Lastavica

Sladoled kod Apostolovića

Putopisi — Autor lastavica @ 05:45



Izletnici su krenuli na duži put. 



Uz usputna zadržavanja, odmorićemo se na ulazu u Leskovac,
u veoma lepom kompleksu Apostolović


Sve je ovde uređeno s dušom.




Ovako se nekad umivalo...

Sladoled se podrazumeva, zar ne?



Još malo šetnje, pa nastavljamo put.



(nastaviće se)

Stolovo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:24



Nastavljamo busem starim putem u etno selo „Stolovo”. 



Kompleks je lepo uređen.





Prvo ide tucanje jaja

Ručamo bogato: predjelo, teleću čorbu, pileći batak+ pljeskavicu,
pitu od višanja.






Na povratku nas prati pljusak.

 


Pokajnica

Putopisi — Autor lastavica @ 05:15



Stižemo u manastir Pokajnica. 


Crkvu-brvnaru, kojoj je narod kasnije nadenuo simboličan naziv 
Pokajnica, podigao je kod Velike Plane u prvoj polovini 19.veka 
Vujica Vulićević, želeći da spere krivicu sa svoje duše, jer je 
učestovao u ubistvu svog kuma Karađorđa. Novac koji je našao 
u Karađorđevim bisagama, Vujica je dao za zidanje crkve. 



Okolina ženskog manastira sa dva konaka je lepo uređena


Posle liturgije ulazimo u crkvu

Ikonostas je impozantan

Aranžman od uskršnjih jaja je maštovit

(nastaviće se)

Gde je nastala Vasina torta?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:14



Prelazimo reku Crnicu i obilazimo Paraćin.




U centru Paraćina nalazi se neobični hotel „Petrus“, oblika vrha 
klipa kukuruza. 


Zatim idemo do crkve Sv.Trojice, izgrađene 1898, u srpskom vizantijskom 
stilu, sa elementima romanike, a uređene u baroknom stilu. 


Auteničan je barokni ikonostas.

Šetamo Paraćinom. Prolazimo pored Fontane slobode...

...do zavičajnog muzeja koji je smešten u kući Ružića koji je kuću
poklonio gradu. Kuća je neko vreme bila i bolnica u kojoj je lečen
i grof Rajevski, inspiracija za lik Vronskog u „Ani Karenjini“.

Nažalost, ne uspevamo da uđemo. Tako nećemo videti ni 
predmete iz Slatine. U blizini Paraćina nalazi se važno
arheološko nalazište iz neolita, Slatina.

U centru je spomenik palim Paraćincima u ratovima 1912-1918, 
u liku srpskog vojnika u jurišu.

Ima nešto što se originalno vezuje za Paraćin, Vasina torta.
„Kažu da je Vasina torta autentična srpska torta čiji recept datira 
iz davne 1908. godine. Nastala je kao znak zahvalnosti tašte prema
zetu, Vasi Čokrljanu iz Paraćina, koji je suprugu odveo bečkim 
lekarima jer je bilo rečeno da porođaj može ugroziti život deteta i 
žene. Supruga Jelena je donela na svet zdravo i krupno dete, a 
nama je u amanet ostao recept za ovaj klasik srpske kuhinje, tortu 
u kojoj su kombinovani orasi, narandža i čokolada. Treba imati na 
umu da su narandže davne 1908. godine bile pravo malo bogatstvo 
zbog čega je ova torta bila dragocenost.”

Nastavljamo pored originalnog restorana Vagon.

U izlozima još dominira Uskrs.

(nastaviće se)

Vredne ženske ruke

Putopisi — Autor lastavica @ 19:01



Tradicionalni uskršnji ponedeljak ovog puta ćemo provesti u 
Paraćinu i njegovoj okolini. Vodi Keti, vozi Vlada.



U Paraćinu prvo navraćamo kod Tanje Šaban, umetnice na 
staklu. Svako je poneo neki lepi stakleni predmet.

U krugu paraćinske fabrike stakla nalazi se Udruženje građana „Štit“, 
u kojem vredne ruke žena prave majstorije od pustovane vune i svile.

