Lastavica

Palata božanske Romule

Putopisi — Autor lastavica @ 06:17



Felix Romuliana je antička carska palata, na UNESCO- voj listi
od 2007. 






Prvo gledamo projekt Hera, 3D projekciju palate.



Vodi nas arheolog Saša Marjanović, dobar učenik legendarnog Bore Dimitrijevića 



Približava nam svojom pričom antički grad koji je podigao
rimski car Galerije između 293. i 311. g. n.e. Nazvao ga je po svojoj 
majci Romuli. U slobodnom prevodu znači „Pobeda Romulina” 
(nad prolaznošću) ili palata božanske Romule. 



Na svetom brdu Magura, kojem je palata okrenuta, izvršena je apoteoza, 
čin deifikacije, kada Romula postaje diva, a car divus, božanstvo. 


Palata je bila ukrašena zidnim slikama, freskama, i prelepim podnim 
mozaicima. 


U sobi za gozbe autentičan nepokriveni mozaik. 

Ima jedno polje koje se smatra mestom pozitivnog zračenja.
Tu mnogi rado odstoje dvadesetak minuta.


Dimenzije palate su 4,5 hektara unutar utvrđenja, 
a 6,5 hektara sa utvrđenjem.


Posle Galerijeve smrti palata prestaje da bude carska, rušena je i 
obnavljana u više navrata.


Na kraju svakog puta neko služi poljupčiće, prigodnu poslasticu. Ovog puta 
sam za celi bus napravila londonere i poslužila dok smo se bližili Rtnju.



Kakve veze imaju Bastioni i salep?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:26


 


Zaječar se nalazi  na ušću Crne reke u Timok. 
Njegov značaj potiče od vremena kada Srbi 
dižu bune protiv Turaka.




Nakon bogatog doručka u hotelu "Srbija" u centru Zaječara,
krećemo u obilazak.




Spomen kosturnica –borcima iz Zaječara 1941–45, pored koje se 
nalazi spomen kosturnica palim crvenoarmejcima.


Planinari planinarskog društva Dragan Radosavljević, Žika i Milena, 
vode nas na zapadnu tvrđavu Bastiona na Kraljevici. Planinari vode
bitku za spas zaječarskih bastiona. 




Zaječarski bastioni su monumentalna vojna utvrđenja, koja su izgrađena 
u 19. veku kao odbrana istočne Srbije od Turaka i uporište za oslobađanje
Balkana od Osmanlija. Temelji zaječarskog fortifikacionog sistema 
postavljeni su još u vreme Prvog srpskog ustanka, kada je vožd 
Karađorđe naredio Hajduk Veljku i ostalim timočkim vojvodama da 
duž granice, koja je bila privremeno dogovorena na liniji duž rečnog 
korita Timoka, izgrade šančeve radi odbrane od mogućeg turskog 
napada sa prostora koji su držali na drugoj strani obale. 


U sklopu vojne pripreme za odbranu Srbije, odlukom kneza Mihaila 
Obrenovića angažovan je inžinjerijski kapetan Ipolit Florentin Monden,
sa zadatkom da pomogne u izradi vojnih planova za utvrđivanje 
položaja, kao i da za izvrši razmeštaj i koncentraciju vojske na 
pravcima mogućeg turskog udara. 


Bastioni nisu nikad korišćeni u vojne svrhe. "Izletnik" je prva 
organizovana turistička grupa koja je posetila Bastione i podržala
nastojanja zaječarskih planinara.




Već napamet znate postavku zaječarskog muzeja, pa vas ovog 
puta neću podsećati.


Umjesto toga, vodim vas na salep, istočnjački specijalitet. "Salep je 
napitak kojeg su istočnjaci doneli na Balkan tokom vladavine Osmanlija.
Reč je o gustom napitku koji se pravi od mlevene gomolje kaćuna 
(cvet sličan zumbulu) i pije se isključivo topao".



Prošetaćemo rekreacionim centrom Popova plaža




Sledi ručak u hotelu "Srbija", u lepom etno ambijentu




I onda valja krenuti u Felix Romulianu.

