Lastavica

Pored Zeller see, jednog od manjih jezera u sastavu Bodensee,
udobno se smestio Radolfzell.

Taj je piroreskni grad važan saobraćajni čvor. Sa autobuske
stanice direktno se prelazi na železničke perone, a odmah iza
njih je prelepo jezero.

Kad sam dolazila u Radolfzell, prvo bih napravila jutarnju
šetnju pored jezera i družila se sa labudovima i patkicama.

Onda bih prešla ulicu pa prošla kroz miran a lepo uređeni
gradski park.

Posle bih lunjala gradskim ulicama.

Tu sam nalazila poneke stvari koje mi trebaju u bogatom
izboru manjih prodavnica

Obavezno bih obišla centar s katedralom. A odmor bi bio
odličan sladoledni kup na trgu pored katedrale

Sledio bi povratak, a ne možete se izgubiti, jer imate ovako
originalne putokaze

Doviđenja, Radolfzell!

Među najlepše destinacije koje sam videla u životu ubraja se
Bodensko jezero. Tektonskog porekla, spaja tri države, Austriju,
Nemačku i Švajcarsku, a nazivaju ga "jezerom četiri države",
jer reka Rajna povezuje i prvu, Luxembourg.

Rajna je poveznica cele priče. Protiče kroz Luxembourg,
uliva se u Bodensee, prolazi kroz gornje jezero Überlingesee.

Napušta ga kod grada Konstanz, koji seče granica
Nemačke i Švajcarske

Nastavlja u Zellersee, na kojem se nalazi prelepi grad
Radolfzell, važan saobraćajni čvor.

Reka zatim napušta jezero kod Stein am Rhein u
Švajcarskoj i dalje put nastavlja sama.

Nastavićemo pričom o prelepim gradovima na jezeru.

Gde ćemo uz Francuske? U Nemačku. Prvo ćemo posetiti
Heidelberg, moj omiljeni grad u kojem sam 15 godina svakog
proleća bila dragi gost nemačkim kolegama na najjačem
evropskom nefrološkom seminaru, Nephrologisches Seminar.

Godinama se seminar održavao u staroj auli univerziteta, u strogom
centru starog grada, što sam baš volela.

Dok se aula renovirala, nekoliko godina se preselio u novi deo, preko
reke Neckar, u krug Univerzitetskih klinika.

Sa seminara je moja ekipa donosila znanja servirana na dlanu,
iz pera i reči najboljih profesora sveta.

Na poslednji naš seminar otišle smo prijateljica (takođe nefrolog)
i ja da se pozdravimo s velikanom nefrologije, prof.dr Erberhard
Ritz-om, koji je osnovao ovaj seminar i održavao ga 40 godina.

A onda smo se podsetile svih lepih mesta za koje nas vezuju
dugogodišnje divne uspomene: Schloss Heidelberg i božanstven pogled
na grad i reku.

Altstadt, Haupstrasse- glavna ulica starog grada

Reka Neckar uz koju grad intenzivno živi

Stari most, Alte Bruecke

Naši restorani, Goldener Falke i Perkeo

Naš omiljeni hotel, gasthaus Backmulde

Obavezni slatki suvenir iz grada studenata, hajdelberški
studentski poljupci.

Sve je u Heidelbergu po mojoj meri, osim vetra koji
uvek duva glavnom ulicom.

Zbogom, dragi grade! Mnogo si mi lepog pružio!

Imala sam sreću i zadovoljstvo da dvaput vidim Pariz, grad svetlosti.
Tada sam ga nazvala glavnim gradom sveta, jer se u njemu sreće
ceo svet.

Pariz ima onaj poseban šarm koji vam ne dozvoljava da ga
zaboravite.

Meni je najlepša transverzala od Trijumfalne kapije do Luvra.

Prvo prelepa Arc de Triomphe- trijumfalna kapija i zvezdasti trg
Etoile oko nje.

Čuvenom ulicom Champs-Élysées (Šanzelize) do trga Place
de la Concorde. Na putu nam je Jardin des Tuileries

I na kraju Louvre.
Videćemo koliko stignemo. Mona Lizu svi obiđu, ali ona nije najlepše
delo u muzeju, to svi znamo. Svako ima svoju preferencu.

Seine (Sena) nas prati celim putem.

Izvan ove linije je Cathédrale Notre-Dame de Paris, kasnije
nastradala u požaru.

Ajfelovu kulu svi obiđu, ali se ne popnu svi na vrh, odakle je
pogled na Pariz jednostavno čaroban. Lepo se vidi Palais de
Chaillot

Odatle preko Marsovih polja treba odšetati do Palais de Chaillot
(palate Šajo)

Moulin rouge vidimo spolja. Treba rezervisati
ranije i nije baš jeftino.

