Lastavica

Na Pešteru, u selu Raduša, nalazi se pešterska oaza,
etno selo Raduške staze.

Osnovao ga je Salko Kahrović pre devet godina
i svaki put je veće i raskošnije.



Ove godine izgradio je i hotel.

Porodične paviljone nazvao je prema unukama

Izletnici su se bogato pogostili.



Vratićemo se, Bože zdravlja.

(nastaviće se)

Svake godine za Sv.Iliju 2.avgusta na Pešteru se
organizuje Svetolijski sabor. Tu dolaze domaći
ali u većem broju i Pešterci iz dijaspore, što se
lepo vidi po tablicama brojnih automobila.

Evo i Izletnika među gostima.

Senzacija sabora su kola koje vode lepotice sa
niskama dukata do kolena. Što je niska duža,
porodica je bogatija.



U blizini je izvor iz kamena. Po legendi, Alija Đerzelez
(Sveti Đorđe) je tu kopljem zakovao aždaju i iz
kamena je šiknula voda.

A ova sirota krava ostade zbunjena gužvom.

(nastaviće se)

Postoje mesta kojima se vraćamo da bismo bili srećni.
Zato sam po dvanaesti put otputovala na Pešter.



Pravimo pauzu u Ivanjici, uz vodopad i odličan sladoled
sa kaficom.





Kad pređemo prelepu planinu Javor...

Stižemo u Sjenicu.
Čeka nas preukusna Ernesina pita od sira
i druga od sira+zelja. Svi kažemo: ne mogu
više, pa nastavljamo da se njome sladimo.


(nastaviće se)

Manastir Poganovo smešten je na levoj obali reke Jerme
u blizini sela Poganovo. Predstavlja spomenik kulture od
velikog značaja.

Manastir je podignut krajem 14. veka (1395. godine) a živopisan
bogatim tematskim programom, tek 100 godina kasnije, 1499.
godine, od strane umetnika iz severne Grčke. Osnovao i podigao
ga je srpski plemić Konstantin Dejanović Dragaš[6], sestrić
cara Dušana i posvetio ga Sv. Jovanu Bogoslovu

Zahvaljujući svom nepristupačnom položaju (sve do 1927.g,
do izgradnje uskotračne železnice za potrebe rudnika
kamenog uglja, klanac Jerme je bio potpuno neprolazan)
ostao je kroz vekove relativno neoštećen od ruku raznih osvajača.

Bugari su za vreme Drugog svetskog rata opljačkali manastir
Poganovo, i odneli ikonostas (iz 1620. godine) sa čudotvornom
ikonom Bogorodice, koja je sačuvana i nalazi se u Sofijskom
Narodnom muzeju.

Manastir Sukovo se nalazi 18 kilometara istočno od Pirota
kod sela Sukova, na desnoj obali reke Jerme. Nalazi se u
podnožju brda zvanog “Carev kamen”. Predstavlja spomenik
kulture od velikog značaja.

Tajne i legende o njegovom nastanku sežu još u doba
Rimljana kada je ovo, navodno, bilo sveto mesto. Vek
gradnje i ktitor manastira su nepoznati, dok je manastirska
crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice. Zna se da
je više puta rušen, kao i to da je živopisan 1606. godine.


Današnju manastirsku crkvu podigao je od 1857. do 1859.
godine, po predanju, Sali-beg iz Pirota. On je na temeljima
veoma stare crkve podigao novu, u znak zahvalnosti za
ozdravljenje svog sina Emina, a živopis u njoj je urađen
1869. godine.



U ovom manastiru krije se misterija – Sukovo je dom
Bogorodice sa krilima! Iznad freske postoji
bledi natpis koji ovu misteriju možda malo rasvetljava.
Piše: “Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od
svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri”.

Nemam dovoljno reči zahvalnosti za dela
Dejana, koji živi u Rognanu, iznad polarnog kruga u
Norveškoj, na 7 km od velikog groblja srpskih interniraca
u Botnu.

Ovde počiva zvanično 1657 interniraca, iz Srbije, NDH
i Bosne. Po norveškom istoričaru Ulf Bakke, ima ih preko
2000.


Leta 2022.uspela sam ostvariti svoj san da posetim ovo
tužno mesto i pronađem tablu s imenom mog dede,
Nikole Suvajdžića, koji je preko Jasenovca dovučen u
ovu nedođiju. Dejan, koji živi u rognanu, pomogao mi
je da nađem groblje i spustim ruže na njegovu ploču.
Bele ruže za nevine žrtve.
O tome sam napisala knjigu "Zbog tebe tata" koju sam
narednog leta odnela na isto groblje i položila na spomenik.


