Lastavica

Rumunija 3, Maramureš

Putopisi — Autor lastavica @ 18:37



Maramureš (rum. Maramureş) je oblast za severozapadu
Rumunije. Ime „Maramureš“ je rumunskog porekla i znači
„Veliki Mureš“. U pisanim dokumentima prvi put se spominje
1199. Oblast rumunskog Maramureša predstavlja danas
najudaljeniji deo rumunske države od prestolnice Bukurešta.
Maramureš obuhvata dve velike doline (gornje Tise i središnjeg
Samoša). Na jugu i severu granica je prirodna u vidu planina Karpatskog sistema, na istoku se nalazi klisura, koja odvaja ovu
oblast od Transilvanije, a na jugozapadu Samoš odvaja Maramureš
od Krišane. Čeka nas zanimljiv i dug put duž granice sa Srbijom,
pa Mađarskom pa Ukrajinom.


Živopisne brdske predele presjecaju reke izuzetno bogate vodom.
Maramureš je od davnina poznat po drvodeljstvu, odnosno izgradnji
kuća i crkava od drveta. Na listi UNESCO nalazi se osam crkava
iz Maramureša. Glavni grad je Baia Mare.


Većinsko stanovništvo rumunskog Maramureša su Rumuni (oko 2/3),
ali postoji značajna mađarska manjina (oko 25%), dok Ukrajinci čine
oko 3%. Rumuni su tradicionalno stanovnici planinskog i brdskog
dela Maramureša ka istoku, a Mađari nizijskog, zapadnog dela
uz granicu sa matičnom državom. Ukrajinska nacionalna manjina
živi na severu pokrajine uz granici sa Ukrajinom. Pored njih ovde
u znatno manjem procentu žive i Nemci i Romi.
Kad vidite ovakve kapije, znate da ste u Maramurešu

U Baia Mare s ovog mjesta, ispred Etnografskog muzeja, pruža se
lep vidik na sabornu crkvu, najviši toranj u Rumuniji i Stefanovu
kulu u starom delu grada.

Najbolje se običaji, nošnja i svakodnevne navike upoznaju u
Etnografskom muzeju, pa idemo videti kako Maramureš živi.



Savremena kuća u Maramurešu izgleda ovako. Drvena i ukrašena visećim
muškatlama.


A nakon muzeja ići ćemo u tipično selo, u muzej sela.


Svaki kraj ima nešto po čemu je posebno poznat. Rumunija treba
postati poznata po zgradama bez grafita, lepim parkovima i dečjim
igralištima


A poznata je po dvorcima Transilvanije i po svemu čime je bogat
Maramureš. On je poznat po drvenim crkvama i Veselom groblju o
kojem će tek biti reči.

Kroz prelepe krajolike vozimo se u Surdesti, gdje se nalazi prva od
dve drvene crkve pod zaštitom UNESC-a. Obe su posvećene
Sv. Arhangelima Mihailu i Gavrilu. Crkva se kaže biserica (biserika).

Crkva u Surdesti je doskora bila najviša drvena crkva u Evropi, sa tornjem
čija visina iznosi 54 m, a ukupna visina 72 m i držala je taj rekord sve dok
nije podignuta nova crkva u Sapanci, koja je visoka 78 m. Drvena crkva u
Surdesti je sagrađena 1766. godine. Grkokatolička je. Prekrivena je sivkastim
ćilimima i ukrašena vezenim peškirima, vrlo lepa.

Nije korišćen nijedan metalni ekser, svi su drveni.


Ulaz 5 RON (leja), teoretski se slikanje dodatno plaća, to ipak
nisu naplatili.


Nastavljamo u selo Plopis gdje se nalazi druga
drvena crkva pod zaštitom UNESC-a, građena
1798. Pešačimo strmim putem.


Ulaz se ne naplaćuje, slikanje je dozvoljeno.
Siromašnija je crkva. Pravoslavna. Palimo sveće.

Još malo divljenja izuzetnoj tehnici gradnje...

Jedna od najvećih atrakcija sveta je Veselo groblje. Ovo groblje je
na prvom mestu po posjećenosti u Europi, a u svetu je popularnija
jedino Dolina kraljeva u Egiptu.

Da bismo tamo stigli, vozimo se preko planinskog prevoja
Karpata.

Prelazimo reku Izu.

Prolazimo Sigethu Marmatei (Siget Marmatei) na ušću reke
Ize u Tisu.

Stižemo u selo Săpânţa (Sapanča) samo 3 km od granice s Ukrajinom.
Prolazimo kroz plavu kapiju, koja najavljuje glavnu atrakciju sela.

Veselo groblje - Cimitirul Vesel, Merry Cemetery, sa šarenom
crkvom ukrašenom spolja 


Ovaj neobičan običaj ukrašavanja krstova započeo je slikar naivac, Stan loan Patras
koji je sagradio prvi ovakav spomenik avne 1935. On je do svoje smrti 1977.
godine napravio preko 800 spomenika.

Groblje, rad lokalnih zanatlija, čuveno je po drvenim krstovima uglavnom
plave boje sa duhovito sročenim epitafima i slikama u naivnom maniru,
koje prikazuju karakteristične scene iz života pokojnika.

