Lastavica

Beogradske priče

Putopisi — Autor lastavica @ 13:50



Fejsbuk fotografska grupa "Moj Beograd dušu ima" ima 45000 članova.
Vrlo su aktivni i povremeno održavaju odlično posećene izložbe
fotografija. U Kombank Art hol galeriji u četvrtak 5.7. održana je 
sjajna fotografska izložba s temom: "Beogradske priče".





Osnivač grupe Miodrag Grujić


Autorke su se prepoznavale po ruži. Predstavile su se moje plesačice:
Sanja Ra

...i Zorica Križan.

Zatim Dragan Malešević


Program otvaranja vodio je Branislav Matijas.
Učestvovali su:




A kad Igor Kostić svira tango, samo da zaplešete!

Čast je bila videti Tomislava Peterneka, legendarnog fotografa

Da, i moja malenkost s poezijom. Sledeći put biću prisutna
i s fotografijama.


Poželimo ovoj sjajnoj grupi još mnogo uspešnih izložbi!







I "Politika" je zabeležila ovaj lep događaj.

Ne treba ni napominjati, potpisane fotografije su moje, 
a nepotpisane pripadaju drugim članovima grupe.
Trebaće još dosta rada da ih stignem :)

Vrela Homolja

Putopisi — Autor lastavica @ 05:44




Gradić Žagubica se nalazi na vrelu reke Mlave, koja izvire iz 
vrtače duboke 22 metra. Veruje se da je vrelo samo deo sifonskog 
izvora koji je dubok preko 70 metara. Žagubički kraj je poznat po
jedinstvenim narodnim običajima, kultovima i mističnim obredima 
sačuvanim iz paganskih vremena.


Prisustvujemo XVI Saboru "Vrela homolja"





Izlet između pljuskova

Putopisi — Autor lastavica @ 06:00



Imali smo sreće na ovom izletu, red kiše, red oblačno, red sunčano. 
Sve što smo uspeli videti, videli smo između pljuskova.



Prelepa i plodna Stiška dolina širi se svuda oko nas.



Banja Ždrelo poslednjih nekoliko godina predstavlja pravu 
turističku atrakciju Homolja. Obilazimo banjski kompleks.


Geotermalni izvori homoljskog kraja omogućavaju olakšavanje
tegoba nastalih iz različitih razloga.








Manastir Gornjak se nalazi u Gornjačkoj klisuri (ili Kapiji Homolja, 
kako je nazivaju) na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac. 
Pod ovim imenom se pominje od 16. veka. Zadužbina je kneza Lazara. 
U Lazarevo vreme zvao se Ždrelo i danas leži na ostacima starog 
srednjovekovnog grada Ždrela. 



Ugnezdio se u steni pa ga zovu „mali Ostrog“. 

Jednog dana u Gornjak sa nekolicinom monaha stigao je monah
Grigorije sinaita. Njegova isposnica nalazila se u pećini, na steni planine 
Ježevice, iznad samog hrama. Gornjak je sagrađen ispod same isposnice
pustinjaka Grigorija. Isposnica je dobro sačuvana i danas je to mala kapela 
posvećena Svetom Nikoli.



O Žagubici ćemo posebno pričati...


Opet krupne kišne kapi u raskošnim predelima...


Čeka nas Krupajsko vrelo.

Prošetajmo do moćnog izvora, pored ribnjaka s pastrmkama...





Požarevac je uokviren sivim. Ali sladoled je dobar :)



Zeleno, volim te šareno!

Putopisi — Autor lastavica @ 06:56





Parking je obezbeđen


Vreme je da posetimo veliku izložbu cveća i drveća u rasadniku
u Steisslingenu.






Nema čega tu nema...







I ruža ima, naravno.



Ima i vinove loze


Originalna tehnika zalivanja...


Ako poljubiš žabu, možda postane princ...


Seko, pomiriši jasmin. A ja ću sve to lepo slikati 
fotoaparatom koji sam dobio od bake...

(Serija nemačko - švajcarskih priča je završena)


 


Dečje selo u Wahlwies

Putopisi — Autor lastavica @ 06:21



Deci je zanimljivo da odemo u Wahlwies.



