od kojeg staje dah. Ovde se rastvaraju usne Jadovnika 
i Javora i otkrivaju čaroliju Uvca.



Dosad su se samo dve izletnice usudile da se spuste opasnom
padinom do stene odakle se dobija savršena fotka, u srcu
meandra. Onome ko se oklizne, sledi kotrljanje po stenama 
do jezera. Ovog puta nas pet se spustilo, uz pomoć sigurne
ruke Adnana Aci Sinanovića.



Adnan se spustio niz drugu padinu i slikao moju Titanik 
fotku. Za to se treba popeti na ogradu vidikovca bez držanja
rukama. Malo vrtoglavice i ne bi bilo nimalo smešno. 
No istorijske fotke su ipak napravljene!

Sada je vreme za povratak, a nama se ne ide. Osećam potrebu da kleknem i poklonim se pred lepotom!


Vraćamo se kod Bajre

Još da se pozdravim s Nafijom, kupim sir i med, pa idemo. Čeka nas jezero.

(nastaviće se)

Raduške staze

Putopisi — Autor lastavica @ 05:39



Fotosafari po Pešteru ima pauzu na ručku u prelepom domaćinskom
restoranu Raduške staze. 


Vodi ga izletnik Salko Kahrović-Ljaka.


Nekoliko paviljona smešteno je u prirodi, pa društva imaju 
punu privatnost pri ručku.



Tu postoji i Ketin vidikovac "Izletnik".

Mnogo lepih detalja doprinosi kompletnom sjajnom utisku.




Složno društvo prionulo je na "težak hedonistički posao" 


Domaćin je došao da se pozdravi sa prijateljicom

Nedostajalo je samo ptičje mleko. Možda je i njega bilo, 
samo nismo primetili od raznih đakonija :)


Pogače su vrele. Kako se dobro slažu s kajmakom!

A tek ova ikebana!
I odlična urmašica

Nije lako, ali treba krenuti dalje...

(nastaviće se)

Foto safari po Pešteru

Putopisi — Autor lastavica @ 05:21



Zaljubljenik sam u Pešter i od 2012. godine idem svake godine. 
I uvek je drugačije. 



Napuštamo Ivanjicu i nastavljamo put preko Javora.

Sjenica je grad u kome su srednjovekovni karavani na putu iz Dubrovnika 
u Carigrad odmarali konje i hranili ih senom, pa je tako dobila ime.

Po dolasku u Sjenicu kraći predah uz sjeničko posluženje.


Pešterska visoravan se nalazi iza sedam planina (Golija, Javor, 
Zlatar, Jadovnik, Ozren, Giljeva i Žilindar). Ovo je najveća visoravan 
na Balkanu.

Sa površinom od 63 kvadratna km, ona predstavlja 
jedinstvenu očaravajuću, ni sa čim uporedivu prirodnu oazu u 
srcu Evrope.

Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao 
srpski Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i 
istorijskih spomenika, u nekim studijama su ga prozvali srpskim 
Tibetom.

Sledi foto safari po Pešteru terenskim vozilima. 


Naš prijatelj Adnan Aci Sinanović, koji vodi turističku organizaciju 
Sjenice, priča nam da je 3180 hektara Peštera 30.12.2015. 
proglašeno za specijalni rezervat prirode, Peštersko polje. 
Ovde je registrovano 116 vrsta ptica a rasprostranjeno 1500 
različitih biljaka.



Nastavljamo foto safari koji se prekida samo sjajnim ručkom,
što traži novu priču.





Smeštaj u hotelu „Borovi“ i noćenje.


(nastaviće se)

Na kafi s Nušićem

Putopisi — Autor lastavica @ 04:52



Vreme je za najlepši izlet Izletnika. Zahvaljujući odličnoj organizaciji
i sjajnom gostoprimstvu naših prijatelja u Sjenici, na Molitvi i na Uvcu,
ovaj izlet ostaje najomiljeniji u Izletniku. Nekoliko izletnika se na 
listu putnika već u martu upisuje osam godina zaredom. Među njima i ja.


Putujemo Ibarskom magistralom i tek otvorenom deonicom 
autoputa Miloš Veliki.

Putem se služi kafa licemerka ( s rumom i šlagom) 
i originalni sendviči, ali i sami izletnici se uzajamno 
nutkaju ponetim specijalitetima domaće kuhinje.

Pauza je predviđena u Ivanjici uz dobru kafu.

Upravo se održava Ivanjička „Nušićijada“ koju tradicionalno 
predvodi glumac Milan Milosavljević u ulozi Branislava Nušića.
Sada on na kafu vodi dve dame.

(nastaviće se)

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 23 24 25  Sledeći»

Powered by blog.rs