Lastavica

Tamiški kej

Putopisi — Autor lastavica @ 06:03


Krenuli smo na Tamiški kej u Pančevu



Tamiški kej je odmorište brojnim brodicama i kućicama na vodi





Sve smo obišli u Pančevu, pa slede odlične torte u "Poco loco".
Ko bi odoleo?




Pančevačka priča je završena. Vreme je za povratak...


Pivska priča u Pančevu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:51

Prvi objekti za proizvodnju piva su izgrađeni uz obalu reke Tamiš, 1722. 
godine, kada je Pančevo bilo deo Austro-Ugarske. Pivaru je otvorio 
Jevrejin Abraham Kepiš i ona je nakon promene nekoliko vlasnika, od 
1847. godine, postala vlasništvo porodice Vajfert, odakle i njen današnji 
naziv – Vajfertova pivara.



Poznati industrijalac i vlasnik pivare Đorđe Vajfert rođen je u Pančevu. 
Rodni grad je, u spomen na svog velikog sugrađanina, u zgradi najstarije 
pivare podignute 1722. godine, 2016. godine otvorio muzej koji nosi ime 
Đorđa Vajferta. 


U muzej je pretvoren samo jedan deo pivare, odnosno "kula" na pet 
spratova u kojoj se nalaze varionica i ostala postrojenja stara više od 
100 godina.




Razgledamo varionicu



kotao za ohmeljavanje



kotao za kuvanje sladovine, 



bistrenik



komovnjak



a na vrhu su elevator i mlin.



Naziv piva „Weifert“ preuzeo je Heineken, Zaječar. Danas se u Pančevu
na tradicionalan način proizvode piva „Guverner“ (svetlo) i „Rudar“ 
(tamno), a novost je pivo sa sokom od maline.



Šetnja Pančevom

Putopisi — Autor lastavica @ 06:43

Pogledajmo Pančevo s visine


...pa pratimo putokaze


Lep je ovo grad




Ima dosta parkova



Kad se umorite, sledi ručak




Pa opet prošetate




Pravac: Pančevo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:33

Krenuli smo, vodi Keti, vozi Vlada. Ima nas za ceo bus plus (bus i kombi).


Prvo ćemo posetiti manastir Vojlovica, iz 14.veka, mnogo puta
rušen i obnavljan.


Pančevo se nalazi na ušću reke Tamiš u Dunav. Grad lepim čine brojne crkve i atraktivne građevine iz 19.veka. Krećemo u razgledanje grada i kulturno-istorijskih spomenika sa lokalnim vodičem.


Simbol Pančeva je Uspenska crkva, podignuta u periodu od 1801. do 1810. godine. 
Izgrađena je dobrovoljnim prilozima dobrotvora među kojima je bio i Karađorđe 
Petrović, kao jednobrodna građevina u duhu baroka, sa naglašenim elementima 
klasicizma. Zapadnim pročeljem dominira raskošan portal uokviren sa dva visoka 
izdužena zvonika. 


„Narodni muzej Pančevo” je impresivna građevina iz 1833. godine, rađena u stilu 
neoklasicizma. Tokom više od jednog veka u njoj je bila smeštena uprava grada, 
Magistrat, a od 1965. godine "Narodni muzej “Pančevo” sa svojom bogatom zbirkom
predmeta iz oblasti arheologije, istorije, etnologije i istorije umetnosti. 




Pojedini eksponati koji se ovde čuvaju po svom zanačaju prevazilaze 
lokalne okvire (slika Paje Jovanovića “Seoba Srba”)


Sada je u toku postavka slika Save Šumanovića.



Tabernakl-sekretar, s kraja 18.veka.


Etno soba


Šteta, moramo dalje


Da zaključamo ovu priču?


U Konaku kneginje Ljubice

Putopisi — Autor lastavica @ 13:23


Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...



...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 



Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 


U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 






Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.


Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.


A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.







Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.




U Konaku kneginje Ljubice

Putopisi — Autor lastavica @ 06:32

Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...



...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 



Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 


U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 






Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.


Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.


A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.







Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.





Kuća Veljkovića

Putopisi — Autor lastavica @ 06:07

Iznad Slavije skrenimo u stari deo grada, u Birčaninovu ulicu



U broju Birčaninova 21 nalazi se kuća porodice Veljković.


