Lastavica

Neka nova Atina

Putopisi — Autor lastavica @ 06:14



Nada je nakon Krita posetila Atinu. Bilo je to pre požara.



"Šta reći o Atini? Mislim da ne treba posebno komentarisati, kroz 
istoriju smo dosta naučili. Tužna stvar je što istorija piše novu ulogu 
za Atinu. Grad je prepun azilanata. Mi smo odseli nedaleko od
Monastirakija i po savetu taksiste izbegavali da se kasno vraćamo.
Sa vrha našeg hotela Evripides mogle su se videti napuštene zgrade, 
polupani prozori, mrak u celoj jednoj četvrti, kao trag ekonomske
krize. Ulice su pune azilanata koji se kreću u grupama.

Postoje mesta u koja želimo da se ponovo vratimo. Krit u svako 
doba ali Atina ne.


Za oko mi je zapao prevelik kaktus koji raste iz jedne 
malene posude.

Pogled na Agoru:


Šetnja Atinom







Nismo odoleli, pa smo se popeli na brdo Likabetus.
Na vrhu nas je dočekala crkvica i predivan pogled.
Put nam je obeležavalo mnoštvo aloja.



Kao što mi imamo drvorede, tako ih i Atina ima, samo što su 
kod njih u pitanju pomorandže.


Slika me je podsetila na Krit i oni imaju svoje drvorede, samo 
što su to lijanderi celom dužinom autoputa.


Šta se desi muškarcima kada ne čuju najbolje šta im žene govore?"

(Putopis je napisala Nada)

 


Na plaži Grka Zorbe

Putopisi — Autor lastavica @ 06:04



Nada nastavlja turneju po plažama na Kritu



Stavros plaža i istoimeno ribarsko selo se nalaze 17 km 
severoistočno od Chanie, na severnom delu Cape Akrotiri. 
Jedna od specifičnosti ove oblasti je veoma strma planina 
preko puta plaže. Ova planina je jako poznat pejzaž, jer su se
na ovom mestu snimale scene za fim Grk Zorba, gde je Entoni 
Kvin plesao čuveni “sirtaki” 1964 godine.




Balos plaza
Na Balos se može doći kopnom uz veliki napor zbog lošeg 
puta i dugog pešačenja od parkinga. Druga varijanta koju smo
izabrali je obilazak Balosa i ostrva Gramavousa brodom iz luke
Kisamos, malog gradića na severozapadnom delu Krita.


Posle jednočasovne vožnje brodom stiže se na ostrvo i istoimenu 
venecijansku tvrđavu iz 16 veka Gramavousa smeštenu na visini 
od 137 metara. Na vrhu se nalazi ogromna tvrđava, koje se 
naprosto stapa sa planinom, tako da na prvi pogled uopšte ne 
razlikujete tvrđavu od planine. Vizura sa ovog ostrva je
veličanstvena iako je uspon jako naporan i zahtevan.

Ulazimo




Od tvrđave nije mnogo ostalo ali je pogled predivan.




Sledi odlazak u lagunu Balos.Sama laguna daje utisak kao 
da ste na nekoj drugoj planeti, samim tim što su to zaista 
velike površine. Spektar boja koje ovde vidite, ostaju zauvek 
urezane u vaše pamćenje.



Pesak je rozikast zbog slomljenih školjki.



(putopis je uradila Nada)

Džungla ili plaža?

Putopisi — Autor lastavica @ 07:16



Nada nastavlja svoju priču o letovanju na Kritu



Naš boravak na Kritu smo isplanirali tako da svaki dan obiđemo
neku drugu plažu a veče provedemo šetajući Chanijom, naravno 
uz sladoled pored crkve. Puno je poznatih plaža na Kritu i svaka 
ima nešto svoje, nešto po čemu se izdvaja od drugih.


Plaža Preveli se nalazi 40 km južno od grada Retimno, 
na ušću reke Kourtaliotis u more gde se stvorilo malo jezero. Klusira 
Kourtaliotis George je puna bujne vegetacije, vodopada, interesantnih
životinja..


Stižemo do parkinga koji je na veoma visokoj litici. Do plaže vode 
stepenice kojima nema kraja. Samo spuštanje do plaže je naporno
i traje oko 20 minuta a povratak je naravno teži.




Duž reke Kourtaliotis se nalazi tropsko rastinje sa palmama, sa 
slatkom vodom koja se meša sa slanom.


Lepa hladovina nam je poslužila i da malo dremnemo.



Voda je bila prijatna.


Pored reke je puteljak kroz šumu palmi. Zaista da čoveka 
ostavi bez daha.





