Lastavica

Istorija i mi

Putopisi — Autor lastavica @ 05:27

Ponovo promiču malinjaci...


Nastavljamo u etno selo Mačkov kamen i penjemo
se na vidikovac Perunika gde cveta kukurek. 


Na tužnom tlu cveta jagorčevina


Kako se odnosimo prema našoj istoriji?
Mačkov kamen je vrh na planini Jagodnja u severozapadnoj Srbiji, gde su 
vođene teške borbe između 1. srpske i 6. austrougarske armije od 19. 
do 22. septembra 1914.,u toku Prvog svetskog rata. U toku dana smenjivalo 
se sunce, magla, kiša; smenjivali su se oficiri- ujutru je boj započinjao oficir
a završavao je redov; od magle se nisu prepoznavali protivnici, vrh je više
puta bio osvajan i gubljen! U kripti crkve - spomen kosturnice u Krupnju i u 
kapeli spomen kosturnice na Mačkovom kamenu (delo arhitekte Momira 
Korunovića) nalaze se ostaci 2000 junaka: 1200 Austrougara I 800 Srba: 
razlikovali su ih po načinu umiranja: Austrougari su bili sa ranama od 
kundaka, zuba, a Srbi od metaka! Takav moral do tada nije bio viđen! 



S pijetetom obilazimo spomen kosturnicu.


Stižemo u Stolice kod Krupnja. U tom selu je 26-27. septembra 1941. 
održano jugoslovensko savetovanje rukovodilaca narodnooslobodilačkih 
snaga, na kome je rešeno pitanje vojne strukture i organizacije. Formirani 
su glavni štabovi u svim pokrajinama, a Glavni štab je preimenovan u 
Vrhovni štab. Takođe na savetovanju je usvojen i jedinstven naziv za borca
– partizan i njegova spoljna oznaka – crvena zvezda petokraka.



Na ovom izletu smo videli kako se čuva sećanje na starije
i novije istorijske događaje. Nedovoljno. Ali nas misao 
Vojislava Ilića mlađeg podseća:


Proleće u Krupnju

Putopisi — Autor lastavica @ 05:55

Krupanjsko proleće


Silazimo u Krupanj, koji je nastao zahvaljujući rudarstvu (antimon)



U spomen domu prisustvujemo manifestaciji Udruženja građana „Pečurka“, 
Krupanj, koje je organizovalo školu gljivarstva. 




Probamo odličan paprikaš od gljiva. Pozvani smo
u sledeću školu gljivarenja. 


Ulazimo u „Muzej Krupnja“, zadužbinu sveštenika Aleksandra Đurđeva, u 
njegovoj porodičnoj kući. Aleksandar nam pokazuje muzej sa 3000 eksponata.



Ispred muzeja je restoran, kao prelepi srpski salon, u kojem nam serviraju 
ukusan ručak. 




Proleće se raskošno osmehuje u Krupnju. 



Bela Crkva s malinjacima

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30

Bela Crkva s malinjacima


Izleti u nepoznato su poslastica u "Izletnik"-u. Iako je teško smisliti destinacije 
na kojima većina izletnika nije bila, Keti to još uvek polazi za rukom.


...iako nam poneki voz preseče put...


Prelazimo Savu i Mačva nas čeka raširenih prolećnih ruku.


Većina nije bila u mačvanskoj Beloj Crkvi. 
Banatsku je više njih posetilo. 




Ova je poznata po dizanju ustanka u Srbiji 7.7.1941. 



a i po beloj crkvi koja i daje ime selu.


Freske su lepe


Zanimljivo izgleda crtež za freske koje će se tek slikati.


Prolazimo pitominom, proleće se rascvetava, ljudi obrađuju polja i uređuju
brojne malinjake. 


Idemo u selo Bogoštica, uspon do manastira Bogorodice Trojeručice. 


Crkvica je rađena po uzoru na Njegošev mauzolej na Lovćenu


Lep je pogled odozgo. 


Ispred velikog konaka imamo posluženje, 
odličnu rakiju i kafu. 


