Lastavica

Pogled iz dvorca Hohenklingen

Putopisi — Autor lastavica @ 05:09



Sa Dunava prelazimo na Rajnu. Rajna utiče na istočnoj strani 
u Bodensko jezero, protiče kroz jezero, koje se u glavnom delu 
zove Bodensee, pa u zapadnom kraku Überlinger See, zatim 
Rajna teče sama pored Konstanz i opet prolazi kroz južni krak
jezera, Zelller See. Na kraju se umori i napusti Bodensee kod
Stein am Rhein (Kamen na Rajni), prelepog gradića u 
Švajcarskoj, u kome mi je srce ostalo. Tamo ćemo danas.



Sam grad ću detaljnije obići u ponovnom dolasku. Ovog puta 
ćemo, po Dinajinom savetu, obići dvorac Hohenklingen na vrhu
brda iznad Stein am Rhein.


Parkiramo se ispod zidina. Ulaz je besplatan. Dvorac je preuređen 
u sistem restorana između kojih su originalni delovi starog dvorca. 
Ne zahteva se da koristite usluge restorana i možete slobodno 
obići ceo dvorac. Uđite u moj dvorac!


Svuda je lepo i dobro održavano.


Svaki pravi dvorac ima bunar, pa i ovaj ga ima.

Malo pentranja, molim!


Iz svih prostorija restorana i dvorca predivan je pogled na dolinu
Rajne i na gradić Stein am Rhein.



Vidite li gradić okružen zidinama? To je stari deo Stein am Rhein.
Bajka zaustavljena u vremenu.


Rajna odlazi tamo daleko. Jezero ostaje iza nje, levo.


U najvišoj kuli je top i opet sjajan pogled.



Vratiću se.

 


Prefinjeni šarm Radolfzella

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



Hvatam bus za Radolfzell, pola sata vožnje. To je prekrasan 
stari grad na jugozapadnom kraju Bodenskog jezera, Zeller See,
u nemačkoj pokrajini Baden-Württemberg. 


Bodensko jezero pripada Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Sastoji se od glavnog dela, Bodensee, severozapadnog kraka
Uberlinger see i jugozapadnog kraka Zeller see. 

Lepo se vidi položaj Radolfzell na Zeller see.

Izlazim na Zeller See da gledam jutarnju toaletu labudova. 


Šetnja lepim ulicama odmara



Prolazim kroz gradski park koji se brižljivo uređuje. 









Uzimam Eis spagethi Amarena u „Eiscafe Tiramisu“ na trgu 
pored katedrale




Dok čekam bus za moj gradić, šetam uz jezero sa veslačima.


 


Aach

Putopisi — Autor lastavica @ 05:47



Penjemo se strmo na vidikovac iznad Aachquelle.



Lep je pogled na Aach.

Nastavljamo uspon na Burgruine, ruševinu starog dvorca,
Alter Turm, moguće još iz 13.veka.


Idemo u stari grad Aach, na brdu.


Divan stari grad. Vredi ga obići. 



Završili smo dunavske priče. Silazimo. Sad ćemo se 
posvetiti Rajni i Bodenskom jezeru.

 


Je li Dunav ponornica?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:20



Videli smo kako Dunav nastaje, kako se kroti, a sada ćemo videti 
kako Dunav ponire. Dvorac nećemo obilaziti.


Idemo u Aach, gde se nalazi Aachquelle. Ime potiče od latinskog 
Aqua= voda. 


Poniranje Dunava (nemački: Donauversickerung) je hidrogeološka 
zanimljivost u gornjem toku Dunava u Nemačkoj saveznoj pokrajini 
Baden-Württemberg.

Na deonci od oko 12 km između gradića Immendingen i Möhringen,
okrug Tuttlingen, voda Dunava se gubi u zemlji. Taj fenomen se 
naziva poniranje Dunava (Donauversickerung). Podzemnim šupljinama 
i kanalima u steni voda uvek teče, ali leti, kad omanji, ona se na 
površini gubi. 

Još jedan fenomen vredi pomenuti. Kroz podzemne šupljine i kanale 
na tom delu deo vode izvire 12 km dalje kao reka Aach, koja teče 
preko Bodenskog jezera u Rajnu. Tako bi se moglo reći da Dunav 
jača Rajnu!



Prelazimo branu...

... i prolazimo kroz Aach. 


Ukroćeni Dunav

Putopisi — Autor lastavica @ 05:31



Gde se sve može videti "mladi Dunav"? Evo, sve piše. Bili smo u 
Donaueschingen, sad smo u Sigmaringenu.


Pređimo cvećem ukrašeni most preko Dunava.


Tako se lepo dvorac ogleda u Dunavu! 

