Lastavica

U nastavku izleta nastavljamo u mađarsko naselje Torda.
Fasade prekrivene keramikom kažu da su to mađarske
kuće.

Posećujemo rodnu kuću, sada spomen kuću genetičara
dr Janoš Berenji (1954-2015.). Kuću održava Janoševa sestra.

Bavio se genetikom i oplemenjivanjem biljaka tzv. alternativnih
biljnih vrsta: tikve, sirka metlaša, sirka za zrno, prosa, konoplje,
duvana. Stvorio je 27 novih sorti. Evo zbirke semena.

Videli smo njegovu zbirku od preko 180 tikava

Zbirku od 160 metli sa raznih krajeva sveta

Posetili smo spavaću sobu sa starim nameštajem i predmetima,
u kojoj je rođen dr Berenji 15.7. 1954.

Videli njegovu kolevku, kolica i krevetac.

Volim stari nameštaj i uređenje

Sređena spomen kuća vredna je posete.
(nastaviće se)

Cvetni izlet

Na Cveti (Cvetna nedelja) putujemo u nepoznato. Vozi Proka,
vodi Keti. Autobus je pun. Sprovodimo sve antikoronske mere.

Prelazimo most preko Dunava. Dakle, idemo u
Vojvodinu

Jezdimo kroz Banat do Zrenjanina, pa duž
rumunske granice

Stižemo u Žitište koje ima sastav stanovništva kao Vojvodina.
Vodi nas Davor i objašnjava zašto je podignut spomenik Roki
Balboa. Na vlasti su bili mladi ljudi koji su se divili Rokiju i podigli
spomenik, oko kog se sakupilo 5000 ljudi na festivalu i postao
je široko poznat.

Danas je manifestacija na Cveti čiji prihod ide za operaciju
slabovidih blizanaca.

Umivamo se cvetnom vodom. (Cveti= ulazak Isusa u
Jerusalim). Na taj dan se cveće potapa u vodu i njome
se umiva radi lepote.

Služimo se odličnim bosanskim pitama i dajemo priloge.

Posećujemo i lepu crkvu u Žitištu.

Ponovo u bus. Prelazimo široki kanal Begej (iskopan pre 300
godina) koji uskoro postaje plovni put za turistička
putovanja -pa uzanu rečicu Begej.

Stižemo u Banatski dvor. Nazivi mesta su
trojezični

U lepoj školi ima još đaka

Ova tabla očigledno nikome ne smeta

Naš vodič nas šeta kroz park dvorca Rogendorf.

Banatski Dvor dolazi u red veoma starih banatskih naselja.
Prvo naselje na mestu Banatskog Dvora pominje se 1332. godine
pod nazivom Udvarnok (mađ. Udvarnok).

Godine 1825. u naselje se doseljavaju Bugari i daju mu ime
Zvarnjak. Bugari se ubrzo preseljavaju na imanje grofa Rogena
i od 1840. godine selo dobija ime Rogensdorf (nem. Rogendorf).
Godine 1891. ovo imanje kupuje grof Čekonjić. Doseljavanje
Srba počelo je 1921. godine. Doseljenici su većinom iz okoline
Trebinja, Bileća i Glamoča. Danas oba sela čine jedno naselje,
Banatski Dvor.
Ovde se nalazi dvorac Rogendorf. Stari dvorac je srušen,
novi je dosta ruiniran, a koristi se kao kancelarije.

U parku ima drveća divljeg rogača i gingko biloba.

Samo su još podne pločice u dobrom stanju, što govori
o kvalitetu izrade.

Iz Banatskog dvora ispratile su nas rode

(nastaviće se)

Ima li boljeg kolača od smuđa? Nema.

A gde ćemo naći tu poslasticu? U hotelu "Dunav" na obali
Dunava u Sremskim Karlovcima

Vredi se pomučiti pa stići ovde.
Ima lepih ukrasa u eksterijeru, za odrasle i decu

Na mapi vidimo gde smo

Pitala sam gusara gde da sednem. Pogledaće, rekao je.

Možeš ovde, kaže. Neću, mnogo duva.

Sedi se na terasi, na otvorenom, po svim antikoronskim
propisima. Naravno da uz dobro jelo prija dobro društvo.

