Lastavica

San svih muškaraca

Putopisi — Autor lastavica @ 06:53



Muškarac kojem bi pozavideo svaki današnji 
muškarac zvao se Bogdan Dunđerski 
(1861-1943).



Ovaj bečejski veleposednik bio je izdanak velike i bogate 
porodice Dunđerski


Vikipedija kaže: "Bogdan Dunđerski je rođen u drugom braku
svog oca Aleksandra (Šandora) i Elze. Posle završena četiri 
razreda srednje škole, završio je Poljoprivrednu školu u Beču.
Stekao je solidno obrazovanje i naučio nemački jezik, što je 
uz porodični trgovački gen bilo dovoljno da udvostruči nasleđeno 
imanje. Imao je velike posede u Srbobranu i Starom Bečeju. 
Jedan od retkih Dunđerskih koji nikada nije želeo da se bavi 
trgovinom i industrijom, već je u potpunosti bio posvećen 
svojim posedima."


Bogdan Dunđerski, legenda Bečeja, nije se nikad ženio. Ali je 
bio baš marljiv. Živeo u svojoj varoškoj kući s Maricom. 
Ona je održavala njegovo domaćinstvo i bila noćna ljubav.


Svakog dana odlazio je u svoj dvorac Fantast koji je održavala
Mara. Priča se da je nju najviše voleo, ali da nikad nije
prenoćio u dvorcu. Svake se večeri vraćao u Bečej, Marici.


Za inostranstvo je imao Mariju u Budimpešti.
Da li o tome pričaju sove utine, koje zimuju baš 
na brezi iza Bogdanove varoške kuće u Bečeju?


Kad smo sastavili kockice ove neobične priče, svi su muškarci
u grupi uzdisali. Bogdan je ostvario san svakog muškarca.
Bocnula sam jednog od njih:
„Da imaš tri žene, moraš imati mnogo para i biti mnogo muško!”
„Lako je biti muško kad nemaš finansijskih problema!”
Pa, da li je „samo" u tome stvar? Šta vi mislite?

Fantastično u Fantastu

Putopisi — Autor lastavica @ 07:21




Nastavljamo vožnju iz Bečeja u dvorac Fantast, put koji
je svojevremeno svakodnevno prelazio Bogdan Dunđerski,
ali fijakerom.




Dvorac Fantast, nekadašnje imanje Bogdana Dunđerskog, prostire
se na 65 hektara zemlje sa dvorcem građenim u neogotskom i 
neoklasicističkom stilu, okružen prelepim francusko-engleskim 
parkom. Izgrađen je 1925. godine.




U blizini dvorca je i kapela u kojoj je sahranjen Bogdan Dunđerski. 


Tu je i ergela sa četiri konjušnice, padokom, stazama za trening 
galopera, više pomoćnih objekatra. Danas ergela ima 80 konja,
a nekad je imala 1400. 



Obilazimo dvorac koji je danas hotel.




Ovo je originalni klavir za kojim je svirala Lenka Dunđerski 
kad se Laza Kostić zaljubio u nju. Na klaviru je njena slika.


U maloj sali postavljen sto za degustaciju 
vina vinarije Vukajlović.


Ovde se dobro slaže žerbo torta, zar ne?


Treba ići, a ovde bismo rado ostali...


Čudesno kod Tana

Putopisi — Autor lastavica @ 06:21



Da zasladimo boravak u Bečeju, idemo u Spomen kuću 
Tan (Than). 





Mor Tan je bio priznati slikar koji je ostavio značajna dela 
sa religioznim i revolucionarnim temema. 


Karolj Tan je bio izuzetan naučnik u oblasti hemije, čiji uticaj 
je bitan za razvoj nauke. 



„Likovna galerija Spomen kuće „Than“ ujedinjuje različite aspekte 
umetnosti, kulture i nauke.“ Na zidovima su reprodukcije Morovih 
slika. 




U Spomen kući "Than" nalazi se 28 naučno-interaktivnih eksponata. 
Ovi eksponati atraktivno i na zabavan način promovišu razne 
fizičke pojave i zakonitosti prirode. 



Njutnova kolevka



Neki eksponati su lakše, a neki teže rešivi.








Izletnici probaju fakirski krevet, gde odjednom izlazi 2800 eksera. 
Ko kaže da izletnici nisu hrabri?


