Lastavica

Stein am Rhein

Putopisi — Autor lastavica @ 07:59




Hoćemo li do Švajcarske? U Stein am Rhein.



Stižem na stanicu Untertor, donja kapija.


Dobro uklopljena prošlost u sadašnjost


Stein am Rhein je u bukvalnom prevodu kamen na Rajni. 


Stein am Rhein je istorijski gradić zapadno od jezera Bodensee, 
u kantonu Schaffhausen u severoistočnoj Švajcarskoj. 


Na mestu gde poslednji deo Bodensee, Rheinsee prelazi 
u brzu Rajnu. Rajna (Rhein) nastavlja put sama...



Grad ima dobro očuvan srednjovjekovni centar, zadržavajući
drevni plan ulice. Sačuvani su gradski zid i gradska vrata, premda 
se bivši gradski zid sada sastoji od kuća. 



Srednjovekovni deo grada pešački je i mnoge srednjovjekovne 
građevine oslikane su prekrasnim freskama.



Ovde kao da je vreme stalo i prelilo se u bajku.




„dies Haus is mein
Und doch nich mein
Das Leben ist kurz“


Rathaus


Ne znam koja je zgrada lepša...




Dan bi mogao biti vedriji, zar ne, lepotane?


Prekrasni gradić zaslužio je ponovnu posetu po lepšem vremenu.


Upravo se održava dvodnevni kantonski muzički festival.



Kupanje u brzoj Rajni uz gnezdo patke


Pauza za sladoled na trgu. 


Na brežuljku s pogledom na grad, dvorac Hohenklingen datira iz 
srednjeg veka.

(Nastaviće se)

Mudrost jednog grada: Konstanz

Putopisi — Autor lastavica @ 06:59


 



Hoćemo li u Konstanz?




"Konstanz (fr. i en.: Constance, tal.: Costanza) nemački je grad u 
saveznoj pokrajini Baden-Württemberg, te najveći grad na 
Bodenskom jezeru, na Überlinger See, i središte okruga Konstanz.


Grad se smestio na Bodenskom jezeru, na izlazu reke Rajne iz 
gornjeg dela jezera i to tačno na granici sa Švajcarskom (Kanton 
Thurgau). Susedni švajcarski grad Kreuzlingen rastao je zajedno s 
Konstanzom, tako da se državna granica i danas proteže posred 
pojedinih zgrada oba grada. 



Kako se jasno prepoznaje granica brze, uzburkane Rajne
i jezera!


Na levoj (južnoj) strani Rajne smestio se stari deo grada, dok se više
novih gradskih četvrti smestilo na desnoj (severnoj) strani reke, 
na poluostrvu Bodanrück između donjeg dela Bodenskog jezera
i jezera Überlinger.



Istorijsko jezgro Konstanza, posebno najstariji deo grada Niederburg, 
sačuvana je bolje od bilo kojeg drugog nemačkog grada, pošto nije
razarana u Tridesetogodišnjem, pa ni u Drugom svetskom ratu. 
Za razliku od Friedrichshafena i drugih gradova na Bodenskom jezeru, 
Konstanz je srećom pošteđen od bombardovanja u Drugom svetskom 
ratu. Čim bi se najavio napad, ne samo da u gradu nije bilo zamračenja,
nego su se palila sva svetla, pa bombarderi nisu mogli razlikovati 
Konstanz od susednog švicarskog Kreuzlingena te je grad pošteđen 
razaranja iz straha od izbijanja diplomatskog skandala! " To je mudrost jednog grada! 



Konstanz je rodni grad pronalazača grofa Ferdinanda von Zeppelina i Wolfganga Isera. Obilazim spomenik Zepellinu.


U posedu obitelji Zeppelin bio je i nekadašnji dominikanski 
samostan u kojem se danas nalazi hotel."



Zatim idem do Imperije. Ona ima zanimljivu priču."Tokom Koncila 1414.
godine grad je udvostručio broj svojih stanovnika. Osim kardinala, 
biskupa i brojnih teologa, za njihovo dobro se angažovalo na hiljade 
ljudi, svih vrsta zanata: novih (za ono vreme naravno), starih, pa i 
onog najstarijeg. Među njima i Imperija. Spomenik, rad nemačkog vajara Peter Lenka-a, postavljen 1993. godine u luci,
jasno govori u čijim je rukama, makar posredno, bilo najviše moći na
ovom skupu. Kip Imperije puca od snage i života, a istu tendenciju 
pokazuje i njena tesna odeća." 