U toku je Pestalozzi dečji festival u dečjem selu, Kinder Dorf.


Igra u maštovitoj drvenoj Nojevoj barci.
Ni tobogan nije dosadan...



Zabavni su baloni od sapunice


Najveću pažnju dobija mađioničar koji svoj deci pravi igračke 
od balona po želji, psića, leptira, šta ko poželi...




Mali umetnici mogli su se iskazati u bojenju kamenova.


Ima šta da se vidi, pojede i popije.



Ima šta da se čuje, poveliki orkestar je tu.

(Nastavit će se)

Dečja igrališta

Putopisi — Autor lastavica @ 05:56



Kultura dečjih igrališta oko Bodensee nadmašuje sve što 
sam dosad videla. Ima ih svuda, čista su i dobro održavana,
a podstiču dečju kreativnost i spretnost. Evo igrališta u
Steisslingenu:




Kaže, bako, poleti i ti...a ja ne smem :)





U Bodman Ludwigshafen pored jezera je veliki (besplatni) drveni 
zabavni park za decu, sa pentralicama, ljuljaškama i toboganima. 
Iako ne izgleda nimalo lak, deca se veoma vešto veru i nisam 
videla da je ijedno palo.


Tu je i jezerce po kojem brode mali gusari...

Nije lako biti dete. Valja se i odmoriti...


Interesantna je i "Nojeva barka" u Wahlwies


Najzanimljiviji je veštački potok na Steisslinger See, predviđen
za dečju igru. Izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku do jezera.

(Nastaviće se)

Steißslingen

Putopisi — Autor lastavica @ 06:55


Steißlingen je općina je u njemačkoj saveznoj državi Baden-Württemberg.
Jedno je od 25 opštinskih središta okruga Konstanz. Prema proceni iz 
2010. u opštini je živelo 4.611 stanovnika. Obilazim centar Steißslingena, 
Rathaus (bez venčanja i s njim) i crkvu.





Opština se nalazi na nadmorskoj visini od 465 metara. Površina iznosi 24,5 km.


Mesto sa stabilnom klimom, lepo uređeno, mirno je i dobro mesto
za život.




Steißlingen ima svoje prirodno jezero, Steißlinger See, sa Frei bad, 
otvorenim kupalištem. 



Steißlinger See je veličine 11,19 hektara. Jezero je nastalo iz 
zdrobljenih ledenih masa, ima dužinu od 600 metara i širinu 255 metara
na najširem mestu. Najdublja tačka jezera je 21,4 metara. 



Za dečju igru predviđen je potok koji izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku 
do jezera.

(Nastaviće se)

Stein am Rhein

Putopisi — Autor lastavica @ 07:59




Hoćemo li do Švajcarske? U Stein am Rhein.



Stižem na stanicu Untertor, donja kapija.


Dobro uklopljena prošlost u sadašnjost


Stein am Rhein je u bukvalnom prevodu kamen na Rajni. 


Stein am Rhein je istorijski gradić zapadno od jezera Bodensee, 
u kantonu Schaffhausen u severoistočnoj Švajcarskoj. 


Na mestu gde poslednji deo Bodensee, Rheinsee prelazi 
u brzu Rajnu. Rajna (Rhein) nastavlja put sama...



Grad ima dobro očuvan srednjovjekovni centar, zadržavajući
drevni plan ulice. Sačuvani su gradski zid i gradska vrata, premda 
se bivši gradski zid sada sastoji od kuća. 



Srednjovekovni deo grada pešački je i mnoge srednjovjekovne 
građevine oslikane su prekrasnim freskama.



Ovde kao da je vreme stalo i prelilo se u bajku.




„dies Haus is mein
Und doch nich mein
Das Leben ist kurz“


Rathaus


Ne znam koja je zgrada lepša...




Dan bi mogao biti vedriji, zar ne, lepotane?


Prekrasni gradić zaslužio je ponovnu posetu po lepšem vremenu.


Upravo se održava dvodnevni kantonski muzički festival.