Rađanje jedne saksije

Putopisi — Autor lastavica @ 06:29



Velja Đorđević, popularnije Velja grnčar, nije se umorio, 
a ni mi, gledajući njegovu veštinu i umetnost.



Druga kugla gline. Idemo!





Liči na prethodno





Ne, ne liči







I evo saksije!



Mnoge vidimo u njegovom vrtu! Neke ćemo mi poneti
za naše bašte i balkone.


Umetnost ili zanat? Umetnost!

Putopisi — Autor lastavica @ 18:35



"Zaječarski grnčar Velimir Velja Đorđević, vrhunskim umećem stekao 
je status primenjenog umetnika. Pored raznovrsnih grnčarskih proizvoda 
za upotrebu u domaćinstvu, bavi se i umetničkim grnčarstvom od daleke 
1966. godine. Ljudske i životinjske figure, bokali, konjanici, frulaši i dr. 
su njegovi poznatiji eksponati."




''Zaječar je imao sreću da se pre 50 godina u njega doseli grnčar Velja 
Đorđević, najbolji i najpoznatiji predstavnik pirotske škole grnčarstva, 
majstor nad majstorima. On neguje zanat do vrhunca, a prešao je u sferu 
naivne umetnosti,'' smatra dr Dejan Krstić, v.d.direktora Narodnog muzeja 
u Zaječaru. 



Odavde sve počinje: od grnčarskog točka u Veljinoj radionici.


Jedna kugla gline i počinje stvaranje.


Niijednog trena ne možete naslutiti šta će na kraju nastati.





Vaza?


Saksija?


Ćup?





Ne, testija za vodu












Sad je gotova, ide na sušenje, pa oslikavanje i pečenje.


Mogu vam pokazati kako pravi saksiju, ako želite.
Nisam htela da post bude predugačak. Sutra?

Zanatlija? Umetnik? Velja je jedno i drugo.


Hedonizam na kvadrat

Putopisi — Autor lastavica @ 06:28



Nadaleko poznate Rajačke pivnice se nalaze na brdu Rajac, 
oko 50 minuta vožnje od Negotina. Okružene su vinogradima 
u kojima rađa grožđe autohtonih sorti iz koga vešti rajački 
vinogradari prave kvalitetno vino ravno nektaru.




To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”. 
Da li živi ili tihuje, kako drugi kažu? Tu gde se održava 
vino pod zemljom pod stalnom temperaturom - vlada mir.






Sledi najluđi ručak, sa specijalitetima istočne Srbije u pivnici "Sveti
Trifun": sir, čvarci, šunka, turšija od vrganja. 


pa neverovatno ukusni belmuž


sarmica u vinovom listu


savršeni prebranac


To su sve predjela. Sledi jaretina sa salatom


...i kolači. Sve se zaliva vrhunskom crnom tamjanikom.


Živeli!

Mokranjac ujesen

Putopisi — Autor lastavica @ 05:34



Samo četiri km od manastira Bukovo prostire se lepi grad Negotin.



Negotin se nalazi na na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji 
srpskog naroda poznat je kao junački grad iz Prvog srpskog ustanka kada 
je mesto sa celom nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk Veljko Petrović.
Sada gradom vlada jesen.




Tu je i Hajduk Veljko na svom konju Kušlji.


Todorčetov konak – najstarija varoška kuća u Negotinu, poznata i kao 
Konak Kneza Todorčeta. Podignuta je polovinom 19. veka.Od 1997. g. nosi 
naziv legendarnog branioca Negotina Hajduk Veljka.



Rodna kuća našeg kompozitora Stevana Mokranjca ima status spomenika
kulture od velikog značaja. Nastala je sredinom 19. veka, a 1964. g. 
adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja.









A kafa je bila odlična i jeftina...


Od Dunava do vina

Putopisi — Autor lastavica @ 05:51



Idemo ponovo na omiljene destinacije. Vodi Keti, vozi Vlada, 
društvo je pozitivno i željno putovanja.