Nisam neko ko nema kondicije. Po izrazu mog lica možete 
zaključiti koliko je bilo naporno popeti se.

(putopis je uradila Nada)

Toronto - Atina - Chania

Putopisi — Autor lastavica @ 06:18



Ovaj putopis je uradila moja prijateljica Nada iz Kanade.
Od ranije je znate kao gosta na mom blogu.
Ovog puta je direktno iz Toronta odletela na Krit.

******


Slećemo u Chaniu, uzimamo rent a car i krećemo put hotela 
Falasarna, smeštenog u samom gradu. Nije dovoljno pročitati 
savete pre puta, treba ih i primeniti. Chania ima dosta 
jednosmernih ulica, kao i onih koje iz dvosmernih prelaze u 
jednosmerne. Posle malo lutanja stižemo u hotel Falasarna.
Hotel sa dve zvezdice pruža udobnost, čiste sobe i dobru uslugu.
Posle dugog leta odlazimo da prošetamo do starog dela grada 
udaljenog nekih 15- tak minuta.


Prolazimo pored plaže.


Uz šetalište pored mora.


Nismo gladni, možda drugi put.


Dolazimo do starog grada.


Stari grad ima puno restorana, konoba, barova i noćnih
klubova.


U gradu se vide tragovi Turaka, Jevreja i Venecijanaca.


Pored prelepe crkve je i mesto gde bi moja draga Ana 
uživala u sladoledu!


Chania je najživopisnije mesto na Kritu i drugo po veličini. 
Smeštena je na severozapadu Krita i dugo je bila prestonica ostrva.


U starom gradu se nalazi i slikovita luka, venecijanski svetionik, 
džamija, fontana na samom trgu tik uz more.



Stari grad karakteriše bezbroj uskih ulica i sokaka, sa očuvanim
mletačkim kućama iza čijih zidina se nalaze taverne, kafići, prodavnice,
poslastičarnice...



Najveći broj turista u Chaniji jesu gosti iz skandinavskih zemalja, 
a veoma su brojni i Kanađani i Amerikanci.


(putopis je uradila Nada)

Od brane do fontane

Putopisi — Autor lastavica @ 05:54



Nakon plovidbe po Sjeničkom (Uvačkom) jezeru, 
Pešter i brana ostaju iza nas.






Rekli smo doviđenja pešterskoj rodi...


Novu Varoš pozdravljamo pod kišom.



Vozimo se pored zelenog Zlatarskog jezera.

Kiša i dalje pada


Daleko je Beograd. A kiša pada li pada...


Zlatibor je umiven kišom, a zatim i gradom.


Idemo u „Adagio” na odličnu kafu sa šlagom.




Užička tvrđava se nalazi na stenovitom grebenu iznad reke 
Đetinje na periferiji današnjeg Užica. Podignuto je najverovatnije
u drugoj polovini 14. veka, kada se nalazilo u posedu Nikole 
Altomanovića. 


Gužve na putu počinju od Užica.


Tek u ponoć ugledaćemo fontanu na Slaviji...



 


Zeleno, volim te plavo!

Putopisi — Autor lastavica @ 06:41



Uvačko ili Sjeničko jezero jedno je od tri jezera Uvačkog sistema.




Katamaran nas čeka



Dan je divan i jezero zeleno ili plavo, ovisno od ugla sunčevih zraka







Plovimo skoro četiri sata. Deo grupe je posetio Ledenu pećinu.




Pre dvadesetak godina beloglavi sup bio je na ivici nestanka iz kanjona Uvca. 
Osnivanjem Specijalnog rezervata prirode Uvac napravljeno je veliko hranilište 
pa je sada na liticama oko 600 orlova. Možete ih videti!





Primećujete li gnezda i supove u njima?



Na katamaranu nema čega nema: sjeničko predjelo

salata, zlatarske zemičke


heljdopita

teletina ispod sača


Vratićemo se...


U to ime, da nazdravimo!


 


Pogled koji se pamti

Putopisi — Autor lastavica @ 06:51



Postoje mesta na kojima se u jedno sliju mnoge dobre sile pa nas privlače
i stalno im se vraćamo, kako bismo doživeli dobrotu i lepotu što ih daju.
(j.)



"Kanjon Uvca nalazi se između Sjenice i Nove Varoši, između planina 
Javor i Zlatar. Kanjon Uvca poznat je po svojim uklještenim meandrima, 
koje je reka usekla u krečnjačku stenu. Meandri Uvca postoje na tri mesta 
u kanjonu, a najatraktivniji se nalaze uzvodno od ušća reke Veljušnice, 
u oblasti po imenu Lopiža. Do njih je najlakše stići kolskim putem iz Sjenice,
terenskim vozilima."
Reč dve o kvalitetu puta na Molitvu... slika govori više od reči.


