Lastavica

Šarm starine

Putopisi — Autor lastavica @ 06:22



Kako je nekad bio lep, a sada propada. Puno bi trebalo uložiti da
se vrati stari sjaj dvorcu Bisingen u Banatu.


Izgleda kao da će se srušiti, ali se još drži stara kuća u Bosilegradu.


Vekove pamti stara kuća u Ćustendilu, Bugarska.


Nekad je ovo bila vinarija u Radujevcu. Još je u njoj 
ogromna stara burad...


Stari kredenac dobro i danas služi...


Ko je sve prelazio ovaj stari most preko Crne reke...


Ko je otvarao ova prastara vrata?


Čije su se stope pele ovim pradavnim kamenim 
stepenicama?


Koliko vekova pamte ove izbledele, jedva vidljive freske
u manastiru Đurđevi stupovi?


...i ove u manastiru Nova Pavlica?



A šta je sve videla ova ikona Bogorodice iz kosovskog manastira, 
koju su spasile i čuvaju monahinje u manastiru Končul?


Šta sve pamte ovi stari zidovi i ostaci fresaka iz Petrove crkve,
pored Novog Pazara?



Staro ne mora biti neupotrebljivo. Može biti vredno i dragoceno.
Podni mozaik star preko 1700 godina u carskoj palati Felix
Romuliana kod Zaječara.



Sat otkucava uzdahe

Putopisi — Autor lastavica @ 17:42



U Prilepu sam videla sat na sahat kuli koji, kažu, 
ne otkucava vreme, nego uzdahe.


Verovatno i mnogi drugi satovi otkucavaju uzdahe, samo toga nismo 
svesni. Naprimer ovaj u Lisabonu


Ili sahat kula na Kalemegdanu u Beogradu


Slična je Sahat kuli Petrovaradin


Pomalo i onom na Sabornoj crkvi u Beogradu


Sat u Vatikanu nije sličan prethodnima


Ni ovaj u Grockoj


Ni ovaj u Bijeljini


Još sam podosta satova videla, u Petrovaradinu, Somboru,
Zrenjaninu, Pančevu. Svi oni broje vreme i uzdahe.






Dedin sat je i vredan


A za ovaj sam najsigurnija...svaki pogled na njega izmami 
uzdah, jer je uspomena neizrecive nematerijalne vrednosti



Dunavski the end

Putopisi — Autor lastavica @ 06:56



Ljuljanje katamarana opet pokazuje mesto ušća Save u Dunav.


Plovimo između Velikog ratnog ostrva i obale Dunava



Lido je veoma posećeno, ima dosta kupača po vrelom danu



Pristajemo uz „Marinero“ i nastavljamo na osveženje u tom restoranu.




...sa lepim pogledom na Lido...


Izaberimo...


Brusketi


Kombinacija: rižoto s gamborima, taljatele i rižoto sa bademima
i suvim grožđem


Ovo je bila savršena plovidba za vreli dan, pada odluka 
da se ponovi.


Nedostaje još samo valcer...



 

 


Savom po vrelini

Putopisi — Autor lastavica @ 04:43

Kad prođemo ušće i uđemo u Savu, vidimo desno Malo ratno ostrvo ili Konjsko ostrvo, gde su ostavljani konji. Danas je tu kolonija pataka.



Ulazimo u Savu, promiču splavovi. Na reci je prijatnije, inače
danas je najtopliji dan u Beogradu


Prolazimo između Brankovog i Železničkog mosta pa plovimo u 
susret Beogradu na vodi.



Neko ko ne voli Beograd rešio je da na najlepšem mestu podigne 
Beograd na vodi, građevine neadekvatne visine za vizuru terazijske 
padine. Beograđani su listom protiv, ali ko još pita Beograđane?




Okrećemo se u Savi kod Železničkog mosta i vraćamo. 


