Lastavica

Bistrije od bistrog, zelenije od zelenog

Putopisi — Autor lastavica @ 07:19



Ako zamišljate raj na Zemlji, dođite na izvore Crnog Drima,
ispod manastira Sv. Naum na Ohridu.






Ukrcavamo se u čamce na vesla. Ovo je nacionalni park i 
motori su zabranjeni, i buka i zagađenje.




Ovaj čamac vas ne bi daleko odvezao...

Bistrina vode (temperature 10 stepeni) već je legendarna.

Cvetaju zelene alge, a nije još došlo vreme ljubičastih, koje
oboje dno neverovatnom bojom.


Pesak vri, stotine malih peskovitih "vulkana" stvaraju moćnu reku.


Kad se sastave svi izvori, nastaje bistro jezero, naizgled mirno.




Onda se ispod mosta svom silinom Crni Drim obruši u 
Ohridsko jezero.



Proći će kroz jezero, hladeći ga, i isteći u Strugi, da nastavi svoj put.

U etno restoranu na ostrvu usred jezera prave se najlepše
svadbe. I moj sin se tu oženio Makedonkom, pa je svaka 
poseta ovom mestu posebno emotivna.

Na ostrvu usred izvora imaćemo ručak u makedonskom stilu 





Naravno, uz dobro vino... Živeli!


(Nastaviće se)

Jezerska rapsodija

Putopisi — Autor lastavica @ 04:57



„Ohridsko jezero (mkd. Ohridsko Ezero) je jezero u jugozapadnom 
delu Republike Makedonije i istočnom delu Albanije. Ono pokriva 
površinu od 358,2 km2. Najveća širina iznosi 14,8 km, a dužina jezera
je 30,8 km, dubina dostiže do 289 m.


Jezero je smešteno u dubokoj i zatvorenoj kotlini. Sa svih strana, a 
posebno sa zapadne i istočne okružuju ga visoke planine. Na istoku
je planina Galičica (2255 m), a na zapadu Mokra Planina i Jablanica 
(1945 m). Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 695 metara. Slivu 
Ohridskog jezera pripada 40 reka, od kojih 23 na albanskoj i 17 na 
makedonskoj teritoriji.

Ohridsko jezero je najstarije tektonsko jezero u svetu. Odlikuje se 
jedinstvenim ekosistemom, bogatim endemskim i retkim biljnim i 
životinjskim vrstama. Posebnost jezera nastala je usled geografske
izolacije i velike geološke starosti. 

Obale Ohridskog jezera su bile naseljene od praistorijskog vremena. 
Najstarije arheološke naseobine datiraju iz neolitskog perioda, oko 6000 
godina p. n. e. Samo na makedonskom delu sliva je otkriveno više od 
170 arheoloških mesta. Svi vole videti Zaliv kostiju sa muzejom vode 
i naseljem sojenica.

Zahvaljujući ovakvim osobenostima 1980. godine Ohridsko jezero i 
grad Ohrid su proglašeni za Svetsku baštinu, pod zaštitom UNESCO.

Preko Ohridskog jezera plove bezbrojni brodovi. Jedan od većih,
"Aleksandrija" poneće izletnike na krstarenje jezerom.


Oni koji ovde nisu bili, okupili su se oko mene da im 
objašnjavam šta vide na obali.

Nekadašnja Titova vila "Biljana" sa lepom plažom.

Kamene plaže, peščane plaže, birajte... svega na Ohridu ima.

Hoteli "Metropol " i "Belvi" u kojima sam imala nekoliko
balkanskih kongresa.

Ribarsko selo Peštani

Hotel "Desaret" iz kojeg se gledaju najlepši zalasci sunca ikada...


Ribarsko selo Trpejca, gde možete dobiti odličnu ribu.

Bližimo se Sv. Naumu i izvorima Crnog Drima, o kojima ćemo 
posebno pričati.. 

(Nastaviće se)


 


Edna prošetka ili šetnja

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



Riva grada Ohrida je jedno od najlepših šetališta koje znam.










U senci starog grada...



Reći ćemo dobro jutro Ćirilu i Metodiju.

Prolazite i kroz cvetni špalir.

Celo vreme imate utisak da ste na moru. Sve je isto, samo nije slano.