Heljda usput cveta...

Put je loš, ali predeli su rajski...

Srećemo ovce usput


Nemojte pogrešiti skretanje... vidikovac je levo.


Evo i Bajrove kuće... 

Bajro je vlasnik vidikovca Molitva.


Silazimo do vidikovca Molitva.


Levo je vidikovac


„Molitva” – gnezdo ljubavi beloglavog supa i vidikovac sa najlepšim 
pogledom na meandre Uvca.


Pogled koji se pamti...


Šta se sve ne radi da se dobije savršena fotka...



Osim meandara, kanjon Uvca poznat je i po tome što se u njemu 
gnezdi beloglavi sup, jedna vrsta lešinara impozantne veličine, koja je 
pre dve decenije skoro izumrla. U kanjonu danas živi oko šest stotina 
primeraka beloglavog supa. Ovog puta supovi su priredili svečani let 
za izletnike.


A posle sledi susret sa starim prijateljima, Bajrom i Nafijom
Muhović. 

I dobra kafa...baš dobra...


Raduške ili hedonističke staze?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:39



Jedna oaza usred Peštera zaslužuje posebnu priču. To je porodični
restoran "Raduške staze". Dobro ste pročitali. Porodični restoran.






A pošto je "Izletnik" jedna velika porodica, taman je i restoran za 
nas. Jezgro pozitive u Izletniku obično sedi zajedno...



Okolina je lepo uređena, sa separe vilama




O jelovniku samo da uzdišemo: 
sir u pavlaci

kajmak

salata

teleće kobasice

teleće pečenje

Nije teško pogoditi hoćemo li ovde opet doći...


Pešter fotoaparatom i srcem

Putopisi — Autor lastavica @ 05:45



Pešterska visoravan se nalazi iza sedam planina (Golija, Javor, Zlatar, 
Jadovnik, Ozren, Giljeva i Žilindar). Ovo je najveća visoravan na 
Balkanskom poluostrvu. Sa nadmorskom visinom od 1.150 m i površinom 
od 63 km2 ona predstavlja jedinstvenu očaravajuću, ni sa čim uporedivu 
prirodnu oazu u srcu Evrope. 





Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao srpski 
Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, 
u nekim studijama su ga prozvali i srpski Tibet. Ovde je 26.1.2016. g.
izmereno -38,5 stepeni ispod nule, najniži nivo od kad se meri temperatura 
u Srbiji.



Vredne ruke pripremaju travu (hranu za stoku) za zimu...

More ovaca i krava posvuda...


3180 ha Peštera 30.12.2015. g. proglašeno je za specijalni rezervat 
prirode – Peštersko polje. 




Pala je i serenada. Za najuporniju ljubiteljicu Peštera
Ace peva "Bol boluje lijepa Anka"...


Njegova žena Ernesa nam je pripremila predivnu baklavu kojom 
smo se osladili pored česme s ledenom vodom.

I ko bi mogao da odoli Pešteru, lepoti bez granica?

 


Priče koje se rado ponavljaju

Putopisi — Autor lastavica @ 06:19



Ponovo smo na putu. Kao što reče jedan bloger, postoje mesta na 
kojima se u jedno sliju mnoge dobre sile pa nas privlače i stalno im 
se vraćamo, kako bismo doživeli dobrotu i lepotu što ih daju. Zato 
se mi vraćamo Pešteru, meandrima Uvca i Uvačkom jezeru. 
Vodi Keti, vozi Vlada, a u ekipi su tri dame koje idu sedmi put i dvoje
koji putuju šesti put, otkad je Izletnik prvi prokrčio ovu destinaciju.



Ivanjica smeštena na padinama Javora je naš prvi odmor.
Kafa se pije pored brane na Moravici.




Put preko Javora je posebna (lepa) priča.



Prvo prolazimo pored početka Uvačkog (Sjeničkog) jezera.


SJENICA – centar Pešterske visoravni u kome su srednjovekovni 
karavani, na putu iz Dubrovnika u Carigrad, odmarali konje i hranili 
ih senom. Nekada je ona, zbog snegova i velikih smetova, dobar 
deo godine bila odsečena od sveta. 

Kroz grad i u njegovoj neposrednoj blizini protiču četiri reke: Uvac, Vapa, Grabovica i Jablanica, od kojih se formira jezero.


Srpska pravoslavna crkva – posvećena Sv. Petru i Pavlu 
iz 19. veka.


U Sjenici nas čeka topli zagrljaj prijatelja. 