Seljani su prikazani bojama koje imaju tačno određeno značenje: svetloplava zvana
 “Plava Sapanta” znači nadu i slobodu, žuta predstavlja plodnost, zelena život. Crvena
boja označava strast, a crna brzu i iznenadnu smrt.

Danas je Veselo groblje muzej na otvorenom, turistička atrakcija i dragocen izvor
prihoda za selo. Ovde vjeruju da je smrt svečani i veseli čin, što ima veze sa lokalnom
Dakijskom kulturom.

Grobovi su specifični jer imaju šarene slike koje prirodno i poetično opisuju ljude
koji su tamo pokopani. Oni često prikazuju prizore iz života preminulog, pa i način
njegove smrti.

Svakodnevni život pokojnika takođe je tema na nadgrobnim pločama.
Moguće je videti muškarca na traktoru ili ženu kako prede vunu.

Očigledan je i napredak i promene u načinu života mještana jer su na starijim
grobovima prikazani brojni konji, dok su na novijim više zastupljeni automobili.

Ovo je jedan od najčešće slikanih krstova.

Nastavljamo u selo Barsana (Bârsana), do manastira Barsane,
pod zaštitom UNESC-a. Prvo se osvežavamo u lepom restoranu,

pa se penjemo do manastira.



Šarmantno selo krasi predivan manastirski kompleks izgrađen od drveta i kamena,
smešten na blagom uzvišenju i okružen divnim voćnjakom. Zbog svoje lepote i
duhovne važnosti manastirski kompleks Barsana nalazi se na UNESCO listi
svetske kulturne baštine.



Manastir je osnovan početkom 14.veka, da bi bio potpuno uništen 1791. godine.
Nakon više od 200 godina manastir je kompletno obnovljen i danas privlači veliki
broj posetilaca i vernika. Posvećen je dvanaestorici svetih apostola.


U sklopu kompleksa otvoren je muzej u kome se
nalazi kolekcija starih knjiga i ikona. Manastir
je ženski i u njemu trenutno boravi 11 monahinja
koje vredno rade i održavaju manastirski
kompleks. Evo ih u povratku s polja.

Prelep kompleks sa tri crkve i konacima, sve u visećim muškatlama i ružama.
Glavna crkva je prelepo oslikana. Idealno mesto za odmor.

Vraćamo se, a ne ide nam se...


A naveče nas čeka slavlje u hotelu

i topla večera

 


Rumunija 2, Oradea

Putopisi — Autor lastavica @ 05:18



Današnja Rumunija može se podeliti na nekoliko geografskih celina: Delta Dunava, Dobruđa, Moldavija, Vlaška (koja se deli na Olteniju i Munteniju), Transilvanija, Maramureş, Crişana i Banat (istočni).


Na granici, prelaz Moravita, malo su duže gnjavili.

Sat puta od granice prolazimo kroz Temišvar, prelep grad kulture

Cilj nastavka puta je Oradea. Nastavljamo prema Aradu


Oradea (mađarski: Nagyvárad, kolokvijalno također Várad,
glavni grad pokrajine Bihor i regije Crisana. U pisanim se
dokumentima prvi put pominje 1133. godine. kao rimsko
naselje Varadinum.

Obilazak užeg gradskog jezgra kojim dominira Gradska kuća i gradska biblioteka,




A kad pređemo reku Brzi Kereš, Ferdinand skver, sa prelepim
pozorištem koji je projektovao isti tim kao bečku operu


Slikamo se sa statuama pesnika Oradee

Vraćamo se ka busu i obilazimo sinagogu koja se obnavlja. Oradea
ima veliki značaj za židovsku zajednicu. Prvi Jevreji su se naselili
tokom 15. veka, što je jedno od najranijih naseljavanja jevrejskog
stanovništva na tlu današnje Rumunije. Pre rata Oradea je imala
45000 Jevreja. Tokom maja 1944. Gestapo je sproveo deportacije
Jevreja u nacističke koncentracione logore Auschwitz i Dahau.
Vratilo se samo 3000.

Sve do Satu Mare je Crisana, a od tog grada je Maramureš,
oblast bogata drvetom, sa veštim tesarima. Krajolik je talasast.

I konačno, nakon duge vožnje duž srpske pa mađarske granice,
stižemo u Baia Mare (Velika banja), centar Maramureša. Naš
hotel "Europa" okrepio je umorne putnike




Zaslužili smo odmor, a sutra nastavljamo
istraživanje Maramureša.

 


Rumunija virtuelno, prvi deo

Putopisi — Autor lastavica @ 05:16



Rumuniju sam posetila u više navrata. Moje davno skijanje u
Semeniku, kada sam završila školu skijanja, nemam u digitalnoj
formi, pa ću ga samo spomenuti.
U fazi kad je Rumunija počela da cveta, videla sam Temišvar.
Idemo u panoramsko razgledanje Temišvara, koji zovu „Mali Beč“,
zbog lepih zgrada u stilu secesije sagrađenih početkom 20.veka.


Trg ujedinjenja (Piata Inirii) sagrađen u 18.veku, najlepši u Temišvaru.
Na njemu je barokna palata, koja je sada muzej. U centru trga je
statua Sv.Jovana Nepomuka.