Na pola rive je mol koji je i plaža i mesto za dobar pogled


Labudovi prave predstave samo za vas.



Zar nisam lepotan?

A mi, ami?

Idemo prema Cuba Libre. Galebovi su ogladnili.


I labudovi bi rado na ručak


U pauzi ćemo sesti i napisati razglednice, uz sladoled.

Sunce će na spavanje...hoćemo li i mi?


Zaspalo je...

(nastaviće se)

Do Cuba libre

Putopisi — Autor lastavica @ 05:20



Ljilja i ja idemo u dugu šetnju do Cuba libre uz obalu. 



Ljilja se zabavlja slikanjem iz pravog ugla.

Igra talasa nas očarava.


Porodica labudova pripremila je poseban program za nas. Neki su još 
smeđi, a jednome je perje skoro belo i kljun polako postaje narandžast.
Ružno pače postaje najlepši labud...

Evo i Biljaninih izvora i reke koja je odmorište brodovima.

Lep pogled prema gradu

Jedna stara barka odmara na suvom.

I knjige se prodaju na šetalištu...


Od izvora je produženo šetalište i biciklistička staza do nekoliko 
restorana nad jezerom, od kojih dominira Cuba Libre s dobrom 
plažom i odmorištima za kupače. Uveče se tu odigrava dobar 
zabavni program. 



Izletnice, dobre drugarice, upriličile su sladoledni susret.




Zalazak sunca kupa Ohrid najlepšim bojama.



...dok sunce ne krene na spavanje iza starog grada...

(Nastaviće se)

 



Ohridska šetnja

Putopisi — Autor lastavica @ 04:01



Dan je počeo kišno. Dok se ne razvedri, prošetajmo glavnom
ulicom starog Ohrida.


Zanimljive su bočne strme ulice.


Izlozi zaustavljaju poglede.


Stižemo do prastarog činara, jednog od simbola Ohrida.


Okovan je da bi se zaštitio.

Razvedrilo se. Nastavljamo do trga.

Vreme je za kafu na trgu.

...pa natrag.

Srela sam Makedonku.

I čim se razvedrilo, evo nas na obali.



Šetnja se nastavlja...

 


Ohrid fest

Putopisi — Autor lastavica @ 05:36



Baš ispred hotela u Ohridu u kojem smo bile smeštene održavao 
se tri dana Ohrid fest, pa smo mogle da posmatramo podizanje
tribina, muzičke probe, da "ogovaramo" zvezde koje su bile 
smeštene u našem hotelu i sedele za susednim stolovima...
Merima Njegomir, naprimer, sjajno izgleda, bolje nego na sceni.




Ohrid fest, "Ohridski trubaduri" sastojao se iz tri večeri
prvo je bilo folk veče + šou Nade Obrić
drugo pop veče + šou Trifuna Kostovskog
a treće internacionalno veče, šou Alena Islamovića,
"Balkanika", "Kolonija itd. Malo smo gledale jer je 
ozvučenje bilo preglasno i nismo dugo izdržavale.


Na Dan republike, 8.septembra, na tri bine se održavao program,
folklorne grupe iz Rumunije, Slovačke i Hrvatske nastupile su na 
bini kod Letnice. Ohrid fest se održavao ispred našeg hotela, a još
jedno pop veče se održavalo na keju.


Posle smo gledale kako se tribine rasklapaju i zvezde vraćaju kućama...

Još su nam bajkeri pravili društvo uz našu redovnu jutarnju kafu...


A i uz ručak, u kom smo najradije uživale baš u ovom hotelu.
Obavezno makalo, mmm

Pa čorbica

I šampinjoni s posebnim prelivom i makedonskom salatom.

Ili pohovani izbor... divno.

A može i kolač, zar ne? Trileće, sličan kohu.

 


Biseri i Antiko

Putopisi — Autor lastavica @ 05:55



Stari deo Ohrida je očuvana gradska celina sa tipičnom arhitekturom, 
starim zanatima, radionicama i prodavnicama originalnog ohridskog 
bisera i srme.






Ulazimo kod Fileva koji nam objašnjava izradu originalnog ohridskog 
bisera i pokazuje nam emulziju od krljušti ribe plašice, kojom se ručno
premazuje svaka sedefna kuglica u nekoliko slojeva. Smatra se da 
samo dve porodice, Filev i Talev, znaju tajnu originalnog ohridskog bisera.



