Lastavica

Dan se počinje jutarnjim plivanjem.

Ručamo u „Gastro diva“ u Kalalargi.

Jedem lubina sa blitvom

i tortu semifredo.

Popodne idemo plažom do grada.
Šetamo stazama poluostrva Sv. Petar

Pogled na poluostrvo Osejavu i lukobran

Sve sa srcem i od srca

Stiže trajekt sa Brača

Idemo mojim omiljenim stazama po Sv.Petru

Bio je je Sv.Petar, misa na otvorenom u crkvici Sv. Petra.

Ovo su vrata ljubavi

Proviruju lukovi, deo ekološkog puta fra Jure Radića,
koji je osnovao podbiokovski botanički vrt

Odazvaćemo se pozivu ovih stena na kupanje

Svetionik

Posle svetionika pogledajmo veliku makarsku plažu

Ljubazni Makaranin slika nas sve tri na sidru

Na rivi večeramo u restoranu „Marco Polo“
rižoto od kozica

Živeli!

Šta kažete na ovu lepotu?

Uzimamo karte za „Makarski Jadran“ za prekosutra.

Centar grada, Kačićev trg

Tradicionalno su se sve generacije školaraca fotografisale
kod Mletačke česme

Probaću crveni tepih na mestu promocije mog romana

Veče volim na Osejavi. Ovde sam rođena, bukvalno 100
metara od mora, desno ćoše slike

A sada u Kalalargu, centralnu staru ulicu Makarske,
koju je ovekovečio Marino Srzić u svojoj knjizi "Kavalaric"

Večeramo u „Gastro diva“ u Kalalargi, crni rižoto + malvazija
+ taljatele sa kozicama i sipom.

Kako je lepo opet biti u Makarskoj, nakon dve godine!
Nazdravimo!

Nakon dve godine pauze, konačno pravo plivanje u pravom
moru, najlepšem, najbistrijem. Makarska.

Neopisivo jutarnje uživanje u sunčevoj mreži na dnu
bistrog mora...

Plivati...kako dugo to želim!

Pa malo vežbe u moru

Izronila sam "kišobrančiće" koji su mi posebno dragi

Lako je ovde biti srećan...

Poslednjih sedam godina koristim u kuhinji samo "solni cvijet"
iz solane Ramova. Zdraviji je i daleko ukusniji od obične soli,
jer sadrži sve minerale mora bez posebnog dodavanja.

Evo nas u solani Ramova u Krvavici, pored Makarske, gde
sada dolazim da posetim prijatelje i vidim što se novo dešava
u vetrosolani.

Vetrosolana je patent Ivana Šimića, inženjera šumarstva, iz 2007.
Na sajmu inovacija ARCA 2010. vetrosolana je nagrađena zlatnom
plaketom.

"Vjetrosolana je zapravo klasična solana s nadogradnjom visećih
slojevitih površina - bazena s nagibom tri promila iznad matičnih
bazena. Gornji bazeni su duboki 3-5 cm, a donji su dublji i služe
za akumulaciju vrijeme kiše preljevni bazen se prazni i ugušćena masa
se spušta u matični bazen gdje je zaštićena od oborina i to je ono
osnovno "- kaže autor projekta dipl. inženjer Ivan Šimić.

Ovde se rade plemenite soli- „solni cvijet“ za hranu i morsko ulje
za mineralizaciju tela putem kože, kao i dijamantne soli.

Cvet soli se stvara ljeti, kada salamura u bazenima postigne
temperaturu od 60 stepeni. U tim trenucima počinje proces
kristalizacije visoko cenjenog cveta soli, koji se u grumenima
kristala počne skupljati po površini. Kristali se počnu stvarati oko
podne, a Ivan ih skuplja u vreme sutona.

More sa 3,5% slanosti meri se bomeometrom (po Bomeu). Kad se
dođe na 20% slanosti, taloži se gips (kalcijum sulfat) i kalcijum
karbonat koji se izbace i solni cvet ih ne sadrži.
U bačvama se pravi morsko ulje, tečni minerali mora (presoljena
salamura s koncentracijom soli od 38 i više posto, prepuna
planktona), izvanredan izvor magnezija koji se resorbuje u
mišiće utrljavanjem preko kože.

