Lastavica

Oko jezera

Putopisi — Autor lastavica @ 05:13



Ne može se izbeći urbani deo Zlatibora, ali se može svesti na 
najmanju meru. Završetak šetnje po livadama ne može zaobići
centar. Prolazimo kroz apartmansko naselje Kraljevi konaci
uz jezero.



Izbijamo na jezero. 

Previše je trave i nema kupanja, ali se vozi pedalinama
i deca se igraju u loptama po vodi.


Kraljev trg u centru je dečji raj.

U ulici kišobrana nećete pokisnuti.

Vraćanje u Čigotu kroz borovu šumu.

Skreće se kod plave kuće.

Tu smo. Pred ulazom devojka neprestano vežba.


Oko nje se okupljaju popodnevni šetači.

Večera je raznovrsna, bogati švedski sto, bolje rečeno, 
zlatiborski sto.


Od svega pomalo- prijatno!

(nastaviće se)

Među borovima i po livadama

Putopisi — Autor lastavica @ 05:13



Krenimo u prvu zlatiborsku šetnju.


Prolazimo pored sjajno uređenog Dino parka, najvećeg 
zabavnog parka na Balkanu, smeštenog među visokim 
borovima.

Pa pored prodavaca domaćih proizvoda.

Čim se pređe most preko magistralnog puta, u prirodi ste.

Ovu fotku posvećujem nisan EL Diablo.

Najpoznatija je šetačka staza do spomenika. Popločana je
a oko nje cvetaju ruže i na obe strane imate hlad borova.


Šetamo uzbdro. Pogledajmo iza sebe.

Sunce se smeje kroz zlatne borove.

Gogoo, kako se zove ovaj cvetak?

Šta ovde radi drvena zmija?

Prilazimo spomeniku


Sa vrha se pruža divan pogled na vrh Čigota i pašnjake-suvate-
po kojima je Zlatibor poznat.



I konjića tu ima...

Siđimo kroz visoke trave i mlade borove niz padinu 
u vikend naselje. 



Zaputimo se livadama. 



Lako je hodati po mekoj travi, uz pesmu skakavaca i 
zrikavaca.



Na vidiku je hotel Zelenkada, gde smo predvidele pauzu

...uz domaću kafu i slatko od višanja.

Nastavimo pored jezera.

I laku noć, za prvi dan je dovoljno.
(Nastaviće se)

 


Zlatiborske priče

Putopisi — Autor lastavica @ 05:47



Vreme je za put, zar ne? U nekoliko nastavaka ispričaću vam 
zlatiborske priče. Verujem da će vam se dopasti.


Prevozno sredstvo: taxi od vrata do vrata za sve putnike,
Terra travel. Komforno, a nije preskupo. Jedna pauza 
za kaficu sasvim je dovoljna.

Nakon pet sati evo nas na Zlatiboru. Moj izbor je čuveni 
hotel-stacionar "Čigota" zbog lokacije (u šumi, usred terena), 
zatim zbog izuzetno dobre usluge i najbolje kuhinje.

Osim što ćemo se aktivno odmarati, obavićemo kontrolne
preglede. Same plaćamo, ali vredi.

Lepo smo se smestile. Pogled s našeg balkona je divan.


Vreme je za ručak, vrlo raznovrstan. 


A onda pravo na prvu šetnju. Vreme je lepo i zove u prirodu.


 


Od roda do mostova

Putopisi — Autor lastavica @ 04:49



Vreme je za povratak iz grada roda, Steisslingena. 
Nisam roda, koja me ispraća, nego lastavica.


Evo me na aerodromu Zürich


Ne, ovo nije moj avion.

Polećemo

Lepo se vidi Ciriško jezero.

Fasciniraju Alpe pod snegom na kraju juna!


Ne znam koja je ono reka...

Austrija, Slovenija, Hrvatska... 



Daleko se vidi Jadran i Trst


Negde nad Slavonijom

Koja je ovo reka? Izgleda da smo malo zakačili 
Mađarsku i Dunav

Bližimo se Beogradu, lepo se vidi Dunav i poljubac Save

Beogradski mostovi, dominira most na Adi

I gotovo. Do sledećeg putovanja!

Dres s brojem 5

Putopisi — Autor lastavica @ 07:53



Dan je povratka. Ali neće biti samo čekanje leta, nego 
unuk ima fudbalski turnir za predškolce. Njegov
Steisslingen ima čak dve ekipe, bele i zelene. 
Razigrava se mali fudbaler.


On ima zeleni dres.

Desetak gradića poslalo je svoje ekipe, u nedelju na 32 stepena!

Deci nije nimalo lako, a mi smo se u hladovini kuvali.
Deca su se hladila u pauzama uranjanjem glave u bure s vodom
i pijenjem dosta tečnosti!


