Lastavica

Kragujevačke impresije

Putopisi — Autor lastavica @ 05:52



Volim učenje, otkad znam za sebe. Zato sam izabrala profesiju
u kojoj učim i u penziji. A može li učenje postati posebno
zadovoljstvo? Može.
Vrlo kvalitetan seminar održava se u Kragujevcu svakog marta,
oko svetskog dana bubrega. Seminar se održava od 9-17h, 
pa nije jednostavno stići na vreme. Zato smo lepo doputovale 
autobusom dan ranije i smestile se u hotel "Kragujevac" u centru.



Prošetale smo centrom. 





Prekrasne stare zgrade privlače poglede.



Ova lepotica u moravskom stilu prodaje se.


U ovoj se aktivno živi.


Hoćemo li u kafanu "Lovac"?


Ne. Ručale smo u restoranu "Stara Srbija" - odličan izbor 
za male pare.





U izlogu obućara šeta se maca, a druga je čeka ispred radnje.


Opština Kragujevac


Vraćamo se u naš hotel.


Veče smo završile pogledom na noćni Kragujevac
s vidikovca na 8. spratu hotela uz kolač kao večeru.



Veselo za Osmi mart

Putopisi — Autor lastavica @ 19:55



Osmomartovsku veselicu – tradicionalno druženje povodom 8. marta
Izletnik je upriličio u restoranu „Kristal“ u Pećincima





Svega je tu bilo, i dobrog ića i pića...




Uz odlične tamburaše, muzički sastav „Akord"...


...veselja kako dolikuje


Igre svih vrsta...






Upamtićemo ove momke koji znaju da naprave dobru atmosferu.
Potražićemo ih za naše naredno slavlje.



Dani vina i hrane

Putopisi — Autor lastavica @ 06:27



U opštini Irig u mestu Rivica prisustvovali smo manifestaciji „Dani vina i hrane“
za koju organizatori kažu da je prilika da se uz čašu vina i parče „leba i masti“ 
vrati davno izgubljeno dostojanstvo proizvođača sa sela i potrošača iz grada.



Manifestacioni turizam se ovde praktikuje još od vremena Marije Terezije.


Ima i nagrada...


Čega tu sve nema... slatko, slano...





Nije lako probati od svega. Ponešto valja poneti kući :)






U ovaj deo nas je sam nos doveo :) Gogoo će ga preskočiti.




Kući se vraćamo sa adekvatnim suvenirima :)


Od Rume do Pećinaca

Putopisi — Autor lastavica @ 06:38



Vreme nam nije baš naklonjeno, putevi su pod ledom, hladno je.




Stižemo u Rumu, srce Srema, lep i uređen grad, koji pripada 
„vinskom Sremu“ (južno je „svinjski Srem“). 



Ruma se prvi put pominje 1547.godine. Marija Terezija je 1747. 
dodelila povelju Rumi i proglasila je gradom i trgovištem. Otada se 
održavao vašar 4x godišnje, a sada svakog 3. dana u mesecu 
tokom cele godine na Vašarištu na izlazu iz Rume.
Poseta  pravoslavnoj crkvi Silaska Sv. Duha na apostole iz 1840. 
čiji su ktitori bile porodice Grka i Cincara. Obimnu obnovu hrama 
poslednji put je izvršio poznati arhitekta sa kraja 19. i početka 20. 
veka Herman Bole davne 1903. do 1905. godine, kada je u hramu 
postavljen vredan spomenik kulture – ikonostas koji je svojom 
rukom oslikao Uroš Predić. Crkva se sada restaurira.