Kupanje u brzoj Rajni uz gnezdo patke


Pauza za sladoled na trgu. 


Na brežuljku s pogledom na grad, dvorac Hohenklingen datira iz 
srednjeg veka.

(Nastaviće se)

Mudrost jednog grada: Konstanz

Putopisi — Autor lastavica @ 06:59


 



Hoćemo li u Konstanz?




"Konstanz (fr. i en.: Constance, tal.: Costanza) nemački je grad u 
saveznoj pokrajini Baden-Württemberg, te najveći grad na 
Bodenskom jezeru, na Überlinger See, i središte okruga Konstanz.


Grad se smestio na Bodenskom jezeru, na izlazu reke Rajne iz 
gornjeg dela jezera i to tačno na granici sa Švajcarskom (Kanton 
Thurgau). Susedni švajcarski grad Kreuzlingen rastao je zajedno s 
Konstanzom, tako da se državna granica i danas proteže posred 
pojedinih zgrada oba grada. 



Kako se jasno prepoznaje granica brze, uzburkane Rajne
i jezera!


Na levoj (južnoj) strani Rajne smestio se stari deo grada, dok se više
novih gradskih četvrti smestilo na desnoj (severnoj) strani reke, 
na poluostrvu Bodanrück između donjeg dela Bodenskog jezera
i jezera Überlinger.



Istorijsko jezgro Konstanza, posebno najstariji deo grada Niederburg, 
sačuvana je bolje od bilo kojeg drugog nemačkog grada, pošto nije
razarana u Tridesetogodišnjem, pa ni u Drugom svetskom ratu. 
Za razliku od Friedrichshafena i drugih gradova na Bodenskom jezeru, 
Konstanz je srećom pošteđen od bombardovanja u Drugom svetskom 
ratu. Čim bi se najavio napad, ne samo da u gradu nije bilo zamračenja,
nego su se palila sva svetla, pa bombarderi nisu mogli razlikovati 
Konstanz od susednog švicarskog Kreuzlingena te je grad pošteđen 
razaranja iz straha od izbijanja diplomatskog skandala! " To je mudrost jednog grada! 



Konstanz je rodni grad pronalazača grofa Ferdinanda von Zeppelina i Wolfganga Isera. Obilazim spomenik Zepellinu.


U posedu obitelji Zeppelin bio je i nekadašnji dominikanski 
samostan u kojem se danas nalazi hotel."



Zatim idem do Imperije. Ona ima zanimljivu priču."Tokom Koncila 1414.
godine grad je udvostručio broj svojih stanovnika. Osim kardinala, 
biskupa i brojnih teologa, za njihovo dobro se angažovalo na hiljade 
ljudi, svih vrsta zanata: novih (za ono vreme naravno), starih, pa i 
onog najstarijeg. Među njima i Imperija. Spomenik, rad nemačkog vajara Peter Lenka-a, postavljen 1993. godine u luci,
jasno govori u čijim je rukama, makar posredno, bilo najviše moći na
ovom skupu. Kip Imperije puca od snage i života, a istu tendenciju 
pokazuje i njena tesna odeća." 

"Spomenik vrlo sporo rotira oko svoje ose, pa se svi oblici njene figure 
mogu posmatrati trodimenzionalno. U rukama drži, kao dva perca, 
žgoljavog kardinala i trbušastog kralja. I ... sve je jasno."

(ovo je slika s neta, moj dron je bio "na opravci")



Šetam lukom pa prema mostu



Neodoljivi Radolfzell

Putopisi — Autor lastavica @ 07:33


 



Hoćemo li u Radolfzell? Ovaj prelepi grad nalazi se na donjem 
jezeru (Untersee), kraku Bodensee.


Polazim sa male autobuske stanice Steisslingena.


Evo me u Radolfzell-u. Preko puta stanice toranj je glavni 
orijentir.




Šetam lepim ulicama starog grada, Altstadt.









Ne možete se izgubiti dok ima ovakvih putokaza.


Rathaus.



Crkva u centru


Spomen česma nerazaranju...


