Lastavica

Kad se u Izletniku slave rođendani, to izgleda
ovako. Društva se lepo smeste.

Ne čekamo muškarce da se smiluju, plešemo same.
Otvorila sam ples sa jednom od slavljenica

A kad igraju obe slavljenice...

Pa svi

Ručak je po propisu

Onda stižu dve torte:

Andriana kaže: živeli!

U hotelu "Petrus" u Paraćinu održava se tradicionalni i veoma
cenjeni salon vina, vinofest, koji će "Izletnik" posetiti.

Nema čega tu nema, najbolje vinarije izlažu, ali i
proizvođaći svega što uz vino ide: sireva, pršuta...

Jokić vinarija iz Hrvatske nudi pošip i postup

Muzika se dobro slaže sa događanjem

Proglašenje pobednika...ne može se ni prići!

Još malo vina i sira, pa idemo dalje

"Izletnik" je stigao u Paraćin. Prošetajmo!

Dva simbola grada, crkva Sv.Trojice i hotel Petrus

Hotel Petrus ima oblik klipa kukuruza.

Reka Crnica nekad ume da podivlja

Nju će Ljilja da smiri

Hoćemo li da obiđemo Zavičajni muzej u Paraćinu?

Paraćin je čuven po staklu

"Izletnik" rado posećuje manastire. U blizini Paraćina nalazi
se manastir Lešje, u podnožju brda Baba

Pravila su stroga, oblače se suknje, marame,
skida karmin...

Zavirimo. Vredi čuti melodiju ovih zvona

Štreta što nas vreme ne služi najbolje, jer vidici su prelepi

Manastir Sv. Petke izvorske potiče iz 14.veka

Tek se sada renovira, pa su eksponati u konaku.

Vredne monahinje održavaju konak sa štićenicama od 20-80
godina, osobama ometenim u razvoju. Njih je malo, pet,
a štićenica mnogo.

Nismo dugo putovali

Odavde se kreće

Hoće li kiša? Hoće

Kafa i sok će nas okrepiti

Pravac prema Nišu

Na obali Dunava prekoputa Futoga nalazi se odlični
restoran "Karaš", čuvan po ribljim specijalitetima.

Pogodan je i za veća okupljanja

Ručaćemo s pogledom na Dunav

Riblja čorba je izvrsna

Smuđ ala Orly je savršen

Ne idemo bez kafe

Doviđenja! Za kupanje u Dunavu doći ćemo drugi put.
Čeka nas povratak. Petrovaradin

Tekija

Sremski Karlovci

Bez bermeta ne može

...u predvečerje

Fruška gora u svojim skutima čuva 16 pravoslavnih
manastira, među njima i manastir Beočin, oko 20 km
od Novog Sada.

Ženski manastir Beočin na obroncima Fruške gore
pominje se prvi put u drugoj polovini 16.veka, u turskom
popisu. Ne znamo ko je bio ktitor i kada je nastao.
Glavna manstirska crkva izgrađena je u tradicionalnom
srpsko-vizantijskom stilu sa gotičkim elementima.

Ikonostas su polovinom 18.veka radila tri velika
majstora. Pevnice je oslikao Georgije Zograf.

Mnoga čuda se vezuju za ikonu Presvete Bogorodice
Beočinske, za koju se veruje da je stara preko 500
godina.

Na izlasku palimo sveće za zdravlje i za upokojene.

Tri verne druge zadovoljne su boravkom u manastiru

Čak su nas poslužili kafom, čajem,
kiflicama i divnim kolačima

Iza porte se nalazi park star 150 godina.

Podigli su ga baštovani iz Pariza koji su održavali dvorac
u Versaju za vreme arhimandrita Dimitrija Brankovića. Razlog
za malu kopiju versajskog vrta je verovatno taj što je manastir
nekada imao veliko imanje ali i deonice u rudniku.

U sredini je fontana okružena mnoštvom listopadnog i
zimzelenog drveća kao i žbunastog rastinja koje nije
uobičajeno za ovo podneblje.

Na izvišenju iza fontane je i prelepa kapelica.

Park smo posmatrali preko ograde obavijeni mirisom
četinara. Iako nije u punom sjaju, njegova otmenost i
dalje pleni.

(nastaviće se)

Stižemo u manastir Rakovac, manje poznat od ostalih
fruškogorskih manastira. Izgledom podseća na manastire
Grgeteg i Novo Hopovo.