Na podnoj ploči je mapa Temišvara.

Ulazimo na istom trgu u Vladičanski dvor, u kojem je prelep
Njegošev portret, rad nepoznatog autora.

Saborna crkva SPC, srpska pravoslavna crkva, sagrađena 1748.g,
vredan ikonostas je delo Konstantina Danila.

Izlazimo na Trg pobede (Piata Victoriei). Na njemu je Nacionalni
teatar, sagrađen 1872.g, jedini u Evropi u kojem se predstave održavaju
na tri jezika (rumunski, nemački i mađarski).

Na trgu je i simbol Temišvara, katedralni hram Banatske mitropolije
Rumunske pravoslavne crkve, sagrađen 1846, rumunska katedrala
sa zelenim krovovima.

U oblasti Hacega razgledamo rimski lokalitet, Ulpia Traiana
Sarmizegetusa, capitala Daciei Romane, stari rimski grad, glavni
grad rimske provincije Dakije, koji je razorio car Trajan 106.godine.

Očuvane su zidine i delovi grada, nije ceo otkopan,a prostirao se na
150 hektara i imao 35000 stanovnika. Imao je gladijatorsku školu,
radionicu stakla, arena visoka 9 metara, u sredini hram boginje Nemezis.

Ulazimo u odlično očuvan dvorac Corvin (Korvin) u gradu Hunedoara,
letnjikovac porodice Korvin. Gradnja je započeta 1409 godine,
sa karakterističnim odbrambenim kulama, gotskim tornjevima,
pokretnim mostovima i izreckanim zidinama.

Bio je vlasništvo oca Sibinjanin Janka (Janoš Hunjadi), nacionalnog
heroja u borbama protiv Turaka i u Mađarskoj i u Rumuniji. Na kuli je
ratnik za kojeg Mađari kažu da je Korvin, Srbi da je Sininjanin Janko,
Rumuni da je Janoš Hunjadi. Janoš Hunjadi je bio vojvoda Erdelja
od 1441 i kapetan Beograda 1444-1446. Otac je Matije Korvina,
jednog od najpoznatijih mađarskih kraljeva. Nakon restauracije
pretvoren je u muzej, tu se nalaze umetničke i arheološke zbirke,
kolekcije vojne tehnologije i etnografska zbirka.

Ulazimo u gotsku salu vitezova, tu su očuvani oklopi 25-35kg teški.
Čovek svira na ksilofonu srednjevekovne melodije, izletnici plešu bluz!

-Nastavljamo u ženski manastir Prislop, iz 14.veka, gde je iguman
bio Arsenije Boka. Njegov grob je mesto hodočašća i smatra se
čudotvornim.

 


Rim, virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 04:57



Da se podsetimo puta u Rim?


Stigli ste na aerodrom Leonardo da Vinci, Fiumicino, kako od aerodroma
do hotela? Najlakše je uzeti taxi, do bilo koje destinacije u Rimu fiksna
cena 48 E. Uzima se beli taxi, na kojem piše Roma ili Roma capitale
ili SPQR. Ima dosta ilegalnih taksija koji se bore za putnike.
Varijanta 2: odlično organizovan bus Terravision (5E), koji od aerodroma vozi do
glavne stanice Termini, a odatle metroom (pojedinačna karta 1,5 E) do željene
lokacije.
Varijanta 3: vlak od aerodroma do Termini. Kad dolazite prvi put, lakše je s
koferom taksijem stići do hotela, nego se lomatati po vlaku i metrou.
Stigli ste do hotela. Ljubazni recepcioner odlučuje da nas smesti u 11 iako se
novi gosti smeštaju poslije 14h. Onda se dan može iskoristiti.

Ne zaboravite: Svi putevi vode u Rim!"

Nakon dvadesetak minuta pešačenja duž via Ottaviano, uz presecanje agenata
koji nude Vatikanske muzeje (u koje se ne ulazi s trga, nego baš iz ulice
Ottaviano na Porta angelica),

stižemo na bočni ulaz u Vatikan, Citta del Vaticano. I odmah sudar s
nepreglednim kolonama turista koji čekaju u redu za ulaznice.

Kupujemo Omnia vatican and Roma card i naredna tri dana žuti panoramski
autobus "Roma christiana" bit će naše glavno prijevozno sredstvo

Šetnja duž Via Conciliazione (ulice pomirenja), kojom se ulazi u Vatikan

Vreme je za tipično italijanski ručak. Lazanja, jedno od najpoznatijih jela čuvene
talijanske kuhinje, ima dugu istoriju. Starogrčku riječ “lasagnum”, koja se odnosila
na jelo ili posudu, preuzeli su Rimljani i vremenom je dobila oblik “lasagna” i
koristila se za označavanje jela sastavljenog od slojeva različitog nadeva između
redova ravne testenine

Pešice idemo do Castel Sant’ Angelo (detaljan obilazak ostavljamo za kasnije)

pa preko mosta Ponte Sant’ Angelo, s prelepim skulpturama


Na trgu Torre Argentina hvatamo naš bus do Piazza Venezia, jednog od
najlepših rimskih trgova. Dominira prekrasan Complesso del Vittoriano,
izuzetne lepote, ljubav na prvi pogled

Nalazimo staru domaćinsku poslastičarnicu sa odličnim
sladoledom, “Bar Brasile”. To će biti večera.