Važno je znati da uz ohridski biser ne treba stavljati parfem, jer oštećuje 
sjajni sloj.


Ako želite autentičan restoran u Ohridu, koji pamtim od pre 40 
godina, svratite u "Antiko" u starom gradu (ulica prema Sv.Sofiji,
druga levo od jezera).

Smešten je u starom gradu, ušuškan u starine oko sebe.

Uređenje je autentično. Otkad pamtim, akvarij s ribicama čini 
ambijent toplijim.


Jeli smo odlične belvice, gustiozno makalo i žerbo tortu za rođendan.


A može i trileće i ohridska torta

Ovde je uvek prijatno...

(Nastaviće se)

 



Kroz stari Ohrid

Putopisi — Autor lastavica @ 04:48



Nastavljamo istraživanje starog grada Ohrida. Silazimo kroz šumu.




Dolazimo na Plaošnik, "na južnoj strani brda u starom gradu Ohridu, 
na oko 250 m južno od centralnog dela Samuilove tvrđave.
Plaošnik je poznat kao religiozni lokalitet još od početka hrišćanstva, 
a verovatno i pre toga. Pronađeno je nekoliko velikih ranohrišćanskih 
bazilika, kao i ostaci crkve Sveti Pantelejmon u kojoj je radio Sveti 
Kliment Ohridski." 


"Novoizgrađeni hram Sveti Kliment i Pantelejmon ustvari predstavlja 
repliku crkve Svetog Klimenta i izgrađen je na postojećim temeljima. 
Crkva je bila srušena u periodu Otomanskog carstva i na istoj osnovi 
bila je izgrađena džamija. Po restauraciji, 2002. godine, nakon 530. 
godina, ponovo su premeštene mošti Sv. Klimenta Ohridskog koje su 
u međuvremenu bile smeštene u crkvi Svete Bogorodice Perivlepte."


Crkva Sv. Jovan Kaneo (iz 13.veka), nad ribarskim selom Kaneo 
izgrađena je 1290.godine u vizantijskom stilu, dok je kupola u 
jermenskom stilu. Ona dominira vizurom starog grada. Obratite 
pažnju na sasvim levi kraj slike...



Ah, kakav pogled na pučinu...

Silazimo na plažu Kaneo


Prelazimo preko pasarele od dasaka kojom sada je plaža ispod 
Kanea povezana s gradom

Stižemo do crkve Sv. Sofije (iz 11.veka). 



Njena maketa

Sad ćemo se starim ulicama spustiti do centra, pored još poneke 
crkve, kojih zaista ima nebrojeno u ovom drevnom gradu.



Uđimo u dvorište da se rashladimo, pa ćemo šetnju nastaviti
kad se odmorimo.

(Nastaviće se)

Ohrid na hridi

Putopisi — Autor lastavica @ 06:13



U razgledanje Ohrida vodi Snežana, lokalni vodič. Vlada nas vozi 
busom do gornje porte. 



Staro ime Lihnidos= grad svetlosti. Novo ime Ohrid= o hrid, na hridi.
Ima oko 35000 stanovnika. 

Sledi obilazak grada sa 365 crkava, koji se nalazi na listi svetske baštine 
UNESCO. Od znamenitosti grada prvo razgledamo crkvu Sv. Bogorodice 
Perivlepta (13.vek), prelepo freskopisanu.




Odmah ispod je crkvica Sv.Dimitrija

Antički amfiteatar (potiče iz 4-3.veka p.n.e.), otkriven pre
desetak godina.


Penjemo se do rekonstruisane antičke i srednjovekovne (Samuilove) 
tvrđave iz 3.veka p.n.e. do 18. veka. 




Unutrašnjost tvrđave nažalost nema neke sadržaje


Sa ovog mesta se pruža prelep pogled na Ohridsko jezero i 
grad Ohrid. 



Vreme je za sladoled i pravu kafu u Fort cafe, pa silazimo
da istražimo stari grad.


(Nastaviće se)

Biljana platno beleše

Putopisi — Autor lastavica @ 05:56



Jedna od najpoznatijih makedonskih narodnih pesama je svakako
Biljana platno beleše.