Unuk je prve tri mini utakmice odigrao dosta nezainteresovano,
a kad je trebalo da kod četvrte odemo da bih se spremila za put,
on je odjednom dobio volju. I čim ga je trener ubacio, dao je
dva gromoglasna gola. Prebrza za slikanje!

Trener ga je povukao iz igre i opet ubacio, i umalo treći gol, 
stativa se nekako namestila nezgodno.

Oduševljeno je poneo pehar. Reče, za dve nedelje igra opet
i osvojiće pehar za sestru!

Meersburg, šarm prošlih vremena

Putopisi — Autor lastavica @ 08:01



Vozimo se u Meersburg. 


Zadivljuju zeleni mostovi za prelaz životinja preko autoputa.

Na jezeru smo, Überlinger See, deo Bodensee.

Ulazimo kroz gradsku kapiju.



Ima prelepih starih zgrada


Obilazimo dvorac Meersburg, o čemu ste čitali juče

Kad iziđemo iz dvorca Meersburg, idemo u dvorski park s novim 
dvorcem. 


Silazimo u stari grad



Dvorac dominira nad gradom.

Prošetajmo starom glavnom ulicom


U restoran poslastičarnici uzimamo sladoled, 
začudo vrlo je neljubazna kelnerica. 

Šetnja lukom u primorskom stilu.



Da mi je s tobom proći, Mare...


Razlikuje li se od mora? 

(nastaviće se)

Život u dvorcu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:09



Na brdu iznad gradića Meersburg je najstariji nastanjeni nemački 
dvorac, misli se još iz 7.veka.



Pokretni most je impresivan

Mojim unucima zanimljiva je i vodenica

Ulazimo u dvorac




Spomenik podseća da je ovde živela i stvarala velika nemačka
pesnikinja Annette von Droste-Hulshof.

Ulazimo u veliku salu vitezova.

Spavanje nije bilo baš najudobnije...

Viđamo sva moguća zanimanja u dvoru, koja glume ljudi u
autentičnoj odeći. Oštrač koplja

Oružnica.


Ovo su krojačice.


Prelja

Grejanje je kvalitetno

Zavirimo u kuhinju

Ovako se melje žito.

Pekara je sjajna.

Sto je postavljen.

U dvorskom vrtu je posebna kućica za kupanje i tu radi 
der Bader, kupač.

Toalet je prva liga.

Ovde je boravila pesnikinja Annette von Droste-Hulshof.


Divan je pogled s prozora na švajcarske Alpe pod snegom.



Možete poneti suvenire...

Onda će nas ispratiti vitez...

(nastaviće se)

 



Überlingen, kao na moru

Putopisi — Autor lastavica @ 06:22



Šta radite kad vam se neki grad jako dopadne? Vratite se.
Evo, baš to radim. Hoću da apsolviram lepi grad Uberlingen 
pa idem ponovo za Radolfzell busom, pa voz za Uberlingen 
na peronu 4. 


U vrelom danu stižem na železničku stanicu i penjem se do 
autobuske. Ne možete zalutati, lepo piše gde ste.

Silazim levo lakšim putem do grada Wiestorstrasse, 
pored zidina.




Svaka fasada svoju priču priča...

Levo skrećem u Spitalgasse.

Stižem do katedrale na Münsterplatz

Pravo silazim na rivu i šetam jezerskom promenadom, 
Seepromenade. 


Neću na izložbu Dalija, iako ga veoma cenim.
Dvaput sam obišla njegovu muzej kuću u Figuerasu.

Kao da sam na moru, samo nema miris mora i nije slano.


Klupe su okrenute moru, ovaj, jezeru.

Idem do kraja promenade uz razgledanje lepih zgrada.



Vreo je dan, pa odmaram u hladu parka na klupi, s pogledom 
na grad, brojne brodove i Mainau u daljini.





Jeste li za mini golf?

Vreme je za povratak





Ovde i kantice za polivanje rastu na drvetu...

Vraćam se vozom. Sutra je novi dan, ovaj, grad!

(nastaviće se)

Uvrnuti humor Peter Lenka

Putopisi — Autor lastavica @ 05:13



Idem u 8 busom za Radolfzell i nastavljam vozom za Überlingen.
Vozovi su čisti i prilično tačni.



Voz preseca kopno i prelazi sa Zeller See na Überlinger See.
Autobuska i železnička stanica su na vrhu brda, pa treba sići 
do jezera. Silazim promenadom duž zidina stare tvrđave.


Volim ovu arhitekturu koja tako lepo
kombinuje drvo na fasadi.






Stigla sam do trga Münsterplatz platz.

Überlingen je medeni grad sa morskim šmekom, smešten na 
kraku Bodenskog jezera - Überlinger See.


Grad liči na svaki primorski, posve okrenut moru, ovaj, jezeru.

