Lastavica

Beograd za početnike, prvi dan

Putopisi — Autor lastavica @ 04:56



Došla mi je gošća, moja blogerka. Ne poznaje Beograd.
Šta da joj pokažem u tri dana?
Počinjemo od Knez Mihajlove ulice, carstva pešaka


iz koje ćemo navratiti u legendani „Znak pitanja" na kafu



Odatle do najlepše zgrade u Beogradu, Konaka kneginje Ljubice


Obiđimo taj divni primerak arhitekture i unutrašnjeg uređenja







Koliko osoba vidite?


Ovde se vredi vratiti...


Onda pogledajmo Patrijaršiju


Zatim Sabornu crkvu


i nastavimo šetnju Kalemegdanom.


...nastaviće se...

Vranje, grad meraka

Putopisi — Autor lastavica @ 04:42



Prošetajmo još malo Vranjem


Svratimo u gradski park. 


U Vranju niste bili ako niste videli Beli most, simbol ljubavi. Izgradio 
ga je paša kao znak kajanja što je ubio mezimicu Ajšu, koja je 
skočila ispred svog ljubljenog Stojana kad je paša u njega pucao.


Ali u Vranju niste bili ni ako niste probali njegov merak i dert, 
i njegovu kuhinju. Pravi izbor je „Kod bake na ručak".



Samsa, pita od lisnatog testa koje se premazuje kiselim 
mlekom i tucanim belim lukom. Vranjanski specijalitet.


Teleća čorba


Meso ispod sača



Žuto vino se podrazumeva...


Još kad se pobratim pridruži, ugođaj je potpun...


No ipak, treba se vraćati kućama...



 

 


Borino sokače

Putopisi — Autor lastavica @ 04:06



Nastavljamo Baba Zlatinom ulicom do kuće Bore Stankovića. 
Svi znamo ko je on bio.



Podigla ga je baba Zlata. U muzeju ima originalnih predmeta. 


Evo nas na tremu.


Ovo je baba Zlatina soba.


Levo je soba sa izvodima iz predstava po
Borinim delima


U dvorištu je još stara česma


...stari bunar...


i letnja kuhinja. Miris prošlih dana i vranjanskog derta...


I još jedan Bora, koji zna Borinu dušu...


 

 


Vranje, žuto cveće

Putopisi — Autor lastavica @ 17:57



Sve što može biti žuto, u Vranju je žuto. To je vranjanska boja.


Saborna crkva Svete Trojice u Vranju je glavni i najveći pravoslavni
hram u Vranju i središnja crkva Vranjske eparhije Srpske pravoslavne
crkve. 


Slikarski deo posla na ikonostasu Crkvena opština je poverila Dimitru 
Krsteviču - Diču, zografu, tada najpoznatijem i najdarovitijem ikonopiscu 
u vardarskoj Makedoniji. U periodu od 1844. godine do 1866. on je 
naslikao veći broj ikonostasnih celina i pojedinačnih ikona.



Idemo pešice u kultnu Baba Zlatinu ulicu, popločanu kaldrmom. 
Prvo posećujemo rodnu kuću Justina Popovića (prepodobni Justin 
Ćelijski i Vranjski), veoma obrazovanog svetitelja, koji je doktorirao
na Oksfordu i napisao tomove knjiga.






Narodni muzej je nekad bio Pašin konak, selamluk (zgrada napred, 
muški deo) i haremluk (zgrada iza nje, ženski deo).


U prizemlju vranjska gradska nošnja, pa posuđe, pa seoska nošnja. 
Na spratu su gradske sobe, poslednja je devojačka.



Nastavimo šetnju Vranjem...



Gastro Skoplje

Putopisi — Autor lastavica @ 19:40



Na obodu novog centra Skoplja nalazi se „Stara gradska kuća",
lep ambijent i još bolja usluga.



Ko želi da proba makedonske specijalitete, treba navratiti.


Predjelo se sastoji od tipičnih starinskih specijaliteta




A roštilj ide kao glavno, uz „vegetarijanu"



I da „pokvari", kadaif sa sladoledom


Bez dobre bele tamjanike ugođaj ne bi bio potpun.
Živeli!