Razgledamo sada savske obale


Promiče Saborna crkva


Omiljeni Kalemegdan je posebno lep kad se gleda sa Save



Desno nam ostaje Kula Nebojša, na kraju donjogradskog severoistočnog
bedema Beogradske tvrđave. To je najbolje očuvana i najveća 
srednjovekovna kula na Kalemegdanu. Kula je osmougaone osnove, 
visoka je 22 metra i ima pet etaža, odnosno prizemlje i četiri sprata. 
Na svakom spratu je po šest otvora za topove, kojima je moglo da se
dejstvuje po napadačima sa reka i sa kopna. Spada u red tipičnih 
artiljerijskih višespratnih kula koje su se u to doba gradile u utvrđenim 
gradovima. Turci su Kulu Nebojšu pretvorili u tamnicu, posle zatrpavanja
dunavskog pristaništa, pa je zbog toga postala mračni simbol turske 
okupacije i mračni simbol Beograda, kao Bela Kula u Solunu ili Tauer 
u Londonu. 


Najpoznatiji sužanj Kule Nebojše bio je Riga od Fere, grčki pesnik, 
patriota i pobornik oslobođenja balkanskih naroda od turske vlasti, 
koga su Turci 1798. godine ubili u kuli. Kula je znatno oštećena 1914. 
i 1915. godine. Obnavljana je u više navrata pa i 2010. godine, po 
dogovoru sa Grčkom, koja je finansirala radove. Kula Nebojša je 
otvorena za javnost i na četiri sprata je izložbeni prostor, od kojih je 
prvi posvećen Rigi od Fere.


Ćao, Savo! Do viđenja!


Ljuljanje katamarana opet pokazuje mesto ušća Save u Dunav.




Dunavom na 40 stepeni

Putopisi — Autor lastavica @ 17:03

Najvreliji dan ove godine. Idemo do Zemuna, pravo na kej i „Marinero“



Sa veza na Marineru prelazimo na katamaran, Jovan Đorđević vozi 
i vodi. 


Desno nam ostaje pontonski most za Lido. Isplovljavamo.




Desno nam je Veliko ratno ostrvo, rezervat prirode, na čijem rtu je 
plaža Lido. Brojni kupači prelaze pontonski most do plaže. 



Vidi se Gardoš kula, milenijumska. Godina 1896. napravljeno je 7 takvih
kula po južnom obodu carstva, ostale su čitave samo dve. Zove se i „Kula
Sibininjanin Janka“ koji je komandovao beogradskom tvrđavom kad je 
1456. Mehmed osvajač opsedao Beograd. Janoš Hunjadi= Sibinjanin Janko,
mađarski plemić kojeg svojata i srpska i rumunska istorija, bio je tamiški 
župan, severinski ban, vojvoda Erdelja (od 1441.), kapetan Beograda (1444.
-1446.) i namesnik (1446.—1453.) Kraljevine Mađarske. Janoš Hunjadi je bio
otac Matije Korvina, jednog od najpoznatijih mađarskih kraljeva. 


Jovan je pun priča, dok vozi, kaže nam šta je važno za ono što
vidimo. Iza nas ostaje i zemunski gradski park, u kojem je dugo bio 
karantin u koji je svraćao Lamartin (ima spomenik), pa Andersen. 
Andersenova misao je „Putovati znači živeti!“ Izgleda da njega
pratim! 


Nalazimo se 1170 km od Ušća Dunava i 1690 km od izvora, Dunava 
dugog 2860 km, čija se najllepša petina nalazi u Srbiji.



Živ je saobraćaj pored Velikog ratnog ostrva


Levo prekoputa je Kalemegdan. Despot Stefan Lazarević živeo je u 
Gornjem gradu do svoje smrti 1459. godine, kad je Beograd vraćen
Mađarima, a prestonica postalo Smederevo pod upravom Đurađa
Brankovića. 


Ljuljanje katamarana je znak da prelazimo turbulentno ušće Save 
u Dunav. 




 

 


Još jedan dan života više (Ravništarka)

Putopisi — Autor lastavica @ 06:01



Pećina Ravništarka je rečna pećina i nalazi se u ataru sela Ravnište,
oko 12 km od Kučeva. 


Ravništarka spada u red većih pećina na tlu Srbije.
Silazimo niz dosta stepenica do ulaznih vrata Ravništarke. 



