Lastavica

Gamzigrad je arheološko nalazište (blizu Zaječara u istočnoj
Srbiji) antičke rimske carske palate Feliks Romulijane (lat. Felix
Romuliana) koje se od 29. juna 2007. nalazi na UNESCO-voj
listi svetske baštine.

Gamzigrad predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Valerija
Maksimijana Galerija (Gaius Valerius Maximianus Galerius;
293-311. g.), zeta Dioklecijanovog. Po majci Romuli nazvao
ga je Romulijana (Romuliana).

Palata izgleda nikada nije dovršena, a carevi 4. veka su velelepni
posed prepustili hrišćanskoj crkvi.

Tokom 5. veka palata je razarana od strane varvara, a u 6. veku
Romulijanu je Justinijan I obnovio u vidu pogranične tvrđave.

Mozaik star preko 1700 godina prekriven je peskom,
radi zaštite

Jednom je bio otkriven i izgledao je ovako

Kako je sve to nekad izgledalo, posmatramo u 3D
projektu Hera

Sve što znam o ovoj lepoti, naučila sam od legende srpske arheologije, Bore Dimitrijevića.
(nastaviće se)

Nakon rajačke gozbe, stižemo u Zaječar i smeštamo se
u hotel "Srbija" u samom centru.

Ujutro kafa u etno restoranu „Srpska kuća“ pa doručak

Polažemo sveće na spomen kosturnicu Crvenoarmejcima i
našim borcima 1945.

Posećujemo Velju Grnčara, velemajstora zanata koji izumire.

I fontanica je njegov rad

Šetamo rekreativnim centrom Popova plaža pored Timoka.

Sunčamo se uz kafu u poslastičarnici „Stela“ odmah pored
muzeja.

Muzej nećemo videti jer se nadležni razboleo od korone.
Šetamo oko trga.

Šetnja s punim srcem...

Ručak u hotelu „Srbija“, čorba, medaljoni sa šampinjonima
i salata.

Nastavljamo u Felix Romulianu.

(nastaviće se)

Rajačke pivnice su gradić vina. U pivnicama se ne živi nego
tu tihuje vino.

U pivnici Sv.Trifun srdačno nas dočekuje i služi Miroslav
Karamančić.

Doček je bukvalno topao, u kaminu gori vatra

Jelovnik je bogat i obilan. Prvo idu čvarci, šunka i sir uz
salatu od gljiva.

Izletnici su ozbiljno prionuli na zadatak

Sledi belmuž, specijalitet Timočke krajine
( u mladi otopljeni ovčji sir dugo se meša belo
projino brašno)

pa Babeićev kačamak, nikad bolji (uprženo suvo
meso preko kačamaka)

Punjene paprike

pivnički prebranac

savršeno svinjsko pečenje sa salatom

orasnice i breskvice za slađenje

Sve se zaliva rakijom i crnom tamjanikom.

Doviđenja, do ponovnog dolaska!

(nastaviće se)

Negotin obilazimo deveti put.

Prvo Todorčetvo konak, muzej Hajduk Veljka

Škola Vuk Karadžić

Mokranjčeva kuća i "Raslo mi je badem drvo"

Dok drugi obilaze muzeje (koje napamet znamo), Ljilja i ja
šetamo. Biramo kuda ćemo.

Prolazimo kroz gradski park, sa spomenikom oslobođenju 1918.

Predivni platan je u jesenjem ruhu

Da vidimo negotinski korzo

U toku su Mokranjčevi dani

U centru je kitnjasta Saborna crkva

Iza nje je čuvena barutana Hajduk Veljka

Vraćamo se na Korzo

Ko je rekao da nema bunara?

Negotin ima i lepu fontanu

Hoćemo li ovde sesti?

Najposećenija je postastičarnica Korzo

Vreme je i za kafu

(nastaviće se)

Nakon Dunava, prvo navraćamo u manastir Bukovo, koji se
nalazi na četvrtom kilometru zapadno od varoši Negotin u
Krajini, a pored samog druma Zaječar- Negotin. Leži na padini
Bratujevačke kose, bogate vodom i bujnom vegetacijom.
Manastirska crkva Bukova predstavlja jednobrodnu građevinu
sa osnovom u obliku krsta. Izgrađena je od tesanog kamena,
bez kupole, sa horskim apsidama i kasnije dozidanom pripratom.
Stilski se ubraja u specijalnu varijantu moravske arhitektonske škole.

Poreklo imena manastira danas se samo može nagađati.
Jedni misle da je manastir dobio ime po bukovoj šumi koja
okružuje manastir. Drugi kažu, da mu ime potiče od vodene
ptice „buka“, koje je ovde bilo mnogo u vremenu dok još nije
bio isušen negotinski rit.