"Spomenik vrlo sporo rotira oko svoje ose, pa se svi oblici njene figure 
mogu posmatrati trodimenzionalno. U rukama drži, kao dva perca, 
žgoljavog kardinala i trbušastog kralja. I ... sve je jasno."

(ovo je slika s neta, moj dron je bio "na opravci")



Šetam lukom pa prema mostu



Neodoljivi Radolfzell

Putopisi — Autor lastavica @ 07:33


 



Hoćemo li u Radolfzell? Ovaj prelepi grad nalazi se na donjem 
jezeru (Untersee), kraku Bodensee.


Polazim sa male autobuske stanice Steisslingena.


Evo me u Radolfzell-u. Preko puta stanice toranj je glavni 
orijentir.




Šetam lepim ulicama starog grada, Altstadt.









Ne možete se izgubiti dok ima ovakvih putokaza.


Rathaus.



Crkva u centru


Spomen česma nerazaranju...


Dar dragoj osobi našla sam u odlično opremljenoj 
prodavnici zemljaka Novice Martinovića.


Sladoledni kup Amarena Becher u odličnoj sladoledarnici koju 
navodno drži Rumun, „Eiscafe Tiramisu"



Silazim na jezero, mirno, kao more. 



U jezeru se kupa bronzana skulptura El nino.


Umetnik balansira kamenjem, postavlja ih jedne na druge
bez spajanja. 



Radolfzell je zaslužio još jednu posetu, ovog puta preko gradskog
parka.







Odmor u poslastičarnici na trgu „Eiscafe Tiramisu“,
kup sa pistaćima.



Ovde bi se moglo živeti...

(Nastaviće se)

Lenk u Bodman Ludwigshafenu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:24


 



Hoćemo li u Bodman Ludwigshafen?




Ludwigshafen na Bodenskom jezeru nije onaj isti na Rajni.
Bodman-Ludwigshafen je selo u distriktu Konstanz u pokrajini
Baden-Württemberg, na Überlinger See delu Bodenskog jezera.




Jezerska pučina puca...


Ovde je lepo boraviti




Nemački vajar Peter Lenk je postavio spomenik kupačici


Peter Lenk je izradio i reljef sa nagim nemačkim političarima u
seksualnim igrama. 



Mnogi su brodovi ukotvljeni... a mi dižemo sidro! 

(Nastaviće se)

Jezero tri države

Putopisi — Autor lastavica @ 05:49



Iza mene ostaje gradilište Beograda na vodi. 



Polećemo! Lepo je gledati odozgo.




Aerodrom Cirih me dočekuje kišno. A odande, 
pravac Bodensko jezero!


"Bodensko jezero ili jezero Konstanc (nem. Bodensee, franc. Lac de 
Constance, ital. Lago di Costanza) jezero je na Rajni između Nemačke, 
Švajcarske i Austrije. Po poreklu jezero je tektonskog porekla i ne 
pripada ni jednoj jezerskoj grupi jezera."


"Jezero se nalazi na 395 m nadmorske visine i treće je po veličini u 
središnjoj Evropi, posle Balatona i Ženevskog jezera. Dugačko je 67 km, 
a na najširoj tački skoro 13 km. Prekriva približno 539 km2 ukupne
površine. Najveća dubina je 252 m u sredini istočnog dela (Obersee). 
Zapremina je približno 55 km3."


"Jezero ima četiri dela: Obersee (Oberze; glavni, 476 km2)
Überlinger See (Iberlinger ze; severni, 61 km2)
Untersee (Unterze; zapadni, 63 km2),
Zeller See i Gnadensee (Celer ze i Gnadze; severozapadni)."
(mapa koju sam slikala u Ludwigshafenu bolja je i preciznija
od ijedne s neta)


Nakon što je prošla kroz Lichtenstein, Rhein (Rajna) se uliva u
jezero na jugoistoku, na granici Austrije i Švajcarske, teče kroz
Obersee, grad Konstanz i Untersee, te se izliva pored Stein
am Rhein. Zato u turističkim reklamama Bodensko jezero zovu
"jezerom četiri države". U punom smislu, na jezero izlaze tri.


U rajnsko-jezerskim pričama dodirnućemo poneki
grad na Überlinger See i na donjem jezeru (Untersee). 


Zašto Tumane?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:19



Nastavljamo u manastir Tumane, čiju je izgradnju započeo Miloš
Obilić u spomen na svetog Zosima. 