Ova pećina sa predivnim svodovima, sasvim je različita od Ceremošnje. 
Otvorena je za posetioce početkom 2008. godine. Nalazi se na nadmorskoj 
visini od 406 metara. Prosečna temperatura u pećini je 8 stepeni. 


Glavni kanal dug je 502 m, a ukupna dužina pećinskih kanala je 589 m. 


Pored staze rastu gljive.


Ovo je prva figura koja je dobila ime - Rudonja, po prvoj osobi
koja se usudila da uđe u pećinu.


Kroz pećinu protiče potok Ponorac, koji izvire dva kilometara uzvodno 
u Bisinoj pećini. Ima samo jednu dvoranu „Crni dvorac“, dugu 43, široku 20
i visine 12 metara. 


Sva je pećina u obliku dugačkog kanala sa lepim pećinskim 
nakitom, kojem je imena davao Radenko Lazarević. 


U pećini se posebno izdvajaju: Šarac kraljevića Marka, Glavonje i Lepa 
Ravništarka, koja je ujedno i amblem pećine. 





Evo i slona


Na kraju se pećinski put strmo uzdiže, jedan prolaz je vrlo uzan, 
stepenicama idemo na izlaz odakle se lakše popeti do autobusa. 
Dobili smo dan života više :)



Na izlazu nas je dočekalo cveće, koje smo
samo fotoaparatom ubrali.




Ručamo na terasi lepe kuće iznad stepenica koje vode u pećinu. Predjelo je
kačamak sa dobrim sirom, zatim ide čorba, pa seosko meso (gulaš sa 
svežim i suvim mesom) uz šopsku salatu.








Dan života više (Ceremošnja)

Putopisi — Autor lastavica @ 05:58

Na put smo poveli specijalnog gosta. To je poznati srpski speleolog
profesor Radenko Lazarević, 93 godine, koji je 20 godina proveo 
otkrivajući i uređujući pećine po bivšoj Jugoslaviji. Objavio je brojne 
knjige na teme speleologije, glaciologije, kartiranja erozije, eksperimentalnih
istraživanja vodne erozije o klizištima.


Autor je 170 naučnih radova iz ovih oblasti, a uradio je više desetina
speleoloških projekata i studija. Prema njegovim projektima i pod njegovim 
neposrednim nadzorom uređene su za turističke posete pećine: Rajkova
pećina kod Majdanpeka (otvorena 1975), Lazareva i Vernjikica kod Zlota, 
Ceremošnja kodKučeva (otvorena 1980), Risovača kod Aranđelovca, 
Petnička kod Valjeva, Potpećka pećina kod Užica i Ledenica kod Bosanskog Grahova. 


Osim toga, uradio je projekte za turističko aktiviranje još pet pećina 
(Ravništarka kod Kučeva, Stopića pećina na Zlatiboru, Vaganska kod Šipova, 
Čađava kod Bosanskog Grahova i Orlovača kod Sarajeva). Radenko kaže da 
Srbija nema velike površine krečnjačkih stena u kojima se formiraju pećine, 
ali ima najviše uređenih pećina u bivšoj Jugoslaviji. Iz iskustva on kaže: 
„Svaka poseta pećini je dan života više!”


U turističku ponudu opštine Kučevo uvršćena je i pećina Ceremošnja koja je
jedna od najlepših podzemnih odaja Srbije. Od Beograda je udaljena oko 150,
a od Kučeva oko petnaestak kilometara. 



Nalazi se u severozapadnom podnožju Homoljskih planina sa ulazom koji 
je visok 532 m. Uredio ju je Radenko Lazarević i otvorena je 1980. 


Ulaznim kanalom koji je dugačak 87 m od ulaza pećine dolazi se do 
dvorane Arena. Ulazni kanal je siromašan nakitom, a plafon je snežno 
bele boje. 



Prolazi se dužina od 431 m. U njoj je jedna od najvećih i najlepših dvorana
u krasu Srbije, koja je toliko akustična da se sličan primer teško može naći. 
Arena je najveća i najatraktivnija dvorana u Ceremošnji. Dvorana je 
nepravilno kružnog obima i veoma podseća na amfiteatre starog Rima, 
tako da je ime Arena za nju vrlo prikladno. Širina Arene kreće se od 40-50 m, 
a visina od 20-24 m. Pećinski nakit u Areni je vrhunskog kvaliteta.