Ohridski (Biljanini) izvori su sasvim jednostavni. 


Na njima su naše dve Biljane platno belile.

Okolina je lepo uređena, za odmor i uživanje. U centru je kamena 
skulptura Biljane u nacionalnoj nošnji koja beli platno...


Narednih dana Ohrid će biti baza za putovanja. Kuda će ploviti 
naši brodovi, čućete!


Za lepote koje slede, dižem čašu jednog od najboljih vina
koje sam pila, muscat temjanika "Dalvina"!


(Nastaviće se)

Folklorno blago Podmočana

Putopisi — Autor lastavica @ 07:24



Stižemo su selo Podmočani. Bolje da vam ne prevodim tu reč :)


U Podmočanima se nalazi etno muzej Joneta Eftimovskog sa jednom od najbogatijih 
etnoloških kolekcija u Makedoniji, više od 20000 raznih artefakata i
nacionalnih nošnji iz različitih regiona Makedonije. 

Jone (Jovan) ima 500 originalnih kompleta za žene i samo 11 za muškarce, 
jer su muškarci odlazili u pečalbu i nošnje poneli sobom.



Kakav ćilim!

Ovako je Biljana platno belila...

Građanske sobe u muzeju


Zasladimo ovu lepotu!

(Nastaviće se)

Cipelica u Elbasanu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:15



Elbasan je grad sa 120 000 stanovnika na reci Škumbi,
industrijski centar Albanije sa dve čeličane. 



Tu su i iskopine starog Elbasana. "Na mestu današnjeg grada bio je 
u antičko doba rimski grad poznat kao Masio Scampa (scampa, 
ilirska reč za 'stene, brda'). Rimljani su na tom mestu sagradili masivnu
tvrđavu zaštićenu kulama koja je u III i IV v. postala poznata kao 
Hiskampis. To se mesto razvilo u važan trgovački centar kroz koji je
prolazila trasa starog rimskog puta Via Egnatia i, preko današnjeg 
Bitolja, vezivala Drač sa Solunom i Jadransko sa Egejskim morem."

Šetnja gradom. I Elbasan ima svoju sahat kulu.

Koja je Pepeljuga izgubila ovu cipelicu?

Ima i lepih novih zgrada.


I lepih starih...


I Elbasan ima svoju ulicu kišobrana.

Dominantna je tvrđava iz 15.veka (čiji je orijentalni izgled sačuvan
i u kojoj se sada nalazi najlepši restoran u Albaniji). 


Ručamo baš u ovom lepom restoranu, „Real Scampis“ 





Na meniju imamo albanske specijalitete: šopska salata,

punjeni patlidžan i nešto nemam pojma šta, 
ali odlično,


pita sa zeljem, 

kafto (zapečeno jagnjeće meso u kajmak sosu).

Zasladićemo lubenicom

...i prošetati vrtovima...


(Nastaviće se)

Albanija i Tirana

Putopisi — Autor lastavica @ 06:00



Najvreliji dan smo izdvojili za Albaniju. Granični prelaz Kafasan.



Nacionalna valuta Albanije je lek, od Aleksandar= Alek= Lek. 
1E= 125 leka. Naziv zemlje potiče od albus= belo. Naziv Shqipëria=
šćiprija dobija u tursko vreme, a znači „zemlja orlova“. Albanci su 
mlada nacija, do 14 godina je 20% stanovništva, a do 24 godine još 20%.
Problemi zemlje su: velika nezaposlenost, organizovani kriminal 
(droga!) i korupcija. Ima lepu obalu i turizam je jedna od glavnih 
privrednih grana. Preovlađuju muslimani 70%, 20% pravoslavci 
i 10% katolici.


Vozimo se pored reke Škumbe (Shkumbini) koja deli Albaniju na 
dva jednaka dela. Severno živi (ratoborno) pleme Gegi, a južno 
od Škumbe (miroljubivije) pleme Tuski. Često viđamo bunkere.


Stižemo u Tiranu, grad sa 700000 stanovnika.



Tiranu je osnovao 1614.godine osmanlijski general Sulejman-paša, 
mada postoje i pomeni o ovom mestu odnosno o dvorcu Tirkan iz 
6.veka, u planini Dajti. Tirana je postala glavni grad 1920.godine. 