Doviđenja Parizu! Možda ćemo se opet videti!

(moje fotke Pariza su na papiru, zato sam koristila sinovljeve,
ali sam videla sva ova mesta)

Figueras (figeras, u prevodu: smokve) je običan mali grad
u provinciji Girona u Kataloniji za koji se ne bi ni znalo da tu
nije živeo veliki umetnik, nadrealista Salvador Dali.

Čim stignu u grad, svi hrle u neobičnu kuću koja je bila
Dalijev dom, a sad je spomen muzej.

U holu srećete prelepu nagu devojku, skulpturu koja je
Dalijevo delo. Sve je ovde u njegovom stilu. Nažalost,
unutra nije bilo dozvoljeno slikanje. Veličinu Dalijevog
genija tek sam tu shvatila.

Sjajno poznavanje zakona optike Dali je pokazao na slici "Gala ide u Ameriku." Gledate Galu kako s prozora zamišlja
Ameriku, a u fotoaparatu vidite Lincolna!

A svoju opčinjenost Galom pokazao je u većini naslikanih
slika i murala.

U središnjem dvorištu možete se odmoriti i slikati.

Dok nisam dvaput posetila ovaj jedinstveni muzej, priznajem
da nisam bila svesna Dalijevog izuzetnog umeća
slikanja. Mislila sam da se igra i može mu se. Meni lično najviše
se dopala kolekcija slika u posebnoj sobi, na kojima su
prikazani kamenčići u moru kako tvore razne slike iz mašte.
Šteta što ih nisam smela slikati, a na netu ih jednostavno
nema.

Koliko ja znam, prepoznatljivost samo dva grada u svetu
delo je njihovih umetnika. Barcelonu je učinio jedinstvenom
Gaudi, a Targu Jiu u Rumuniji Brankusi.

Barcelona sada ima mnogo muke,
a kada sam posetila tu prestonicu Katalonije
u dva navrata, bila je grad koji je živeo
punim plućima 24 sata.

Simbol grada je neuporediva Sagrada familia, katedrala koja se
gradi već 138 godina, a pritom je obilaze turisti i održava se
služba. Ko se liftom popne među tornjeve i odande pogleda
grad, nikad to neće zaboraviti.

Obilazak Barcelone treba započeti s brda Montjuic (Monžuik),
odakle se pruža jedinstven pogled na grad čiji je prostorni plan
pravilan, ali je Franco presekao sve dijagonalnom avenijom.

Centar novog grada je trg Catalonia (Katalunja) od kojeg se
prema obali spušta slikovita ulica La Rambla. Gotska četvrt,
Barri Gotic, stari je centar grada izuzetnog šarma.

Barcelona je puna prelepih parkova

Najslavniji gradski park je Guell, delo razigranog genija, Gaudija.

Ako popijete vodu kod iguane, vratićete se. Popila sam
i ja...

Ako želite da upoznate sva mesta u Španiji, a da ne obiđete
celu zemlju, posetite Poble espanol (Špansko selo), sa
replikama zgrada i ulica iz cele Španije.

Šta ćemo tu jesti? Paella (paelja), naravno.

Barcelona ima 4,5 km plaža od kojih je najstarija i najveća
Barceloneta (Barseloneta dužine) 1.100 metara.

U luci je ogroman akvarijum, Mare magnum, koji obavezno
morate da vidite.

A kad padne noć, jedno je mesto kamo morate otići:
na Plaza Espagna je Magična fontana, fontana Montjuic,
koja igra u ritmovima muzike preko dva sata pred
začaranom publikom. Kad vam ona odigra Valcer cveća
od Čajkovskog, pamtićete doveka.

(nepotpisane fotke su s neta, jer ih nemam u digitalnoj formi,
a imala sam zadovoljstvo da sva ta mesta vidim)

Tek u četvrtom odlasku u Lisabon otkrila sam kako se lako
dolazi do Sintre. U centru se nalazi prelepa železnička stanica
Rossio.

Uređena je sva u keramici, u azulejos tehnici.

Na pola sata udobni voz polazi u Sintru. A tamo na stanici
čekaju autobusi koji vas voze do grada, razbacanog na vrhovima
brda, ili do palate Pena.

Prvo ćemo se odvesti do palate Pena, najšašavije mešavine
stilova i boja. Od kapije mali bus će nas odvesti do palate.

Prošetajmo palatom

Pogled sa jedne od terasa palate je božanstven. U daljini
se vidi Atlantik i na obali Cascais.

Na drugoj strani vidimo brda sa tvrđavama ili dvorcima na vrhu.