Čeka me moj čamac. Verujete mi? Ne morate, nije moj.
Patke, labudovi i čamci...

Ne kupaj se u luci da te ne pregazi brod!

Hoću li u plovidbu? Cene nisu male, neću.



I evo me u luci do fontane čijeg autora odmah prepoznajem,
nije mi potrebna tabla (koje inače nema).

Fontana Bodenseereiter umetničko je delo vajara Petra Lenka 
u Überlingenu. Fontana je sagrađena 1999. godine kao karikatura 
i groteskni spomenik lokalnom pesniku Martinu Walseru, čiji
lik na konju nose repovi ogromnih sirena iz Bodenskog jezera.
Upoznali ste dela ovog vajara kroz spomenik Imperia u Konstanzu
prekjuče i reljef u Ludwigshafenu prošle godine (sa golim aktuelnim 
nemačkim političarima). 

Još malo šetnje...


Osladiću se. Sladoled u „Veneto“- Spagethi 
Haselnuss 7,1 E.

Opet sam na stanici. No grad mi se dopada, moram doći ponovo.



(nastaviće se)

Šetnja oko Zeller See

Putopisi — Autor lastavica @ 05:13



Kao što se na mapi vidi, Zeller See je deo Bodenskog jezera.
Stvara se nakon što Rajna napusti Überlinger See.


Lepo je i mirno

Volim da šetam pored njega kad stignem u Radolfzell, pre-posle šetnje 
po ovom lepom gradu ili pre-posle nastavka putovanja do sledećeg grada, 
pošto je Radolfzell saobraćajni čvor. 


Odmorišta ima dosta, čak su i klupe tome prilagođene.

Posmatram ptice. 


U trsci se sakrivaju gnezda vodene ptice, pitam se da li je to crna liska.
Ima i labudova

A ovaj patak je baš lepotan.


 


Konstanz i kraljica

Putopisi — Autor lastavica @ 05:18



U Konstanzu je granica sa Švajcarskom smešan pojam, 
jer prolazi posred nekih zgrada! Pravu granicu nigde ne 
vidimo niti osećamo.


Prelazim prugu i ulazim u istorijski stari grad, Historische Altstadt, 
Niederburg. Sledi duža šetnja starim ulicama, sličnim hajdelberškim.
U Rambagh Palace nalazi se baletska škola.


Istorijsko jezgro Konstanza, posebno najstariji deo grada Niederburg, 
sačuvana je bolje od bilo kojeg drugog nemačkog grada, pošto nije
razarana u Tridesetogodišnjem, pa ni u Drugom svetskom ratu. 
Za razliku od Friedrichshafena i drugih gradova na Bodenskom jezeru, 
Konstanz je srećom pošteđen od bombardovanja u Drugom svetskom 
ratu. Čim bi se najavio napad, ne samo da u gradu nije bilo zamračenja,
nego su se palila sva svetla, pa bombarderi nisu mogli razlikovati 
Konstanz od susednog švajcarskog Kreuzlingena te je grad pošteđen 
razaranja iz straha od izbijanja diplomatskog skandala! " 
To je mudrost jednog grada! 

Kod katedrale je plan grada. 



Ima baš lepih detalja, naprimer ova vrata

Šetam do kule i obilazim prelepe izloge.




Spada li ovo u selfi?

Srela sam kraljicu Elizabetu. Ne verujete? Evo dokaza!
Dobro se drži za svoje godine.

Na ovoj fasadi nije oslikana priča, nego roman.

Više nego u drugim nemačkim gradovima, ovde imam osećaj 
kao da sam u mom omiljenom Heidelbergu.


Nije sve idilično, radnici robne kuće "Karstadt" štrajkuju 
u žutim prslucima.

Odmor u Eis Zeit, 


Šetam do stare kule

Železnička stanica je upadljiva. Voz ide uskoro...


(nastaviće se)

Imperia vlada u Konstanzu?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:28



Jutarnji pogled na Zeller See.


Autobus me vozi do Radolfzell, pa voz do Konstanz. 


Stigla sam u Konstanz. Sad samo pravo do luke.



Konstanz je nemački grad u saveznoj pokrajini Baden-Württemberg, 
i najveći grad na Bodenskom jezeru, na Überlinger See.Grad se 
smestio na izlazu reke Rajne iz gornjeg dela jezera i to tačno na 
granici sa Švajcarskom (Kanton Thurgau). Susedni švajcarski grad 
Kreuzlingen rastao je zajedno s Konstanzom, tako da se državna
granica i danas proteže posred pojedinih zgrada oba grada. 

Prvo posećujem spomenik Imperia, rad Peter Lenk-a, visok 9 m. 
Uradio ga je po priči Onore de Balzaka o koncilu u Konstanzu 
1414-1418, gde je jedna prostitutka, Imperia, imala moć i nad 
crkvenim i svetovnim vladarima.