Kuća je podignuta 1883 godine u stilu akademizma 19.veka.



Pogledajmo kuću iz dvorišta


Dvorišni ulaz za kočije


Dvorišna zgrada, takođe stambena, sagrađena je između 1878. i 
1883 godine.


U okviru restitucije deo po deo se vraća vlasnicima i oni obnavljaju 
šta stignu. Pošto je kuća pod zaštitom države, ne smeju raditi spoljne
promene. Jedna je od malog broja onih koje su pre II svetskog rata bile 
poznate kako po značajnim i uglednim vlasnicima, tako i po arhitekturi 
i enterijeru, bogatoj porodičnoj zbirci slika i skulptura, privatnoj 
biblioteci, kolekciji oružja i upotrebnih predmeta. 






U zelenom salonu levo je portret Katarine Veljković, a desno Stojana 
Veljkovića, značajnih ljudi svog vremena.


Gospođa Katarina Veljković priča nam o istorijatu svoje porodice.


Prelep portret Kleopatre Karađorđević


U svojoj kolekciji ima i neprocenjivo vredan Sretenjski ustav 
iz 1835. u čijem pisanju je učestvovao i član njene porodice.
Za ono vreme mbio je previše napredan, pa su velike sile
dozvolile da bude na snazi samo 55 dana.



U etno selu Babina reka

Putopisi — Autor lastavica @ 05:57

Nastavljamo u etno selo Babina reka, u selu Trbušnica između 
Lazarevca (12 km) i Aranđelovca (20 km) koje je osmislio pesnik
Slaviša Živković. Punom parom radi od 2010. Po etno selu
razmešteni su panoi sa lepim pesmama Slaviše i njegove ćerke.




Uživamo u lepom spoju etno elemenata, gastronomije i poezije.


Mesto za poljubac, a dragi nije tu...


Kako se piše pesma? I tako lako
i tako teško...


Uđimo u restoran, prijatno uređen prostor za kulinarstvo i igru



Jelovnik: pastirska čorba (sa šampinjonima)

Glavno jelo: karabatak na žaru, rebarca ispod sača,
pire, salata. 

Kolač: pita s jabukama

Zna se, uz dobar bend ide dobro raspoloženje. 
Dobro smo započeli sezonu putovanja!


Nažalost, propisni bečki valceri nisu slikani, jer kad fotograf
pleše, niko se ne seti da slika :( Ostaje vam da ih zamislite.


Šta znate o Vraniću?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:34

Spremite se, polazimo!


Ada promiče pored nas


Vranić nije daleko. Tu ćemo obići zanimljiv kompleks: crkvu Sv. Ilije


riznicu




Tu su i porodična stabla dinastija 
Obrenović i Karađorđević




Obilazimo i crkvu brvnaru iz 19. veka sa etno selom.

U Lazarevcu obilazimo spomen konturnicu u hramu svetog Dimitrija

Nastavljamo put dalje... čeka nas veselje.

Da li je Jerina zaista bila prokleta?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05

Krenuli smo u Muzej u Smederevu


Čeka nas mladi kustos velikog znanja i volje da objasni, 
Miroslav Lazić, pa obilazak muzeja poduže traje.

Temelj muzeja je privatna kolekcija Milana Jovanovića Stojimirovića,
koju je zaveštao gradu, a zatim gimnazijska zbirka koju su sakupljali 
profesori smederevske gimnazije. Sadašnja zgrada muzeja je ranije
bila hotel „Jadran“, podignuta u balkanskom, klasicističkom stilu, 
pa je preuređena u muzej.

Smederevska tvrđava

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05

Smederevsku tvrđavu je podigao poslednji despot Srbije Đurađ 
Branković, po njoj nazvan Smederevac, na ušću reke Jezave u 
Dunav u drugoj četvrtini XV veka (od 1428.-1439 godine). 



Cela tvrđava je podignuta za 11 godina. Tvrđava je po svom tipu 
klasično vodeno (opkoljena je Dunavom i Jezavom, a sa juga veštačkim
šancem koji povezuje dve reke) ravničarsko utvrđenje što je čini 
jedinstvenom u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi, a za uzor prilikom
gradnje uzet je Carigrad i njegovi bedemi. 
Po želji mecabg, ušetaćemo u tvrđavu.