Ljilja služi slane zalogajčiće


Zora rudi nad Gradištem


Put izbija na Dunav 


Dunav je ovde širok kao more


Pogled na stari grad Golubac


Jutarnja izmaglica se diže nad Dunavom


Pauza je u Donjem Milanovcu, gradu ruža.







Manastir Bukovo – predanje govori da je iz 15. veka. Posvećen je 
Sv. Nikolaju Čudotvorcu. Pripada moravskoj školi. 




U manastirskim vinogradima gaji se crna tamjanika. Sledi degustacija
četiri odlična vina, od kojih je na Dekanteru 2017. srebrnu medalju 
osvojilo vino Filigran cabernet sauvignon 2013, manastir Bukovo.




Planine zovu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05




Neki skupljaju pare, neki materijalna dobra, treći firmirane krpice. 
Ja skupljam sećanja s putovanja.


(ovo je Hisar)



Volim planine. Nekad davno mislila sam da ću u penziji planinariti.
Danas znam da to ne mogu, ali mogu i drugačije upoznavati planine.


(ovo je Javor)



Jedna od najlepših je Tara.


Mokra gora je nekad bila prelepa a pasivna planina, dok nije 
izgrađen Drvengrad. Sad je turistička atrakcija.



Čemernik je divlja a lepa planina iznad Vlasinskog jezera


A Stara planina ima najviše vodopada u Srbiji, čak trećina
od 92 vodopada viša od pet metara nalazi se ovde! 
Nažalost, za redovne turističke ture teže su dostupni.


Zlatibor je poznata planina, zlatnih livada i zlatnih borova


Golija je divlja i neobuzdana planina. Na njoj ima mnogo
ovog divnog ljubičastog cveća, koje se vidi u prvom planu.


Ne znam da li je Zlatar lepši zimi ili leti



Zagorje je preslatko, onako brdovito


Sljeme je omiljeno izletište Zagrepčana.


Ako idemo malo dalje, stići ćemo i na Odenwald i videti
predivni Heidelberg.


Hoćemo li na Karpate?


U Osogovsku planinu?


Ili na planinu Nidžu, vrh Kajmakčalan (2521m)? Birajte!


Planine nas zovu. Kud god pošli, biće nam lepo
(Fruška gora, Maljen, Avala, Rajac)





Sve sam ove planine videla i fotke su moje. Jednu nisam, ali 
ju je video moj sin, a ja se još nadam da ću jednom i ja... 
Fuji u cvetu trešanja slikao je iz voza Shinkansen.


Vilinski izlet

Putopisi — Autor lastavica @ 07:54



Nećemo danas pričati o vilama, kao čarobnicama, ni o vilama 
kao alatu, nego o banjskim vilama.




Vrnjačka Banja se može pohvaliti da u njoj skoro dva veka traje 
organizovani turizam. Smeštaj u Vrnjačkoj Banji se deli na hotelski 
smeštaj, privatni smeštaj apartmanskog tipa, vile i kuće za izdavanje
kao i specijalizovani centar za lečenje "Merkur". Dosad nije bilo 
organizovanih tura obilaska starih banjskih vila, a sada je Keti to 
zatražila i vodič Natalija vodi nas u obilazak sa inspirativnom pričom
o vilama iz perioda baroka, neoklasicizma, moderne i narodnog graditeljstva.
Od preko 200 banjskih vila obišli smo 22.

Vila Savka sa lepim stepeništem, sazidala su je braća Popović. 
Danas je aktivan ugostiteljski objekat.


Vila Minjon, ranije vila Luvr, posve preuređena, u dva objekta. Obilazimo 
luksuzne apartmane.



Vilu Njujork 
gradile su je sestre Mađarice Tinčike uz pomoć brata
u Americi, pa se zato tako zove


Vila Gavrić- sagradio je dr Đuro Gavrić, ratni predsednik banje, koji je
tada uveo i svoj novac za plaćanje banjskih usluga. Ima bogatu plastiku
oko prozora i vrata.