Dejan nekoliko puta godišnje ode na groblje i položi dva
buketa, jedan u svoje ime na spomenik, a drugi u moje
ime, na grob mog dede. Beskrajno mu hvala na tome!

U poseti manastiru Sv. Đorđe, Temska, otvaraju se vrata
vekovima očuvane tradicije. Tamo se prošlost i sadašnjost
prepliću, nudeći nezaboravan doživljaj svim posetiocima.


Manastir Temska, smešten na levoj obali reke Temštice
kod Pirota, dobio je ime po srednjovekovnom gradu
Temcu iz države despota Stefana Lazarevića. Podignut
je na temeljima hrama iz 11. veka, a zadužbina je porodice
Dejanović iz 14. veka.



U srcu prirodne oaze, gde istorija odjekuje u tišini netaknute
prirode, nalazi se manastir Temska. On je poznat i kao
manastir sveti Đorđe Temska. Od 14. veka, ovaj svetionik
duhovnosti čuva istorijske tajne i umetnička blaga.

Knjaževac je mali grad kojeg zovu srpskom
Venecijom, zbog brojnih mostova preko reke Timok.

Njegove živahno obojene fasade odmaraju pogled-

Mnoge su obnovljene

Na vrelini, hladovina u lepo uređenom parku
baš prija.

Po padinama Stare planine rasuta su manja naselja,
sa sve manje stanovnika. Mladi se retko vraćaju.

Stara roditeljska kuća u Belewvici budi uspomene i nagovara
naslednike da je obnove.

Bunar s hladnom vodom...
i pogled na dolinu s rekom Timok koja vrluda.

U proleće je najlepše u carstvu zelenila.

A leto je tu

(nastavit će se )

Već smo pričali o ergeli Ljubičevo. Vredi je posetiti.

Ergela Ljubičevo, jedna od najstarijih i najpoznatijih u Srbiji,
nalazi se na svega 5 km od centra Požarevca. Prostire se na
320 hektara i nudi bogat sadržaj za ljubitelje konja, prirode
i mirnog odmora. Konji su se sakrili u hladu

Kobile su odvojene sa ždrebadi i baš su na doručku.

Moji unuci više vole da maze pse...

Kamo ćemo na izlet? Na Krupajsko vrelo

Krupajsko vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji ispod zapadnog
krečnjačkog odseka Beljanice, sa desne strane Krupajske
reke, na nadmorskoj visini od 220 m. Smešteno je u ataru
sela Milanovca, udaljenom od Žagubice oko 35 km.

Ovo vrelo spada u grupu kraških vrela, a temperatura vode
kreće se od 9–11 °C. Vrelo je pri dnu amfiteatralnog oblika
strmih, mestimično vertikalnih strana. i posle nekih 300 metara
uliva se u Krupajsku reku.

Zbog izgradnje brane na otoci vrela visoke oko 3 metra
vrelo danas ima izgled izduženog jezerca dužine 40 i širine
17 metara čija se voda atraktivnim vodopadom preliva preko
krune ove ustave.

Ovde je već sjajno za kupanje

U povratku iz Makarske prošetala sam kroz Metković,
mestu mog detinjstva od 1-5.godine.

Ovde smo živeli. Sad je to stara zgrada pod zaštitom države.

Ovim stepenicama peli smo se na Predolac i tu se igrali

U ovom dvoriištu mirisale su najlepše ruže.

U ovom parku svakog dana, odavde sam i ponela
vrapca kojeg smo negovali godinu dana.

Na Neretvu smo se ovde spuštali, pecali, brčkali se,
izlazili prekriveni pijavicama...

Mesto koje se ne zaboravlja...

Šta pamtite vi sa pet godina?
(nastavit će se )

Do Sućurja na punti Hvara putuje se trajektom iz Drvenika

Prvo ćete ugledati lanternu, svetionik koji je sada
luksuzna kuća za odmor.

Zatim Sućuraj, sakriven u Vali



Naravno, mesto zove se po svom zaštitniku, Sv.Jurju
(Đorđu)

Iz Donje bande, gde staje trajekt, idemo u Gornju Bandu.

Tu sam provela dobar deo srećnog siromašnog detinjstva

U delu ove kuće, kojom sad vlada kapar

I na ovim "sikama"

(nastavit će se )