"Za ime manastira vezano je nekoliko predanja za Miloša Obilića, 
proslavljenog kosovskog junaka. Miloš je rođen u obližnjem selu 
Kobilje, a imao svoj dvorac u obližnjem selu Dvorište. Prilikom 
odlaska u lov nehotice je ranio isposnika Zosima Sinajita koji je 
prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje 
pustinjak mu reče: Tu mani tj. Nema leka - pusti da tu umrem. 
Da okaje greh Miloš podiže zadužbinu- manastir u koji položi 
Zosimove mošti. Dok je zidao manastir stiže knežev poziv da 
dođe u boj:Tu mani, pa dođi na Kosovo. Od dvostrukog tu mani 
manastir dobija ime Tumane."



"Manastirska crkva posvećena je Svetom arhangela Gavrilu, 
zidana je u srpsko-vizantijskom stilu. U naosu crkve se nalazi 
kivot sa moštima Svetog Zosima Sinajita. Manastirski kompleks 
čine još i veliki konak, mali konak, isposnica iznad koje se nalazi
kapela prepodobnog Zosima Sinajita." 



Deo grupe po vrućini pešači kroz šumu do isposnice Sv. Zosima, 
a mi pijemo kafu u manastirskoj gostoprimnici.




Obići ćemo i mali zoološki vrt manastira.




Na ručak ćemo u etno restoran „Obilićev konak” pored jezerceta. 




Svi su prezadovoljni izborom ukusne hrane i uslugom. Atmosfera
u grupi je odlična.



Predjelo: sir na roštilju, beli kačamak, salata.



Glavno jelo: fino i mekano seosko meso, pečena rebarca, 
krompirići, salata, vruća pogača.




Po tradiciji, izlet se mora zasladiti, pa ćemo to uraditi u Požarevcu,
u kafiću "Casper"



A onda će nam slatke poljupčiće podeliti lepa Andrijana i u 
zalazak sunca vraćamo se kućama. Do sledećeg izleta!

Golubački grad

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05




Nastavljamo u Golubački grad. Rekonstrukcija tvrđave se već dugo
radi, otvoren je vizitorski centar, a sama tvrđava se zasad ne može
obilaziti.




U vizitorskom centru vodič Sreten priča nam o Golubačkom gradu, 
uz prelepe fotografije tvrđave snimljene dronom.





„Golubački grad ili Golubac je srednjovekovna tvrđava, spomenik 
kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, 
na desnoj obali Dunava, 4 km nizvodno od današnjeg naselja. 
Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se reka sužava, 
na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Tvrđava je građena lepezasto
i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). 
Čini ga ukupno 10 kula i dve velike kolske kapije.”


Šetamo do tvrđave. 




Obilazimo ostatke amama koji je gradio Mahmud paša Angelović.


(Nastavit će se)

Dobra

Putopisi — Autor lastavica @ 05:55



U nepoznato vodi nas Keti, vozi Vlada. Autobus je poprilično pun, 
jer svi vole da putuju u nepoznato sa "Izletnik"-om.
Nemam pojma kamo ćemo. No kad smo već krenuli autoputem, 
ili ćemo na jug ili na istok.
Uvek je lepo kad se na obzoru pojavi Dunav. Keti pušta valcer
"Na lepom plavom Dunavu"



Golubac, pauza za kafu.




„Dunav kod Golupca ulazi u Đerdapsku klisuru, u kojoj ga čeka
100 km probijanja kroz Karpatsko-Balkanski masiv. Upravo pred 
Golupcem je Dunav najširi (6 km) na celom svom toku. Nedugo 
zatim, samo 20-ak km niže beležimo mesto sa nekada najvećom
rečnom dubinom u Evropi od 90 metara na lokalitetu Gospođin 
Vir. Najuži deo je “Veliki Kazan”, gde je Dunav širok svega 150 metara.”
(Dnevna doza geografije).


Sa puta izgleda da je mesto Dobra sastoji od nekoliko kuća, ali 
kad krenemo u unutrašnjost, zadivi nas dugačko selo sa obe 
strane bistre Dobranske reke, sa potkresanim drvoredom i lepo 
uređenih bašti.







U mesnoj zajednici obilazimo etno postavku.





Tipična šara za torbe u ovom kraju


Kustos Dragan nam otvara prelepu crkvu iz 15.veka, posvećenu 
Sv.Stefanu, sa ikonostasom koji je radio Uroš Predić. Crkva je 
izmeštena kad se gradila hidroelektrana Đerdap.



(Nastaviće se)

Malča, carstvo vina

Putopisi — Autor lastavica @ 05:35



U završnici našeg zanimljivog putovanja obilazimo jako lepu 
vinariju Malča kod Niša.




Manastir Bukovo kod Negotina pomogao je podizanje 
vinograda autohtone sorte crne tamjanike, pa je dobio
kamen zahvalnosti.