Zgrada Vlade

Vila Zogu

Simboli prošlih vremena više se ne čuvaju. Još služe samo za slikanje...


Gradi se nova džamija sa 4 minareta

I Tirana ima sahat kulu (izgrađena 1830.godine),
Katolička crkva Sv. Pavla (najveća crkva u Tirani, završena 2001.godine).
Gradom dominiraju Skenderbegov trg i spomenik Skenderbegu 
na konju. Znamenitosti Tirane su i Ethembegova džamija (čiju gradnju 
je beg Mola započeo 1789. a njegov sin Hadži Ethem beg, praunuk 
Sulejman paše, završio 1821.g.), kula sa satom.  U Tirani je sedište arhiepiskopije kanonski priznate albanske Pravoslavne crkve.

Bunkeri su sada posebna zanimljivost.


Nisam upamtila šta je ova zgrada, ali je zanimljiva

Američka ambasada

Grad je sređen i čist. Sa starim prijateljem, prvim nefrologom
Albanije, pijem kaficu pored ostataka tvrđave. Alketa kaže da
se Albanci smatraju potomcima starih Ilira, ali da za to nisu 
nađeni pravi dokazi.

Kasnije će nam pokazati prelepo uređen tržni centar Toptani kakav
mi nemamo. 



Nisu me zanimale firmirane marke nego pokušaj da sa 6.sprata 
uradim panoramske fotografije Tirane. Da su stakla češće prana,
snimak bi bio bolji.

Pa, Tirana je premašila sva naša očekivanja.
Doći ćemo ponovo. Alketa reče da onda baš kod 
tvrđave trebamo doći na ručak :)

(Nastaviće se)

Prespansko jezero

Putopisi — Autor lastavica @ 06:25



Prespansko jezero je na tromeđi Grčke, Albanije i Makedonije. Nalazi 
se na južnoj strani Prespanske kotline između planina Galičica i Baba. 


Od ukupne površine - 273 km2, 190 km2 pripada Makedoniji, 
84,8 km2 Grčkoj i 38,8 km2 Albaniji. Najveći grad u ovom području
je Resen, na makedonskom delu jezera. Najveća dubina jezera je 54 m.

Zbog retkih i endemskih vrsta flore i faune područje Prespanskih jezera 
proglašeno je za transnacionalni park prirode 2000 godine.

Plaža na Prespi, u mestu Pretor, restoran „Galaxy“ sa vrhunskom 
uslugom, naše društvo za ručkom uz vrhunsku belu muskat tamjaniku
"Dalvina".Nacionalni specijaliteti: pohovana riblja ikra, čorba od ikre, 
pileća šnicla u sosu, poslastica: šeken para (urmašica).







Voda je topla, neki su se i okupali u jezeru,
a neki samo smočili noge.

(Nastavit će se)

Heraclea

Putopisi — Autor lastavica @ 07:51



„Heraclea lyncestis. (Herakleja Linkestis) je antički grad koji se nalazi 
na južnoj periferiji grada Bitolja. Ime nosi po Heraklu, mitskom junaku 
makedonske dinastije Agreadi, koji su dobili ime po kraju u kome su 
vladali (Linkestida). 




Zbog dobrog strateškog položaja, Herakleja se razvila u veći trgovački
i saobraćajni čvor na značajnom putu Vija Ignacija (lat. Via Egnatia) 
koji je povezivao Drač i Bosfor (grad Konstantinopolj).“

"Grad je bio osnovan u predrimskom periodu, najverovatnije za vreme 
makedonskog kralja Filipa II. Za to vreme bilo je izgrađeno nekoliko
tvrđava za lakše kontrolisanje makedonskog carstva. 


Nakon Makedonaca, Herakleja je potpala pod rimsku vlast. Tada je 
u vremenu od prvog do četvrtog veka naše ere, doživela i najveći 
uspon."




Na zapadnoj strani je bila episkopska rezidencija sa prelepim podnim 
mozaikom u 14 nijansi. 




Amfiteatar je primao oko 2500 ljudi.

Sačuvani su prekrasni podni mozaici. 


Srušio ju je zemljotres 518.g.n.e.


(Nastaviće se)

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ... 20 21 22  Sledeći»

Powered by blog.rs