Odmorićemo se u hotelu Borovi, uz divnu kafu i fenomenalnu 
pitu sa sirom pečenu na maslacu.






Ukrcavamo se u kombije i krećemo na fotosafari po Pešteru.

 


Giuseppe je zapetljao G

Putopisi — Autor lastavica @ 06:47



Priču o Pešteru nastavićemo kad sredim slike. A dotle?
Šta radi slovo G? Uvija se u spiralnim stepenicama Vatikanskih
muzeja, koje je projektovao Giuseppe Moma



Leti s galebovima Vrboske


Pleše s razigranim zgradama Ginger i Fred u Pragu.


Odmara se u gradovima Bol i Golubac.



Istražuje Golubački grad


Službuje u gradskim kućama u Subotici i Bečeju



Nije zaobišlo ni Gradec u Zagrebu


Kupa se na plaži Guincho na Atlantiku, u Portugaliji


Divi se Gloriette u Beču.


Skita se po padinama Golije.



Navratilo je u manastir Grgeteg na Fruškoj gori, u etno selo Gorj
u Rumuniji i Glavaševu kuću u Novom Bečeju




Bavi se grnčarijom

Ubere gerber...

...i uživa u grčkom ručku...


Sedam godina jednog srca

Putopisi — Autor lastavica @ 06:55



Ko nije bio na Pešteru i meandrima Uvca, nikad neće shvatiti zašto 
sam tamo otišla po sedmi put. Prvi put 2012. godine nisam znala
ni šta je Molitva (predivan vidikovac) ni po čemu su meandri
Uvca poznati, a još manje gde je meandar srca. Brzo sam shvatila.



Već 2013. išla sam u maju, s radošću da ću opet uživati u ovoj 
neprevaziđenoj lepoti. Bilo je još jako hladno, ali Molitva nije
bila manje lepa.


U 2014. videla sam Molitvu u najlepšim bojama. Meandar 
srca nikad nije bio raskošniji.


Raskošne boje su me čekale i u 2015.


Molitva je čekala staru prijateljicu i 2016.


Kad sam povela grupu 2017, pitali su me: zašto idem ponovo.
Rekla sam. Shvatićete. Shvatili su iako je suša spekla Pešter
i meandar se smanjio zbog nedostatka vode u jezeru.


Raskošniji nego ikad, sačekao me meandar srca u 2018.
Dok smo ranije tražili pogledom neki par beloglavih supova, 
ove godine su izveli ceo ples na nebu za izletnike.





 

 


I vodenica i Mile

Putopisi — Autor lastavica @ 07:11



Vozimo se do izletišta na obali brze Kolubare, gde se nalazi 
stara Jelića vodenica. 






Korito Kolubare je izmešteno i uređeno.



Na Ivanjdan 7.og jula Turistička organizacija je bila podrška 
ribolovačkom društvu "Šaran" koje na Kolubari, u prostorijama 
ribolovačkog društva organizuje tradicionalni "Ribolovački kotlić" 
i takmičenje u pecanju. 






U umetničkom programu učestvuje glumac Aleksandar Dunić-Ćirko 
koji govori anegdote o glumačkom životu.

A naš domaćin Milutin Ranković je odlično svirao 
na električnoj violini.


Na periferiji Valjeva u naselju Mrčić imamo ručak u restoranu 
„Kod Birbija“.


Perfektna usluga i odlična klopa: predjelo, odlična čorba, 




...sjajno svinjsko i jagnjeće pečenje sa salatom, pita.



U Valjevu mahnimo Milovanu Glišiću u prolazu...


...pa pređimo most preko reke Gradac...


"Uz nadaleko poznatu narodnu pesmu “Ide Mile lajkovačkom prugom”, 
nekada najveći železnički čvor uzanog koloseka u bivšoj Jugoslaviji 
prepoznatljiv je i po jedinstvenom tornju, koji je nekad služio za punjenje 
vodom parnih lokomotiva. Danas, betonski toranj, star skoro čitav vek,
neumitno propada, a da ga zub vremena ne bi uništio, u Lajkovcu su 
pokrenuli inicijativu da dvadesetak metara visoka građevina postane 
simbol varošice železničara.



Izlet je bio saržajan i zanimljiv, ni loše vreme nam ga nije 
pokvarilo.


Od Anine do Stepanja

Putopisi — Autor lastavica @ 05:29


Evo nas opet na putu. Ne znamo kamo, znamo kako (autobusom 
i pešice, vozi Vlada), znamo s kim (vodi Keti). Naš vodič umetnik Milutin
Ranković vodi nas u arheološko nalazište Anine.