A smuđ govori deset jezika, jedanaesti zamuckuje.

Šta reći? Ponoviti!

Sremski Karlovci su mi bili omiljena
destinacija kad je tu živela naša divna
blogerka Mira kuglof, alias Mira Ranković,
čuvarica tajne karlovačkog kuglofa.

Zbog nje smo poslednju promociju blogerske knjige
održali baš tu i bilo je savršeno.

Nakon što se naša Mira pridružila anđelima ne idem u Karlovce.
Tužno mi je. Pa je neko odlučio da razbije maler i dokaže kako
radost još stanuje u Sremskim Karlovcima. Ulazimo u Karlovce
preko gradilišta novog autoputa.

Prvo nailazimo na prelepi internat za učenike Bogoslovije

Na obodu centra je Bogoslovija Sv. Arsenija

Ova cvetna tabla vam kaže da ste na pravom mestu

Kao i lampioni

Levo na trgu je elegantni saborni hram Sv.Nikole,
sa dva tornja.

Baš je u toku misa u crkvi Presvetog trojstva

Čuvena karlovačka gimnazija "Branko Radičević", najstarija
srpska gimnazija u kojoj su učili velikani (Branko Radičević,
Dimitrije Davidović, Jovan Sterija Popović, Sima Milutinović
Sarajlija i drugi)

Evo misterije: da li je sat namerno zaustavljen na 5 do 12?

Napravili smo krug i bacili pogled na trg i obe crkve

Štandovi se tek otvaraju. Mira neće biti tu sa
kuglofima...

Ne čini li se vama da je vreme za kafu? Na trgu ima nekoliko
prijatnih bašti

Kafa za dvoje

Osmeh je namenjen fotografu

koji se postideo

Sigurno su ograde krive...

Hoćemo li na izlet? Hoćemo

Pokušajte pogoditi kamo ćemo. Prvo autoputem E -70.

Prolazimo Arenu, nekad simbol sportskih dešavanja,
a sada kovid bolnicu.

Hoćemo li na autoput Miloš veliki? Pogrešno je nazvan tako,
sam se knez Miloš nije nazivao velikim, bez obzira na zasluge.

Ne, nastavljamo autoputem E 70.

I onda skrećemo u sremska sela. Vozimo se kroz
kroz proleće

Prolazimo Krnješevce pa ćemo u Vojku, gde su
nekad dolazili momci da nađu de-vojku (bilo je uvek
više žena nego muškaraca)

Molim, pažljivo vozi. Nismo pošli po devojku.

Sva su vojvođanska sela ista, kako da raspoznate kroz
koje prolazite?

Ni ja više ne znam koje je ovo mesto. Valjda Stara
Pazova

Dan je savršen

Ravnica i izvanredno pripremljena polja za setvu

Teren se i zatalasao

Ova crkvica u ruskom stilu označava da se bližimo
našoj destinaciji

Onaj uski tračak plavetnila u daljini je Dunav

Stižemo.

Evo poznatih tornjeva.

(nastaviće se)

Završavamo naš boravak na Zlatiboru. Idemo za Mačkat,
koji se nalazi na severoistočnim obroncima Zlatibora, otprilike
na pola puta između centra ove planine i Užica. Prosečna
nadmorska visina od 850 metara, mesto na kome se susreću
mediteranska i kontinentalna klima i ruža vetrova čine ga idealnim
za proizvodnju prerađevina od mesa po čemu je Mačkat nadaleko
poznat.

Idemo prvo do crkve Sv. Ilije građene 1859.godine.

Uđimo, priđimo

Na ikonostasu carske dveri i ikona Hrista delo su Aleksija
Lazovića.

U blizini je stara škola, jedna od najstarijih u Srbiji.

Potpuno atipično za planinske delove Srbije, u Mačkatu je svoje
mesto našao i jedan dvorac. Sagradio ga je srpski ratnik, Ratko
Šopalović (1893–1969) koji je vojevao u balkanskim i Prvom
svetskom ratu, hrabrošću stekao dve Karađorđeve zvezde, od
vojnika postao rezervni potpukovnik. Prilikom proboja Solunskog
fronta, kod borbi na Kajmakčalanu, kuršum ga je pogodio u glavu.
Preživeo je, ali izgubio vid. Ipak, hrabrog borca nisu zaboravili pa
mu je Kralj Petar I Karađorđević obezbedio školovanje u
Francuskoj, kumovao na venčanju i pomogao da sagradi dvorac.