Ukleta vila, Vila Ćirić nekad je bila vila Đorđević i pripadala tada 
najbogatijoj porodici u Srbiji. Vila je poznata kao najveća misterija Banje. 
Reč je o divnoj građevini, pastelnožute nijanse, iz 30-tih godina prošlog 
veka, u stilu moderne. Istorijske činjenice kažu da su u ovoj vili tokom 
Drugog svetskog rata mučeni i ubijani Jevreji, a da se nakon rata, kada 
je u njoj bila smeštena Ozna, na isti način postupalo sa protivnicima 
komunizima. Godinama kasnije, kada je Vila pretvorena u vrtić, oni koji 
su u njoj radili svedočili su o čudnim zvucima, mirisu krvi i nizu drugih 
neobjašnjivih aktivnosti. Kada je kuća konačno prešla u privatno vlasništvo 
nijedan od vlasnika nije uspeo da se u njoj zadrži duže od dve godine. 
Kako meštani tvrde, u njoj već godinama niko ne živi.Danas, vila je 
ograđena bodljikavom žicom, roletne na svim prozorima su uvek spuštene
ali je travnjak uredno potšišan i u dvorištu se mogu videti dva rasna psa.


Vila Kopaonik, naziva se i Titova vila, iako nema dokaza da je Tito ikada
tu boravio. Sazidala je bogata porodica Teokarović, kao vilu prve kategorije.


Vila Rivijera porodice Popčić, s ogradom od kovanog gvožđa.


Vila Snežnik, jedna od najstarijih banjskih vila, nalazi se na samoj 
promenadi u mirnijem delu, u parku pored Vrnjačke reke i mineralnih 
izvora Jezera i Snežnika. Sazidala je Milka Vuletić. Tu je rado odsedala
Desanka Maksimović.


Vila Anđelija je na 50 m od izvora Jezero, podignuta 1909. Prizemna 
gradnja s bogatom drvenom dekoracijom.


Hotel Promenada je nekad bila Vila Turkulović. Desant na Drvar, ili 
operacija "Konjićev skok", smišljen je u Vrnjačkoj Banji u tadašnjoj vili 
"Turkulović", čija je vlasnica bila Miroslava Turkulović. U vili se na podu
nalazi mozaik "Konjićev skok", koji predstavlja vilinog konjica u vodi 
kao simbol Vrnjačke Banje. Nemačka komanda je 17. maja 1944. g., 
nedelju dana pre Desanta na Drvar, operaciju nazvala "Konjićev skok", 
upravo po mozaiku koji se nalazio u vili u kojoj je lov na partizanskog 
komandanta Josipa Broza Tita osmišljen.


Vili Zora- je sada banjska čitaonica. Inače je tu bila prva 
banjska poliklinika, gde je ordinirao dr Mišić.

Na padini Crkvenog brda su podignute tri lepe stilske zgrade,
vila Slavuj Save Obradovića, trgovca iz Velikog Gradišta, vila Grlica
i vila Carić, kombinacija opeke, kamena i drveta. 



Vilu Avala-podigao je Boško Janković, spojivši dve
odvojene vile.


Neke od vila koje nisu u naročito dobrom stanju, neću
vam danas pokazati. Radije vas zovem na kafu.

Nepoznato u poznatom

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30



Jako je teško smisliti još neku destinaciju na kojoj nismo bili. Ali Keti ne
bi bila ko jeste kad ne bi i u poznatim destinacijama pronašla nepoznato.



Stižemo u Vrnjačku banju na severnim obroncima planine Goč. 


To je vazdušna oaza sa mineralnim izvorima. Njeni izvori bili su 
poznati još starim Rimljanima. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih 
voda seže u duboku prošlost, o čemu svedoči pronađeni rimski izvor 
prilikom kaptaže vrnjačke tople mineralne vode 1924. godine i 
mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora.