Sutradan smo se zaputile se preko lepog bijelog mosta Ponte
Vittorio Emanuele II

i ukrcale u panoramski bus Roma Christiana. Moderan grad je prožet iskopinama

Prolazimo Pz Venezia i dominantni kompleks Vittoriano

i na dnu trga izlazimo, da bismo se zaputile uskim ulicama

do jedne od najpoznatijih fontana na svetu, sa neslućenom gužvom oko nje

Naravno, to je fontana di Trevi, najveća barokna fontana u Rimu (visine 26.3 m i
širine 49.15 m). Sagrađena je u 18. veku. Usred fontane je postavljena dominantna
skulptura Neptuna, vladara mora, koji upravlja kočijom u koju su upregnuta dva morska
konja, dok se s bočnih strana nalaze Tritoni, Neptunovi sinovi, morski borci. Levi
pokušava obuzdati konja, dok drugi mirno vodi konja. Skulptura sa leve strane
Neptuna predstavlja obilje, a zdesna zdravlje.

Prema legendi, bacite li kovanicu u predivno barokno djelo arhitekte Nicole Salvija, u Rim
ćete se sigurno vratiti. Obično se bacaju dvije kovanice preko ramena - prva, za vašu želju, druga za ponovni povratak u Rim. Fontana je bila scena brojnih filmova snimljenih
u Rimu, npr. Praznik u Rimu, La dolce vita.
Od fontane se teško odvojiti, ali prošetajmo još malo do Pz Venezia


gde nas čeka sladoled na već izabranom omiljenom mestu.
Treba nam mali odmor do nastavka drugog dana.

Kad smo došle u Rim, ovu smo tvrđavu ostavile za kasnije, ali narednim
putnicima savetujem da baš odavde krenu u obilazak Rima. Razlog? Dobija se
kompletan uvid gde ste, orijentacija u svim pravcima u Rimu i celina svega
što ćete videti, a na najlakši način.

U Anđeosku tvrđavu ulazimo na Roma pass, jer nam je to druga atrakcija
na koju imamo pravo bez dodatnog plaćanja.

Castel Sant' Angelo - Anđeoska tvrđava ( ili Mausoleo di Adriano).
Cilindrična građevina na kvadratnoj osnovi građena je od 135.
do 139. godine kao mauzolej cara Hadrijana, na obali Tibra
(talijanski: Tevere). Tokom 10. veka pretvoren je u tvrđavu, a
u srednjem veku je pregrađivan, dorađivan i s Vatikanom spojen
dugim podzemnim hodnikom. U doba Papinske Države služio je
kao vojarna, riznica, arsenal. Tu je bio zatočen i Giordano Bruno.
Sant'Angelo je priča o vječnom gradu gde prošlost i sadašnjost
izgledaju neraskidivo povezani.

Obilazimo donji krug do katapulta sa đuladima,

jako lep pogled na sve strane.

Penjemo se.

Ulazimo u Sala del Tesoro sa prelepim stropom

Penjemo se na terasu,

odakle pravim fotke redom sleva nadesno kao panoramu (Na terasi na
vidikovcu su objašnjene sve bitne lokacije).
Vatikan

Beli most Ponte Vittorio Emanuela II

Ponte Sant' Angelo

Palazzo di Giustizia

Ulazimo u bogate muzeje

Sedamo u bar dvorca na kafu s galebom,
uzimamo Caffe Marocchino i torte,

Galeb nas prati i rado uzima kolač (kafa s galebom,
Caffe con un gabbiano, reče konobarica).

Taman mislimo da smo sve videle, naiđe novi muzej


Svega tu ima

Na kraju kao šlag na torti, lepa slika anonimnog autora
Veduta del Tevere con Castel Sant’Angelo e San Pietro.
Rado ćemo ponovo doći i odavde započeti obilazak.

Najbolji savet pred polazak u Rim stigao je od prijatelja: "Samo diši duboko
jer ponekad zastane dah...." U Vatikanskim muzejima nam je zastao mnogo puta.

Vodič veliku grupu vodi kroz Porta angelica izvan zidova
Vatikana do ulaza u Vatikanske muzeje, 20 minuta pešice.

Vatikanske palače su impresivan zbir zgrada s 1400 soba, dvoranama,
muzejima, galerijama, bibliotekama, kapelama, hodnicima, dvorištima
i vrtovima, bogate raznim umetničkim blagom.


Kopija Michelangelo-ve Piete.

Annunciazione, Almerico da Ventura, renesansni slikar

Madonna col Bambino- Marco Palmezzano, jako lepa

La Madonna col Bambino- Perugino (col= con il)

Ulazimo u prekrasnu salu tapiserija, nema slikanja s blicem

Idemo dalje. La fortuna trattenuta da Amore
Giovanni Francesco Barbieri- prelepa

Adamo ed Eva nel paradiso terrestre –Wenzel Peter

Izlazimo u dvorište (na prvoj fotki je ono na bazi pravougaonika
Vatikanskih muzeja).

pa u Museo Pio Clementino

Sala Rotonda sa ogromnom posudom od porfira


Nastavljamo hodnicima Vatikanskih muzeja sa fantastičnim lučnim oslikanim stropovima.