Ovde vredne ženske ruke prave mala čuda od pustovane vune i svile.



Imamo i manekena :)

(nastaviće se)

Belički kej i Tomić

Putopisi — Autor lastavica @ 05:07



U nastavku izleta ogladnili smo. Čeka nas restoran „Belički kej“ u Jagodini.


Jelovnik je taman kakav valja.



Prelazimo Moravu i posećujemo prelepi manastir Tomić, posvećen
Sv. apostolu Tomi. 



Freske su prelepe




Vreme je za povratak, ali točkovi neće dugo mirovati...


Od hrasta do seljaka

Putopisi — Autor lastavica @ 06:02



Nastavljamo u Kočino selo, nazvano po junaku Koči Anđelkoviću, 
gde se nalazi hrast star oko 300 godina, raskošan, na obali brze 
Velike Morave.



Pogledajte kako sam hrast odvaja granu...

U mestu Staro lanište gledamo pravljenje korpi i asura od pruća.


Slikamo spomenik Jovanči Miciću, na ulazu u Jagodinu iz pravca 
Ćuprije na kružnom toku regionalnog puta Jagodina - Ćuprija - Paraćin
- Rekovac. U unutrašnjosti i ispred globusa, koji je promera devet
metara, na kome piše „Ceo svet obiđoh, kao Jagodinu nigde ne 
nađoh", postavljeno je šest kofera, koji simbolišu zemlje u kojima je bio.

U selu Glavinci slikamo se pored spomenika srpskom seljaku, dobro
urađenom, seljak i seljanka. 
„Podigli su ga meštani i MZ u znak zahvalnosti selu i starijim generacijama, 
a u cilju očuvanja tradicije i sećanja na nekadašnji način obrađivanja njiva.
Zbog toga seljak u jednoj ruci nosi motiku a u drugoj testiju za vodu, dok
seljanka, koja ide iza njega, nosi korpu sa hranom i motiku. Spomenik je 
napravljen od betona, a patiniran je bronzom. Uradio ga je mladi vajar iz 
Jagodine Ivan Marković.“

(nastaviće se)

 


Početak nepoznatog

Putopisi — Autor lastavica @ 06:51



Opet smo na putu u nepoznato, vozi Vlada, vodi Keti. 


Šta li je Keti smislila za danas?

U Bagrdanu ulazi etnolog Mika Aleksić, koji će nas voditi. Idemo u 
Gornji Račnik, gde je snimana serija "Koreni". 


Obilazimo sobrašice, kuće za udruživanje za zaštitu 
poljoprivrede, na „poljorabraniju“. 

Selo je dosta zapušteno. 

Kuća koju je gradio Aca Kostić sa muralima nekad je bila jako 
lepa, treba joj obnova. 


Kućica za goste.

Unutrašnjost kuće



Bunar je još u funkciji.

(nastaviće se)

Omiljena škola

Putopisi — Autor lastavica @ 05:15



Na put nas ispraća fontana na Slaviji.



Svanjuje dok prelazimo Dunav mostom kod Beške.


Ulazimo u Novi Sad

Prolazimo centar s Narodnim pozorištem

Naš cilj je hotel Sheraton, sa odličnim uslovima za održavanje
Škole nefrologije. Stižemo na vreme.


Veoma kvalitetna škola, savršena organizacija. 
Novosađani su poznati po tome. A mi moramo
obnavljati znanje čak i kad smo penzioneri.
Ko ne voli da uči, neka ne bira medicinu!

U pauzi se pruža prilika da se vide stari prijatelji.

Na kraju sastanka sledi gastronomski dodatak.



Napuštamo Novi Sad, grad koji je svima posebno drag.


Vetar je veoma jak. No stižemo srećno kući. Zadovoljni smo
ovim danom, od perfektne organizacije do kvaliteta Škole.

 


Nemenikuće

Putopisi — Autor lastavica @ 05:42



Idemo u Nemenikuće, u crkvu posvećenu Sv. apostolima 
Petru i Pavlu.





