Lastavica

Zemunska priča s labudovima

Putopisi — Autor lastavica @ 05:59


Jasno je da svoju gošću moram odvesti u Zemun




Nakon pijace, obavezan je zemunski kej




Kafa u restoranu „Venecija" s prelepim pogledom




Labudovi su izveli pravu predstavu za nas




Čas ronjenja je u toku!


Čak je i „ružno pače" bilo tu!


Lepotani...



Dan drugi: Ada,Tesla, Sava

Putopisi — Autor lastavica @ 04:57



Drugi dan Beograda za početnike - počinjemo obilaskom
Ade Ciganlije. Izlizaćemo patike :)



...od srca...



Jedna lepa pešačka tura od 8 km, presečena jednom kafom 
kod „Veliko srce"



...pa sladoledom u „Sunset."



Sledi nastavak do restorana „Nautičar" 



Tu pripremaju odličnog smuđa, prste da poližeš...


Nastavićemo u grad, u najstariju poslastičarnicu, 
„Zlata", na osvežavajući boza špricer.


I dalje u Muzej Nikole Tesle



...da bi završnica dana bio Hram svetog Save


Velika crkva se oslikava


A kripta je već sasvim uređena.






Kalemegdanski pogledi

Putopisi — Autor lastavica @ 05:01



Ko nije video Kalemegdan, nije video Beograd.







Pogled na mostove i na idiotsko gradilište Beograd na vodi,
koji je mogao zamisliti samo neko ko ne voli Beograd


Ali zato je izgleda neko voleo mene, kad mi je inicijale 
urezao u koru drveta...


Na Kalemegdanu i s njega ima se šta videti





Ima i izložba o meteoritima. Zanima li vas?




Tamo naučite da može i nebo da padne 
na glavu, kao što se bojao Asterix!


Tu ćemo i ručati, u restoranu „Mali Kalemegdan".




Nastavimo šetnju Knez Mihajlovom ulicom


Popićemo malo vode s česme, da se vratimo...


I završićemo dan u „Gelateriji" na veselom blogerskom susretu.



Beograd za početnike, prvi dan

Putopisi — Autor lastavica @ 04:56



Došla mi je gošća, moja blogerka. Ne poznaje Beograd.
Šta da joj pokažem u tri dana?
Počinjemo od Knez Mihajlove ulice, carstva pešaka


iz koje ćemo navratiti u legendani „Znak pitanja" na kafu



Odatle do najlepše zgrade u Beogradu, Konaka kneginje Ljubice


Obiđimo taj divni primerak arhitekture i unutrašnjeg uređenja







Koliko osoba vidite?


Ovde se vredi vratiti...


Onda pogledajmo Patrijaršiju


Zatim Sabornu crkvu


i nastavimo šetnju Kalemegdanom.


...nastaviće se...

Vranje, grad meraka

Putopisi — Autor lastavica @ 04:42



Prošetajmo još malo Vranjem


Svratimo u gradski park. 


U Vranju niste bili ako niste videli Beli most, simbol ljubavi. Izgradio 
ga je paša kao znak kajanja što je ubio mezimicu Ajšu, koja je 
skočila ispred svog ljubljenog Stojana kad je paša u njega pucao.


Ali u Vranju niste bili ni ako niste probali njegov merak i dert, 
i njegovu kuhinju. Pravi izbor je „Kod bake na ručak".



Samsa, pita od lisnatog testa koje se premazuje kiselim 
mlekom i tucanim belim lukom. Vranjanski specijalitet.


Teleća čorba


Meso ispod sača



Žuto vino se podrazumeva...


Još kad se pobratim pridruži, ugođaj je potpun...


No ipak, treba se vraćati kućama...



 

 


Borino sokače

Putopisi — Autor lastavica @ 04:06



Nastavljamo Baba Zlatinom ulicom do kuće Bore Stankovića. 
Svi znamo ko je on bio.



Podigla ga je baba Zlata. U muzeju ima originalnih predmeta. 


Evo nas na tremu.


Ovo je baba Zlatina soba.


Levo je soba sa izvodima iz predstava po
Borinim delima


U dvorištu je još stara česma


...stari bunar...


i letnja kuhinja. Miris prošlih dana i vranjanskog derta...


I još jedan Bora, koji zna Borinu dušu...


 

 


Vranje, žuto cveće

Putopisi — Autor lastavica @ 17:57



Sve što može biti žuto, u Vranju je žuto. To je vranjanska boja.


Saborna crkva Svete Trojice u Vranju je glavni i najveći pravoslavni
hram u Vranju i središnja crkva Vranjske eparhije Srpske pravoslavne
crkve. 