 

 


Bečejsko lepo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:38



Na doručak nam dolazi vodič Milijana u građanskoj nošnji iz 
vremena Dunđerskih, u kojoj glumi u Maru u dvorcu Fantast.



U Izletniku se neguju lepi maniri!


Zatim nas Milijana vodi u šetnju kroz Bečej.


Bečej je romantični gradić panonskog tipa na desnoj obali 
reke Tise, na najvećoj krivini koju Tisa pravi u Srbiji. 
Prvi put se pominje kao tvrđava Bečej 1091. godine. 
Na današnjoj lokaciji njegova izgradnja je počela 1701.godine.


Prvo obilazimo lepo renovirani Trg oslobođenja na kojem je
levo gradska kuća, zadužbina baronice Eufemije Jović 
(izgrađena 1928).



U rimokatoličkoj crkvi s jednim tornjem (izgrađenoj 1830) oltarnu sliku "Uspenje Bogorodičino" naslikao je Tan Mor.


Crkva Sv. Georgija izgrađena je 1858. godine u stilu kasnog 
klasicizma. Tri crkvena tornja su podignuta u baroknom stilu i 
simbolizuju Sveto trojstvo. Barokni ikonostas sa 63 prelepe
ikone je u periodu od 7 godina oslikao akademski slikar Uroš 
Predić. Svoj autoportret je dao u liku cara Uroša. Vitraže je 
radila radionica iz Sombora i donacije su raznih porodica.



S druge strane trga je varoška kuća Bogdana Dunđerskog. 


Bečej leži na termomineralnim vodama. Izlazimo na trg, gde je 
„Žuti bunar", arterski bunar sa „žutom vodom“, sumporovitom, 
koju Bečejci vole i rado piju. 



Malo je hladnjikavo :(


A čemu sve to?


Kotarka

Putopisi — Autor lastavica @ 04:46



Stižemo u Novo Miloševo, koje je nastalo od sela Beodre i Karlova 
(Dragutinovo). Današnje ime je dobilo posle II sv. rata 1947. po 
Milošu Popovu, borcu i organizatoru ustanka u ovom kraju. 
Jermenski trgovac Bogdan Karačonji je na licitaciji u Beču 1781. 
godine od austrougarske vlade kupio Beodre i Topolu, gde su 
sagrađeni dvorac, crkva, žitni magacin kao i kotarka koja je 
naduža u Vojvodini.



Obilazimo bogati muzej Zavičajni muzej Kotarka.



Preovlađuje etnografska zbirka predmeta iz Novog Miloševa
i okoline.




„Svi predmeti u zbirci su poklonjeni i mnogi meštani i danas donose
predmete. Postala je gotovo uobičajena praksa da se nakon 
spremanja tavana, ostava, podruma sav višak sačuvanih stvari, 
a koje se više ne upotreblXavaju, ponudi Zavičajnom muzeju, bez 
naknade. Pored meštana i davno odseljeni stanovnici Novog 
Miloševa donose predmete koji su vezani za selo i zavičaj.“




Dragan Rauški nam pokazuje bogatu postavku u žitnom magacinu.






Penjemo se na sprat




Marija Terezija i ja...


Ko li je bila ova lepotica?


Volela bih da je ovo moj salončić


Dvorac Karačonji sagrađen 1857, sa 365 prozora, je u lošem 
stanju, nebezbedan za obilazak, pa ćemo samo baciti pogled 
na njega. Tu se nekad raskošno živelo, car Franc Jozef ga je 
dvaput posetio.


Ponovo dočekana

Putopisi — Autor lastavica @ 05:43



Tradicionalno "Izletnik" dočekuje pravoslavnu novu godinu, pa nas i 
ovog puta vodi Keti, a  vozi Vlada. Vozimo se Zrenjaninskim putem 
kroz Vojvodinu.



Nastavljamo preko Tise u Bečej, u Bačkoj. 


Smeštamo se u hotel „Imperial lux“ u Bečeju. 


Koliko je tu zlatnih ribica! Hoće li nam ispuniti želje?


Uz tamburaše i bogatu trpezu veselo dočekujemo pravoslavnu 
novu godinu.









U ponoć nam sleduje šampanjac i torta dva para koji slave po 51 
godinu braka! Zajedno, 102 godine!



Lepo je dvaput dočekivati novu godinu, 
u veselju i plesu!