Jedna od velikih prednosti i lepota Vrnjačke Banje je svakako u tome
što ona poseduje oko 60 ha površine bez saobraćaja. U njoj je moguće
iskusiti mir i uživati u prirodnom ambijentu, prostranim zelenim 
površinama, obroncima Goča prekrivenim stoletnim stablima i svakako
vrnjačkom parku koji dominira banjom i za koga se nadaleko zna. Franc 
Vinter, tada zadužen za mnoge projekte u Vrnjačkoj Banji, dao je svoj 
doprinos i vrnjačkom parku, kada je 1893. godine napravio nacrte 
novog parka. U saradnji sa baštovanom Johanom Janučekom, on je
sagradio prvi staklenik u banji čija je svrha bila uzgajanje sadnica 
potrebnih za uređenje banjskog parka. Vremenom vrnjački park je 
nadograđivan, u njemu se prepliću engleski i francuski stil, a nedavno 
je dobio i nov kutak za odmor finansiran od strane japanske vlade – japanski vrt.


U osvit Prvog svetskog rata zavoleli su se učiteljica Nada i srpski 
oficir Relja i jedno drugom obećali. Ali, došao je rat. Relja odlazi u 
Grčku na ratište. Zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje raskida 
zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbi legenda ne kazuje ništa, 
ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjčanin. Zbog prevelike tuge 
ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrećna.
Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju 
ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i 
vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje 
a ključeve simbolično bacaju u reku. Došli su novi ratovi i nova 
stradanja. Priča je bila zaboravljena a običaj devojaka da „vezuju" 
svoju ljubav se izobičajio. Sve dok Desanka Maksimović, po pričanju
starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjačkoj Banji nije saznala 
za ovu tragičnu priču i inspirisana njome napisala jednu od svojih 
najlepših ljubavnih pesama: Molitva za ljubav. Iako smo skloni 
zaboravu ova priča ipak nije zaboravljena; Da bi produžili njen 
život mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja" svoje ljubavi, 
a most nazvali Most ljubavi.


Dosad nije bilo organizovanih tura obilaska starih banjskih vila, 
a sada je Keti to zatražila i vodič Natalija vodi nas u obilazak sa 
inspirativnom pričom o vilama iz perioda baroka, neoklasicizma, 
moderne i narodnog graditeljstva. Od preko 200 banjskih vila 
obišli smo 22. O tome ćemo u sutrašnjem postu.




Nastavljamo u vinariju Grabak. U otvorenom paviljonu probamo 
belo bino Bela paunica, sovinjon, roze i crni kaberne Siva vrana. 
Ručamo lepo predjelo, teletinu i janjetinu ispod sača. Obilazimo 
kompleks vinarije: vinograd, vinariju, terene za tenis, bazene, igrališta.







Obilazimo porodični rasadnik Manojlović u selu Stopanja, sa mnogo
kalemljenih biljaka, mediteranskim rastinjem, četinarima, bonsai vrstama





A o banjskim vilama ćemo pričati sutra.

Kad se stapaju dve reke

Putopisi — Autor lastavica @ 05:42



Uz „Marinero“ na Zemunskom keju privezan je katamaran Jovana 
Đorđevića. Između dve kiše provozaćemo se rekama.




Pontonski most za Lido je uklonjen i sada plovimo novim
putem. Prolazimo pored Velikog ratnog ostrva



Desno ostaje hotel "Jugoslavija"



Nema više pontona pa se vozimo rukavcem Dunava, jak vetar, 
prolazimo pored nekadašnjeg komandnog broda „Kozara“. 


Malo ratno ostrvo, lete labudovi, kolonija pataka živi u harmoniji sa 
138 vrsta ptica u ovom ptičjem raju. 


Vidi se Veliko ratno ostrvo i Kalemegdan.



Ulazimo u savski amfiteatar, u Savu, vetar je slabiji, voda zelena, 
na 1171 km od Crnog mora.



Savsko pristanište i Saborna crkva građena 1837.


Prolazimo ispod Brankovog mosta, vidimo Beograd na vodi. 
Ne bi se reklo da napreduje.