Slikarski deo posla na ikonostasu Crkvena opština je poverila Dimitru 
Krsteviču - Diču, zografu, tada najpoznatijem i najdarovitijem ikonopiscu 
u vardarskoj Makedoniji. U periodu od 1844. godine do 1866. on je 
naslikao veći broj ikonostasnih celina i pojedinačnih ikona.



Idemo pešice u kultnu Baba Zlatinu ulicu, popločanu kaldrmom. 
Prvo posećujemo rodnu kuću Justina Popovića (prepodobni Justin 
Ćelijski i Vranjski), veoma obrazovanog svetitelja, koji je doktorirao
na Oksfordu i napisao tomove knjiga.






Narodni muzej je nekad bio Pašin konak, selamluk (zgrada napred, 
muški deo) i haremluk (zgrada iza nje, ženski deo).


U prizemlju vranjska gradska nošnja, pa posuđe, pa seoska nošnja. 
Na spratu su gradske sobe, poslednja je devojačka.



Nastavimo šetnju Vranjem...



Gastro Skoplje

Putopisi — Autor lastavica @ 19:40



Na obodu novog centra Skoplja nalazi se „Stara gradska kuća",
lep ambijent i još bolja usluga.



Ko želi da proba makedonske specijalitete, treba navratiti.


Predjelo se sastoji od tipičnih starinskih specijaliteta




A roštilj ide kao glavno, uz „vegetarijanu"



I da „pokvari", kadaif sa sladoledom


Bez dobre bele tamjanike ugođaj ne bi bio potpun.
Živeli!



 

 


Novo lice Skoplja

Putopisi — Autor lastavica @ 18:51



I konačno, ulazimo u kontroverzni projekat „Skopje 2014“, urbani genocid 
grada“, neadektvanu predimenzioniranu arhitekturu u centru, u Jevrejskoj 
mahali. Uslovi su nemogući, danas su izmerena 43 stepena! 




Spomenici su preveliki, fontane velelepne. Ne nedostaje ni Trijumfalna kapija.




Ulazimo u Narodni muzej, koji više nije to, nego Muzej na makedonskata 
borba na državnost i samostojnost. Velikim platnima i voštanim figurama 
prikazana je tema oslobađanja Makedonije gledana kako se danas prikazuje. 



Dolazimo do Vardara sa tri galije- restorana, sa monumentalnim mostovima.




Vide se Arheološki muzej, filharmonija, makedonska opera i balet, 
tužilaštvo i most umetnika.


Prošetajmo!




Ima ovde prijatnih mesta za kaficu.



Pređimo još most umetnika!


Lakunoć, Skoplje!





Staro Skoplje

Putopisi — Autor lastavica @ 05:24

Skoplje (mkd. Skopje) je najveći i glavni grad Republike Makedonije, 
u kome živi četvrtina njenog stanovništva. 


Antičko ime ovog grada je Skupi (latinski: Scupi). Skoplje je položeno
na izrazito trusnom području i grad ima dugu istoriju zemljotresa.


Penjemo se na tvrđavu- Skopsko Kale (kula), na 40 stepeni! 



Vidimo stadion Filip II i Vardar zauzdan kejom. 


Na bregu Vodno vidimo krst i TV toranj. 


Ulazimo u Crkvu Svetog Spasa, sagrađenu krajem 17. i početkom 
18.veka. 



U crkvi se nalazi neprocenjivo vredan ikonostas, najlepši primerak
umetničko drvo-rezbarstva iz debarske škole, rad braće Petra i Marka
Filipovskog i Makarija Frčkovskog. Ikonostas je dugačak 10 m a širok
6 m i završen je 1824 g. Rezbari se iz unutra ka spolja, pa se mogu 
opipati leđa figure. 






U dvorištu crkve se nalazi drvena porta i kameni sarkofag u kojem je 
telo Goce Delčeva, makedonskog revolucionara, koji je poginuo 1903.
Sarkofag je 1946. godine Komunistička partija Bugarske poklonila 
Jugoslaviji.


Silazimo u staru čaršiju. 



Skoplje ima tri hana, bez kupatila. Ulazimo u han, u kojem je
sada restoran „Sofra“. 



Evo i hamama


Staro Skoplje završavamo hramom Sv. Dimitrija




Ako vam ponude hotel „Evropa",
zaobiđite ga u najširem luku.

Ali hotel „Viktorija" je dobar izbor.




 

 


Od Matke do etno sela

Putopisi — Autor lastavica @ 18:45



Nastavljamo u Kumanovo- 130000 stanovnika, zvanično 4 jezika: 
makedonski, srpski, albanski, romski.



Zatim ćemo proći obodom Skoplja do kanjona Matke.
Skoplje ima u svojoj blizini dva veštačka jezera, Matku i Tresku, 
u koje se uliva istoimena reka i nalaze se na samo nekoliko kilometara
od centra grada. Na 42 stepena, svako ko može, beži na reke.