Sladoled na Kubi

Putopisi — Autor lastavica @ 03:44


Nada je stigla na Kubu u hotel Playa Pesquero i nastavlja
svoju priču:
"U ovo doba godine na Kubi ima dosta Kanađana, Britanaca i Rusa. 
Tako dok sam pozirala jedan Englez je dotrčao da se slika sa mnom.



Hotel ima puno različitih restorana i barova, pozorište, a i sladoled
je tu. 





Evo mene iz mlađih dana."


Ima puno različitih aktivnosti


Tuševi


Zastava u baru



A sad dosta fotografisanja. Pozdrav
Nada"


Nada stiže na Kubu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:34



Kad Ljera završi putovanje, moja Nada iz 
Kanade krene na Kubu. Pa kaže:



"Prvo smo otkrili Ameriku pa se uputili na Kubu u grad Holgin hotel Playa 
Pesquero (novembar 2017).




Namučili smo se sa prevozom. Od Toronta do Amerike vozom, pa 
preko okeana gondolom i onda taksijem do hotela.




Mogli smo i autom umesto konjske zaprege ali je nekako bilo brže 
sa konjima."


Na ulazu u hotel dočekuje nas Kubanac sa svirkom a muž ga 
prati pesmom (Saša, ne čujem te!).



Odlazimo na piće. Od vagona su napravili bar, pored mene kubanski 
džentlmen plaća mi piće.


Playa Pesquero je najveći hotel na Kubi sa najvećim bazenom (Tako 
kažu Kubanci). Polako pada mrak."




Imate li utisak da je Nadi baš loše na Kubi?

Sunce tone u okean na Ki Vestu

Putopisi — Autor lastavica @ 07:36



Ljera zaokružuje lepe utiske iz Floride.



"Stigosmo na Ki Vest, proveravali smo da li je sve na svom mestu
i zaključili da ponešto nedostaje. Jedan od najvažnijih markera 
na par koraka od Melori skvera bila je velika, desetak metara
visoka, skulptura para iz 19. veka. Ne znamo šta joj se desilo, 
ali brzo su našli rešenje i postavljena je nova figura. To je isto tako
velika figura para, ali mnogo poznatijeg, nastala u momentu objave
završetka Drugog svetskog rata -čuveni poljubac egzaltiranog 
američkog vojnika sa nepoznatom medicinskom sestrom."


"Ovom fotografijom započinjem niz posvećen zalasku sunca, 
ali slikanog iz broda prilikom kraćeg putovanja u susret zalasku. 


Nastavljam fotografijom turista koji na Melori skveru, okupanom
suncem, strpljivo i tradicionalno sa fotoaparatima i kamerama
čekaju čuveni zalazak na najjužnijoj tački kopna Severne Amerike.



Nakon što je sunce potonulo u okean, spustio se mrak.

Pozdrav,
Ljera&Sin"

Brodovi kapetana Votlingtona

Putopisi — Autor lastavica @ 06:34



Ljera dalje kaže:
"Nastavljamo obilazak najstarije kuće u Južnoj Floridi, kuće kapetana
Votlingtona. Kao muzej predstavlja lepu, autentičnu i jedinstvenu 
priliku za putovanje u prošlost, po mogućnosti brodom! "





"Razgledanje kapetanove kuće je lepo putovanje u prošlost! Slike maketa
raznih brodova koje prilazem uz kapetanovu radnu sobu i brodske 
dnevnike, najbolje kazuju gde bi se mogao nalaziti kapetanov duh, 
ali i kakvo bi nam putovanje preporučio. Naravno - brodom!"





Kuću krase i slike brodova na platnu.


"U dvorištu se nalazi kuća za kuvanje. U to vreme kuće za kuvanje 
bile su na posebnom mestu udaljene od kuće za stanovanje zbog
bezbednosti u slučaju požara, ali i zbog toga što su kuvarice i ostalo 
osoblje bili crnci. Statusno nije bilo dopušteno da budu pod istim 
krovom, jedni da kuvaju, a drugi da jedu! Zbog rasne nejednakosti 
zaratili su Sever i Jug, ali nekoliko decenija nakon što je izgrađena
ova kuća za kuvanje. A s obzirom na to da je ova mala kuća 
sačuvana može se zaključiti da je isti princip održavan dugo, dugo..."


Otvoreno ognjište, grube alatke, mali prostor, govore o tome da su 
se kuvarice kuvale kuvajući! Jedina ventilacija je to što su ulazna
i izlazna vrata jedna naspram drugih pa je valjda nekada mogla 
da se napravi promaja. Ali, nema te promaje u vrelim i vlažnim 
mesecima na Floridi...