Prema svojoj površini od 10ha 41a 14m
2˛ (11,3272ha prema merenjima
iz 1975. godine bez spoljašnjeg bedema i kula odnosno 14.5ha sa njima),
predstavlja jednu od najvećih tvrđava u Evropi i najveću tog tipa. 

Ima osnovu raznokrakog trougla (550m x 502m x 400m u čijem je 
severnom temenu je smešten manji raznokraki trougao koji formira tzv. 
Mali Grad, dok ostatak utvrđenja čini tzv. Veliki grad. 



Snaga smederevskih bedema pokazala se prilikom osmanlijskih opsada, 
da bi ih Osmanlije konačno osvojile predajom grada bez borbe 1459. 
godine, što je predstavljalo i formalni kraj despotovine Srbije. Sjajan 
dizajn utvrđenja može se videti na osnovu činjenice da na njoj, od 
okončanja srpske gradnje sredinom XV veka i osmanlijskog dodavanja 
četiri artiljerijske kule 1480. godine, nije učinjena nikakva prepravka sve 
do kraja njene vojne upotrebe u drugoj polovini XIX veka, nakon što je, 
sa još nekoliko utvrđenja, 1867. godine predata knezu Srbije Mihailu 
Obrenoviću. 

Tvrđava je pretrpela značajna razaranja tokom svetskih ratova od 
bombardovanja i eksplozija, ali je i pored toga zadržala svoju 
monumentalnost. 


Danas je Veliki grad mahom u ruševinama i izložen zubu vremena, dok 
su na prostoru Malog Grada izvedeni konzervatorski i restauratorski radovi 
čime mu je donekle vraćen pređašnji izgled. 

Cela tvrđava se od 1946. godine nalazi pod zaštitom države. 
Poslednji autentični srednjovekovni srpski dvor, Mali grad je često 
poprište kulturnih i sportskih manifestacija, a tokom Smederevske 
jeseni on postaje kulturna prestonica Smedereva i mesto 
održavanja mnogobrojnih predstava i koncerata.



Kakav li pogled imaju smederevski golubovi odozgo?

Hoćemo li u Smederevo?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:58

Ovog puta način putovanja se razlikuje, ima nas manje, idemo redovnim autobusom.


Prolazimo pored rodnog mesta mojih sinova, 
vesele zgrade levo.

Stižemo u Smederevo nakon 70 minuta udobne vožnje.

Centralni trg je na dva minuta hoda

Kafa nam sledi u gradskoj kafani "Grand"


Obilazimo muzej i smederevsku tvrđavu, o čemu ću posebno pričati.
Pešice nas vodič Jovica vodi do starog smederevskog groblja. 

Tu se desno nalazi kapela Dine Mančića, 
smederevskog mecene. 

Pravo je spomen kosturnica žrtava eksplozije iz 1941, koju je radio 
Aleksandar Deroko. 

Levo je stara crkva, rađena na rimskoj nekropoli u 15.veku, 
sa solidno očuvanim živopisom (freskama) iz 17.veka. 



Iznad Uspenja Bogorodice prikazana je freska slavljenja Gospoda, 
jedinstvena predstava.

Pored stare crkve je grob Dimitrija Davidovića. Otac srpskog novinarstva, 
ministar prosvete u vreme Miloša Obrenovića, napisao je suviše napredan 
Sretenjski ustav, na snazi samo 55 dana, oboren uz pomoć velikih sila.


Male vinarije se predstavljanju u velikoj buradi iz nekadašnjeg 
vinarskog giganta „Godomin“. 

...pa ćemo proći pored smederevske gimnazije, osnovane 1871. 

...da bismo videli Karađorđev dud. Tu je Karađorđe primio ključeve
grada Smedereva 21.11.1805. u I srpskom ustanku. 
Stari dud pamti preko 200 godina...