Ovde je Dunav ukroćen, postavljena je brana i pored nje riblja 
staza, koja nedostaje našim branama.



Ne zaboravimo, Dunav je važna spona Evrope...

Svraćamo u lepi Konditorei –cafe Schön na kolače.



Sigmaringen

Putopisi — Autor lastavica @ 05:24



Prelazimo Dunav u Donautal i krećemo u Sigmaringen,
u pokrajini Baden-Württemberg. Nalazi se u dolini Dunava oko 40 km
severno od Bodenskog jezera. 






Impresivni dvorac Sigmaringen je simbol grada. Razvio se tokom
istorije od srednjevekovnog dvorca u kraljevsku palatu.






Dvorac vredi videti sa svih strana.





Ogledanje dvorca u mladom Dunavu je fascinantno!

 


Gde nastaje Dunav?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:18



Prvi dan po mom dolasku kiši, ali vreme između pljuskova pametno 
koristimo. Uputili smo se u Donaueschingen, pa sam se odmah
setila Dinaje, koja je svojevremeno pisala o ovom lepom mestu.





Unuka će mi odmah ubrati detelinu s četiri lista, pa možemo
nastaviti obilazak.


U centru gradića je kružni bazen, izvor pritoke Donaubach koji se
još od 15. veka označava kao Donauquelle, ali to ustvari nije izvor
Dunava.

Oko bazena-izvora razne oznake pokazuju koliki je Dunav i kroz 
koje sve zemlje protiče na svom dugom putu od 2480 km, dok se ne 
venča sa Crnim morem.



Spustimo se do "izvora".





Unuk će za mene ubaciti novčić, da se vratim...


Dunav nastaje istočno, na periferiji gradića, spajanjem dve 
rečice Brigach i Breg. Breg je veći, a ovo je Brigach.

Prošetaćemo dvorskim parkom kroz Prinz-Fritzi Alee, ali zbog
blatnjavog terena nećemo otići do spajanja rečica.



 


Put putujem

Putopisi — Autor lastavica @ 05:29



Pa, vreme je za priču o ovom putovanju. Svaki put počinje
prvim korakom, ovaj, letom.


Swiss je standardno kvalitetan. Čim su čuli da ja letim,
sladoled se podrazumeva!


Začas će proći 90 minuta za 950 km.



Sin me je našao i vozi me u Nemačku, u svoj gradić.
Lepo je što praktično nema granica...




Prolazimo vodopade Rajne desno.


Evo i pljuska. Moglo je i bez njega.

Stižemo u Steisslingen, ugodno i mirno mesto za život.
Čekaju me unuci. Odatle ću odlaziti do lepih mesta u 
Nemačkoj i Švajcarskoj.

 


Gastronomija sa refleksijama

Putopisi — Autor lastavica @ 05:07



Prelazimo reku Bjelicu, koja se samo šest dana ranije izlila
i ugrozila grad. Vide se blatnjavi ostaci i urušeni delovi kuća.


Vreme je za ručak. Čeka nas restoran „Sabor trubača”, odlična 
usluga, lep ručak.


Odlična pileća čorba, 

pileći file+ salata, prilog



pa dve kobasice, 

pa svinski vrat, na kraju pita od jabuka. 

Bilo je lepo, ali se treba vraćati kući. Kroz lepu Ovčarsko-kablarsku 
klisuru samo uživamo u lepotama predela.


Na Moravi odmaramo u restoranu "Plaža" sa odrazima na jezeru.
Jeste li za plovidbu? Sledeći put? U redu.

Da bacimo pogled na branu, pa polako kući...

 


Guča od trube

Putopisi — Autor lastavica @ 07:03



Na zahtev čitalaca, danas ćemo o trubi. Naravno, u Guči obilazimo
Muzej trube. Ispred njega je (bezvodna) fontana trube.



Ovde se s trubom rađa i umire. Ovako je to video naivni slikar
Jan Glozik iz Kovačice.

Prvi trubački orkestar


Majstorsko pismo koje je dobio prvi pobednik sabora,
Desimir Perišić.

“Dragačevski sabor je godišnji trubački festival koji se održava u mestu 
Guča, u regionu Dragačevo."

"Nekoliko stotina hiljada posetilaca, iz Srbije i inostranstva, svake godine 
poseti varoš sa nekoliko hiljada stanovnika. Rekordni broj posetilaca 
zabeležen je 2009. godine, na 49. saboru, koji je posetilo više od 
600.000 ljudi.”


Nije tu atmosferu doživeo niko ko nije sedeo u centru,
a do njega prilaze trubači sa nekoliko strana, svirajući melodiju
"Izgubljeno jagnje". Traže ga... i nađu.

Doviđenja, trubo!