Česma u krugu manastira je obavezna

Uđimo u crkvu Sv.Nikole.

Ikonostas je prelep.

A carske dveri posebno

Freske su izuzetne

Iziđimo i popnimo se do konaka

Konak je reprezentativan.

Vredni monasi gaje autohtonu sortu grožđa tamjaniku i njihova
vina "Filigran" dobijaju nagrade po svetskim samovima vina.
Sad ćemo imati degustaciju ovog poznatog vina.

Izvanredno je. Živeli!

(nastaviće se)

Nastavljamo put kroz Đerdapsku klisuru, poznatu po svojoj
fascinantnoj lepoti. Nakon Golupca uvek malo uživamo i u
Donjem Milanovcu pre nego krenemo u Timočku krajinu.

Da li je ovo more? Nije, nego Dunav

Ovde je rečni granični prelaz s Rumunijom.

Vredne žene ovde prodaju svoje rukotvorine putnicima
s kruzera ili iz drugih putničkih tura.

Loc je nekad vukao brodove kroz Đerdapsku klisuru.

Park uz Dunav je lepo sređen

Bacimo pogled na mamuta, sećanje na neka davna
vremena.

Nekad se grad zvao Poreč, a bio je poznat po velikim
ružičnjacima. I sada svuda ruže krase naše staze.

(nastaviće se)

Godine 1787. u selu Tršić rodio se Vuk Karadžić, veliki
reformator srpskog jezika i jedan od prvih, pravih kulturnih
diplomata svoga vremena. Biografija ovog samoukog učitelja
jedna je od najimpresivnijih i najinteresantnijih u srpskoj istoriji,
a njegov rad toliko značajan da nikakve promene koje su
naredna dva veka donele, smene političkih sistema i kulturnih
modela nisu poljuljale njegov autoritet.

Predivan ambijent čuva Memorijalni muzej i rodnu kuću Vuka
Stefanovića Karadžića koja je ujedno kulturna, etnološka i
memorijalna postavka.

Mladi kustos čeka nas na pragu Vukove kuće

Soba u kojoj se rodio, radio i živeo, u kojoj je stvarao i slušao tadicionalne guslare; vajat i kačara i koš za kukuruz, skromne
dimenzije i bazična jednostavnost predmeta ovde podsetiće
vas da materijalna bogatstva nisu osnova velikog duha, slobode,
niti postignuća.

Ognjište

Ako niste renovirali kuhinju, pogledajte ovu

A trpezarija?

Sve je skromno i jednostavno

Tu je i Vukov rodoslov

Provirimo napolje

Istini za volju, od originalne Vukove kuće ostalo je samo
ognjište, vatralj i nekoliko predmeta, a sve je ovo rekonstruisano
na osnovu zapisa, da se zna kako je nekad bilo.

Još jedna grupna fotka pa idemo dalje

(nastaviće se)

Verovatno najpoznatije selo u Srbiji, Tršić, nije samo rodno
mesto jedne od najznačajnijih ličnosti srpske istorije Vuk
Stefanović Karadžić, već je i apsolutno najposećenije
ruralno naselje u Srbiji. Ovo maleno selo jedan je od prvih,
pravih srpskih “brendova” kada je reč o turizmu, a nalazi se
7 kilometara od Loznice, na putu prema Valjevu.

Dočekuju nas Vuk i škola

Ovde se održava Vukov sabor neprekinuto od 1933.godine.

Zatekle smo se u vreme održavanja Sabora, evo i programa

Do ovog sela danas vodi asfaltirani put, a čitav kraj zaštićen je
zakonom kao mesto izuzetnog kulturnog, istorijskog i prirodnog
značaja i ima titulu muzeja na otvorenom.

Ukupno 35 razbacanih drvenih kućica koje su povezane malim
stazama koje vrludaju pored bunara, taraba i otvorenih ognjišta,
u autentičnom stanju u kom ga ih sam Vuk Karadžić opisivao u
svojim delima, čine ovo jedinstveno tipično dinarsko srpsko selo
XIX veka, u kojem danas možete prošetati prošlošću.

Idemo do Vukove rodne kuće. Putem čitamo mudrosti.

(nastaviće se)

Posećujemo Muzej manastira Tronoša.

U vreme igumana Stefana Jovanovića Tronoša je bila
duhovni i kulturni centar severozapadne Srbije. U
manastiru je bila škola za opismenjavanje srpske omladine.

Mogu li da prođem kao učiteljica?

Mastionica, divit i trščano pero

Kako vam se dopada radna soba?