Nije poznato kad je manastir nastao. U narodu kruži
legenda po kojoj je veliki komornik srpskog despota
Jovana Brankovića po imenu Raka Milošević ubio jelena.
Kako se tada jelen smatrao simbolom čistote, vezano
i za čistotu duše monaha, Raka je na tom mestu
podigao crkvu, koja je po njemu i dobila ime.

Volim ovakve kapije

Manastir je ženski i lepo je uređen. A u posetu
su došle dame

Da zavirimo u unutrašnje dvorište. Crkva i konak.

Konak je lep

Avion i svetinja. Kako se to slaže?

Zanimljiv svećnjak, zar ne?

Lepa je manastirska crkva

Ikonostas je poseban

Božićna pšenica ispod prestone ikone

Još pogled uvis

Pa idemo dalje

(nastaviće se)

Dugo već nisam putovala, zar ne? Morala
sam odustati od većeg izleta zbog bolesti kume,
ali za mali izlet uvek se nađe načina. Krećemo li?

Autoputem E 70

Vožnja kroz Srem

Nećemo u Novi Sad

Nego do Fruške gore

Maglu nismo planirale

Bistri se

Prolazimo Irig

Prolazimo puteve Fruške gore

Izbijamo na Dunav

A gde ćemo dalje? Nastavak sutra
(nastaviće se)

Pošalješ sina Vladimira u Floridu pa ga posetiš...
Ručak u tiki baru sa pogledom na 7 Miles Bridge.

Večera u omiljenom restoranu na obali Key West-a.
Iza njihovih leđa čuveni zalazak sunca na najjužnijoj tački
Severne Amerike, a ispred njih masa turista tradicionalno
okupljena na istom mestu u ritualu slikanja i pozdrava suncu.

Sutoni su posebni

Ljera je bila kod sina u Floridi i ugrejaće nam ove
jesenje dane lepim fotografijama.
Sombrero plaža

Patch of Heaven Sanctuary.

Prija joj ovde

Šetnja gradom

...dok sunce ide na spavanje...

 

Na Savskom keju u Sremskom Mitrovici nalazimo naš
restoran "Posejdon"

Ručak nam uveseljavaju tamburaši

Dok Sava mirno teče i ne haje...

Naš glavni plesač je nažalost među anđelima, pa dame
otvaraju ples

A to može da bude baš zabavno

Kolo je obavezno

Ima i smeha i pesme i veselja

Živeli!

Sunce kaže da je vreme za polazak

Doviđenja, Posejdone!

Hoćemo li da prošetamo Sremskom Mitrovicom?

Obavezni simboli su svinja mangulica i pulin koji
čuva stado.

Prošetajmo gradom

Ukras grada je gradski park sa fontanom u obliku cveta

Kažu, vinski park

U gradskom parku prija odmor na suncu

Na putokazu je jasno gde ste

Šetajmo!

Evo nas u lapidariju Narodnog muzeja

Može pogled na arheološku postavku?

A napolju živi grad...

I konačno, izlazimo na Savu

(nastaviće se)

Vreme je za Veselicu, poslednji izlet "Izletnika"
u sezoni. Nećemo daleko, do Sremske Mitrovice.

Prvo dobijamo kafu licemerku,
sa šlagom i rumom

Stigli smo u Sirmium, Sremsku Mitrovicu. Kažu da se Srem deli na vinski
i svinjski, a ovde kažu, i rimski.

Prvo ćemo u carsku palatu iz rimskog vremena

Ima se šta videti. Rimski Sirmium ispod Sremske
Mitrovice

Uvek me oduševe mozaici, nakon  skoro
dva milenijuma

Sveta Anastazija i ja

Tada su ovakvi živeli...

A sad ovakvi

Iz 5.veka vraćamo se u 21. vek

Tek da vidimo zaštićene iskopine bazilike Sv.Dimitrija

(nastaviće se)

Samo dela dokazuju prijateljstvo. Baš danas moj norveški anđeo
posetio je spomen groblje Botn u Norveškoj i zapalio sveće za
mog dedu i drugih 1657 nesrećnika koji počivaju u beloj grobnici.

"Upalio sam sveću tvom dedi i zapalio i na spomeniku malu
u fenjeru. Sledeći put će biti na proleće sledeće godine kad
se otopi sneg"

Ovde spava večni san 1657 interniraca