"Tokom Koncila 1414.godine grad je udvostručio broj svojih stanovnika. 
Osim kardinala, biskupa i brojnih teologa, za njihovo dobro se 
angažovalo na hiljade ljudi, svih vrsta zanata: novih (za ono vreme 
naravno), starih, pa i onog najstarijeg. Među njima i Imperija. 
Spomenik, rad nemačkog vajara Peter Lenka-a, postavljen 1993. 
godine u luci, jasno govori u čijim je rukama, makar posredno, bilo 
najviše moći na ovom skupu. Kip Imperije puca od snage i života, 
a istu tendenciju pokazuje i njena tesna odeća." 
Pošto se moj dron pokvario, a mogu slikati samo protiv svetla, 
ovu sam fotku pozajmila s neta. "Spomenik vrlo sporo rotira oko 
svoje ose, pa se svi oblici njene figure mogu posmatrati trodimenzionalno. 
U rukama drži, kao dva perca, žgoljavog kardinala i trbušastog 
kralja. I ... sve je jasno."


Oni koji oko Imperije postavljaju katance, žele li ljubav ili moć?

Konstanz je rodni grad izumitelja grofa Ferdinanda von Zeppelina.

Obilazim luku. Plavetnilo blešti.


Vreme je da nahranim patkice.


U posedu porodice Zeppelin bio je i nekadašnji dominikanski 
samostan u kojem se danas nalazi hotel.



Prelazim preko mosta i vraćam se. 


Ovde huči brza i moćna Rajna, koja je napustila Überlinger See 
i ulazi u Zeller See.


Na levoj (južnoj) strani Rajne smestio se stari deo grada, dok se više
novih gradskih četvrti smestilo na desnoj (severnoj) strani reke, 
na poluostrvu Bodanrück između donjeg dela Bodenskog jezera
i jezera Überlinger.


(nastaviće se)

 



Miran gradić Steisslingen

Putopisi — Autor lastavica @ 05:55



Uobičajeno je da se živi u mirnijem mestu, pa putuje na posao.
Prednosti života u Steisslingenu sam brzo uvidela.

>

Poljubac na fasadi

Putopisi — Autor lastavica @ 05:24



Još jednom sam došla u Stein am Rhein. Bus vozi svakog dana.


I staje kod Untertor, donjih vrata starog grada.

Ne, nećemo vozićem.

Nećemo ni čamcima.

Ni ovim brodom nećemo...

Nahranimo patkice pa prošetajmo! 

Stein am Rhein je divan gradić na reci Rhein, 
na granici Švajcarske i Nemačke. Mnoge kuće potiču iz 1100-ih,
lepo očuvanih zidnih slika, murala, fresaka. 

Nakon što smo obišli Hohenklingen iznad gradića
Stein am Rhein, vraćam se da još jednom
detaljno vidim ovaj grad, zaustavljen u vremenu i bajci.


Na Rathaus je divan mural, ne znam šta scena istorijski znači.

Volela bih znati ko su bili vitez i njegova dama u
levom uglu slike, koji se tako željno ljube.

Sećate se legende o Androklu i lavu? Evo je nacrtane na fasadi. 

Prvo Androkle vadi lavu trn iz šape,

pa ga on prepoznaje u gladijatorskoj areni.

Velika mudrost piše na ovoj divnoj fasadi:
Moja kuća je moja kuća
a ipak nije moja,
život je kratak.

Ne znam ima li ovaj tekst veze sa imenom grada. Zašto se zove - Kamen na Rajni?

Ovde ste dobrodošli na svim jezicima

Ovde AnaM prodaje medvediće po visokoj ceni. 

Svaka kuća priča neku svoju priču. Bilo bi krasno kad bi 
svaka kuća imala tablu sa objašnjenjem zidnih slika.




Stein am Rhein

Putopisi — Autor lastavica @ 05:48



Nakon što smo obišli Hohenklingen iznad gradića Stein am Rhein 
u Švajcarskoj, obilazimo sam grad. 



Počinjemo od Untertor, donjih vrata.

U luci je prekrasno

Visok je vodostaj Rajne 

Valja preći most, sav ukrašen cvećem.

Rajna je plava i brza, samo za vešte plivače i veslače


Lepe su kuće i na drugoj obali Rajne


Vraćamo se, ulazimo u stari grad



Prošetaćemo centrom. Postoji jedna „glavna“ ulica u kojoj se nalazi 
većina restorana.


Fontana ima nekoliko.

Naravno, poješćemo odlične kolače uz kapućino.

Obilazimo deo gradića kod Obertor, gornjih vrata.



Pazi, ima i vina! Gogoo, prepoznaješ li rajnski rizling?



«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 ... 23 24 25  Sledeći»

Powered by blog.rs