Odmrzavanje u prijatnom ambijentu kafea "Bonavia"





Putujemo putem Ruma-Irig koji je nekad bio granica austrougarske 
monarhije i turske imperije. Tu je podignut spomenik kugi „Kipovi“ nakon
zaustavljanja epidemije kuge 1797..
Obeležje se sastoji iz dva dela, manjeg i većeg, koji su postavljeni 
na stranama puta. Veći deo je bogato dekorisan, na vrhu je postavljeno
Raspeće, a ispod njega figure za koje se smatra da predstavljaju 
Svetog Roka i Sebastijana, koji se u rimokatoličkoj crkvi poštuju 
kao zaštitnici zdravlja.“



Rivica: Prisustvovali smo manifestaciji „Dani vina i hrane“. Manifestacioni
turizam se u ovim krajevima praktikuje još od vremena Marije Terezije.
O tome malo detaljnije sutra...


Kišni Zrenjanin i Ečka

Putopisi — Autor lastavica @ 06:04



Zrenjanin je lep i kad kiši.








I kafica je dobra



U povratku posećujemo Ečku i crkvu iz 1711.
Paroh nam nadahnuto priča kako je selo osnovano kad i crkva, 
kad se doselilo pedesetak porodica pod Arsenijem Čarnojevićem 
i počelo da zida crkvu. Posvećena je Sv. Nikoli letnjem. To je 
najstarija autentična crkva u Srbiji u kojoj nije ništa menjano, osim
što je triput zamenjen drveni krov od šindre. Ona je i najznačajniji 
zemljani objekat u Srbiji. 


Sadašnji ikonostas u stilu visokog baroka je rad Teodora Popovića,
a stari ikonostas je radio Šerban Popović i njegovi delovi su odneti 
u Zrenjaninski muzej.



I Slavija nas čeka... do sledećeg puta...


Čvarkijada u Mužlji

Putopisi — Autor lastavica @ 04:27



Retko se desi da nas kiša prati na celom izletu. Vodi Keti, vozi Vlada, 
dobro raspoloženo društvo ne da se omesti lošim vremenom.



Mužlja je nekadašnje pretežno mađarsko selo u Banatu, a danas 
gradsko naselje Zrenjanina. Naziv naselja potiče od reči muzara, 
jer su na ovom terenu živeli pastiri. Ima tu i dobrih misli...


Centralni događaj u selu je takmičenje u topljenju 
čvaraka „Čvarkijada“, a takmičari imaju na raspolaganju
dve tone slanine.


U okviru manifestacije posećujemo štandove sa tradicionalnim
proizvodima, suvenirima. Družimo se s gostima iz Rumunije i
Mađarske. Non stop kiša ometa veći deo programa. 





Ima tu i korisnih suvenira


Doručak gustiramo u Mužlji, langoš i čvarke.



Pravimo izlet do Zrenjanina. Obilazimo izložbu posvećenu Urošu Prediću.


Ručak nas čeka u Mužlji. Dodaćemo i malo igre i pesme.






Top 12 mojih dvoraca

Putopisi — Autor lastavica @ 07:03



Oljina je ideja da napravim post sa svojih top 10 dvoraca.
Hvala, Olja! A zašto ih je 12? Jer se nikako nisam mogla
odlučiti koji dva da još odbacim, nakon što sam izabrala 
ovih 12. A videla sam ih baš mnogo. Volim dvorce.

Jedan od najluđih je dvorac Pena u Sintri, Portugal



Jedan od najraskošnijih je Dolmabache u Istanbulu


Jedan od najpoznatijih je Schönbrunn u Beču


Mada nije nepoznat ni Hofburg u Beču


Najlepši pogled pruža se sa Sao Jorge u Lisabonu


Čitav grad dvorac je Hradcany u Pragu


Kao da je sad izgrađen dvorac Corvin u Rumuniji...


Maštu golicaju legende o dvorcu Veliki Tabor u Zagorju


Mada je možda više poznat Trakošćan


Prekrasan je dvorac Fantast kod Bečeja u Vojvodini.