Od naše prošle posete baš su lepo sredili okolinu.




Pratite putokaze!


Kakvih tu sve vina nema... Dobra vina u lepom pakovanju.



Ko se to krije u hladu loze kod bunara?


Osvežićemo se u velikoj sali


Tufahije, čizkejk, baklava... 


Obilazimo vinariju, meni je najzanimljivija rimska sala sa 
ukopanim ogromnim amforama (koje se prave u Gruziji).


Vreme je za povratak kućama, a svi nose poneko vino. 
Senka paparaca svuda ih prati...


Sunce zalazi, naš izlet završava.


Vrelo, zelena oaza

Putopisi — Autor lastavica @ 06:21



Bela Palanka ima zelenu oazu i srce, Vrelo. 



Idemo prvo u Park heroja „Vrelo” 




Iz parka se silazi na izvor i slap Mokranske reke. 




Na jezeru na steni je spomenik koji nije zadovoljio naše 
estetske kriterijume. Predstavlja devojku Belu po kojoj se 
Bela Palanka danas zove, a koja se nije htela udati za
turskog agu pa se utopila na svadbi na ovom mestu.


Naše domaćice iz turističke organizacije testiraju naša 
stečena znanja i za tačan odgovor dobijamo poklone. 
Dobila sam lepu majicu za tačan odgovor o rimskoj
dinastiji Sever. Taman za moju novu snajku :)


Nastavljamo u restoran "Vožd M". Jelovnik: sir u paprici, 

čorba od koprive

sarmica od vinovog lista 
(bila bi savršena da je nisu tri kuvara solila!)

seoska vešalica

goveđi repovi
(specijalitet, nisam baš shvatila zašto). 


Dabogda nam uvek bilo ovako lepo u ovom dobrom društvu! 
Nazdravimo!

(Nastaviće se)

Zvala se Remesiana

Putopisi — Autor lastavica @ 06:15



Drugog dana smo krenuli u obilazak Bele Palanke. 




Bela Palanka u kontinuitetu postoji 2300 godina. 


U rimsko vreme se zvala Remesiana i bila je jedan od 
najznačajnijih gradova rimske imperije na putu Via Militaris. 
Tu je živela i vladala dinastija Sever. 



U centru Bele Palanke je i dobro očuvan miljokaz, čitač kilometara
koji datira sa početka trećeg veka nove ere. Kameni stub je visok 
2,4 m i dobro je očuvan. Miljokaz je inače najređe arheološko otkriće, 
jer ih je bilo relativno malo i postavljani su obično na raskrsnicama
ili na mestima gde su putnici zamenjivali umorne konje. Postavljen 
je 230. godine na glavnom vojnom rimskom putu Via Militaris u 
vreme cara Aleksandra Severa, poslednjeg cara iz dinastije Sever 
koja je 42 godine vladala Rimom. Miljokaz pokazuje udaljenost 
od Niša 22 milje, odnosno 35 km, što se poklapa sa sadašnjom 
udaljenošću tog mesta od Niša.


Spomenik Septimiju Severu u obliku tvrđave od belog mermera (okolina se uređuje)


Obilazimo ostatke rimske bazilike.



Šetamo kroz ekološki rekreativni centar Banjica na ulasku u grad.




Obilazimo spomenik fudbaleru Crvene zvezde Rajku Mitiću


Spomenik: Belopalančanka s banicom. Dani banice održaće se 
10-12.8.2018.


Ovo je testija, posuda za vodu. I ona zaslužuje spomenik.


Obilazimo crkvu Vaznesenja Gospodnjeg




Bela Palanka se uređuje u saradnji s Bugarskom, u regionalnim
projektima, pa je bugarski turisti često posećuju. 

(Nastaviće se)

Momčilov grad

Putopisi — Autor lastavica @ 05:50



"Pirotski ili Momčilov Grad je gradsko utvrđenje pored Nišave i 
nalazi se u samom gradu, odnosno na ulazu u Pirot iz pravca Niša.



Grad je podigao Vojvoda Momčilo za vreme vladavine kneza Lazara 
ovim prostorima. Osmanlije su uspele da ga zauzmu, ali ga je 1386. 
godine povratio vojvoda Dimitrije, što je bio jedan od povoda za 
Kosovsku bitku 1389. godine.



Tokom prve polovine XV veka nalazio se na prostoru srpsko-osmanlijskih
sukoba, tako da se povremeno nalazio u posedu srpskih despota Stefana
i Đurđa, nakon čega je trajno priključen Otomanskoj imperiji. Utvrđenje je
bilo u vojnoj upotrebi sve do prve polovine XX veka.