Kažu da je Ratko opipao svaki kamen koji je ugrađen u zidove,
ispravljao graditelje da bi dvorac što više ličio na građevinu koju
je video negde na Mediteranu pre nego što je izgubio vid.
Sada je nažalost zapušten.

U želji da očuvaju svoju tradicionalnu proizvodnju i prikažu je
svetu, stanovnici Mačkata svakog januara organizuju Pršutijadu,
takmičarski sajam suvomesnatih proizvoda. Na Pršutijadi se
biraju najbolji srpski suvomesnati proizvodi i preko 20 proizvođača
predstavlja užičku goveđu, svinjsku i ovčiju pršutu, slaninu, stelju
i kobasicu

Miloš Zarić, četvrta generacija proizvođača pršuta, vodi nas na
svoje imanje u Kačerac. Njegova firma je „mnx Zara“
(1905-2021). Tu ćemo videti proizvodnju i degustirati
njegove proizvode

NF, gde si?

A zatim proslaviti rođendan izletnice Jovane, uz nezaobilaznu
tortu i igru.

Idemo za Čajetinu gde uspešno radi automat za punomasno
mleko. Svi smo poneli po bar jednu flašu

Pa, doviđenja do sledećeg putovanja!

Nakon lepog doručka

Vreme je za dužu šetnju.

Nas troje pored jezera šetamo, baš je hladno.

U apartmanskom naselju "Kraljevi konaci" neko je neobično
parkirao bicikl.

Trebaju li nekom drva?

Penjemo se pored studentskog odmarališta do mosta
i zatim do Spomenika. Oblaci se igraju

Tamo desno leti uživa Vladkrvoglad

Duva, hladno je, grejemo se u prijatnom kafiću „Monument“
uz odličnu kafu.

Ima i meda, za mecabg

Ovo se zove kafa!

Vraćamo se

još jedan pozdrav zlatiborskim konjićima

Pa Jedriličarskom ulicom prema mestu sastanka s ostalima

Restorani se zatvaraju u 14h, zbog antikoronskih mera,
pa žurimo u poslastičarnicu "Feniks" gde svi uzimamo
kup "Zlatibor", popularno zvani "orgazam", sladoled
prekriven sa 4 vrste šumskog voća.

(nastaviće se)

Nastavljam priče o stazama Vladkrvoglada.

Nas troje polazimo stazama koje jako volimo. Kroz borovu
šumu penjemo se do hotela-bolnice "Čigota" koja me je
nekoliko puta vraćala u formu.

Jako rastužuje seča divnih borova radi besomučne gradnje

Nastavljamo pored Dino parka do mosta iznad magistralnog puta.

Ovde je u šumi parkiran vozni park, mali poni i veliki lepi
konji, koje možete jahati do mile volje.

Ona se pripremila za jahanje

Staza do spomenika je uređena i osvetljena i omiljeno je šetalište
kako turista tako i meštana.

Hodaćemo puna dva sata bez pauze. Staza od podnožja,
uzbrdo do Spomenika, na Šumatnom brdu, zvanom
Glavudža, duga je 1200 m. Ovo je lakši deo staze

Mi se penjemo, ona se vraća

Pogledajmo pređenu stazu iza sebe

Strmiji deo staze, ide se polaganije, a Spomenik je
još daleko

Još jedan pogled unazad, odmakli smo. Vreme se menja
iz minuta u minut.

Boji se da mu ne pobegnu šetačice

Malo detalja o Spomeniku na Šumatnom brdu

Na Glavudži ili Šumatnom brdu udaljenom samo pet kilometara od
centra turističkog mesta Zlatibor, nalazi se Spomen obelisk streljanim
partizanskim ranjenicima na Kraljevim vodama i Palisadu 1941. godine.

Na samom spomeniku su ispisani stihovi Vaska Pope:
"Ne dam ovo Sunca u očima, ne dam ovo hleba na dlanu".