 

 


Novo lice Skoplja

Putopisi — Autor lastavica @ 18:51



I konačno, ulazimo u kontroverzni projekat „Skopje 2014“, urbani genocid 
grada“, neadektvanu predimenzioniranu arhitekturu u centru, u Jevrejskoj 
mahali. Uslovi su nemogući, danas su izmerena 43 stepena! 




Spomenici su preveliki, fontane velelepne. Ne nedostaje ni Trijumfalna kapija.




Ulazimo u Narodni muzej, koji više nije to, nego Muzej na makedonskata 
borba na državnost i samostojnost. Velikim platnima i voštanim figurama 
prikazana je tema oslobađanja Makedonije gledana kako se danas prikazuje. 



Dolazimo do Vardara sa tri galije- restorana, sa monumentalnim mostovima.




Vide se Arheološki muzej, filharmonija, makedonska opera i balet, 
tužilaštvo i most umetnika.


Prošetajmo!




Ima ovde prijatnih mesta za kaficu.



Pređimo još most umetnika!


Lakunoć, Skoplje!





Staro Skoplje

Putopisi — Autor lastavica @ 05:24

Skoplje (mkd. Skopje) je najveći i glavni grad Republike Makedonije, 
u kome živi četvrtina njenog stanovništva. 


Antičko ime ovog grada je Skupi (latinski: Scupi). Skoplje je položeno
na izrazito trusnom području i grad ima dugu istoriju zemljotresa.


Penjemo se na tvrđavu- Skopsko Kale (kula), na 40 stepeni! 



Vidimo stadion Filip II i Vardar zauzdan kejom. 


Na bregu Vodno vidimo krst i TV toranj. 


Ulazimo u Crkvu Svetog Spasa, sagrađenu krajem 17. i početkom 
18.veka. 



U crkvi se nalazi neprocenjivo vredan ikonostas, najlepši primerak
umetničko drvo-rezbarstva iz debarske škole, rad braće Petra i Marka
Filipovskog i Makarija Frčkovskog. Ikonostas je dugačak 10 m a širok
6 m i završen je 1824 g. Rezbari se iz unutra ka spolja, pa se mogu 
opipati leđa figure. 






U dvorištu crkve se nalazi drvena porta i kameni sarkofag u kojem je 
telo Goce Delčeva, makedonskog revolucionara, koji je poginuo 1903.
Sarkofag je 1946. godine Komunistička partija Bugarske poklonila 
Jugoslaviji.


Silazimo u staru čaršiju. 



Skoplje ima tri hana, bez kupatila. Ulazimo u han, u kojem je
sada restoran „Sofra“. 



Evo i hamama


Staro Skoplje završavamo hramom Sv. Dimitrija




Ako vam ponude hotel „Evropa",
zaobiđite ga u najširem luku.

Ali hotel „Viktorija" je dobar izbor.




 

 


Od Matke do etno sela

Putopisi — Autor lastavica @ 18:45



Nastavljamo u Kumanovo- 130000 stanovnika, zvanično 4 jezika: 
makedonski, srpski, albanski, romski.



Zatim ćemo proći obodom Skoplja do kanjona Matke.
Skoplje ima u svojoj blizini dva veštačka jezera, Matku i Tresku, 
u koje se uliva istoimena reka i nalaze se na samo nekoliko kilometara
od centra grada. Na 42 stepena, svako ko može, beži na reke.


Matka je uzani kanjon donjeg toka reke Treske, smešten 15 km 
severozapadno od Skopja, koji obuhvata oko 5000 hektara 
prekrasnog jezera Matka... 




...strme litice planina visoke 1000 metara i uzbudljive pećine...


Ručak nas čeka u etno selu Timčevski, kod Kumanova






Pretoplo je, 42 stepena. Vrelo je i na terasi.


Predjelo: slana palačinka i šopska salata



Glavno: selsko meso


Živeli!