Umesto na kompjuteru, pišite perom i mastilom!

Među đacima je bio i dečak Vuk Stefanović Karadžić iz
obližnjeg sela Tršića, koga je Stefan, pored pismenosti,
vezao ljubavlju prema narodnom stvaralaštvu, narodnim
junačkim pesmama, pričama, poslovicama i ostalim umotvorinama.
Zahvaljujući dobrom igumanu Stefanu, Vuk je uspeo da sazna
šta se nalazi u manastirskim knjigama, u koje mu ostali
kaluđeri nisu dozvoljavali da zaviri. Ovo je psaltir sa zapisom
arhimandrita Stefana iz kojeg je mogao da uči Vuk u Tronoši.

Ovo je Vukov rječnik iz 1852.godine

Vukov bukvar

U muzeju je portret kraljice Kataline, koja je završila gradnju
manastira Tronoša.

Doviđenja, manastiru Tronoša!

(nastaviće se)

Zar nije vreme za put? Polazimo sa sjajne lokacije

Društvo je veselo, autobus kvalitetan

Hoćemo li preko Save? Hoćemo.

Prva destinacija nam je manastir Tronoša 17 km od Loznice,
na putu za Krupanj. Po predanju, izgradnja manastira se
vezuje za kralja Dragutina, koji je počeo podizati manastir,
ali ga je smrt pretekla, pa ga je završila njegova žena
Katalina 1317. godine. Tokom Turskog perioda Tronoša je
nekoliko puta paljena, rušena i pljačkana. Ponovo je podignuta
1559. godine.

Uđimo

Današnji živopis manastira Tronoše nastao je 1834. godine,
a radio ga je Mihailo Konstantinović sa ikonopiscem Nikolom
Jankovićem iz Ohrida, i predstavlja njihovo najobimnije i
najznačajnije zajedničko delo.

Carske dveri su unikatne

Uz prestonu ikonu ostavljena je jabuka za preminulog
izletnika Slobodana, kome je posvećen ovaj izlet.

Barokni zvonik je dodat pri obnovi manastira.

Obiđimo manastirski kompleks

Kad vidite uređene vrtove, znate da je ženski manastir

Svuda se oseća rad vrednih i ljubaznih
monahinja

Nedaleko od manstira Tronoše, nalazi se desetocevna betonska
česma sa hladnom izvorskom vodom, koju narodno predanje
pripisuje devetorici braće Jugovića i starom Jug - Bogdanu.

Nastavljamo naš izlet.
(nastaviće se)

Nastavljamo u Arkanj, gde se nalazi „Kraj sveta“

Na obali je Dunavca, rukavca Dunava.

Restoran "Kraj sveta" se nalazio se na imanju manastira Kovilj
dok nije svo imanje vraćeno manastiru. Onda je premešten
u Arkanj.

Hoćete li unutra? Levo je svadba, desno društvanca.

Mi ćemo u baštu, u hlad.

Na rezervaciji na stolu piše striktno: u hladu.

Ne zna se da li su bolji riiblji specijaliteti ili roštilj.

Nama se jela riba. Čamac za dvoje sa tri vrste ribe

Smuđ

Som

Za piće belo vino "Mlad mesec" i konjak

Živeli!

Zdravica na kraju sveta!

Treba ponoviti!

Na kraju sela Kovilj nalazi se srpski pravoslavni manastir
Kovilj sa crkvom posvećenom Sv. Arhanđelima Mihajlu
i Gavrilu. Pripada Bačkoj eparhiji.

Uđimo

Na svakom koraku vide se dela vrednih ruku.

Ovako potkresane čemprese još nisam nalazila.

Manastir je prema predanju osnovao Sv. Sava. Prvi put se pominje
sredinom 17. veka. Savremena crkva je zadužbina Petra Andrejevića
iz Sremskih Karlovaca, a izgrađena je sredinom 18. veka.

Ulazni podni mozaik

Freske su obnovljene i osvežene

Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan
Kistner. Sada se obnavlja.

Freske su impresivne

Šteta što se zbog korone kapela ne otvara, znam od ranije
da je prelepo urađena.

Pogled na manastirski kompleks sa stražnje strane

Imanje manastira je veliko. Konji i magarci su se sakrili
u hladu.

Ako se od kamena rade suhozidi, da li ovo nazvati ciglozid?

(nastaviće se)

Ako je dan lep, treba li ga provesti kod kuće? Ne. Idemo!

Pravac: autoputem prema Novom Sadu

Napuštamo autoput

Naš cilj je Kovilj, mitsko mesto na obodu
Koviljsko-petrovaradinskog rita.

Mestom dominira Crkva Vaznesenja Gospodnjeg (Gornjokoviljska)
podignuta između 1824. i 1829.