Obzirom na starost tvrđave i izuzetno veliki broj nemirnih događaja može
se reći da su zidine grada prilično dobro očuvane.


Trenutno se radi na uređenju Momčilovog grada i vidljivi su jasni pomaci 
na platou ispred tvrđave, uređene staze, posađena trava i uređeni parkovi."






Pirotsko jutro

Putopisi — Autor lastavica @ 07:24



Jutro je lepo i najbolje je prošetati preko Nišave
pa obići tvrđavu. Posvećen joj je poseban post.





Vreme je za doručak i onda sjajnu kafu.


Imamo dovoljno vremena, pa ćemo u jednosatno panoramsko 
razgledanje Pirota taksijem. Za nas je jeftin, a taksista je 
inspirisan da nam dostojno prezentuje svoj lepi grad.


Muzej Ponišavlja s krčmom „Ladna voda”.






Tijabarska crkva, velika i lepa Saborna crkva



Spomenik oslobodiocima "Kod Orla".


Železnički most s aktivnom prugom prema Sofiji. 


Pa prelep etno kompleks „Nišavska dolina”.


O sebi oni kažu:
"Taman kada je Pirot postao Grad, kada je dobio počasnu 
nagradu Evropa Nostra za projekat zaštite kulturne baštine
i postao član ove organizacije; kada je sve više turista u 
Pirotu u potrazi za autentičnim doživljajem tradicije, hranom 
i tradicionalnim zanatima; baš kada smo odlučili da ponudimo
našim putnicima autentičan program koji spaja sve ove 
elemente; 



...onda kada je Pirotu zaista bio potreban pristojan, elegantan, 
ali tradicionalan, prostor sa duhom „starog Pirota“, mesto sa 
dobrom hranom i uslugom, mesto sa kojim će se ponositi i tamo
rado dovoditi svoje porodice, prijatelje i goste našeg grada - 
otvorio se Etno kompleks „Nišavska dolina“.




U povratku lepa crkva Roždenja Hristovog, Pazarska, u delu
Pirota koji se zove Pazar.


Slikamo česmu i kafanu „Golemi most”.




Pirot je lep grad!

(Nastaviće se)

Od jezera do boze

Putopisi — Autor lastavica @ 07:18



Nastavljamo na Divljansko jezero, na 5 km od Bele Palanke,
pogodno za kupanje.




Pazi, snima se!


Pošto Bela Palanka nema dovoljno veliki hotelski kapacitet,
na noćenje ćemo u Pirot, garni hotel “Alma".



Taksi je jeftin pa ćemo napraviti panoramsko razgledanje grada.



Tvrđava se restaurira.

Most ljubavi, preko brze Nišave



Obilazimo lepi centar grada i skulpturu rimskog imperatora 
Septimija Severa.



Skulptura "Žena i muzika"


Po ovoj šari sa nadaleko čuvenog pirotskog ćilima
znate da ste u Pirotu.


Veče završavamo u preporučenoj poslastičarnici "Rekord". Da 
li se baš ovde zaljubila moja prabaka (po kojoj sam u rodu s 
Petrom Preradovićem), stvarno nisam sigurna.


Ali sam sigurna da su odlični bili: boza, sladoled i "kačamak"
(šampita sa sladoledom). 

(Nastaviće se)

Hrast star 1030 godina

Putopisi — Autor lastavica @ 13:15


U selu Divljana nastavljamo do najstarijeg hrasta na Balkanu, 
starog 1030 godina, s centralnom šupljinom u koju može stati 
15 ljudi i otvorom ka nebu, a koji je živ i zelen. 






Blizu njega je drugi hrast star 600 godina.



„Divljanski manastir, Manastir Divljane, a neki ga zovu Manastir 
Svetog velikomučenika Dimitrija je manastir Srpske pravoslavne 
crkve u Eparhiji niškoj, u selu Divljane, blizu Divljanskog jezera, 
na 5 kilometara južno od Bele Palanke u podnožju jugoistočnog
dela Suve planine, na 450 mnv. Posvećen je Svetom velikomučeniku 
Dimitriju mirotočivom koji se slavi 8. novembra. 


Prvi put je 1394. godine izgrađen pravoslavni manastir na ovom 
mestu koji postaje zadužbina braće Mrnjavčevića krajem 14. veka, 
nakon njegovog prethodnog rušenja.”




(Nastaviće se)

«Prethodni   1 2 3 ... 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 ... 25 26 27  Sledeći»

Powered by blog.rs