Dar dragoj osobi našla sam u odlično opremljenoj 
prodavnici zemljaka Novice Martinovića.


Sladoledni kup Amarena Becher u odličnoj sladoledarnici koju 
navodno drži Rumun, „Eiscafe Tiramisu"



Silazim na jezero, mirno, kao more. 



U jezeru se kupa bronzana skulptura El nino.


Umetnik balansira kamenjem, postavlja ih jedne na druge
bez spajanja. 



Radolfzell je zaslužio još jednu posetu, ovog puta preko gradskog
parka.







Odmor u poslastičarnici na trgu „Eiscafe Tiramisu“,
kup sa pistaćima.



Ovde bi se moglo živeti...

(Nastaviće se)

Lenk u Bodman Ludwigshafenu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:24


 



Hoćemo li u Bodman Ludwigshafen?




Ludwigshafen na Bodenskom jezeru nije onaj isti na Rajni.
Bodman-Ludwigshafen je selo u distriktu Konstanz u pokrajini
Baden-Württemberg, na Überlinger See delu Bodenskog jezera.




Jezerska pučina puca...


Ovde je lepo boraviti




Nemački vajar Peter Lenk je postavio spomenik kupačici


Peter Lenk je izradio i reljef sa nagim nemačkim političarima u
seksualnim igrama. 



Mnogi su brodovi ukotvljeni... a mi dižemo sidro! 

(Nastaviće se)

Jezero tri države

Putopisi — Autor lastavica @ 05:49



Iza mene ostaje gradilište Beograda na vodi. 



Polećemo! Lepo je gledati odozgo.




Aerodrom Cirih me dočekuje kišno. A odande, 
pravac Bodensko jezero!


"Bodensko jezero ili jezero Konstanc (nem. Bodensee, franc. Lac de 
Constance, ital. Lago di Costanza) jezero je na Rajni između Nemačke, 
Švajcarske i Austrije. Po poreklu jezero je tektonskog porekla i ne 
pripada ni jednoj jezerskoj grupi jezera."


"Jezero se nalazi na 395 m nadmorske visine i treće je po veličini u 
središnjoj Evropi, posle Balatona i Ženevskog jezera. Dugačko je 67 km, 
a na najširoj tački skoro 13 km. Prekriva približno 539 km2 ukupne
površine. Najveća dubina je 252 m u sredini istočnog dela (Obersee). 
Zapremina je približno 55 km3."


"Jezero ima četiri dela: Obersee (Oberze; glavni, 476 km2)
Überlinger See (Iberlinger ze; severni, 61 km2)
Untersee (Unterze; zapadni, 63 km2),
Zeller See i Gnadensee (Celer ze i Gnadze; severozapadni)."
(mapa koju sam slikala u Ludwigshafenu bolja je i preciznija
od ijedne s neta)


Nakon što je prošla kroz Lichtenstein, Rhein (Rajna) se uliva u
jezero na jugoistoku, na granici Austrije i Švajcarske, teče kroz
Obersee, grad Konstanz i Untersee, te se izliva pored Stein
am Rhein. Zato u turističkim reklamama Bodensko jezero zovu
"jezerom četiri države". U punom smislu, na jezero izlaze tri.


U rajnsko-jezerskim pričama dodirnućemo poneki
grad na Überlinger See i na donjem jezeru (Untersee). 


Zašto Tumane?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:19



Nastavljamo u manastir Tumane, čiju je izgradnju započeo Miloš
Obilić u spomen na svetog Zosima. 



"Za ime manastira vezano je nekoliko predanja za Miloša Obilića, 
proslavljenog kosovskog junaka. Miloš je rođen u obližnjem selu 
Kobilje, a imao svoj dvorac u obližnjem selu Dvorište. Prilikom 
odlaska u lov nehotice je ranio isposnika Zosima Sinajita koji je 
prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje 
pustinjak mu reče: Tu mani tj. Nema leka - pusti da tu umrem. 
Da okaje greh Miloš podiže zadužbinu- manastir u koji položi 
Zosimove mošti. Dok je zidao manastir stiže knežev poziv da 
dođe u boj:Tu mani, pa dođi na Kosovo. Od dvostrukog tu mani 
manastir dobija ime Tumane."