Ulazimo u Sikstinsku kapelu, čuvari utišavaju masu ljudi. Ne sme
se slikati. Ovde smo disale duboko, jer je pred delom genija,
Michelangela, zastajao dah.

Celi kompleks neopisive lepote obišle smo za tri sata. Premalo vremena.
Kažu da Vatikanska biblioteka obuhvata dokumente neprocenjive vrijednosti
iz vremena od 756.godine. Ima više od 80 kilometara polica sa takvim
dokumentima. Poslije tri sata razgledanja Vatikanskih muzeja, izgubile
smo svaku želju za ulaskom u biblioteku.

Zakazana nam je bazilika Sv. Petra pa moramo dalje.

I konačno, šlag na tortu! Pre izlaska ostala sam bez teksta pred stepeništem
koje sam jako želela da vidim. Najlepše spiralno stepenište na svetu, Bramante
stepenište, nije projektovao Bramante, već je njegov dizajn iz 1512. godine inspirisao
arhitektu Giuseppe Moma da 1932. godine napravi revolucionarno spiralno stepenište.
Danas dvostruka mramorna spirala osigurava brojnim posjetiocima Vatikanskog
muzeja nesmetano cirkulisanje u oba pravca, a da se nikome ne zavrti u glavi.


 


Biokovo, virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 06:06



Ponosno iznad Makarske uzdiže se planina Biokovo, u svojoj
veličanstvenoj lepoti. Najviši vrh koji se vidi sa nivoa mora je
Vošac, 1421 m, a ne vidi se najviši vrh Sv. Jure 1762 m.


Ulaz u park prirode Biokovo.

Krenuli smo u osvajanje Biokova autom i manje nogama.
Po vrelom danu ova je kombinacija primerena našim
godinama. Imamo najboljeg vodiča, koji Biokovo poznaje
kao svoj džep..

Put je vrtoglav i divan je pogled na Brač.

Kako je dugačak Hvar! I Korčula iza njega.

Kavu pijemo u etno restoranu na putu za Biokovo.


Idemo dalje. Samo je kamen oko nas... staze ne baš
lake za šetnju.


Kamena čarolija u punoj lepoti...

Vošac ili Sv.Jure? Prvo ćemo do Vošca.

Kolima stižemo do parkinga odakle ćemo pešice kroz kamenjar
do vidikovca Štrbina 1338 m (ispod vrha od 1421 m).
Možemo na sam vrh ili na vidikovac. Radije ćemo do vidikovca.


Ovde ima poskoka, ali srećom ih nismo srele.


Svuda oko nas surova lepota.

Nudi nam spuštanje do sela Makar i Kotišina. Ne, nećemo.

Stigle smo na vidikovac Štrbina, 1338 m.

Odavde puca prekrasan pogled na Makarsku, Brač, Hvar, Korčulu,
u daljini Vis.


Uh, kakve biokovske vrleti!

Vraćamo se, pa ćemo nastaviti put do vrha Sv. Jure.


Vrtače su dobro obrađene.

Planina je nepristupačna, divlja i divna


Vrh se vidi, i konopci koji u snježnim danima označavaju
kraj uskog puta.

Nastavljamo serpentinama na vrh Sv. Jure. Naš vozač vozi
vešto i manevriše da bi se mimoišao na putu koji je samo za
jedna kola, a koji je vojska probila 1964.godine.

Nije za one koji pate od vrtoglavice.

Daleko su more, Brač, Hvar...

pa samo Brač...

Serpentine i Hvar...

Na vrhu Sv. Jure su TV toranj i crkvica Sv. Jure. Dozvoljeno
je samo kratko zadržavanje.



Impozantna visina od 1762 m je za poštovanje.

Uspomena s TV tornjem...


Hvar virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



S koje ćemo strane na Hvar? Sa zapadnog rta? Onda ćemo
ući u Jelsu. Bližimo se Hvaru.


Ostajemo jedan sat u Jelsi.



Dovoljno za šetnju




Pa kroz lavirint kala




Vreme je za sladoled

... i da poslušamo klapu koja vežba.

No baš zbog te klape zanela sam se, prijateljice takođe,
i mi smo zakasnile na brod. Već se okretao u luci... Srećom nas je
kapetan spazio i vratio brod. Eto, prvi put u životu kasnim, i to
se nekad mora desiti!


A na istočnoj punti Hvara je Sućuraj i moje detinjstvo. Do Sućurja se
najlakše dolazi trajektom iz Drvenika. Kad se iskrcate iz trajekta
već ste u Sućurju, trajektno pristanište je jako blizu centra mesta.

Trajekt polazi iz Drvenika

Pola sata prijatne vožnje.

Vidimo prekrasnu Lanternu Sućurja na punti Hvara.

Evo Sućurja, preslatkog mestašca na punti Hvara.

Kako volim ove stene!