Konačno na ručak u „Grand“ pa povratak




Jedan trg i jedno carstvo

Putopisi — Autor lastavica @ 07:24

Studentski trg je najstariji gradski trg u Beogradu i zauzima prostor između 
ulice Vase Čarapića i Uzun-Mirkove. U okviru Studentskog trga se nalazi 
i Univerzitetski park. Prepoznatljivost trgu daje Kapetan-Mišino zdanje, 
koje je bilo i ostalo simbol ovog trga. Taj objekat danas koristi Rektorat 
Univerziteta u Beogradu.


Spomenik Josifu Pančiću je ovde podignut 1897.


Spomenik Dositeju Obradoviću je prenet 1930. 


Spomenik Jovanu Cvijiću otkriven je 1953. godine


Odavde se lakom šetnjom stiže u Skadarliju, 
carstvo hedonizma i dobre muzike.



Naravno, nezamislivo je bez muzike na uvo.



Dvorovi u Beogradu

Putopisi — Autor lastavica @ 04:50

Meni najdraži dvor u Beogradu je Konak kneginje Ljubice. Zbog 
svog istorijskog i arhiktektonskog značaja konak ima status spomenika 
kulture od izuzetnog značaja. 


Konak je jedan od najreprezentativnijih sačuvanih primera građanske
arhitekture prve polovine 19. veka u Beogradu. Građen je u periodu 
od 1829-1830. godine. Prema zamisli kneza Miloša, trebalo je da ima 
dvojaku namenu, da bude stan njegove porodice, kneginje Ljubice
i sinova Milana i Mihaila, kasnijih srpskih knezova, a u isto vreme i dvor 
za rezidenciju. Izgrađen je po idejama i pod nadzorom Hadži-Nikole 
Živkovića, pionira srpskog neimarstva.

Konak kneginje Ljubice smešten je u slobodni prostor, u centar velike 
bašte, prvobitno ograđen visokim zidom, kao i ostale građevine ovog tipa 
i okružen zelenilom. Imao je spoljašnje dvorište u koje se ulazilo kroz 
kolsku kapiju, kao i prostranu unutrašnju baštu prema Kosančićevom vencu. 
Glavnom fasadom, kojom dominira erker divanhane, Konak je okrenut 
prema reci Savi.




Konak kneza Miloša u Topčideru je konak koji je za Miloša Obrenovića
podignut 1831. godine do 1834. godine, kao centralna građevina 
reprezentativnog dvorskog kompleksa u Topčideru. Gradili su ga poznati 
neimari Janja Mihailović i Nikola Đorđević pod nadzorom glavnog 
kneževog neimara, Hadži-Nikole Živkovića. Njegova gradnja predstavljala je 
jedan od neophodnih vidova ispoljavanja upravo stečene autonomije 
u obavljanju i odvijanju društvenog života i javnih funkcija Srbije, u
odnosu na prethodnu Otomansku vladavinu. U njemu je svoje 
poslednje dane života proveo knez Miloš Obrenović za vreme svoje
druge vladavine 1859-1860. godine.

Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, 
zaštićen kao prirodna retkost (ima više od 160 godina).




Kraljevski dvor na Dedinju izgrađen je u periodu 1924-1929. godine
ličnim sredstvima i po nalogu Nj.V. Kralja Aleksandra I. Kraljevski Dvor
je bio dom Kralja Aleksandra I i Kralja Petra II. Danas je to dom 
Prestolonaslednika Aleksandra II i njegove porodice.
Projektanti su bili arh. Živojin Nikolić i akademik Nikolaj Krasnov sa 
Kraljevske akademije. To je velika i reprezentativna vila od belog
kamena u srpsko-vizantijskom stilu. U njenom sastavu je i Dvorska 
kapela posvećena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom, koji je zaštitnik 
i Krsna Slava Kraljevskog Doma, i koja je sagrađena po uzoru na 
crkvu manastira Sv. Andreja na Tresci, zadužbinu Kralja Vukašina. 
Oko Dvora su podignute pergole, parkovske terase, bazeni, paviljon 
i koncertna terasa. Iz Dvora koji je na grebenu brda, pruža se 
veličanstven pogled na Dedinje, Košutnjačku šumu, Topčider i Avalu.




Beli dvor je poznatiji, no manje reprezentativan od Kraljevskog dvora.