Pa idemo dalje, naš bus nas čeka



Tamiški kej

Putopisi — Autor lastavica @ 06:03


Krenuli smo na Tamiški kej u Pančevu



Tamiški kej je odmorište brojnim brodicama i kućicama na vodi





Sve smo obišli u Pančevu, pa slede odlične torte u "Poco loco".
Ko bi odoleo?




Pančevačka priča je završena. Vreme je za povratak...


Pivska priča u Pančevu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:51

Prvi objekti za proizvodnju piva su izgrađeni uz obalu reke Tamiš, 1722. 
godine, kada je Pančevo bilo deo Austro-Ugarske. Pivaru je otvorio 
Jevrejin Abraham Kepiš i ona je nakon promene nekoliko vlasnika, od 
1847. godine, postala vlasništvo porodice Vajfert, odakle i njen današnji 
naziv – Vajfertova pivara.



Poznati industrijalac i vlasnik pivare Đorđe Vajfert rođen je u Pančevu. 
Rodni grad je, u spomen na svog velikog sugrađanina, u zgradi najstarije 
pivare podignute 1722. godine, 2016. godine otvorio muzej koji nosi ime 
Đorđa Vajferta. 


U muzej je pretvoren samo jedan deo pivare, odnosno "kula" na pet 
spratova u kojoj se nalaze varionica i ostala postrojenja stara više od 
100 godina.




Razgledamo varionicu



kotao za ohmeljavanje



kotao za kuvanje sladovine, 



bistrenik



komovnjak



a na vrhu su elevator i mlin.



Naziv piva „Weifert“ preuzeo je Heineken, Zaječar. Danas se u Pančevu
na tradicionalan način proizvode piva „Guverner“ (svetlo) i „Rudar“ 
(tamno), a novost je pivo sa sokom od maline.



Šetnja Pančevom

Putopisi — Autor lastavica @ 06:43

Pogledajmo Pančevo s visine


...pa pratimo putokaze


Lep je ovo grad




Ima dosta parkova



Kad se umorite, sledi ručak




Pa opet prošetate




Pravac: Pančevo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:33

Krenuli smo, vodi Keti, vozi Vlada. Ima nas za ceo bus plus (bus i kombi).


Prvo ćemo posetiti manastir Vojlovica, iz 14.veka, mnogo puta
rušen i obnavljan.


Pančevo se nalazi na ušću reke Tamiš u Dunav. Grad lepim čine brojne crkve i atraktivne građevine iz 19.veka. Krećemo u razgledanje grada i kulturno-istorijskih spomenika sa lokalnim vodičem.


Simbol Pančeva je Uspenska crkva, podignuta u periodu od 1801. do 1810. godine. 
Izgrađena je dobrovoljnim prilozima dobrotvora među kojima je bio i Karađorđe 
Petrović, kao jednobrodna građevina u duhu baroka, sa naglašenim elementima 
klasicizma. Zapadnim pročeljem dominira raskošan portal uokviren sa dva visoka 
izdužena zvonika. 


„Narodni muzej Pančevo” je impresivna građevina iz 1833. godine, rađena u stilu 
neoklasicizma. Tokom više od jednog veka u njoj je bila smeštena uprava grada, 
Magistrat, a od 1965. godine "Narodni muzej “Pančevo” sa svojom bogatom zbirkom
predmeta iz oblasti arheologije, istorije, etnologije i istorije umetnosti. 




Pojedini eksponati koji se ovde čuvaju po svom zanačaju prevazilaze 
lokalne okvire (slika Paje Jovanovića “Seoba Srba”)


Sada je u toku postavka slika Save Šumanovića.



Tabernakl-sekretar, s kraja 18.veka.


Etno soba


Šteta, moramo dalje


Da zaključamo ovu priču?


U Konaku kneginje Ljubice

Putopisi — Autor lastavica @ 13:23


Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...



...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 



Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 


U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 






Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.


Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.


A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.







Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.




U Konaku kneginje Ljubice

Putopisi — Autor lastavica @ 06:32

Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...



...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 



Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 


U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 






Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.


Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.


A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.







Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.





Kuća Veljkovića

Putopisi — Autor lastavica @ 06:07

Iznad Slavije skrenimo u stari deo grada, u Birčaninovu ulicu



U broju Birčaninova 21 nalazi se kuća porodice Veljković.