Staro Nagoričane

Putopisi — Autor lastavica @ 06:11



Nastavljamo put po severnoj Makedoniji. Stižemo u Staro Nagoričane, 
13 km istočno od Kumanova, na padinama Kozjaka, gde je prvo 
živeo Sv. Prohor Pčinjski. Tu je njegova isposnica. Prepodne je, 
trenutno je 38 stepeni!


Prvobitnu crkvu, koja potiče iz 1071. godine je izgradio vizantijski car 
Roman IV Diogen. Kao jednu od svojih mnogobrojnih zadužbina, Kralj 
Milutin je crkvu u potpunosti obnovio 1313. godine, u slavu svoje velike 
pobede nad Turcima. 



Prema nekim istraživačima, crkvu Svetog 
Đorđa u Starom Nagoričanu su radili isti 
majstori koji su za kralja Milutina na staroj
osnovi podigli novu crkvu Bogorodice 
Ljeviške u Prizrenu.


Sama crkva je pokrivena kamenim pločama i danas je dobro očuvana


... a njen originalni živopis spada među najbolje rađene u tzv. vardarskom
stilu. Freske su izveli dvorski majstori Mihajlo i Evtihije.




Pelince i lepota mozaika

Putopisi — Autor lastavica @ 06:16



Pa evo nas opet na putu, po najvrelijim danima, kada se živa u
termometru penje na 43 stepena. Vodi lepa Keti, vozi lepi Vlada, 
a ni ekipa izletnika nije za podcenjivanje :) Pravac: Makedonija!


Cilj puta je severna Makedonija, prvo Pelince. 




Memorijalni centar ASNOM je kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks
pored reke Pčinje kod sela Pelince (Opština Staro Nagoričano) na dva
kilometra udaljenosti od istorijskog mesta u kojem je bilo održano 
Prvo zasedanje ASNOM-a, 2. avgusta 1944. godine u manastiru Sv. 
Prohor Pčinjski. 


Projektant Memorijalnog centra je arhitekta Georgi Konstantinovski. 
Na fasadi muzeja nalazi se monumentalni mozaik veličine 140 m2, 
pod nazivom „Makedonija“, delo makedonskog slikara Rubensa Korubina.







Unutar muzeja se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor Pčinjski, 
u kojoj je bilo održano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su
izloženi dokumenti o državotvornosti Republike Makedonije.



Rogljevačke pivnice

Putopisi — Autor lastavica @ 05:27


Prolazimo opet kroz Negotin i nastavljamo za Rogljevo i 
Rogljevačke pivnice, delimično istim putem kao za Rajačke pivnice. 



U Negotinskom vinogorju čuvene su i Rogljevačke pivnice, a ne 
samo Rajačke, o kojima sam ranije pričala. 
Obilazimo selo vina. Počinjemo od centralnog trga, Sabora, 
odakle kreće seoska slava. 




Okupljeni smo oko našeg domaćina, Miroslava Karamančića.



Sve su kuće građene od peščara, kamena koji se lako kleše. 
Tu tihuje vino.






Ovde ćemo ručati... ne možete ni zamisliti šta...


Hedonistički skockan ručak pod budnim okom Miroslava 
Karamančića oduševio je i najzahtevnije - dok društvo
s galerije merači...



Jelovnik: sir, šunka, čvarci, slanina, ljute papričice, kisele gljive




Zatim belmuž, beskrajno ukusan...


Pa sarmica od vinovog lista s kiselim mlekom


Prebranac


Jagnjeće pečenje. 


A na kraju, još jedan rođendan, Zorica, opet 33! Treba još
i tortu pojesti! Nije nam lako...


I još povratak... bio je ovo sjajan izlet!







Drveni ZOO vrt

Putopisi — Autor lastavica @ 17:15

Drveni ZOO vrt


Drveni ZOO vrt M. Jovanovića sa mudrim mislima 
zaslužuje posebnu priču. 



Ovako umetnik vidi sebe i suprugu


Ovako vidi razne životinje





Žirafa mi pristaje, ili ja njoj?


Šta sad mislite o jabukama?