Serija priča o dvorcima je završena! Živeli!


Vojvođanski dvorci

Putopisi — Autor lastavica @ 16:20

Danas obilazimo dvorce Vojvodine, one koje sam imala 
zadovoljstvo da vidim.

Dvorac Damaskin u Hajdučici je zajedno sa parkom stavljen pod zaštitu 
državekao spomenik kulture. Sagradio ga je Lazar Dunđerski 1911.i poklonio 
ga u miraz svojoj ćerki Olgi.


Dvorac Bisingen je sagradio 1859. godine grof Đerđ Močonji na svom 
imanju u Vlajkovcu. Udajom, 1888. godine, grofica Georgina Močonji 
imanje i dvorac donosi u miraz poznatoj austrougarskoj plemićkoj 
porodici Bisingen-Nipenburg. Porodica je imanje zadržala u svom posedu 
do kraja Drugog svetskog rata, kada im je zakonom o nacionalizaciji 
oduzet. Stari sjaj se samo nazire, dvorac plače za rekonstrukcijom.


Dvorac Danijel u Konaku izgradio je grof Danijel Ladislav 1884. godine. 
Dvorac okružuje lep park sa retkim stablima raznih egzotičnih vrsta, koji 
se prostire na nekoliko hektara. Nalazi se u blizini reke Brzave na izlazu 
iz mesta Konak prema Vršcu. Danas je u njemu škola.



Dvorac Karačonji je u klasicističkom stilu izgradio Lajoš Karačonji 
između 1842. i 1846. godine na svom imanju u Beodri (danas Novo 
Miloševo). Bio bi prekrasan, kad bi ga obnovili!


Dvorac Dunđerskih u Kulpinu sagrađen je za plemićku porodicu 
Stratimirović. Jedno vreme imanje je od Stratimirovića otkupio 
Matej Semzo od Kamjonike, ali ga je 1889. godine prodao Lazaru 
Dunđerskom. 


Bezeredi, dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu čini nekoliko 
objekata smeštenih u prostranom parku po principu engleskih vrtova.


Na 60 kilometara severno od Beograda i svega 7 km od Zrenjanina, 
u selu Ečka, nalazi se dvorac Kaštel Ečka, građen u engleskom stilu, 
od 1816. do 1820. godine. Dvorac je podigla porodica Lazar, a na
svečanom otvaranju 29. 8. 1820. svirao je čuveni Franc List. Danas je 
ovo staro zdanje potpuno renovirano i pretvoreno u objekat koji će 
svojim gostima pružiti nezaboravan odmor u autentičnom ambijentu
inspirisanom aristokratskom prošlošću.


Dvorac Kaštel je izgrađen 1846. godine za plemićku porodicu Falcione. 
Izgradnju dvorca je sproveo grof Arpad Falcione, a park oko zgrade je 
završen tek 1870. godine kada je imanjem upravljao Arpad II Falcione. 
Nalazi se na poljoprivrednom dobru "Panonija", u blizini mesta Bajša. 


Malo je ljudi koji maštu mogu da pretvore u stvarnost. Jedan od tih 
retkih bio je Bogdan Dunđerski, pripadnik najbogatije porodice u 
Vojvodini s kraja XIX veka i početka XX veka. Na svom imanju, 
koje se prostiralo na preko 2600 jutara zemlje, sagradio je, usred 
ravnice, dvorac iz mašte, Fantast.



Dvorac Kapetanovo smešten je u Vojvodini, blizu mesta Stari Lec. 
Za njegovo postojanje zaslužan je nekadašnji župan Botka Bela 
koji ga je sagradio početkom XX veka, davne 1904. godine. Bio je
u vlasništvu nekoliko uglednih ljudi, a jedan od njih, po kome 
je i dobio ime, bio je Milan Kapetanov. Naime, Kapetanov ga je 
dobio kao miraz pri ženidbi sa ćerkom Franca Maja, jednog od 
najbogatijih ljudi toga vremena. Uz dvorac je vezana zanimljiva
legenda o lepoj Emi i pramenovima plave kose u žitu...



«Prethodni   1 2 3 ... 20 21 22 23 24 25 26  Sledeći»

Powered by blog.rs