Dvorac je okružen velikim parkom po padinama brega.

Kad se našetamo, drugim busem ćemo se vratiti u grad.

Prošetaćemo uskim ulicama

Obavezno ćemo posetiti mesto gde je boravio lord Byron

Neizostavno moramo probati piriquita (pirikitu). To je lokalni
kolač u nekoliko formi, izuzetno ukusan, a nazvan po vlasnici
poslastičarnice

Kad obiđemo Sintru dok ne spadnemo s nogu, shvatimo da
bismo tu trebalo provesti bar tri dana da se sve vidi. Pa
obećamo da ćemo se vratiti.
Vozom povratak u Lisabon. Sintra, doći ću opet!

Ako ste se našli u Lisabonu, jednostavno morate otići u Cascais.

Izaberite voz koji vas od stanice Cais do Sodre vozi 40 km
do Cascaisa kao poslednje stanice, a putem uživate u pogledu
na prekrasne gradiće kroz koje prolazite. Možete i autobusom.

Cascais se raširio na Atlantiku, prepoznatljiv po ornamentima
specifične kaldrme koja se zove calcada i keramičkim tablama
u azulejos tehnici.

Prođite trgom sa gradskom kućom jedinstvene lepote

Prošetajte prelepim ulicama

Ponesite neki keramički suvenir, to je jednostavno
obavezno

Obiđite tvrđavu

Prošetajte marinom

Pozdravite ribarevu ženu koja čeka svog dragog

Spustite se na gradsku plažu

A zatim nastavite preko još dve duge plaže s najfinijim
zlatnim peskom

U nekom od brojnih restorana, najradije kod poete (a gde bih
ja drugo?) uživajte u bezbrojnim morskim specijalitetima uz
najbolje vino. Portugalska vina poznata su po vrhunskom
kvalitetu.

I kada odete, ponećete Cascais zauvek u srcu.
Do sledećeg viđenja!

Naše virtuelno putovanje počinjemo od krajnjeg zapada Evrope
i polako ćemo se vratiti u mesto polaska. Ne možemo stvarno
putovati? Možemo bar na ovaj način.
Sleteli smo na lisabonski aerodrom i smeštamo se u centru
u krugu oko trga Markiz de Pombal, odakle je najbolja turistička
komunikacija. Odavde polaze autobusi za razgledanje i ima
stanica metroa, a pešice se može mnogo toga videti.

Prvog dana ćemo uzeti kartu za bus Castello, koji će nas
voziti na najvažniji vidikovac, dvorac Sao Jorge.

Na ovom mestu shvatimo gde smo, dobijamo potpunu
orijentaciju. Ispod nas je široka delta reke Tejo (Težo) i
mostovi koji povezuju ostrva.

Vidi se da je Lisabon podeljen na dva dela širokom avenijom
Avenida da Libertade koja vodi od trga Markiza de Pombala do
Restauradores i onda se račva u tri kraka do trga Praca do
Commercio pa izlazi direktno na reku Tejo.

Sa naše strane je Alfama, najstariji deo Lisabona, sa čijem
vrhu je dvorac i dalje se širi Lisabon do mosta Vasco da Gama.

Prošetajmo Alfamom, kraljevinom fada, uz neizostavni tramvaj 28.

Na drugoj strani je Baixa (Baiša) izgrađena posle katastrofalnog
zemljotresa 1775, kada je Markiz de Pombal brzo obnovio
vitalne strukture grada.

Nadovezuje se stari deo Bairro Alto, na brdu, sa prelepim
vidikovcima i mnogo restorana gde se sluša dobar fado.

Belem je fascinantni deo, pruža se pored reke Tejo u pravcu
ušća  i u njemu se nalazi ogromni i prelepi manastir Jeronimo.

Na obali reke je najlepša bela kula, čipka u kamenu u
manuelinskom stilu, Torre de Belem.

U šetnji uz reku videćemo spomenik osvajačima, Padrăo dos
Descobrimentos u obliku karavele.

U suprotnom pravcu moramo obići monumentalni prostor
gde je održan Expo 98 sa najvećim ocenarijumom u Evropi.

U nedogled se pruža najduži most u Evropi, most Vasco
da Gama, dug 12,3 km.

Lisabon, najlepši grad Evrope, traži najmanje pet dana za ovo što sam opisala.
Vratila sam se četiri puta i još bih, samo da mogu...

Došlo je neko čudno vreme kad putovanja nema, kad se svi
zatvaramo u naše male svetove i nadamo se da ćemo naši
mili i mi pregurati ovo koronasto doba. Okrećemo se uspomenama
koje nas hrane dok ne budemo opet mogli (ako budemo mogli)
da živimo normalno. Da meni bude lepše, a nadam se i vama,
zamisliću svoje savršeno putovanje i svakog dana prisetiti se
jedne lepe destinacije. Putujte sa mnom. Vežite se, polećemo
iz Beograda, sa aerodroma Nikola Tesla.