Groblje gdje moji dragi spavaju večni san...

Tvornica koja je hranila selo, sada skromno ribogojilište.

Ovde su moji... Kod Fortice.

Fortica

Mesto gdje svaki deo podseća na detinjstvo. Ovde sam
provodila mnoga leta kao dete, u mom siromašnom, ali
nesputanom detinjstvu.




Prođimo Gornjom Bandom do mojih


Šetamo divnim mestom mog detinjstva, Sućurjem. Nazvano
je po zaštitniku mesta, Sv. Jurju (Đorđu).

Ovdje su me u petoj godini za pletenice izvukli iz mora ispred
parobroda koji polazi.Tada mi je duga kosa spasila život.

Obožavam ove kamene stepenice koje vode u Gornju bandu

Delimično je sačuvana i stara venecijanska tvrđava ("fortica")
iz 1613. godine.


Eh, geni moji od kamena i mora...


Ovdje ćemo položiti cveće...

Šetam prijateljice do Lanterne, u kojoj sam se igrala kao dete,
jer mi je barba bio svetioničar, a sada je to kuća za odmor.

Nastavljamo do kamene plaže Bilina.

Evo mesta za pravi odmor...

Ručak s pogledom na trajekt, pa još malo šetnje.


Nastavljam pokazivanje Sućurja. Obilazimo Gornju bandu,
posećujemo kuću u kojoj smo nekad živeli. Kapar ju je prekrio.


U Gornjoj bandi divne kamene kuće propadaju i kapar
ih osvaja

Gustirna je još tu, iz vremena dok selo nije imalo vodovod

Idemo do luke

Galebovi se odmaraju na moru

Kad ribar čisti ribu, bit će ručka i za galebove i za mace.

Idemo u Donju bandu.

Trajekt se vraća u Drvenik.

S ponistre se vidi - ne Šolta nego Korčula i Pelješac.

 


Brač virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 04:24



Dragulj Brača je Bol. Uplovljavamo u Bol na Braču




Imamo puna tri sata za obilazak, kupanje, ko šta voli.
Ukrcavamo se u taksi brodić, 20 kn vožnja do Bola.


Nad Bolom se uzdiže Vidova gore. Ovo je raj za surfere


Stižemo na Zlatni rat, jednu od najlepših plaža sveta.




Ako vetar duva na jednoj strani, prođimo kroz šumu na drugu
stranu plaže, gde vetra nema.


Uživamo u kafiću na plaži


Vraćamo se taksi brodićem u grad Bol



... i obilazimo ga.


Doviđenja, Bole!

Ima još mnogo lepog na Braču da se vidi: Bobovišća

Ložišća

Milna

Osibova

Nerežišća

Cerinić

Dol i kolač hrapoćuša


Sumartin

Supetar

Pučišća

Selca

A mogu i lignje... ako nema zubaca

 


Makarska, virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 05:46



Da li je dovoljno reći da je Makarska najlepše mesto na svetu,
gde sam rođena 100 m od mora? Dovoljno.


Smatraju je najlepšim malim gradom na Jadranu, a mene ne morate
pitati da li tako mislim, meni je svakako najlepša. Tu sam rođena,
100 m od mora, u nekadašnjoj bolnici koja je bila u krilu franjevačkog
samostana. Danas je to ponovo samostan, a bolnica je premeštena
pa ukinuta.

Makarska je dobila ime po selu Makar. Smestila se na padinama
visokog Biokova koje kao da izranja iz mora i štiti svoju mezimicu.
Nastala je se u prirodnoj luci između dva poluostrva, Sveti Petar
i Osejava.

Svom prelepom položaju zahvaljuje omiljenost među turističkim
destinacijama. Centar je Makarske rivijere, skupa gradića dragulja
na Jadranu. Danas ima oko 12000 stanovnika.

Njeno srce je Kalalarga, stara široka ulica, sa kaletama koje se
granaju iz nje.

Tu smo svraćale i na gastronomska uživanja u restoranu „Gastro
Diva“, koji je osnovala bivša blogerka.


Ulica izlazi na centralni Kačićev trg, nekad sa velikim vrtom, đardinom,
a danas je to kamena letnja pozornica.

U centru trga je spomenik fra Andriji Kačiću
Miošiću i crkva Sv. Marka.

Morate prošetati rivom i dočekivati brodove.

Na rivi svakako trebate videti spomenik turisti, delo vajara
Nikole Šanjeka. Lokalni galeb Jura, važna turistička
znamenitost, pokazuje grad upravo prispeloj turistkinji.

Nezaobilazan je legendarni brod „Makarski Jadran“ kojim upravlja
kapetan Mito Mravičić. U letnjoj sezoni brod vozi turiste po ostrvima,
a zatim se na njemu večerava bogat riblji izbor.

Prve večeri smo pozdravile šarmantnog kapetana (mog
školskog druga) i njegovu dragu suprugu.

Makarski Jadran je najveseliji brod za koji ste čuli. Isplovljava uz
muziku i celo vreme plovidbe kapetan Mito pušta muziku posvećenu pojedinačno svim nacijama na brodu.