"Možda je bilo utešno to što je ceo pakleni prostor za kuvanje u
zelenilu vrta i bašte. Velika površina Ki Vesta leži na stenama od 
korala, sa tankim slojem plodnog zemljišta, pa je bilo veoma uputno
iskoristiti svaki pedalj zemlje."

"Pozdrav,
Ljera&Sin"

Kapetane moj...

Putopisi — Autor lastavica @ 15:31


Ljera još nije završila svoje priče iz Floride...
Obišla je i najstariju kuću u Južnoj Floridi. Mapa Ki Vesta iz 1884. 
sa jasno markiranim mestom kapetanove kuće.



"U prethodnim boravcima u Ki Vestu nismo stigli da posetimo najstariju 
kuću u Južnoj Floridi. Sad smo iskoristili lepu priliku da je pogledamo 
pred povratak kući. Dok pišem o kapetanu Frensisu Votlingtonu i 
njegovoj zeni Emelin i polako slažem fotografije porodice, kuće, 
nameštaja, maketa, mislim na one moje prijatelje koji posebno uživaju
u antikvarnim predmetima." 


"Kuća na danas glavnoj, važnoj i trgovačkoj ulici Duval, nekada je 
bila dom carinskom inspektoru, kapetanu broda i oficiru mornarice 
Konfederacije, kapetanu Frensisu Votlingtonu. Prvobitno je imala 
četiri sobe, sve dok se nije rodilo devet devojčica, kada je kuća 
postala tesna. Proširena je ka dvorištu, ali i na sprat.


Porodica se uselila 1830. a poslednji potomak je živeo do ranih '70. 
Najstarija kuća na Južnoj Floridi imala je retku sreću da je ne uništi 
nijedan uragan niti požar, a nije da ih nije bilo, za tih preko 130 godina! 
(Na fotografiji su sedam preživelih kapetanovih kćeri.


Sledi još jedna porodična slika potomaka. 


"Malom šetnjom po kući dočaraćemo makar malo atmosferu i 
pokazati autentične dugo godina korišćene predmete."




Ove su cipele bile deo venčane garderobe unuke kapetana 
Votlingtona kada se udavala 1880. Minijaturne bele cipelice bile 
su presvučene satenom, što pokazuje prilično visok porodični 
ekonomski status."

Pozdrav,
Ljera&Sin"


 

 


Šetnja kroz palatu Viskaja

Putopisi — Autor lastavica @ 05:49



Ljubaznošću Ljere i njenog sina, prošetaćemo kroz palatu Viskaja
na obali zaliva Biskejn i shvatiti zašto se toliko njome oduševila. 



Ljera kaže: "Lični arhitekta Džejms Dira se odlučio za 
renesansnu palatu. Unutrašnjom dekoracijom je, počev od 
srednjovekovnih tapiserija, preko venecijanskih ogledala, 
muzičkih instrumenata, tepiha, engleskog, italijanskog i francuskog
nameštaja iz 18. i 19. veka, porcelana, velikih i malih figurina, 
replika grčkih i rimskih statua, odao počast evropskoj kulturi."


Lift, hodnici, odmorišta, stepenice







"A tek što su sobe lepe, kitnjaste, konforne, ušuškane... Neke 
od njih su posvećene posebnim istorijskim ličnostima. Sve su to 
besprekorni, autentični antikvarni predmeti.





"Dve sobe su posebno zanimljive zbog toga što je jedna posvećena
Ledi Hamilton, a druga je stilizovana kao kineska soba.
Prema priči o Viskaji, krevet u sobi Ledi Hamilton je kupljen u Engleskoj, 
sa navodnim dokazom o tome da je ona zaista u njemu spavala! 
Zato prilažem i fotografiju table koja o tome obaveštava posetioce, 
što će razumeti i čitaoci sa površnim poznavanjem engleskog jezika. 
Drugi dokaz osim te priče ne postoji, mada bi bilo zanimljivije 
kada bi postojao. Bar za neverne Tome kao što sam ja."








"Stigoh i do kuhinje, posuđa, kupatila, ali i do fotografije ljudi koji su
1917. godine bili osoblje Džejmsa Dira. Oni su sa njim došli u palatu
kad se uselio. Toliko su zaslužili zahvalnost da ih je ne samo slikao, 
već i testamentom ovlastio da nastave da žive u Viskaji i posle 
njegove smrti. Baš je bio velikodušan poslodavac!"