Dijamantna so se stvara pri slanosti 31 do 38 posto. Nepodobna
je za kuhanje, ali zato je vrlo iskoristljiva za dermatološke tretmane.
U sebi ova kruta so nosi podosta minerala, koji su odlični za
razne dermoterapije.

(nastaviće se)

Vraćamo se, pa prolazimo kroz Banju Vrdnik do manastira
Vrdnik Ravanica.

Manastir Vrdnik, poznat i kao Mala Ravanica,
jedan je od najznačajnijih manastira na Fruškoj
gori.

Teško je reći kada je manastir stvarno podignut. Sigurno je
jedino da je osnovan u vremenu između kraja XV i početka
XVI veka. Ima divan ikonostas, koji je je izrezbario
karlovački duborezac Marko Vujatović (1809-14), a pozlatio
ga je Petar Čortanović. Najlepše su izrađene Carske Dveri
i Bogorodičin tron.

Godine 1811, na Vidovdan, kada je završena manastirska
crkva, u nju su prenete mošti svetog kneza Lazara.

Manastir je u obnovi i izradi izolacije

Slika za sećanje sa pesnikinjom Milicom Stojadinović
Srpkinjom, zvanom "vrdnička vila"

Da bi se dan završio kako valja, u Banji Vrdnik nalazimo
lep restoran "Mines" i izvanredno nadoknađujemo potrošene
kalorije

Pa povratak u svakodnevnicu...

Sledeći na redu nam je manastir Mala Remeta.

Nalazi se na južnom središnjem delu Fruške gore, uz manastirski
prnjavor selo Mala Remeta. Ime manastira znači Mala pustinja.

Manastirska crkva je posvećena Bogorodičinom pokrovu.
Tradicija osnivanje manastira vezuje za srpskog kralja
Dragutina.

Volim ovakve prozore

Ikonostas je prelep

Ima lepe carske dveri.

Da li time zaključavamo ovo putovanje? Ne

Tražeći put za Vrdnik, a nema putokaza, omanjujemo put i
13 km vozimo kroz polja u kojima ima mnogo makova.

(nastaviće se)

Zar nije vreme za izlet? Krećemo

Putokaz kaže. pravac Fruška gora!

Prođimo Irig

U njedrima Fruške gore krije se 16 manastira, skrivenih
u šumi. Neke sam jednom davno videla, neke dosad ne.
A vredi ih videti i osetiti mir kojim odišu.

Manastir Novo Hopovo, sa crkvom svetog Nikole po svojoj
arhitektonskoj vrednosti predstavlja najznačajniju sakralnu
građevinu svoje epohe na ovim prostorima.

Nalazi se na blagoj padini južnih obronaka Fruške gore,
nedaleko od Iriga. Udaljen je svega stotinak metara od
magistralnog puta Ruma - Novi Sad, te je jedan od
najpristupačnijih fruškogorskih manastira. Manastir Novo
Hopovo, zajedno sa Krušedolom, po svojoj arhitekturi,
prosvetnoj ulozi, istoriji bogatoj kulturnim, verskim i
političkim događajima, jedan je od najznačajnijih manastira
u Srbiji, a posebno među fruškogorskim manastirima.

Uđimo

U toku je liturgija. Ikonostas je baš lep

Nastavljamo u manastir Staro Hopovo, smešten u istočnom
delu Fruške gore na 2 km udaljenosti od manastira
Novo Hopovo.

Manastirska crkva je prvobitno bila posvećena Sv. Nikoli,
a kasnije u 18. veku sv. Pantelejmonu. Prema predanju
manastir je osnovao despot Đorđe Branković krajem
15. veka, a prvi zapis o manastiru je iz 1545-1546. godine

Zanimljiv je ikonostas

A meni je posebno lepa rozeta na crkvi

I mozaik pred ulazom

(nastaviće se)

"Sviraj, pa za pojas zadeni" kaže jedna narodna mudrost.
Vreme je za završnicu. U 13 priča ispričala sam vam četiri
bajkovita dana na Staroj planini i u Pirotu, u organizaciji
"Izletnika", pionira istraživačkog turizma u Srbiji. Ovo je
poslednja priča iz serijala.

Pa, vreme je za povratak...

Kod Niša nas čeka vinarija "Malča".