Novijeg je datuma lukobran koji je pregradio i zaštitio makarsku
luku, a sada je nastavak šetališta i mesto odakle se prave lepe
fotografije Makarske.

Smestiti se možete u luksuznim hotelima

i u privatnim apartmanima, od kojih svakako
preporučujem apartmane Tamburović.

Kupati se možete na Osejavi, na velikoj gradskoj plaži,

na lokalnim plažama, na kamenim plažama Sv. Petra
i na plaži Nugal.

Čarobni svet školjki je davno očarao fra Jure Radića, naučnika
svetskog glasa, koji je osnovao Malakološki muzej Makarska.

To je je moj svet od malena i nema prostorije u mom domu u
kojem nema bar jedne školjke. Unuke sam od najmanjih nogu
učila kako se u njima "sluša more" i to im je omiljena zabava.
Slušate li vi more u školjci?



Split virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 05:24



"Nima svita do Splita" , to znate. E pa nema.



Grad ispod Marjana uvek je imao nešto svoje, posebno

U splitskoj luci uvek je živo.

Je li ovaj jedrenjak stigao s Kariba?

Ovo je poznati deo Splita, Prokurative.


Idemo sve do kuće na kamenu s kaparom u delu Matejuška.


Zar nije kapar božanstven? Obožavam ga.


Riva je Splitu najvažnija, naravno. Popićemo kafu u
kafiću „Adriana“, pa ćemo nastaviti šetnju Splitom


Ivan nas vodi u Dioklecijanovu palatu.
Dioklecijan je dao da se ova velika palata sazida kako bi u njoj
proveo poslednje godine života posle abdikacije 305. godine.

Na samom ulazu suvenira koliko vam srce želi.

A šta bi žena gledala nego nakit?

Izlazimo na Peristil, katedralni trg. Turistička sezona
u Splitu traje 365 dana u godini.



Može li bez legionara? Ne može.

Ulazimo u Vestibul. To staro carsko predvorje i danas
deluje monumentalno.


Slušamo klapu u Vestibulu. Pravo mesto za to!

Obilazimo "Jupiterov hram, građen od 295. do 305. god, kao deo
palate cara Dioklecijana. Verojvtno je bio posvećen vrhovnom
rimskom božanstvu i Dioklecijanovom božanskom ocu Jupiteru."


Svod je još uvek fascinantan.

"Tokom kasne antike i srednjeg vijeka hram je pretvoren u
krstionicu posvećenu sv. Ivanu Krstitelju, a kripta je posvećena
svetom Tomi."

Naši domaćini vode nas kroz Split, kojim nisam prošetala
toliko mnogo godina da ne vredi ni pominjati.


Evo nas na Pjaci

Ulica Ispod ure ovde izlazi

Između Pjace i Rive nalazi se Voćni trg, nazvan nekad po
štandovima na kojima se prodavalo voće. Ime Trg braće Radić
verovatno malo ko koristi.


Evo i mletačke kule i Meštrovićevog spomenika Marku Maruliću.

Trg je baš zanimljiv


Završavamo šetnju Splitom. Kako volim ovakve škure!


Izlazimo na Peškariju.

„Ribarnica je, baš kao i Pazar, jedan od centralnih punktova
gradskog života u Splitu, ali i zanimljivi arhitektonski spomenik,
građen prije više od 120 godina u secesijskom stilu. No, njezino
značenje za Splićane nadilazi tu "fizičku" dimenziju."

"Sve što Jadransko more nudi dolazi na njezine
stolove, od papalina, girica, srdela, skuši pa do
oboritih škarpina, zubataca, pagara, lubina, jastoga,
školjaka...“


Suše se lancuni...

Ovakve suvenire volim...

Konačno se vraćamo u Matejušku, čeka nas kapar.

Na marendu ćemo u kultnu konobu „Fife“, sa specijalitetima
dalmatinske kužine.

Biram bakalar na bjanko.

Ima i drugih finoća

Adio Splite!


Dan treba početi i završiti s dobrim i dragim ljudima...

 


Krk i Senj-virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 05:16



Pošto još nisam za dalja putovanja, podsećaćemo se još malo na
prava putovanja. Iz Rijeke, koju smo poslednju posetili, treba
skoknuti do Krka.



Grad Krk je obavezan za obilazak.


Baška je letovalište. Stara Baška sa kamenim kućama u brdu
rustična i zanimljiva za obilazak.

Upamtićete susret sa glagoljicom

Sa Krka idemo u Senj, može?




Obavezno treba posetiti uskočku tvrđavu Nehaj.

Ima šta da se vidi


Pogled je sa prozora lep sa svih nivoa

Tek na trećem spratu nalazi se jedini stari kameni toalet
koji sam videla u tvrđavi. Direktno se otvara na zidine. Vidite li ga
desno gore? Čemu je služio? Samo toaletnim, potrebama
stanovnika ili saopštavanju neželjenim posetiocima šta se
o njima misli?'


Pogledajte Sunčanik na 45.paraleli

U restoranu "Stari grad" vredi ručati pastu


 


Kalemegdanska sloboda

Putopisi — Autor lastavica @ 05:25



Verovatno ste i sami pogodili koja je sledeća slobodna destinacija:
Kalemegdan. Mesto na kom je mirno i kad je najveća gužva.