U pećini preovladava bela boja, koju stvara krečni kalcit. 
Ceremošnja spada u žive pećine, što znači da se ukrasi
u njoj još stvaraju.


Odozgo se spuštaju stalaktiti, odozdo rastu stalagmiti, a kad se spoje,
dobija se stub. Pećinski stub „Na večnoj straži“ je amblem Ceremošnje


Dvorana makarona nazvana je po stakaktitima oblika makarona.


Kadice ljubavi i sreće skupljaju parice...


Vidi se Babeićev opanak (opanak hajduka Babeića propao kroz svod :)


Najlepši pećinski stub je „Lepa Vlajna", od kristalnog iskričavog belog 
kalcita koji simbolizuje ženu ovog podneblja. U sredini je lepi Jova, a 
kumovi gore desno.



Lep je i „Vodopad".


Prelazimo u kanal i izlazimo na drugoj strani pećine, nakon sat 
vremena boravka u pećini. Dobili smo dan života više :)


 


Klupa s pogledom na Kučevo

Putopisi — Autor lastavica @ 05:59



Ovaj izlet mi je Ljerin poklon za rođendan. Ljera, hvala!
Zaputili smo se autoputem ka Nišu, odvajanje za Požarevac pa u 
Istočnu Srbiju. 


Stižemo u Kučevo, koje se nalazi na nadmorskoj 
visini od 700 m u plodonosnoj ravnici Zvižd, kroz koju protiče reka 
Pek, poznata od rimskih vremena po ispiranju zlata. 




Pogrešno se smatra srcem Homolja. Rodno je mesto Đorđa Marjanovića.


U 15. veku su Turci iz Kučeva proterali Srbe u Rumuniju, iz koje su se 
Srbi vratili posle više od 300 godina zadržavši romanizovani dijalekt 
rumunskog jezika. Danas se oni nazivaju Vlasima i čine posebnu etno 
grupu sa paganskim neiščišćenim srpskim običajima i pretežno su 
nastanjeni u selima oko Kučeva, a i šire.



Nastavljamo u selo Neresnica, starijeg postanka na šta ukazuju prvi 
radovi na ispiranju zlata u neposrednoj blizini. 
Sledi poseta letnjikovcu kraljevske porodice Karađorđević, nekad
velelepnom, a sada devastiranom objektu. Započeta je obnova.


U Neresnici Idemo u fabriku vode „Duboka”, privatizovana, vlasništvo 
firme Anđelković iz Beograda, počinje ponovo rad. Prirodnomineralna 
voda se vadi s dubine 298 m i vrlo je ukusna.



Vraćamo se u Kučevo i prva grupa ide kombijem 
na vidikovac Jelena stena, dok druga ispira zlato. 
Posle se zamenjujemo.


Brojne legende se vežu za brdo „ Jelena stena”, koje uz Đulu, stražari
na ulasku u klisuru koja vodi do Kučeva. Žiteljima ovih krajeva je 
nekako najviše prirasla srcu, ona koja kaže da u „ tursko doba beše
jedna Jelena koja ni po cenu života nije pristajala da bude ljuba 
nekom subaši i da se zbog toga bacila sa stene... u smrt...i legendu”. 


Na tom mestu Turistička organizacija podigla je savremeni vidikovac,
a blagoverni narod Kučeva - visoki krst. 



Vidi se krečana, koja radi, na ulazu u Kučevo, i grad Kučevo kojim 
protiče zlatonosna reka Pek.



Kako je dobar pogled s ove klupe na Kučevo!





 

 


Zlatna groznica

Putopisi — Autor lastavica @ 06:11



Još u rimskim vremenima ispiralo se zlato u zlatonosnoj reci Pek.



Sada nam način ispiranja zlata demonstrira Živorad Jakobović iz 
udruženja „Zlatno runo”. Udruženje se bavi promocijom ispiranja 
zlata na tradicionalni način na zlatonosnoj reci Pek, koja ima zdravu 
okolinu od izvorišta do ušća u Dunav. 



Uz stare alate, kramp i lopatu, Živorad ispira zlato. 