Iz vojvođanske ravnice se izdiže Kapetanovo, koje izgleda 
kao da je složeno od Lego kockica


Mom oku baš prijaju obline dvora kneginje Ljubice, koji se 
skromno naziva konakom


Urnebesna tragedija

Putopisi — Autor lastavica @ 07:03



Prođe dobar deo januara bez pozorišta. Da nadoknadimo!
Idemo u "Atelje 212" na predstavu za koju je teško dobiti karte.
Sala je uvek puna.


DUŠAN KOVAČEVIĆ: URNEBESNA TRAGEDIJA


"Dušan Kovačević jeste primer dramskog pisca koji je prepoznat 
i otkriven upravo u Ateljeu 212, a čiji je komediografski opus
izuzetno bogat."


„Pozorišni komad se dešava u našoj, vrlo prepoznatljivoj, ali naopačke 
izvrnutoj stvarnosti u kojoj poigravanje komičnim paradoksima između
privida i stvarnosti zaista prelazi u urnebesno. Otac,odnosno deda, 
narodni heroj onog rata, ipak problematične prošlosti, posle godina 
provedenih u ludnici dolazi pravo sa sopstvene svadbe i novom 
mladom, takođe pacijentkinjom ustanove za mentalno obolele, u 
posetu svojim naslednicima. Kum novopečenim mladencima je upravo
i njihov doktor koji pokazuje više razumevanja za nenormalne nego za ove 
normalne. Naslednici, iako zvanično bez dijagnoze, već su, pritisnuti 
problemima i svojim nerešenim porodičnim odnosima, istrošenih 
živaca i prilično napeti, nespremni za susret sa bolesnicima."


"Odjednom, ova naizgled uobičajena porodična priča otvara 
pitanja porekla, generacijskog nasleđa, krivice i identiteta."


"Ovo je komad u kome niko nikog ne razume, pa ni sebe samog, 
u kome se ne zna ko je luđi, ovi dijagnostifikovano ludi i kao takvi 
hospitalizovani, ili ovi slobodni; komad koji se bavi i nama i 
stvarnošću u kojoj se ne zna gde počinju zidovi ustanove za 
mentalno obolele i da li su ludi unutra ili, zapravo, napolju. Ceo 
taj urnebesni haos gledamo očima dečaka Nevena koji pokušava
da odgovori na pitanje: „Ko sam ja?“"



San svih muškaraca

Putopisi — Autor lastavica @ 06:53



Muškarac kojem bi pozavideo svaki današnji 
muškarac zvao se Bogdan Dunđerski 
(1861-1943).



Ovaj bečejski veleposednik bio je izdanak velike i bogate 
porodice Dunđerski


Vikipedija kaže: "Bogdan Dunđerski je rođen u drugom braku
svog oca Aleksandra (Šandora) i Elze. Posle završena četiri 
razreda srednje škole, završio je Poljoprivrednu školu u Beču.
Stekao je solidno obrazovanje i naučio nemački jezik, što je 
uz porodični trgovački gen bilo dovoljno da udvostruči nasleđeno 
imanje. Imao je velike posede u Srbobranu i Starom Bečeju. 
Jedan od retkih Dunđerskih koji nikada nije želeo da se bavi 
trgovinom i industrijom, već je u potpunosti bio posvećen 
svojim posedima."


Bogdan Dunđerski, legenda Bečeja, nije se nikad ženio. Ali je 
bio baš marljiv. Živeo u svojoj varoškoj kući s Maricom. 
Ona je održavala njegovo domaćinstvo i bila noćna ljubav.


Svakog dana odlazio je u svoj dvorac Fantast koji je održavala
Mara. Priča se da je nju najviše voleo, ali da nikad nije
prenoćio u dvorcu. Svake se večeri vraćao u Bečej, Marici.


Za inostranstvo je imao Mariju u Budimpešti.
Da li o tome pričaju sove utine, koje zimuju baš 
na brezi iza Bogdanove varoške kuće u Bečeju?