Kuća je podignuta 1883 godine u stilu akademizma 19.veka.



Pogledajmo kuću iz dvorišta


Dvorišni ulaz za kočije


Dvorišna zgrada, takođe stambena, sagrađena je između 1878. i 
1883 godine.


U okviru restitucije deo po deo se vraća vlasnicima i oni obnavljaju 
šta stignu. Pošto je kuća pod zaštitom države, ne smeju raditi spoljne
promene. Jedna je od malog broja onih koje su pre II svetskog rata bile 
poznate kako po značajnim i uglednim vlasnicima, tako i po arhitekturi 
i enterijeru, bogatoj porodičnoj zbirci slika i skulptura, privatnoj 
biblioteci, kolekciji oružja i upotrebnih predmeta. 






U zelenom salonu levo je portret Katarine Veljković, a desno Stojana 
Veljkovića, značajnih ljudi svog vremena.


Gospođa Katarina Veljković priča nam o istorijatu svoje porodice.


Prelep portret Kleopatre Karađorđević


U svojoj kolekciji ima i neprocenjivo vredan Sretenjski ustav 
iz 1835. u čijem pisanju je učestvovao i član njene porodice.
Za ono vreme mbio je previše napredan, pa su velike sile
dozvolile da bude na snazi samo 55 dana.



U etno selu Babina reka

Putopisi — Autor lastavica @ 05:57

Nastavljamo u etno selo Babina reka, u selu Trbušnica između 
Lazarevca (12 km) i Aranđelovca (20 km) koje je osmislio pesnik
Slaviša Živković. Punom parom radi od 2010. Po etno selu
razmešteni su panoi sa lepim pesmama Slaviše i njegove ćerke.




Uživamo u lepom spoju etno elemenata, gastronomije i poezije.


Mesto za poljubac, a dragi nije tu...


Kako se piše pesma? I tako lako
i tako teško...


Uđimo u restoran, prijatno uređen prostor za kulinarstvo i igru



Jelovnik: pastirska čorba (sa šampinjonima)

Glavno jelo: karabatak na žaru, rebarca ispod sača,
pire, salata. 

Kolač: pita s jabukama

Zna se, uz dobar bend ide dobro raspoloženje. 
Dobro smo započeli sezonu putovanja!


Nažalost, propisni bečki valceri nisu slikani, jer kad fotograf
pleše, niko se ne seti da slika :( Ostaje vam da ih zamislite.


Šta znate o Vraniću?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:34

Spremite se, polazimo!


Ada promiče pored nas


Vranić nije daleko. Tu ćemo obići zanimljiv kompleks: crkvu Sv. Ilije


riznicu




Tu su i porodična stabla dinastija 
Obrenović i Karađorđević




Obilazimo i crkvu brvnaru iz 19. veka sa etno selom.

U Lazarevcu obilazimo spomen konturnicu u hramu svetog Dimitrija

Nastavljamo put dalje... čeka nas veselje.

Da li je Jerina zaista bila prokleta?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05

Krenuli smo u Muzej u Smederevu


Čeka nas mladi kustos velikog znanja i volje da objasni, 
Miroslav Lazić, pa obilazak muzeja poduže traje.

Temelj muzeja je privatna kolekcija Milana Jovanovića Stojimirovića,
koju je zaveštao gradu, a zatim gimnazijska zbirka koju su sakupljali 
profesori smederevske gimnazije. Sadašnja zgrada muzeja je ranije
bila hotel „Jadran“, podignuta u balkanskom, klasicističkom stilu, 
pa je preuređena u muzej.

Smederevska tvrđava

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05

Smederevsku tvrđavu je podigao poslednji despot Srbije Đurađ 
Branković, po njoj nazvan Smederevac, na ušću reke Jezave u 
Dunav u drugoj četvrtini XV veka (od 1428.-1439 godine). 



Cela tvrđava je podignuta za 11 godina. Tvrđava je po svom tipu 
klasično vodeno (opkoljena je Dunavom i Jezavom, a sa juga veštačkim
šancem koji povezuje dve reke) ravničarsko utvrđenje što je čini 
jedinstvenom u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi, a za uzor prilikom
gradnje uzet je Carigrad i njegovi bedemi. 
Po želji mecabg, ušetaćemo u tvrđavu.