U gustom hladu drveća sačekaću svoju sestru.

Evo je, stiže, pa možemo u obilazak.

Pregledajmo panoe

Idemo levim obodom sa pogledom na Savu.

Moja omiljena balustrada velikih stepenica. Tu su se moji sinovi
igrali dok su odrastali na kalemegdanskim stazama.

Te moćne zidine pamte vekove

Volim ovu lepoticu

Proći ćemo kroz Kraljevu kapiju.

Dozvoljeno je i šetanje po zidinama.

Moja sestra pokazuje detelinu sa četiri lista. Naučila sam je
kako da je traži. Ja našla dve, ona jednu.

Tu se pije kafa s pogledom - na Savu.

Moja je sa srcem

Penjemo se

Pa prolazimo pored opservatorije.

Pa s pogledom na Sahat kulu.

Nismo za izložbu u galeriji, samo vidimo da ima dosta ljudi.

I tu je pored paviljona Cvijeta Zuzorić jedan od mojih omiljenih
restorana, u hladu kestenova, na otvorenom.

Kako nam stoji neophodni modni detalj ove sezone, maske?
U Evropi je uveden baš u nedelji mode u Milanu. Dotle smo
mislili da je korona daleko.

Teletina ispod sača s mladim krompirićima, sa pečenom
paprikom, raj za hedoniste.



Pa je vreme za odlazak. Šteta. Nastaviće se prvom prilikom.

 


Rijeka i Fužine-virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 05:27



Fužine u Gorskom kotaru ljupki su gradić u kom se mirno
živi.



Naročito je pogodno leti, jer se možete kupati u jezeru
Bayer (nisam, ali neki jesu)


Voziti se jezerom

Šetati po lepoj okolini

...a noću dobro spavati, jer su noći hladne.

U blizini je spilja Vrelo, koju vredi posetiti.


Rijeka je jedan od mojih omiljenih gradova, jer me uz nju
vežu samo lepe uspomene.


Tu sam išla u školu kad je katastrofalni zemljotres
1962. razorio Makarsku

Tu sam studirala na Medicinskom fakultetu, verovatno
najbolje organizovanom u bivšoj Jugi. Planove katedre
za anatomiju, koja me nameravala zadržati, pokvarila
sam nastavkom studija u Beogradu, nakon udaje.

Kad god dođem u Rijeku, prvo obiđem Medicinski
fakultet.

A posle, zna se, Korzo i oko njega.



I nekad studentski klub Jan Palach, u kome sam bila deo
plesnog inventara.

Rijeka ima poseban duh koji sam uvek cenila.

 


Olimje-virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 06:04



Ako ste već u Samoboru, možete nastaviti još malo i ušetati
u Sloveniju.



Treba svakako posetiti samostan Olimje




Samostanska apoteka radi od 1663.godine


Samostan sam uzgaja biljke od kojih pravi preparate

A samo malo dalje nalazi se luda Čokoladnica, gde
imate veliki problem: ne možete odneti sve, a treba izabrati
šta da kupite od čokoladnih delicija.


Kad ste sve to prošli, logično je da nastavite na Jelenov greben.

Jelenovi i košute se vide u slobodi

A na vrhu grebena je restoran koji je uvek pun. Usluga nije
naročita, ali je hrana sjajna. Jelenski gulaš, naravno.

Pa dolinom reke Sutle u kišnu zavesu...

 


Virtuelno putovanje: Samobor

Putopisi — Autor lastavica @ 04:50



U Samobor odlazite da vidite sam grad, ušuškan oko
reke Gradne.


Kako je dobio ime? "Prema jednoj legendi ime potječe od toga što su
u davna vremena, u šumama pokraj grada (najvjerojatnije Stražnik i Tepec)
navodno rasli su samo borovi. Bila to istina ili ne, danas je veći dio brda
Stražnik pošumljen upravo zimzelenim vrstama, borovima, jelama i smrekama."


Idete da čujete neki dobar koncert u crkvi sa sjajnom akustikom

...da vidite prelep ružičnjak




Ili iz razloga iz kojeg sam ja išla: na kremšnite. Najbolje su
"U prolazu", kažu poznavaoci, treba ih slušati.


Tople i topive u ustima, nigde nisu takve

Možete se popeti do Starog grada

A kad ste već tu, zar nije šteta ne otići na Plešivicu?

Planina je lepa i pitoma

Ima tu jedan fini restoran "Ivančić", gde možete sjajno
ručati uz dobar portugizec.


Pa bi opet mogle kremšnite, zar ne?

 


Virtuelni krug oko Zagreba

Putopisi — Autor lastavica @ 05:38



Da li bi bilo zgodno napraviti krug oko Zagreba?

Bilo bi. Zaprešić 



Pa do Trakošćana



Posetiti Varaždin



Koprivnicu


Ludbreg ne zaobići, ni Centrum mundi


Rastoke


Čigoč


Tu se jede dobra kotlovina

Lonjsko polje

Pošto smo ogladnili, poslužimo se: šnicla na metar

 


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 29 30 31  Sledeći»

Powered by blog.rs