Oko Spomenika se šeta i diše duboko. Tu je najizraženija ruža
vetrova, lekovita za one koji imaju problema sa štitnom žlezdom.
Hoće li kiša?

Neće

Silazimo nizbrdo na drugu stranu do vikend naselja,

Tamo negde deeeeeeesno je Vladova kuća

l preko livada hod po mekanom travnom tepihu posutim
samo ljubičastim šafranima

Kroz šumu sa ljubičastim vrijeskom

Dolazimo do hotela "Zelenkada", ali ne svraćamo
jer restorani rade samo do 14h. Nastavljamo preko
magistralnog puta do kružnog puta koji vodi prema
našem konačištu "Sunce".

Stižemo do  konačišta "Sunce", sunce nas ogrejalo :)

Treba se okrepiti kaficom

a onda na večeru

(nastaviće se)

Nastavljamo sa uživamo u Zlatiboru

Prolazimo pored Ribničkog jezera koje "nadleće" panoramska
gondola

Kroz Vodice vijugaju potoci

Da li biste rado boravili u ovim drvenim kućicama?

U Vodicama je podignut turistički kompleks „El paso“,
kaubojski grad i indijansko selo.

Kroz borovu šumu vozimo u selo Dobroselica, 17 km
od centra Zlatibora, i oduševljavamo se viđenim,
crkvom brvnarom posvećenom Sv. Iliji koja je
stara tačno 200 godina (sagrađena je 1821.godine).

Otključajmo crkveni kompleks

Crkvica ima prekrasna stara drvena rezbarena vrata

Ikone su vredne, a carske dveri na ikonostasu uradio
je slikar Janko Mihailović Moler.

Ima lepih ikona

Ivanjski venac donosi zaštitu...

To su ona mesta gde poželite zagrliti bor, odati
poštovanje prirodi

Na kraju dana, zar nije vreme za večeru?

(nastaviće se)

Naš drugi dan na Zlatiboru počinjemo odličnim doručkom.

Onda možemo u istraživanje Zlatibora, stazama Vladkrvoglada.

Stižemo u Jablanicu, na 836 m, selo razbacano po brdima na
najvećoj površini u Srbiji, sa 220 domaćinstava.

Penjemo se strmim putem do crkve brvnare

Blizu smo

Volim ovakve ograde

Blizu crkve je groblje na vrh brda, a ispod njega sobrašica,
velika zgrada za okupljanje ljudi.

Stigli smo do crkve brvnare u Jablanici, posvećene
pokrovu presvete Bogorodice. Sagrađena je 1828.godine
kao kapela, a od 1838.je crkva.

Uđimo, stara drvena vrata su divna

Ikonostas je prekrasan

Ikone su prelepe

Dole na padinama prostire se Jablanica

Treba ići, a rado bismo još ostali

Naš bus čeka, a s njim i nove destinacije

(nastaviće se)

Prvog dana na Zlatiboru nebo bez oblačka, sunčano, idealno
za vožnju panoramskom gondolom.

Gold gondola sa impresivnih 9 km trase najduža je
panoramska gondola na svetu.

Povezuje centar Zlatibora sa skijalištem Tornik, najvišim
vrhom Zlatibora 1496m.

Ima mesta za 10 putnika, ali nas je ulazilo po 6,
poznatih iz grupe, sa maskama.

Ostavljamo iza sebe centar Zlatibora

Sa leve strane u odnosu na uspon vidi se popularni vrh
Čigota, neizostavni cilj rekreativaca

Krave i gradnja, tipično za Zlatibor

Prelećemo prelepe zlaćane zlatiborske padine

Potoci vijugaju pod nama

Volim što vidim mladu šumu, znak da se priroda bori protiv
delovanja čoveka

Stiže najlepši deo vidika: Ribničko jezero. Branom je
pregrađen Crni Rzav i jezero pleni zasad nedirnutom lepotom.

Srce gondole nalazi se kod Ribničkog jezera.

Preko 36 konzolnih nosača brzinom od 6 m/sek. savladava
visinsku razliku od 6,45 do 30 m.

Gondola vozi 30 minuta preko živopisnih pejzaža Zlatibora.