Tu se nalazi i česma posvećena princezi Kleopatri Karađorđević. 
Savremenici su pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena. 
Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz koji je tih godina 
boravio u Beogradu, za Kleopatrin 15. rođendan je komponovao 
pesmu “Što se bore misli moje” na reči koje je napisao knez 
Mihailo Obrenović. Sredinom pedesetih godina 19. veka numeru 
je ponovo komponovao Kornelije Stanković i ta pesma je za 
vreme druge vlade kneza Mihaila redovno izvođena na balovima
u Beogradu.



U porti crkve pijemo izletnikovu  kafu licemerku i vraćamo se kroz 
Sopot, grad s najmanje razvoda u Srbiji. Ko želi dugi brak, možda 
se baš ovde treba venčati?


Radovanje nije gladovanje

Putopisi — Autor lastavica @ 08:58



Prolazimo pored planine Kosmaj


I stižemo u Sopot.

U Sopotu gladni stižemo u restoran "Radovanje". To nije 
gladovanje, brzo ćemo shvatiti.Ambijent je prijatan.

Čorba je odlična.

Roštilj je raznovrstan i ukusan

A ledena torta... kako je smestiti...a mora se :)

(nastaviće se)

Duboki potok

Putopisi — Autor lastavica @ 04:58



Nastavljamo do akumulacionog jezera Duboki potok, raja za 
ribolovce i potencijalnog turističkog centra.



Vozimo se u selo Srednji kraj s lepom crkvom Sv. Nikole koju je 
obnovio knez Miloš Obrenović u tursko vreme. Imao je prava da 
obnavlja crkve, ali ne i da podiže nove, što je iskoristio da 
razrušene obnovi.



Lepe su freske. 


U Beljini je Hram Sv. Arhangela Mihaila, čija je obnova početa 813, 
na temeljima stare crkve iz 1732. Crkva nije bila ni ranije freskopisana. 



(nastaviće se)

 


Barajevo

Putopisi — Autor lastavica @ 05:38



U sunčanom danu rešili smo da posetimo dve od 17 beogradskih 
opština, Barajevo i Sopot. Izlet vodi Keti, a vozi nas Vlada.


U Barajevu nam se pridružuje inspirativni vodič Ivan Marković, 
izletnik od malih nogu. Područje Barajeva 
bilo je naseljeno još u neolitu, ali o tome nam neće pričati. 
Barajevo je napredna opština s dobrim natalitetom i 32000 stanovnika. 

Odličnu domaću kafu pijemo u restoranu „Zavičaj“.


Kroz mesto protiče reka Barijevica. 

Radi se na tome da se područje opštine proglasi za nacionalni park 
zbog nezagađene prirode, nekoliko jezera, dosta divljači.


(nastaviće se)

Tri hrasta bez jednog

Putopisi — Autor lastavica @ 05:51



Prolazimo kroz selo Boždarevac do spomenika prirode Tri hrasta 
lužnjaka. Sada su tu dva jer je jedan istrulio u poplavi.


Preostala dva lepotana stara su po 220 godina.
Sada je to prirodno dobro prve kategorije.


Prvi

drugi

Izvaljeni treći

Pod široku krošnju lako je stala grupa, i još bi nas puno stalo.
Pod hrastom je velika koncentracija joda, jeste li to znali? 

(nastaviće se)

Pozdrav Kragujevcu

Putopisi — Autor lastavica @ 05:22



Nakon šetnje Šumaricama, valja se i spremiti za povratak.
Završava se naš boravak.



Svi su restorani otvorili bašte u lepom danu.


Kanda se bliži Uskrs?



Ručaćemo u restoranu "Stara Srbija". Već znate da bolji ne treba
tražiti.





Prošetajmo još malo. Kinesko prodire svuda

Zadivljuju stare fasade

Valja se pozdraviti i od poslastičarnice "Srce".


Pa doviđenja Kragujevcu, do sledeće zgode! 

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ... 23 24 25  Sledeći»

Powered by blog.rs