Sreća na svaki način...



Ako me nema ovde, otišla sam sa šeikom


A ovo je mudrost nad mudrostima...



Bistri Sovinac, razigrano Sikole

Putopisi — Autor lastavica @ 06:03



Sledećeg dana nastavljamo naše putovanje.


Srešćemo starog prijatelja Miroslava Karamančića
i posetićemo Sovinsko jezero ili Sovinac. 



Sovinsko jezero ili Sovinac je veštačko jezero nastalo 1988. na 2 km
istočno od mesta Salaš, pored regionalnog puta Zaječar—Negotin. 
Površine je 15 hektara. Dužina jezera je oko 1.200 m, najveća širina 
oko 110 m, a najveća dubina 12,5 m. Nalazi se na nadmorskoj visini 
od 293 mnv. 


Pogodno je za ribolov (šaran, amur, babuška, smuđ, som, štuka). 
Ovde propada poljoprivredno dobro „Salaš“ sa 3700 hektara.


Čeka nas selo Sikole, koje je, po Vuku, bilo najpismenije selo 
u Srbiji u 18.veku. Odavde je Čučuk Stana, legendarna žena 
Hajduk Veljka. 


Drveni ZOO vrt M. Jovanovića sa mudrim mislima 
zaslužuje posebnu priču, pa je sačekajmo. 


Pred crkvom nas dočekuje KUD „Čučuk Stana“ Sikole. 


Baka Živka Gitić nam bez muzičke pratnje peva izvorne srpske 
pesme


Devojčica nam recituje


KUD "Čučuk Stana" igra kola





I izletnice su pokušale nadigravanje...





Petlovi u tri države

Putopisi — Autor lastavica @ 06:10


Nastavljamo u selo Radujevac, granično mesto na tromeđi
Rumunije, Bugarske i Srbije, gde se petlovi čuju u tri države!
Nekad je Radujevac imao veliku luku gde su krajem 19. veka 
pristajali veliki brodovi iz Crnog mora, radi otkupa vina iz 
negotinskog vinogorja.



Negotin i restoran „Hajduk Veljkov raj“ nude osveženje. 


Ručak je s izborom, čorba teleća 


ili škembići (nisu moj izbor)


teletina rolovana 


ili pržena crevca. Lično, to ne volim.


Izletnica Ružica slavi rođendan, uvek 33!


Na kraju dana posetićemo selo Vidrovac i crkvu posvećenu 
sv.Trojici, iz 1907. 



Tu naša slavljenica dobija cveće


Idemo kod kamenoresca, Radomir Stojiljković, u oslikanu kuću
sa kamenim skulpturama i slikama po zidovima. 



Čeka nas odmor u hotelu "Krajina".



Pun je mesec, loše se spava...


 

 


I savremeno i staro

Putopisi — Autor lastavica @ 05:10



Nastavljamo do mesta Velesnica, gde je je smeštena solarna elektrana 
„Solaris“, najveća u Srbiji, stara 3 godine. Prostire se na 4.5 hektara,
na kojoj je instalirano ukupno 13600 m2 solarnih panela.


Čeka nas Vidikovac, odakle se vidi hidroelektrana Đerdap 2.
Apolodor je na tom mestu savladao Dunav i napravio čuveni most, 
nažalost kasnije srušen. 


Profesor Plavšić je pun priča...


Dana 3.12.1977. ovde su otpočeti radovi na izgradnji hidroenergetskog 
i plovidbenog sistema Đerdap.


Kako su tu crne dudinje slatke!


Vozimo se u Angelinin konak, etno selo na obali Dunava. Prvo 
obilazimo etno dvorište sa kućicama u obliku buradi. 

 

 

Zatim na terasi pored Dunava dobijamo piće i kolače. 

 





U Prahovu, vlaškom selu iz kojeg je većina stanovnika u inostranstvu, 
idemo na pristanište. U 19. veku ovo je bila izvozna luka za proizvode
iz Timočke krajine.



«Prethodni   1 2 3 ... 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26  Sledeći»

Powered by blog.rs