Stubovi su na rastojanju od 160 do 450 m.

Kako odoleti ovoj zlatnoj lepoti?

Stižemo na vrh Tornika. Prošetaćemo se po snegu i
gondolom vratiti natrag, o čemu pričamo u narednom
redovnom postu.

(nastaviće se)

Prvog dana na Zlatiboru nebo bez oblačka, sunčano, idealno
za vožnju panoramskom gondolom.

Gold gondola sa impresivnih 9 km trase najduža je
panoramska gondola na svetu.

Povezuje centar Zlatibora sa skijalištem Tornik, najvišim
vrhom Zlatibora 1496m.

Ima mesta za 10 putnika, ali nas je ulazilo po 6,
poznatih iz grupe, sa maskama.

Ostavljamo iza sebe centar Zlatibora

Sa leve strane u odnosu na uspon vidi se popularni vrh
Čigota, neizostavni cilj rekreativaca

Krave i gradnja, tipično za Zlatibor

Prelećemo prelepe zlaćane zlatiborske padine

Potoci vijugaju pod nama

Volim što vidim mladu šumu, znak da se priroda bori protiv
delovanja čoveka

Stiže najlepši deo vidika: Ribničko jezero. Branom je
pregrađen Crni Rzav i jezero pleni zasad nedirnutom lepotom.

Srce gondole nalazi se kod Ribničkog jezera.

Preko 36 konzolnih nosača brzinom od 6 m/sek. savladava
visinsku razliku od 6,45 do 30 m.

Gondola vozi 30 minuta preko živopisnih pejzaža Zlatibora.

Stubovi su na rastojanju od 160 do 450 m.

Kako odoleti ovoj zlatnoj lepoti?

Stižemo na vrh Tornika. Prošetaćemo se po snegu i
gondolom vratiti natrag, o čemu pričamo u narednom
redovnom postu.

(nastaviće se)

 Hoćemo li na put? Hoćemo.

U organizaciji Izletnika, vodi Keti, vozi Proka. Društvo
je kompaktno i veselo.

Autoput Miloš Veliki je sređen i brže se putuje preko Čačka.
Ime mu nije adekvatno, Miloš je bio knez ili knjaz, a nikad
se sam nije nazivao velikim, iako ima nesporne zasluge.

Prolazimo živopisnom Ovčarsko-kablarskom klisurom pored
reke Morave

Prolazimo pored brane na Moravi

Lepo je ogledalo jezera Međuvršje

Planina Jelica ogleda se u jezeru

U klisuri je sakriveno deset manastira. Manastir Ilinje
se vidi na vrhu brda

Užice na putu!

Ostaci Užičke tvrđave na steni iznad reke Đetinje.

Stižemo na Zlatibor!

Prvo posećujemo pčelarsku kućicu Sretena Obućine,
koji se bavi raznim vidovima apiterapije, uključujući
spavanje na košnicama i udisanje vazduha iz košnice.

Preporučuje se dvaput dnevno
inhalacija u toku 15-20 minuta tokom 7-10 dana.

Spremamo se na uživanje u sunčanom Zlatiboru

Nakon vožnje gondolom ( o tome u sledećem postu)
smeštamo se u udobno i mirno konačište "Sunce",
u borovoj šumi.

Rana večera će baš prijati, nakon uzbuđenja
ovog dana.

Nema putovanja bez malo gastronomije, zar ne?
Iz manastira Fenek nastavljamo u Boljevce, na obalu Save gde je
podignuto nautičko selo "Biser"

Ovo su male kućice za odmor na samoj reci.

Služi li ovako veliko sidro za sidrenje srca?

Prija kafa na reci s pogledom na labudove.

Doviđenja, Savo!

Nastavljamo dalje

Izletište Bojčinska šuma je u blizini, mesto za kulturna
i zabavna dešavanja.

Pozornica i amfiteatar

I restoran "Bojčinska šuma". Ali pun je, ne može se održati
željena distanca

Pa ćemo u Surčin na ručak, u lep i prostran
restoran "Romanija". Odavde ne izlazi niko gladan.
Moj izbor

Partnerski izbor

Salata rezervisana za gogoo

Živeli! Chardonnay ide odlično!