"Na arheološkom nalazištu Anine u Ćelijama, koje se prostire na 30 
hektara, među ostacima raskošne rimske vile bogataša iz 3. veka 
nove ere pronađeni su i veoma očuvano termalno kupatilo, vredna 
zbirka novca iz tog doba, bronzane posude i drugi predmeti koji u 
najvećem broju pripadaju vremenu imperatora Konstantina, a ima ih 
i iz epohe cara Valensa."




Ivanjdan je i u povratku pletemo ivanjske venčiće od poljskog cveća.



"Spomen crkva Sv. Đorđa nalazi se na oko 3 km jugoistočno od 
Lajkovca u selu Ćelije, na oko 500m od Vračeg brda, na nadmorskoj 
visini od 139 m. Crkva je sagrađena 1923. i 1924. godine kao kosturnica 
za oko 7.000 palih srpskih i austrougarskih boraca- hram zauvek 
pomirenih..."



Posećujemo Lajkovac.


Obilazimo atelje vajara Milutina Rankovića. 

Zanimljivi radovi u drvetu.


Čeka nas Stepanje. Najstariji pisani pomen o crkvi Sv. Nikole, koja 
je u literaturi poznata i kao nepričavska i bajevačka, je iz 1722. godine.
Kao manastir se prvi put pominje 1778, a poslednji put 1840. godine. 
Svoj sadašnji izgled crkva dobija 1794. godine (natpis iznad severnih
dveri govori o obnovi hrama). 




Pljusak će začiniti dan...


Malo smeha nedeljom

Putopisi — Autor lastavica @ 06:20





Naš vladar je bezosećajan, ali je zato njegova bolest duševna!
A. Baljak


UZROK POSKUPLJENJA GORIVA 

Kroz otvoren prozor carske palate začula se nekakva vreva sa 
ulice. Neko je glasno vikao:
– Navali narode, navali! Lepe i jeftine jabuke!
Car koji je upravo završavao svoj omiljeni doručak (mamine 
punjene lignje u sosu), radoznalo priđe prozoru i ugleda nekog
starca sa zaprežnim kolima kako prodaje jabuke. Za tren oka, 
oko njega se skupila gomila kupaca. Jabuke su izgledale 
primamljivo i car ih požele za dezert. On pozva svog savetnika i reče:
– Evo ti pet dukata. Siđi dole i kupi mi što više onih prekrasnih jabuka.
Savetnik pozva ministra i reče:
– Evo ti četiri dukata. Trči dole i kupi jabuke za cara!
Ministar pozva svog pomoćnika i reče:
– Evo ti tri dukata. Trči dole i kupi jabuke za cara!
Pomo nik pozva komandira straže i reče:
– Evo ti dva dukata. Trči dole i kupi jabuke za cara!
Komandir straže pozva dežurnog stražara i reče:
– Evo ti jedan dukat. Trči dole i kupi jabuke za cara!
Stražar izađe pred palatu i strogo podviknu starcu:
– Prestani da se dereš matori! Nije ti ovo pijaca, već carska 
palata! Gubi se odavde, a jabuke su konfiskovane!
Stražar se vrati u palatu i reče komandiru straže:
– Evo šefe. Za jedan dukat, pola kola jabuka.
Komandir straže ode pomo niku ministra i reče:
– Evo šefe. Za dva dukata, puna vre a jabuka.
Pomoćnik ode ministru i reče:
– Evo šefe. Za tri dukata, puna korpa jabuka.
Ministar ode savetniku i reče:
– Evo šefe. Za četiri dukata, pola korpe jabuka.
Savetnik uđe u carske odaje i reče:
– Vaše veličanstvo, po Vašoj zapovesti izvolite pet jabuka.
Car sede na presto, zbunjeno se zagleda u jabuke i pomisli:
– Pet jabuka, pet dukata?! Znači jedna jabuka, jedan dukat?! A narod se grabi da ih kupi?!
A onda ljutito reče savetniku:
– Smesta dupliraj poreze! A na jabuke uvedi akcize, pod hitno!




Neki ubica uletio u kuću i ugledao Muju i Fatu u krevetu. 
Upita on Fatu:
-Kako se zoveš?
-Fata
-Poštedeću te, tako mi se mama zvala
Okrenu se prema Muji:
-Kako se ti zoveš?"
-Zovem se Mujo, al' prijatelji me zovu Fata.


Pas je možda čovekov najbolji prijatelj, ali mačka nikad neće 
pokazati policiji gde je sakrivena droga.



Kontrola kvaliteta




«Prethodni   1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ... 23 24 25  Sledeći»

Powered by blog.rs