Kad smo sastavili kockice ove neobične priče, svi su muškarci
u grupi uzdisali. Bogdan je ostvario san svakog muškarca.
Bocnula sam jednog od njih:
„Da imaš tri žene, moraš imati mnogo para i biti mnogo muško!”
„Lako je biti muško kad nemaš finansijskih problema!”
Pa, da li je „samo" u tome stvar? Šta vi mislite?

Fantastično u Fantastu

Putopisi — Autor lastavica @ 07:21




Nastavljamo vožnju iz Bečeja u dvorac Fantast, put koji
je svojevremeno svakodnevno prelazio Bogdan Dunđerski,
ali fijakerom.




Dvorac Fantast, nekadašnje imanje Bogdana Dunđerskog, prostire
se na 65 hektara zemlje sa dvorcem građenim u neogotskom i 
neoklasicističkom stilu, okružen prelepim francusko-engleskim 
parkom. Izgrađen je 1925. godine.




U blizini dvorca je i kapela u kojoj je sahranjen Bogdan Dunđerski. 


Tu je i ergela sa četiri konjušnice, padokom, stazama za trening 
galopera, više pomoćnih objekatra. Danas ergela ima 80 konja,
a nekad je imala 1400. 



Obilazimo dvorac koji je danas hotel.




Ovo je originalni klavir za kojim je svirala Lenka Dunđerski 
kad se Laza Kostić zaljubio u nju. Na klaviru je njena slika.


U maloj sali postavljen sto za degustaciju 
vina vinarije Vukajlović.


Ovde se dobro slaže žerbo torta, zar ne?


Treba ići, a ovde bismo rado ostali...


Čudesno kod Tana

Putopisi — Autor lastavica @ 06:21



Da zasladimo boravak u Bečeju, idemo u Spomen kuću 
Tan (Than). 





Mor Tan je bio priznati slikar koji je ostavio značajna dela 
sa religioznim i revolucionarnim temema. 


Karolj Tan je bio izuzetan naučnik u oblasti hemije, čiji uticaj 
je bitan za razvoj nauke. 



„Likovna galerija Spomen kuće „Than“ ujedinjuje različite aspekte 
umetnosti, kulture i nauke.“ Na zidovima su reprodukcije Morovih 
slika. 




U Spomen kući "Than" nalazi se 28 naučno-interaktivnih eksponata. 
Ovi eksponati atraktivno i na zabavan način promovišu razne 
fizičke pojave i zakonitosti prirode. 



Njutnova kolevka



Neki eksponati su lakše, a neki teže rešivi.








Izletnici probaju fakirski krevet, gde odjednom izlazi 2800 eksera. 
Ko kaže da izletnici nisu hrabri?


 

 


Bečejsko lepo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:38



Na doručak nam dolazi vodič Milijana u građanskoj nošnji iz 
vremena Dunđerskih, u kojoj glumi u Maru u dvorcu Fantast.



U Izletniku se neguju lepi maniri!


Zatim nas Milijana vodi u šetnju kroz Bečej.


Bečej je romantični gradić panonskog tipa na desnoj obali 
reke Tise, na najvećoj krivini koju Tisa pravi u Srbiji. 
Prvi put se pominje kao tvrđava Bečej 1091. godine. 
Na današnjoj lokaciji njegova izgradnja je počela 1701.godine.


Prvo obilazimo lepo renovirani Trg oslobođenja na kojem je
levo gradska kuća, zadužbina baronice Eufemije Jović 
(izgrađena 1928).



U rimokatoličkoj crkvi s jednim tornjem (izgrađenoj 1830) oltarnu sliku "Uspenje Bogorodičino" naslikao je Tan Mor.