Matka je uzani kanjon donjeg toka reke Treske, smešten 15 km 
severozapadno od Skopja, koji obuhvata oko 5000 hektara 
prekrasnog jezera Matka... 




...strme litice planina visoke 1000 metara i uzbudljive pećine...


Ručak nas čeka u etno selu Timčevski, kod Kumanova






Pretoplo je, 42 stepena. Vrelo je i na terasi.


Predjelo: slana palačinka i šopska salata



Glavno: selsko meso


Živeli!


Staro Nagoričane

Putopisi — Autor lastavica @ 06:11



Nastavljamo put po severnoj Makedoniji. Stižemo u Staro Nagoričane, 
13 km istočno od Kumanova, na padinama Kozjaka, gde je prvo 
živeo Sv. Prohor Pčinjski. Tu je njegova isposnica. Prepodne je, 
trenutno je 38 stepeni!


Prvobitnu crkvu, koja potiče iz 1071. godine je izgradio vizantijski car 
Roman IV Diogen. Kao jednu od svojih mnogobrojnih zadužbina, Kralj 
Milutin je crkvu u potpunosti obnovio 1313. godine, u slavu svoje velike 
pobede nad Turcima. 



Prema nekim istraživačima, crkvu Svetog 
Đorđa u Starom Nagoričanu su radili isti 
majstori koji su za kralja Milutina na staroj
osnovi podigli novu crkvu Bogorodice 
Ljeviške u Prizrenu.


Sama crkva je pokrivena kamenim pločama i danas je dobro očuvana


... a njen originalni živopis spada među najbolje rađene u tzv. vardarskom
stilu. Freske su izveli dvorski majstori Mihajlo i Evtihije.




Pelince i lepota mozaika

Putopisi — Autor lastavica @ 06:16



Pa evo nas opet na putu, po najvrelijim danima, kada se živa u
termometru penje na 43 stepena. Vodi lepa Keti, vozi lepi Vlada, 
a ni ekipa izletnika nije za podcenjivanje :) Pravac: Makedonija!


Cilj puta je severna Makedonija, prvo Pelince. 




Memorijalni centar ASNOM je kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks
pored reke Pčinje kod sela Pelince (Opština Staro Nagoričano) na dva
kilometra udaljenosti od istorijskog mesta u kojem je bilo održano 
Prvo zasedanje ASNOM-a, 2. avgusta 1944. godine u manastiru Sv. 
Prohor Pčinjski. 


Projektant Memorijalnog centra je arhitekta Georgi Konstantinovski. 
Na fasadi muzeja nalazi se monumentalni mozaik veličine 140 m2, 
pod nazivom „Makedonija“, delo makedonskog slikara Rubensa Korubina.







Unutar muzeja se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor Pčinjski, 
u kojoj je bilo održano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su
izloženi dokumenti o državotvornosti Republike Makedonije.



Rogljevačke pivnice

Putopisi — Autor lastavica @ 05:27


Prolazimo opet kroz Negotin i nastavljamo za Rogljevo i 
Rogljevačke pivnice, delimično istim putem kao za Rajačke pivnice. 



U Negotinskom vinogorju čuvene su i Rogljevačke pivnice, a ne 
samo Rajačke, o kojima sam ranije pričala. 
Obilazimo selo vina. Počinjemo od centralnog trga, Sabora, 
odakle kreće seoska slava. 




Okupljeni smo oko našeg domaćina, Miroslava Karamančića.



Sve su kuće građene od peščara, kamena koji se lako kleše. 
Tu tihuje vino.






Ovde ćemo ručati... ne možete ni zamisliti šta...


Hedonistički skockan ručak pod budnim okom Miroslava 
Karamančića oduševio je i najzahtevnije - dok društvo
s galerije merači...



Jelovnik: sir, šunka, čvarci, slanina, ljute papričice, kisele gljive




Zatim belmuž, beskrajno ukusan...


Pa sarmica od vinovog lista s kiselim mlekom


Prebranac


Jagnjeće pečenje. 


A na kraju, još jedan rođendan, Zorica, opet 33! Treba još
i tortu pojesti! Nije nam lako...


I još povratak... bio je ovo sjajan izlet!







Drveni ZOO vrt

Putopisi — Autor lastavica @ 17:15

Drveni ZOO vrt


Drveni ZOO vrt M. Jovanovića sa mudrim mislima 
zaslužuje posebnu priču. 



Ovako umetnik vidi sebe i suprugu


Ovako vidi razne životinje





Žirafa mi pristaje, ili ja njoj?


Šta sad mislite o jabukama?


Sreća na svaki način...



Ako me nema ovde, otišla sam sa šeikom


A ovo je mudrost nad mudrostima...



«Prethodni   1 2 3 ... 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25  Sledeći»

Powered by blog.rs