Evo kako on to radi...




Na cediljci se pojavljuje zlatni obod.




Pesak se propira i stavlja u drvenu karlicu. 


Dobija se samorodno 22-karatno zlato, koje se prodaje Narodnoj 
banci. Dnevno se može isprati do 1 g zlata, a Živorad nam pokazuje 
tubicu sa 3,4 grama zlata, koja je rezultat tri dana rada. Levo se 
vide zlatna zrnca, današnji ispirak.



Slikamo dnevni ispirak, od 0,3 do 0,7 g zlata u karlici. 


Teško će u nama Živorad naći naslednike. Ovaj posao 
nije lak.



Vitamin Si

Putopisi — Autor lastavica @ 19:02


Niste čuli za vitamin Si? Ma jeste. Svima nam treba
u većim dozama. Pronašla ga je moja draga koleginica
Sanja i na FB napisala: „I need a vitamin SEA!"
Za nju, ali i za druge evo poveće doze ovog vitamina.


Makarska






Sućuraj na Hvaru




Drvenik


Brač






Severni Jadran


Krk



Mramorno more je lepo za plovidbu, ali nije za kupanje.
Ponegde možete hodati po tepihu od ogromnih meduza.





Gde vi uzimate vaše neophodne doze Si vitamina?


Svima nam treba ovaj vitamin u velikim dozama, 
a ne ovako...



 

 


Kapetan Miša i vlaška sofra

Putopisi — Autor lastavica @ 06:09



Vozimo se na Kapetan Mišin breg, u eko-etno kompleks „Kapetan Mišin breg”
(nazvan po velikom dobrotvoru Kapetan Miši Anastasijeviću). 








Tu se nalazi galerija na otvorenom „Čovek, drvo, voda” sa nekoliko stotina
eksponata uzetih iz prirode, oblikovanih, sređenih i postavljenih u galeriji. 





Za ljubitelje dobrog zalogaja pripremaju se specijaliteti ovog kraja: 
pohovana kopriva, kozji sir sa mirođijom, jaretina na ražnju…
Postavljena je bogata „Vlaška sofra".




Sa brda se pruža prelep pogled na đerdapsku klisuru. Pogled na 
Dunav dočarava vam bokokotorski zaliv pa zato nije čudo da se taj
deo Dunava naziva „Srpskim morem”.





Ispraća nas domaćin, bosonogi Žika, koji veći deo 
godine provodi bos i energiju crpi iz zemlje.



Doviđenja, Dunave!



Dunavska rapsodija

Putopisi — Autor lastavica @ 05:38



Čekaju nas prelepi predeli, autoputem prema Nišu, skretanje za 
Požarevac.


Golubac. Dunav širok kao more.


Vozimo se duž Dunava uz valcer „Na lepom plavom Dunavu”. 





U Tekiji se ukrcavamo u brod „Aquastar" i vozimo se dva sata do 
Donjeg Milanovca i nazad.




ĐERDAPSKA KLISURA je najduža i najveća klisura u Evropi. Nastala je 
pre mnogo stotina hiljada godina, razdvajanjem planinskog masiva 
Karpata. U taj rased ulilo se Panonsko more, koje je kasnije nestalo, 
a kroz 130 km dug kanjon danas teče Dunav. 





Plovimo kroz: „Veliki kazan”, čije je korito široko 150–170 m, a strmi, 
skoro vertikalni odseci dostižu i 300 m. U njemu su brojni vrtlozi čije 
dubine dostižu i 70 m. 


Na ulasku u Kazan je Balon stanica Varnica. Velika lopta na polugi 
je menjanjem položaja davala signal narednoj stanici iz kog smera se 
propušta brod. Podignut ili spušten balon bio je znak kapetanima da 
slobodno prođu ili sačekaju mimoilaženje sa brodom iz suprotnog smera.


Nakon Velikog sledi „Mali Kazan” – sa širinom korita 180 do 300 m. 
Klisura je usečena u starije i otpornije stene – povezuje Donjemilanovačku 
sa Oršavskom kotlinom. Korito Dunava je u ovom delu Đerdapske klisure 
najuže. Sa juga Kazan opasuje planina Miroč, a sa severa Munci Almažujuj.