Dubina Save 15 m. Temperatura vode i spoljna su iste, 21 stepen.
Kad se brod okrene, vidimo Sabornu crkvu.


Ispod Kalemegdana nanizani su kruzeri.


Jedan brod ima zlatno srce :)


Sve to gleda Pobednik


Pecaroši love u mutnom...


Kula Nebojša i obrisi kalemegdanske tvrđave


Desno od Kule Nebojše crkva Ružica sa zelenim krovom, 
u kojoj se čuva čestica moštiju svete Petke


Crvena bova označava mesto gde Dunav u smeđem odelu
ljubi Savu u zelenoj haljini. 



Neverovatno je jasna granica dve reke


U daljini se vide Gardoš i crkva na groblju.


Iskrcavamo se na "Marinero"




Bogat ručak uz dobru uslugu i muziku. 




Na sigurnom smo za vreme oluje, vraćamo se između dve kiše.


Arivederci, Makarska!

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30



Nažalost, vreme našeg odmora je završeno. Trebamo se
podraviti s Makarskom za ovo leto. Taman i leto završava...




Jutro započinje odrazom u neobičnom ogledalu...



Nastavlja se šetnjom pored hotela "Dalmacija" 
pored čijeg ferala me svojevremeno suprug zaprosio...


Nastavlja se plažom, jednom od najlepših za koje znam


Mnogi odavde započinju posetu Makarskoj. 
Autobuska stanica.


Moje rodno mesto, 100 m od mora. Ovo je bio 
franjevački samostan, pa godinama bolnica, 
pa sada ponovo franjevački samostan.


Nezaboravni Dr Martin Petković je odredio moj 
životni put lekara. Ovde je stanovao...


Nosim svoju novu knjigu u makarsku Gradsku knjižnicu. Tu se 
mogu naći i prethodne tri.




Posećujem svoje drage koji večno sanjaju


Još jedna šetnja Kalalargom...


Pozdrav s Tinom


Kafa zna se, kod "Kostele" ili u "Biokovo"




Susret sa starom školskom drugaricom


I uz kafu knjiga "More mora" sa posebnom posvetom


Pa makarska luka, naravno




Nema veze ako odjednom pljusne kiša


Tu je onda "Čoveče , ne ljuti se"


Za pozdravni ručak, ušate.



...i oproštajni kolač od sira u "Fantazija"


ili sladoled u "Romana"... može oboje


Noć se spušta, valja partit...



Laku noć, Makarska... i doviđenja!


Meseče srebrni...


 

 


Stazama Svetog Petra

Putopisi — Autor lastavica @ 06:58



Vratimo se u Makarsku i prošetajmo poluostrvom Sveti Petar,
između dve kiše.



Tu su moje omiljene staze. Da vidimo hoće li se i vama
svideti.


Katanci su zarđali, a ljubavi koje su u njima 
zaključane, postoje li još?


Sveti Petar budno čuva svoje poluostrvo

Poluostrvo Osejava ostaje iza nas, a pučina je omeđena Hvarom


More, nebo i borovi ovde igraju neku svoju tajnu igru


Začarali su i Ljiljanu


Koje priče pamte ovi borovi i kamen suri?


Na vrhu brežuljka je, naravno, crkvica Sv. Petra.


A kroz Vrata ljubavi prošla je ovog puta Ljiljana. Možda
joj donese sreću u ljubavi...


Odatle se silazi prastarim kamenim skalinama


...do večne igre mora i kamena... 



...do sika (stena) koje pamte mnoge ljubavi...


Veseli brod "Makarski Jadran" vraća se sa jednog od 
svojih letnjih putovanja. Celi brod pleše uz "Despacito"


Prija li meditacija uz more?


Naturista je samo skliznuo u more.


Stari svetionik Sveti Petar


Netko je davno ovu stenu zvao "tron". Odavde je voleo
pratiti moje tragove


Sunce se premišlja



Ipak je nestvarno obasjalo plažu


Namenjeno je deci, a dece nema...