Izletnici je obilaze, mi odmaramo jer je dobro poznajemo.

Da se provozam rimskim dvokolicama?

U posebnom smo rimskom restoranu, ispod nas je
slavlje s muzikom,

Ponuda vina je adekvatna ovakvoj vinariji

Ako ste bili čedni, ovde možete odložiti vaše pojaseve
nevinosti

Onda možete konzumirati vino za dvoje

Operite ruke, vreme je za ručak

Odličan ručak:-čorba

Ovo se zove "mali voz", u pravom vozu sa lokomotivom
servira se sjajan izbor roštilja

Vino: roze tamjanika

Poslastica: tufahije

U kolu da potrošimo dve i po kalorije pa krećemo

Pravac Beograd! Ova serija priča je završena.

Nakon foto safarija u džipovima rastajemo se s našim
domaćinima ispred restorana "Vrelo", carstva dobre
pirotske kuhinje.

Lako je pogoditi zašto se tako zove

Nakon foto safarija sledi gastro avantura. Pirotska kuhinja
spada u najbolje koje znam.
Ručak:-predjelo, pita sa sirom

salata:pečene paprike

čorba

podrumica (jagnjeće iznutrice, jagnjeća sarmica)

šušpe i sarmice sa zeljem

rolovana prasetina i jagnjeće pečenje

beze torta i šampanjac, jer jedna izletnica
slavi rođendan

Ovde se vredi vratiti...
(nastaviće se)

Nastavljamo naše istraživanje Stare planine. Probijamo
se kroz selo Rsovci, prateći putokaz za pećinsku crkvu
Sv.Petra i Pavla

Prelazimo reku Visočicu.

Brza je, bistra i puna ribe

Pešačimo do manastira u steni, ima i lepih odmorišta usput

Stari drveni putokaz kaže da smo blizu

Ima podosta stepenica

Još pravo gore pa desno

Na cilju smo

Pećinska crkva Sv.Petra i Pavla, koja krije jedinstvenu
fresku, za kakvu ne znamo da bilo gde drugo postoji

Tu je je naslikan „mladi Isus“, ustvari Isus bez kose u
budističkoj odori. Pošto u Japanu postoji predanje da je Isus
nastavio život u Japanu, to bi moglo objasniti gde je viđen taj
motiv da bi bio naslikan na zidu pećinske crkve iz 13.veka!

Crkvica je posvećena sv.apostolima Petru i Pavlu.
Ikonostas je solidno očuvan

Zadivljuje me jorgovan koji raste i cveta iz stene. Život uvek
nalazi put!

I još zajednička slika za uspomenu

Pa je vreme za povratak

Ponovo preko reke Visočice

(nastaviće se)

Do vidikovca Smilovica na Staroj planini stiže se tako što se
od asfaltnog puta koji vodi prema Zavojskom jezeru skrene
prema selu Pokrovenik i posle 5 km se dolazi do pozicije
sa koje se vide Midžor, Babin zub, Kopren.

Vidikovac Smilovica se nalazi na 1050 mnv i sa njega se vidi
dobrim delom Zavojsko jezero.

Ostavljamo Pirot ispod nas

Audotusem stižemo dokle je moguće.

Deo grupe se vozi kamionom, deo polazi pešice pa će
ih kamion pokupiti u povratku, a nas tri smo u kolima sa
glavnim vodičem do Smilovice.

Ovako je na kamionu

Evo nas na vidikovcu.

Divan je pogled na Zavojsko jezero. Nastalo je tako
što se planina obrušila i pregradila reku Visočicu,
pa je posle izgrađena brana i hidrocentrala.

Pogled puca na sve strane

Ketering stiže na vidikovac, nema čega nema. Ručak piknik:
jaretina iz vurnje s pogledom na Zavojsko jezero.

Ovakvih smo nahranili podosta

Nad jezerom pada kiša

Pljusak je srećom bio kratkotrajan.

Nazdravimo za to

Kad će se otopiti sneg na Midžoru?

Natrag se vraćam s grupom pešice do česme, oko sat
vremena po neravnim terenima.

Vidimo usput stare kamene kuće

U dolini poneko selo

Pa nas kupi kamion, prava avantura.

(nastaviće se)