Crkva Sv. Georgija izgrađena je 1858. godine u stilu kasnog 
klasicizma. Tri crkvena tornja su podignuta u baroknom stilu i 
simbolizuju Sveto trojstvo. Barokni ikonostas sa 63 prelepe
ikone je u periodu od 7 godina oslikao akademski slikar Uroš 
Predić. Svoj autoportret je dao u liku cara Uroša. Vitraže je 
radila radionica iz Sombora i donacije su raznih porodica.



S druge strane trga je varoška kuća Bogdana Dunđerskog. 


Bečej leži na termomineralnim vodama. Izlazimo na trg, gde je 
„Žuti bunar", arterski bunar sa „žutom vodom“, sumporovitom, 
koju Bečejci vole i rado piju. 



Malo je hladnjikavo :(


A čemu sve to?


Kotarka

Putopisi — Autor lastavica @ 04:46



Stižemo u Novo Miloševo, koje je nastalo od sela Beodre i Karlova 
(Dragutinovo). Današnje ime je dobilo posle II sv. rata 1947. po 
Milošu Popovu, borcu i organizatoru ustanka u ovom kraju. 
Jermenski trgovac Bogdan Karačonji je na licitaciji u Beču 1781. 
godine od austrougarske vlade kupio Beodre i Topolu, gde su 
sagrađeni dvorac, crkva, žitni magacin kao i kotarka koja je 
naduža u Vojvodini.



Obilazimo bogati muzej Zavičajni muzej Kotarka.



Preovlađuje etnografska zbirka predmeta iz Novog Miloševa
i okoline.




„Svi predmeti u zbirci su poklonjeni i mnogi meštani i danas donose
predmete. Postala je gotovo uobičajena praksa da se nakon 
spremanja tavana, ostava, podruma sav višak sačuvanih stvari, 
a koje se više ne upotreblXavaju, ponudi Zavičajnom muzeju, bez 
naknade. Pored meštana i davno odseljeni stanovnici Novog 
Miloševa donose predmete koji su vezani za selo i zavičaj.“




Dragan Rauški nam pokazuje bogatu postavku u žitnom magacinu.






Penjemo se na sprat




Marija Terezija i ja...


Ko li je bila ova lepotica?


Volela bih da je ovo moj salončić


Dvorac Karačonji sagrađen 1857, sa 365 prozora, je u lošem 
stanju, nebezbedan za obilazak, pa ćemo samo baciti pogled 
na njega. Tu se nekad raskošno živelo, car Franc Jozef ga je 
dvaput posetio.


Ponovo dočekana

Putopisi — Autor lastavica @ 05:43



Tradicionalno "Izletnik" dočekuje pravoslavnu novu godinu, pa nas i 
ovog puta vodi Keti, a  vozi Vlada. Vozimo se Zrenjaninskim putem 
kroz Vojvodinu.



Nastavljamo preko Tise u Bečej, u Bačkoj. 


Smeštamo se u hotel „Imperial lux“ u Bečeju. 


Koliko je tu zlatnih ribica! Hoće li nam ispuniti želje?


Uz tamburaše i bogatu trpezu veselo dočekujemo pravoslavnu 
novu godinu.









U ponoć nam sleduje šampanjac i torta dva para koji slave po 51 
godinu braka! Zajedno, 102 godine!



Lepo je dvaput dočekivati novu godinu, 
u veselju i plesu!


Sladoled na Kubi

Putopisi — Autor lastavica @ 03:44


Nada je stigla na Kubu u hotel Playa Pesquero i nastavlja
svoju priču:
"U ovo doba godine na Kubi ima dosta Kanađana, Britanaca i Rusa. 
Tako dok sam pozirala jedan Englez je dotrčao da se slika sa mnom.



Hotel ima puno različitih restorana i barova, pozorište, a i sladoled
je tu. 





Evo mene iz mlađih dana."


Ima puno različitih aktivnosti


Tuševi


Zastava u baru



A sad dosta fotografisanja. Pozdrav
Nada"


«Prethodni   1 2 3 ... 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 ... 24 25 26  Sledeći»

Powered by blog.rs