Videli smo Trajanovu tablu, koja potiče iz vremena Trajanove ekspedicije 
protiv Dačana severno od Dunava, 100-103. Nalazi se u Kazanu i može 
da se vidi samo s vode.


Preko puta Trajanove table, ali sa rumunske strane, nalazi se statua 
Decibela (Decebal), koja obeležava pobedu Rimskog carstva nad 
Dakijom. Statua je visoka 40 m i najviša je skulptura isklesana u steni 
u Evropi. Bilo je potrebno 10 godina da se napravi, u čemu je 
učestvovalo 12 alpinista-skulptora 1994-2004. Samo nos je dug 7m!



Povratak u Tekiju i rastanak s Dunavom




... vratićemo se!



Gde bi bilo najbolje?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:21



Gde biste voleli proslaviti rođendan? Priznajte mi pošteno
da biste rado prošetali ulicama ovih gradova. I ja bih, opet.
Pa, umešajmo se u gužvu i krenimo! Počnimo od Zagreba



Možda biste radije u Sarajevo?


Velika je vrućina u Skoplju



Pa onda u Istanbul, ako se ne plašite...





Hteli biste severnije? Dobro, Milano


Može i Rim. Da, Rim, vrlo rado! Večni Rim!



Kako bismo bez Heidelberga?



A malo u Beč?




Sličan je Prag



A blizu su i Karlove vary


Rado biste u Barcelonu? Bacimo pogled s brda Montjuic


Popijmo vodu u parku Guell, da se vratimo...


I na kraju šlag na torti, Lisabon.




...a ja u mislima odoh u Makarsku...


Ipak ću danas biti u Beogradu



...i zamišljaću da mi sviraju u Lisabonu.


Naravno, uz tortu...





 

 


Kad bi priroda pričala...

Putopisi — Autor lastavica @ 05:38



Šta vam priča ova ptica na izvoru rečice Vape na Pešteru?
Šta li je ona sve videla?


A srne na Jelenovom grebenu u Sloveniji?
Da imaju popriličnu šansu da završe kao srneći gulaš
u restoranu na vrhu brda.


Najzanimljiviji je beloglavi sup na stenama oko Uvca. Verno
živi u paru ceo svoj vek, a mladunci imaju samo jednu šansu da, 
bez prethodne probe, polete uspešno. Ako su preteški, padaju 
u jezero. Tu bi bio kraj priče da nema rendžera koji budno paze 
i odnose mokre mladunce u kamp gde će smanjiti težinu, pa će 
ih vratiti u gnezdo iz kog su poleteli, na novu šansu.


Patka i kornjače u Maksimiru? Mir i sloboda...


Zeka ima solidnu šansu da postane ukusan ručak.


Pazi! Zmija na putu!


Nisu bezopasne ni turopoljske svinje




Šta sve vidi ovaj galeb u Cascaisu?


A žabice u Karajukića bunaru na Pešteru?
Da li je to bunar želja, vredi li poljubiti žabicu?


A na sve to ribice uporno ćute...



Njoke s pogledom na Lido

Putopisi — Autor lastavica @ 05:51



Lido se nalazi na severnom špicu Velikog ratnog ostrva na reci Dunav, 
opština Zemun. To je peščana plaža koja zauzima mali deo ostrva i 
nije stalno nastanjena s obzirom da je Veliko ratno ostrvo zaštićeno 
zakonom i urbanizacija nije dozvoljena.


Lido je postalo aktivno kupalište, pa je vojska podigla 
pontonski most kojim kupači nesmetano odlaze na ostrvo.



Nismo ni mi odolele... 


A most je dugaaaaaaačak...


Plaža je sitnopeskovita i dugo je voda plitka.



Ima hladovine, ima sunca, Dunav nije prljav.



Vratimo se u Zemun.



Doviđenja, Lido! Podsetio si me na Zlatni rat u Bolu.



A onda, valja nešto i ručkati u restoranu „Marinero", s pogledom
na Lido i Dunav.





Izaberimo nešto s mape zakopanog blaga...



Nema greške :)





Powered by blog.rs