Dole ostaje Beograd sa svojim mostovima

Avala nas pozdravlja

Kalemegdan s Pobednikom želi nam srećan put

Ne uočavam meni najlepše zgrade, konak kneginje Ljubice
i konak kneza Miloša

Topčider se gubi u daljini

Šetača u Knez Mihailovoj ulici ionako sada nema

Naš pravac je zapad Evrope: Lisabon. Odande ćemo
putovati ka istoku, dok ne obiđemo u mislima sve
što vam mogu pokazati.

(Izlet je bio 8. marta, pre posebnih mera ograničenja okupljanja).
Pre zakazanog vremena, jer je hladno i pada kiša, stižemo u
hotel „Kristal“ u Pećincima.

Prostor je lepo uređen, usluga je dobra, tamburaši neočekivano
dobri.

Sledi lep ručak, supa, piletina u sosu od šampinjona s pomfritom
i kobasica plus kupus salata, a zatim štrudle s orasima i makom.

Mala vinarija Stamenković ima odlični traminac

Zabava mora početi pesmom, inače nije zabava.

A nastavlja se plesom i kolima

Pa, do sledećeg puta, do viđenja! I ovo koronasto čudo će proći.

Izlet je bio 8.marta, pre posebnih mera ograničenja okupljanja.
Baš na sam praznik putujemo na veselicu. Vozi Miloš, vodi Keti.

Na obodu Obedske bare stižemo u Kupinovo, gde je bio stari
grad Kupinik, sedište despota Brankovića.

Obilazimo etno kuću porodice Putnik.

Grejemo se u etno kući „Šanac“.

Nastavljamo u Ogar u etno kuću Aksentijev kućerak, najstariju
očuvanu kuću u Sremu, staru oko 250 godina.

Na krovu je veliko gnezdo roda. Popraviće ga
kad se vrate.

Etno postavka je lepa i zanimljiva.

U Pećincima posećujemo vinariju „Petković“.

.

Završavamo boravak na malom rajskom ostrvu
na koji nas je odvela Nada iz Kanade.

Zanimljivo je da je ostrvo poput džungle ali bez ijednog komarca.

Po celoj dužini ostrva vodi kružni put.

Prošetajmo!

Dva putića vode na dve strane

Zeleno, zelenije...

...šarenije

Još jedan pogled iz hotela

Ovo je bio samo delić onoga što smo videli i doživeli na
ostrvu, ali pošto su im banane bile zelene, rešili smo da
se ovde više ne vraćamo.

Nastavljamo boravak na malom rajskom ostrvu
na koji nas je odvela Nada iz Kanade.

Nisu ovde samo plaže, zamislite, ima i zgrada! Ovo je
glavna hotelska zdrada

Sve su ovo zgrade hotela

Terasa hotela na kojoj smo uživali u pogledu i pili toplu
čokoladu

Ili da popijemo još koktel?Probala sam sa kokosom, a onda
otišla da pogledam sastav, jer mi se učinilo malo više slatko
za moj ukus. Videla sam da dodaju u sve koktele neki sirup
koji nije zdrav, tako da sam se zadržala na prirodno ceđenim
sokovima i toploj čokoladi. Ja ne pijem alkohol, ponekad malo
piva, ali zanimljivo je koliko ti ljudi mogu da popiju.
Ovde je sve uključeno u cenu pa im je to dodatni podstrek.

Prošetajmo po holu

Odmor ispred prodavnice hotela

Pristanište je lepo i danju

Lepo je i noću

Pogled sa pristaništa na hotel. Da idemo
na spavanje ili ne?

(nastavlja se)

Nastavljamo boravak na malom rajskom ostrvu
na koji nas je odvela Nada iz Kanade.

Druga plaža pripada hotelu i zanimljiva je.

Ima malo polustrvo i još jedno malo ostrvo u blizini.

Do plaže možete sići liftom.

A možete i stepenicama.

Uglavnom smo se kupali u moru ali smo malo uživali
i u bazenu.

Možete voziti i bicikl u bazenu

Pogled na plažu sa mosta

Da isplatimo put, ja sam radila kao spasilac :)

Bar dok ovi nisu stvarno radili

Plaža je predivna, sa belim peskom, puno hlada

Zalasci sunca se pamte

Oni "siromašniji" su na ostrvo dolazili helikopterom.
Za nas su bili kao tačkica, kako se i vide na slici

Ukupna ocena: čista petica!

(nastavlja se)