Dok su ove fine torte namenjene nama 
i biće nam večera.


Makarska rivijera

Putopisi — Autor lastavica @ 06:30



Sa severozapada se na Makarsku rivijeru stiže iz pravca Omiša kod prevoja
Dubci, gde preko Prisika (305 m) dolazi i cesta iz unutrašnjosti od Šestanovca.




Dolazak preko Biokova od Vrgorca posebno je dojmljiv i neponovljiv prizor
kada se posle razigranog krševitog Biokova otvori  veličanstven 
pogled na Rivijeru u svoj njenoj lepoti, od Drašnica, preko Podgore, 
Tučepa, Makarske, Brela sve do Splita, na ostrva Brač, Hvar, Korčulu i 
poluostrvo Pelješac. 



Pogled na Makarsku. Vide se poluostrva koja uokviruju 
makarsku luku, Osejava levo i Sveti Petar desno.
U daljini se vidi Hvar, pa Pelješac i Korčula.


Odakle god prišli Makarskom primorju pred nama je veličanstveni dar
prirode - monumentalna planina Biokovo u  svojoj impresivnoj 
veličini i lepoti, što se izdiže iznad Makarske rivijere kao nepremostiv 
zaštitnik svih turističkih mesta uz obalu koja su poput blistave, 
biserne ogrlice u njegovu podnožju.



Moj dom u Makarskoj, apartmani Tamburović


Mnogi vole prošetati do plaže Nugal, nadomak Tučepa


Uvek vidimo stara naselja pod liticama i obroncima Biokova, još 
sačuvanu seosku arhitekturu, stare kuće i konobe, a uz obalu 
turistička mesta s novim hotelima, kućama, vilama, skladno 
uklopljenim u stara ribarska i težačka naselja u kojima
pulsira novi savremeni život u skladu s nasleđem predaka.



Prošetajmo još malo po Makarskoj rivijeri, pre nego dođe 
vreme za povratak. Najbliže mesto u pravcu Dubrovnika
su Tučepi. 


Preporuka za smeštaj, hotel "Laurentum", laureat
nekoliko takmičenja malih hotela


Pogled s mora na Tučepe


Bliže


Još bliže, mesto mojih specijalnih uspomena, hotel "Jadran",
sada potpuno obnovljen.

Plaža u Tučepima vrlo je popularna, zbog hladovine pod borovima, otvorenosti i oblog šljunka.


Pokazala sam prijateljici jedan deo Makarske rivijere. Ona
nije jako velika, ali se ima šta obići. Ovo je pogled na Podgoru.







Podgora s mora




Veliko brdo, mirno i skriveno



...i očuvani stari suhozid...


Ovde su najlepši zalasci sunca...


Tamo - vamo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:00





Čula moja bratanica za Izletnikove izlete u nepoznato, pa je odlučila 
da nam priredi jedan takav. Rekla je samo, obujte patike, pa idemo. 
Biće tamo-vamo.


Prolazimo kroz park prirode Biokovo, vidikovac Podgora



Mreška se morska pučina pod nama 


More smo ostavili iza nas, putujemo krševitom Zagorom.
Čini mi se da je jesen uranila.



Pa kroz Vrgorac i granični prelaz Crveni grm u Hercegovinu.
Nije bilo vremena za javljanje dragim ljudima u tom kraju,
osim ako nisu hteli nagle goste i to četvoro odjednom!


Iznenadila nas je oaza u kamenu, veoma lepi vodopadi Kravice.



Stižemo u Međugorje gde se ukazala Gospa 24.6.1981 i pasivni kraj je 
živnuo, razvio se je grad. Baš je blagdan Male gospe i stotine 
vernika su na misi na otvorenom. 



Prošetali smo lepo uređen Križni put.



Zatim u etno selo Herceg, bajku u kamenu










Stvarno, kuda da krenemo?


Bagin most, reka Trebižat, motel „Most“


I odlična večera u lepom ambijentu.


Preko granice ponovo pa na spavanjac.


Powered by blog.rs