"Obišli smo skoro sve osim bazena i restorana u suterenu palate, koji 
su nažalost, poplavljeni tokom poslednjeg uragana. Sad su u toku
radovi na revitalizaciji i tog atraktivnog prostora. 
Uživala sam po drugi put sređujući fotografije i žao mi je što prilažem 
samo par slika iz onog prelepog vrta kao izlazak i kraj naše šetnje.
Volela bih da ima još toga..."




"Najlepšu sliku ostavila sam za kraj. To je pogled kroz prozor kineske 
sobe na vrt! Nalazim da je vanvremenski, božanstven, romantičan i 
jedinstven!
Pozdrav
Ljera&Sin"


Palata Viskaja u zalivu Biskejn

Putopisi — Autor lastavica @ 07:00



Ljera nam donosi još jednu lepu priču iz palate Viskaja 
u zalivu Biskejn, Majami, Florida.



"Moji čitaoci od pre pet godina setiće se da sam tada posetila palatu
Viskaja u Majamiju, da sam bila oduševljena onim što sam videla, 
ali i da nije bilo dopušteno fotografisanje unutrašnjosti ove izuzetne 
građevine. 


Palatu je podigao Džejms Dir (1859-1925) u periodu od 1914-1922, 
ulažući ogromno bogatstvo u želji da uživa u lepoti i raskoši sa 
pogledom na zaliv Biskejn, na Floridi, uz sentimente na renesansnu
Veneciju, francuske i italijanske vrtove, ali i na evropsku umetnost. 



Posebno je lep veliki vrt oko palate sa elementima francuskih i 
italijanskih vrtova.



Prvi i jedini vlasnik je u njoj uživao samo par godina. Nije imao 
potomke, ali je testamentom odobrio da u Viskaji nastave da žive 
njemu bliski ljudi, arhitekta i deo osoblja. Kad su i oni iščezli, palata
je ostala napuštena i polako je propadala. I tako sve negde do 
posle II sv. rata kada su gradske vlasti Majamija odlučile da 
preuzmu palatu i otvore muzej sa sačuvanim nameštajem, slikama, 
dekoracijom, tepisima, tapiserijama, zavesama, statuama, 
kompletnom opremom - uz sve ono što nije propalo.



E, sad kad smo ušli unutra obreli smo se u velikom, svetlom, 
dekorisanom atrijumu, projektovanom u sredini ove simetrično
izgrađene palate. Pod je popločan mermerom, delimično i ponegde
i posebnim crvenim ciglama, sjajan, gladak i mestimično mozaički 
složen.



Prva fotograija je neodoljivi pogled na zaliv Biskejn kroz raskošna i 
ogromna višekrilna vrata atrijuma na istočnoj strani, suprotno od 
vrata na koja smo ušli. "


Slede slike atrijuma sa svih strana.



Rado sam slikala salone, muzičke sobe i orgulje.





...nastaviće se...
Pozdrav Ljera&Sin"

 

 


Tragom Irme

Putopisi — Autor lastavica @ 07:14



Ljera nam dalje priča o Floridi.



"Naše putovanje nastavljeno je tragom uragana Irma, iako nam to 
uopšte nije bila namera. Naime, mi smo išli uobičajenim putem na 
Ki Vest, ali je dva meseca pre nas tamo boravila Irma! Oko uragana
prešlo je preko dva ostrva Maraton i Islamoradu i još se vide tragovi
"za uspomenu i dugo sećanje". Nestala su brojna stabla tropskog 
bilja, a preživele su palme.


Prilažem par fotografija o šteti učinjenoj na kopnu, ali to nije sve,
jer je i Ki Vest postradao. Na Ki Vestu smo zatekli ostatke skršenih
raznih plovila u luci, zatim nasukane brodice i jahte na obali ostrva 
sa lepim imenom Zalazak sunca (Sunset Island), nasukani brodić 
na gradskoj plaži"




".. ali nas je najviše ražalostilo stanje u maloj, prekrasnoj i negovanoj 
botaničkoj bašti koju smo pre par godina posetili. Opustošena je, 
ali je volonteri obnavljaju oslonjeni na dobrovoljne priloge ljubitelja 
prirode. Poslednja slika u nizu je lep znak obnavljanja i unosi optimizam. 