Prema svojoj površini od 10ha 41a 14m
2˛ (11,3272ha prema merenjima
iz 1975. godine bez spoljašnjeg bedema i kula odnosno 14.5ha sa njima),
predstavlja jednu od najvećih tvrđava u Evropi i najveću tog tipa. 

Ima osnovu raznokrakog trougla (550m x 502m x 400m u čijem je 
severnom temenu je smešten manji raznokraki trougao koji formira tzv. 
Mali Grad, dok ostatak utvrđenja čini tzv. Veliki grad. 



Snaga smederevskih bedema pokazala se prilikom osmanlijskih opsada, 
da bi ih Osmanlije konačno osvojile predajom grada bez borbe 1459. 
godine, što je predstavljalo i formalni kraj despotovine Srbije. Sjajan 
dizajn utvrđenja može se videti na osnovu činjenice da na njoj, od 
okončanja srpske gradnje sredinom XV veka i osmanlijskog dodavanja 
četiri artiljerijske kule 1480. godine, nije učinjena nikakva prepravka sve 
do kraja njene vojne upotrebe u drugoj polovini XIX veka, nakon što je, 
sa još nekoliko utvrđenja, 1867. godine predata knezu Srbije Mihailu 
Obrenoviću. 

Tvrđava je pretrpela značajna razaranja tokom svetskih ratova od 
bombardovanja i eksplozija, ali je i pored toga zadržala svoju 
monumentalnost. 


Danas je Veliki grad mahom u ruševinama i izložen zubu vremena, dok 
su na prostoru Malog Grada izvedeni konzervatorski i restauratorski radovi 
čime mu je donekle vraćen pređašnji izgled. 

Cela tvrđava se od 1946. godine nalazi pod zaštitom države. 
Poslednji autentični srednjovekovni srpski dvor, Mali grad je često 
poprište kulturnih i sportskih manifestacija, a tokom Smederevske 
jeseni on postaje kulturna prestonica Smedereva i mesto 
održavanja mnogobrojnih predstava i koncerata.



Kakav li pogled imaju smederevski golubovi odozgo?

Hoćemo li u Smederevo?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:58

Ovog puta način putovanja se razlikuje, ima nas manje, idemo redovnim autobusom.


Prolazimo pored rodnog mesta mojih sinova, 
vesele zgrade levo.

Stižemo u Smederevo nakon 70 minuta udobne vožnje.

Centralni trg je na dva minuta hoda

Kafa nam sledi u gradskoj kafani "Grand"


Obilazimo muzej i smederevsku tvrđavu, o čemu ću posebno pričati.
Pešice nas vodič Jovica vodi do starog smederevskog groblja. 

Tu se desno nalazi kapela Dine Mančića, 
smederevskog mecene. 

Pravo je spomen kosturnica žrtava eksplozije iz 1941, koju je radio 
Aleksandar Deroko. 

Levo je stara crkva, rađena na rimskoj nekropoli u 15.veku, 
sa solidno očuvanim živopisom (freskama) iz 17.veka. 



Iznad Uspenja Bogorodice prikazana je freska slavljenja Gospoda, 
jedinstvena predstava.

Pored stare crkve je grob Dimitrija Davidovića. Otac srpskog novinarstva, 
ministar prosvete u vreme Miloša Obrenovića, napisao je suviše napredan 
Sretenjski ustav, na snazi samo 55 dana, oboren uz pomoć velikih sila.


Male vinarije se predstavljanju u velikoj buradi iz nekadašnjeg 
vinarskog giganta „Godomin“. 

...pa ćemo proći pored smederevske gimnazije, osnovane 1871. 

...da bismo videli Karađorđev dud. Tu je Karađorđe primio ključeve
grada Smedereva 21.11.1805. u I srpskom ustanku. 
Stari dud pamti preko 200 godina...

Konačno na ručak u „Grand“ pa povratak




«Prethodni   1 2 3 ... 23 24 25 26 27 28 29  Sledeći»

Powered by blog.rs