Vredi videti ikonostas Rafaila Momčilovića.

Za one koji žele da znaju više: Sveštenomučenik Rafailo (u svetu
Georgije, Đorđe) Momčilović rođen 1875. godine u bačkom mestu
Deronje; odlazi u manastir ovilj, a potom u manastir Bođane.
Monaški postrig primio je 26. oktobra 1896. u Manasiji. Uporedo
sa duhovnim uzrastanjem, Rafailo je usavršavao i slikarsku veštinu
Likovno obrazovanje sticao je u Beogradu, Moskvi i Italiji. Uradio je
ikonostase u crkvama u Velikoj rsni (1902), manastiru Rakovici
Pačiru i Gornjem ovilju i u crkvi Ružici u Beogradu. Drugi svetski
rat arhimandrit Rafailo dočekao je kao iguman manastira
Šišatovac odakle su ga Ustaše odvukle u smrt 1941.
Prelepe su Carske dveri

Kako znate kome je crkva posvećena? Po ikoni koja je
sasvim levo na ikonostasu

Prelepa je ikona Bogorodice

U istoj ulici, nekoliko kuća dalje, nalazi se rodna kuća
čuvenog pesnika Laze Kostića.

Nastavljamo do manastira Kovilj, a zatim na ručak
na vrlo posebno mesto.
(nastaviće se)

U nastavku našeg izleta, za one koji ne mogu da se
prošetaju do Srndalja i uživaju u šetnji netaknutom prirodom,
tu je vozić "Trucko" koji svakog dana vozi goste kako
od Ribarske Banje do Srndalja, tako i nazad. Zašto je
dobio to ime, brzo ćemo shvatiti.

Ispod nas ostaje Ribarska banja

Put po kojem se vozimo je sve samo ne put. Prava avantura
je stići do sela Srndalje, koje je naš cilj.

Vozimo se nemogućim putevima kroz šumu planine Jastrebac,
najšumovitije planine u Srbiji.

Pratimo tok Srndaljske reke. I fotografije su truckave,
što je sasvim razumljivo.

Etno selo Srndalje i restoran - vodenica Srndalje nalaze se na
dva kilometra od Ribarske Banje, "sa druge strane brda".

Srndalje odlikuje prelepa i nezagađena priroda, čista reka
bogata rečnom pastrmkom koju ljubazni domaćini uslužno peku.
U ponudi se mogu naći praseće i jagnjeće pečenje, domaći (kozji,
ovčiji, kravlji) sir, kajmak, domaće salate, kuvana jela, pogače
ispod sača...

Hladno je i zagrejaće nas tek odlična jagnjetina
sa salatom.

Selo je malo ali ima mnogo vrednih ljudi.

A posle, svraćamo u rasadnik "Panić" u Šiljegovcu,
nosimo kućama neke lepe sadnice.

I vraćamo se kućama...

Na izletu u polunepoznato sa "Izletnik"-om, stižemo u Ribarsku banju.
"Ribarska Banja smeštena je na severnim padinama planine
Veliki Jastrebac (1491 m.n.v), na nadmorskoj visini od 540 m.
Ušuškana je u kotlinama Ribarske i Banjske reke i obiluje
prirodnim lepotama."

"Ribarska Banja svoje ime dobila je po ribarima koji su na
njenim izvorima, za Kneza Lazara, pecali pastrmku
izuzetnog kvaliteta.  Ipak, korišćenje njenih lekovitih
svojstva zadire još dublje u prošlost u vreme Rimljana
i  4. vek nove ere, o čemu svedoče arheološki ostaci
iz okoline banje. Nastanak kupatila se po legendi
vezuje za doba Carice Milice, koja je po nekim izvorima,
dolazila u Ribarsku Banju kako bi održavala svoju lepotu.
Ni Turci nisu bili ravnodušni na blagotvorna, prirodna
dejstva ove banje pa su stoga u njoj podigli kupatilo –
hamam, koji su posećivali radi negovanja tela i duha."

Danas ovde radi Zavod za lečenje i rehabilitaciju obolelih od
ortopedskih, koštanozglobnih i degenerativnih oboljenja
„Ribarska Banja“.

Ovi topli bazeni otvoreni su i zimi.

Banja je lepo uređena

Da li mi bolje pristaje kralj Petar

ili Miloš Obrenović?

Spomenik švajcarskom lekaru dr Viktoru Kinu

Vama se verovatno više dopada fontana Kupačica

Ili česma?

Možda ste za partiju šaha?

Sat kaže da je vreme za sledeću fazu, čeka nas vozić Trucko

(nastaviće se)