"Manastirska crkva posvećena je Svetom arhangela Gavrilu, 
zidana je u srpsko-vizantijskom stilu. U naosu crkve se nalazi 
kivot sa moštima Svetog Zosima Sinajita. Manastirski kompleks 
čine još i veliki konak, mali konak, isposnica iznad koje se nalazi
kapela prepodobnog Zosima Sinajita." 



Deo grupe po vrućini pešači kroz šumu do isposnice Sv. Zosima, 
a mi pijemo kafu u manastirskoj gostoprimnici.




Obići ćemo i mali zoološki vrt manastira.




Na ručak ćemo u etno restoran „Obilićev konak” pored jezerceta. 




Svi su prezadovoljni izborom ukusne hrane i uslugom. Atmosfera
u grupi je odlična.



Predjelo: sir na roštilju, beli kačamak, salata.



Glavno jelo: fino i mekano seosko meso, pečena rebarca, 
krompirići, salata, vruća pogača.




Po tradiciji, izlet se mora zasladiti, pa ćemo to uraditi u Požarevcu,
u kafiću "Casper"



A onda će nam slatke poljupčiće podeliti lepa Andrijana i u 
zalazak sunca vraćamo se kućama. Do sledećeg izleta!

Golubački grad

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05




Nastavljamo u Golubački grad. Rekonstrukcija tvrđave se već dugo
radi, otvoren je vizitorski centar, a sama tvrđava se zasad ne može
obilaziti.




U vizitorskom centru vodič Sreten priča nam o Golubačkom gradu, 
uz prelepe fotografije tvrđave snimljene dronom.





„Golubački grad ili Golubac je srednjovekovna tvrđava, spomenik 
kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, 
na desnoj obali Dunava, 4 km nizvodno od današnjeg naselja. 
Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se reka sužava, 
na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Tvrđava je građena lepezasto
i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). 
Čini ga ukupno 10 kula i dve velike kolske kapije.”


Šetamo do tvrđave. 




Obilazimo ostatke amama koji je gradio Mahmud paša Angelović.


(Nastavit će se)

Dobra

Putopisi — Autor lastavica @ 05:55



U nepoznato vodi nas Keti, vozi Vlada. Autobus je poprilično pun, 
jer svi vole da putuju u nepoznato sa "Izletnik"-om.
Nemam pojma kamo ćemo. No kad smo već krenuli autoputem, 
ili ćemo na jug ili na istok.
Uvek je lepo kad se na obzoru pojavi Dunav. Keti pušta valcer
"Na lepom plavom Dunavu"



Golubac, pauza za kafu.




„Dunav kod Golupca ulazi u Đerdapsku klisuru, u kojoj ga čeka
100 km probijanja kroz Karpatsko-Balkanski masiv. Upravo pred 
Golupcem je Dunav najširi (6 km) na celom svom toku. Nedugo 
zatim, samo 20-ak km niže beležimo mesto sa nekada najvećom
rečnom dubinom u Evropi od 90 metara na lokalitetu Gospođin 
Vir. Najuži deo je “Veliki Kazan”, gde je Dunav širok svega 150 metara.”
(Dnevna doza geografije).


Sa puta izgleda da je mesto Dobra sastoji od nekoliko kuća, ali 
kad krenemo u unutrašnjost, zadivi nas dugačko selo sa obe 
strane bistre Dobranske reke, sa potkresanim drvoredom i lepo 
uređenih bašti.







U mesnoj zajednici obilazimo etno postavku.





Tipična šara za torbe u ovom kraju


Kustos Dragan nam otvara prelepu crkvu iz 15.veka, posvećenu 
Sv.Stefanu, sa ikonostasom koji je radio Uroš Predić. Crkva je 
izmeštena kad se gradila hidroelektrana Đerdap.



(Nastaviće se)

«Prethodni   1 2 3 ... 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 ... 23 24 25  Sledeći»

Powered by blog.rs