Pozdrav,
Ljera&Sin"


Ču li za Čurug?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:42



Pred zimu tradicionalno odemo u neko selo na svinjokolj ili disnotor. 
Tako se to zove, a ustvari vidimo kako se tradicionalno prave proizvodi
od mesa i posetimo svaki put drugo selo. Ovog puta sve do cilja 
destinacija je bila nepoznata. Vodi Keti, vozi Vlada.





Stižemo u Čurug, 36 km og Novog Sada i 110 km od Beograda, 
„selo lipa“ u Južnoj Bačkoj sa 8166 stanovnika, poznato po lepoj crkvi 
u centru, vetrenjačama i lipama, zatim sačijadi, džipijadi i noći mladog 
vina, koja je baš danas. U blizini je mrtva Tisa, čuruški meandar reke Tise.



Čurug se prvi put pominje 1244. godine kao posed Bele IV. Ima mnogo 
znamenitih ljudi, najpoznatiji je Jovan Tucakov po kojem se zove dom 
zdravlja. Odavde je „Dr Lazar Paču, samouki bankarski genije i po 
mnogima najbolji srpski ministar finansija. Dinar pod njegovim nadzorom 
postao je konvertibilna svetska valuta. Početkom 20. veka naša moneta
vredela više od francuskog franka. Državne finansije vodio je dr Paču 
i to sa takvim tvrdičlukom da su se oko njega isprele mnogobrojne
simpatične anegdote, jer je u ondašnjoj familijarnoj Srbiji samo finansijski
mag njegovog kalibra mogao i samom Pašiću, a i kralju Petru, da kaže
"nema para". Tako je ušao u legendu”. 
Odavde je Petar Konjović kao i mnogo akademskih umetnika.



Parkiramo se u centru i prvo idemo na bogatu pijacu. 



Ulazimo u dvorište domaćina Ranka Milinovića. Čuružani nam za doručak 
služe odlične tople čvarke i džigericu s krastavcima, svežim hlebom, 
rakijom. Radi se priprema svinje.




Lazar Kaćanski nas vodi u obilazak sela. Dopala nam se 
„Bombonica“- radionica svilenih bombona.




Hram Sv. Vaznesenja Gospodnjeg sa tri tornja, u klasicističkom stilu, 
je treći hram po veličini u Srbiji. Građen je samo godinu dana, 1857
-1858. Neobičan mermerni ikonostas oslikao je Đorđe Krstić i jedinstven
je u ikonografiji, jer su samo tu sveci prikazani bez oreola! Ogromno 
čuruško zvono teško 4796 kg je doskora bilo najveće u Srbiji, a jedino 
je liveno u pravoslavnoj livnici u Novom Sadu, a ne u Gracu, kao
većina drugih. 




Lazar nas vodi u Muzej žrtava racije, u žitni magacin u kojem je u
jednom mahu pobijeno 500 Čuružana. Racija u južnoj Bačkoj počela 
je 4. januara 1942. Mađarska okupaciona vojska upadala je 4, 5 i 6. 
januara 1942. u kuće i birala žrtve, uz pomoć domaćih Mađara, 
zatvarala ih u žitne magacine i školu, a u noći 6/7 januar počelo je 
masovno ubijanje. U Čurugu je stradalo 887 ljudi, od toga 46 dece.




Idemo na mesto na kome su žrtve racije bacane pod led. Bolan 
spomenik žrtvama podseća da su bez razloga stradali i žene i deca.
Inspirator racije Mikloš Horti nikad nije odgovarao za ovaj zločin.



Do rampe i nazad vozimo se preko dolme, nasipa sagrađenog u 
doba Marije Terezije, koji je štitio od plavljenja Tise. MrtvaTisa vidi 
se sa jedne strane, okružena vikendicama Novosađana, a tu je i plaža.




Obilazimo poslednju od čuruških vetrenjača, Rođinu vetrenjaču, 
trenutno bez krila.


Ručak uz tamburaše nije bio na nivou na kom smo navikli. Biće
bolje drugi put.


Nastavljamo u Noć mladog vina. Plaća se ulaznica od 
100 din, dobije čaša, probaju tri vina, ocene kao glasovi
publike, pa se vrati čaša i nazad dobije 100 din.


Dopao nam se Čurug. Nosimo neke lepe i neke tužne utiske. 
Vratićemo se.


Čekaju nas Beograd i obnovljena Slavija...

 

 


«Prethodni   1 2 3 ... 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 ... 22 23 24  Sledeći»

Powered by blog.rs