Guča, do trube

Putopisi — Autor lastavica @ 05:00



Guča je gradsko naselje u opštini Lučani, u Moravičkom okrugu.
Poznata je kao prestonica trube.



U centru je spomenik Desimiru Perišiću, prvom pobedniku 
Dragačevskog sabora trubača u Guči, baš iz Goračića. 

Obilazimo Galeriju bogatu slikama i drugim umetničkim predmetima.





U parku je kameni sto sa azbukom, zgodan način za učenje dece.


Vodi nas jedini živi osnivač Sabora u Guči, gospodin Niko- 89 godina, 
do tri sobrašice, nadstrešnice pod kojima je smešten lapidarijum 
-spomenika od kamena peščara.


 


A o trubi biste neku reč? Može, i to će doći na red.


(nastaviće se)


Goračići

Putopisi — Autor lastavica @ 06:02


 


Nastavljamo naše putovanje.
Trebalo je da budemo gosti na Kumovijadi u selu Goračići, manifestaciji 
planiranoj za danas, ali je ona odložena zbog poplava nabujale reke 
Bjelice čije su posledice u saniranju.

Obilazimo prvo jako lepu Crkvu presvete Bogorodice, građenu 1807.-1810. 
za vreme I srpskog ustanka, nažalost na klizištu, pa i pored 
sanacije ona i dalje klizi.

Lepo je freskopisana. Ikonostas je u duborezu. 



Pored crkve se nalaze krajputaši, spomenici onima čiji se grob ne zna, 
najčešće u tuđini.

Uređena dvorišta, poneka ovca...


Idemo u Muzej goračićke bune, smešten u zgradi (polubrvnari) 
opštinske sudnice, u centru sela Goračići.



Obilazimo vrlo lepo uređenu školu u selu Goračići










(nastaviće se)


 


Unutar zidova

Putopisi, Gastronomija, Pesme, Priče, Vesti, Muzika — Autor lastavica @ 05:48



Izlet je uglavnom u nepoznato, vodi Keti, vozi Vlada, ekipa je složna 
i pozitivna. Levo skrećemo u prelepu obast Dragačevo, koja se nalazi 
u nekoliko opština. 


Desno nam ostaje Čačak

Jeličkim putem (u lošem stanju) uspinjemo se na planinu 
Jelicu. Veoma smo lepo primljeni u prelepom ženskom 
manastiru Sv. Nikole.

Mnogi nikad nisu bili u manastiru. Provirimo.




Kako je lep ikonostas!

Divan je pogled na čačansku kotlinu.


...i obronke planine Jelice

(nastaviće se)


Mirisna završnica

Putopisi — Autor lastavica @ 05:22



Nastavljamo na najveću plantažu lavande u Srbiji, koju je 2010.
godine osnovala Ljiljana Petrović, u selu Tamnjanici. 


"Nalazi se u ataru sela Crvena Reka, nedaleko od Bele Palanke 
u podnožju Suve planine na levoj obali Nišave. Na preko trideset 
hektara zasadila je 600.000 biljaka originalne francuske lavande 
"vera" koja se koristi kao podloga svih parfema i u medicini. 

Plantažu je proširila smiljem i melisom na po pet hektara, pa tako 
sada pod lekovitim biljem ima preko četrdeset hektara. Poznavaoci
kažu da je to najveća plantaža u Srbiji, jedna od tri najveće u Evropi 
i da tako velikih zasada nema mnogo u svetu.“ Dodati su i voćnjaci.
Naravno, destilerija radi punim kapacitetom kad počne sezona berbe.


Prelepo putovanje završićemo odličnim ručkom u restoranu 
"Špaj" u mestu Crvena reka, primerom kako malo mesto 
može da ima savršen restoran.  



I vraćamo se...vreme je...



 


Bela Palanka

Putopisi — Autor lastavica @ 05:43



Obilazimo Belu palanku




Razgledamo maketu Remezijane, Bele Palanke u rimsko doba

pa spomenik rimskom imperatoru Septimiju Severu u vidu mermernog 
kvadra, iz 202.godine. 

Blizu su ostaci bazilike iz rimsko vizantijske epohe. 



Miljokaz je postavljen 230.godine u čast rimskog imperatora 
Aleksandra Severa i redak je nalaz. 

Prolazimo spomenik ženi sa banicom, podsetniku na Dane 
banice koji se održavaju u avgustu.

Ulazimo u lepi Hram Vaznesenja Gospodnjeg iz 1853.godine, 
koji se baš freskopiše.



Na kraju obilazimo ekološko-rekreativni centar Banjica.



Izgrađen je tern za mini golf, a i deca imaju svoj kutak


(nastaviće se)

 



«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 23 24 25  Sledeći»

Powered by blog.rs