Lastavica

Stara planina je najveća planina u istočnoj Srbiji, prirodna granica
prema Bugarskoj, a predstavlja prirodno bogatstvo izvanrednog 
značaja i zaštićeni je park prirode koji je pet meseci godišnje pod
snegom na visini između 1100 i 1900 m. Najviši vrh je Midžor sa 
2169 m. Turistima je najpoznatiji Babin zub sa 1780 m n.v.

Pogled sa stare Planine na Pirot

Putem srećemo norke.

Pogled na magarce i Pirot

Čeka nas diplomirani veterinar Sergej Ivanov, koji drži farmu 
magaraca i farmu karakačanske ovce. 

Uzgaja magarce, rase „Balkanski magarac“ od 2005. godine, 
a od 2009. godine po principima organske proizvodnje. 

Obilazimo magarce, imatri puleta. 

Ne ometajte me, doručkujem!

Raspitujemo se o nabavci magarećeg mleka. Dnevno magarica 
daje do 1,5 litar mleka. 1l=1800 din. Korisno je kod respiratornih 
smetnji i za jačanje imuniteta. Magareće mleko se prodaje 
zamrznuto i sveže. 

Ovog pastuva zovu Ludi Marko :)

Sergej nam daje uputstva kako da stignemo do kanjona 
Rosomačke reke na Staroj planini. Put je veoma loš.

Stajemo na vidikovcu na Vidlič planini.

Na kraju, dobro ide jagnjeća sarmica, zar ne?

(nastaviće se)

Koji to ključ otvara vrata srca? A koji zaključava? O tome
govori poetska zbirka "Violinski ključ", sedma kniiga pesnika 
Sime Vasića.

Društvo književnika Beograda često održava promocije knjiga
svojih članova, ali malo koja protekne tako lagano i glatko
kao ova. Veče je otvorila sekretar i voditelj, Anka Stanojčić.

Prisutne je pozdravio i zahvalio im se na dolasku autor,
Simo Vasić.

Reč je dobio recenzent Nenad Radoš.

Da pohvale recenzenta nisu bez osnove dokazale su 
pesme koje su čitali: Mirka Dabović

Olivera Šestakov

i Milan Savić.

Recenzent Srećko Aleksić toplo je preporučio "Violinski
ključ" za čitanje.

U drugom krugu čuli smo najlepše pesme.

Recenzent Vasa Radovanović imao je samo reči hvale 
za knjigu i pesnika.

Anka Stanojčić je pročitala deo recenzije Miodraga D.
Ignjatovića i dala završnu reč. Svi su otišli kući sa lepim 
utiscima i novom knijgom u rukama.

Ključ

pođoh da ukradem ključ
i ne pitah te ništa
i ne poželeh da te pitam
jer znam da me sigurno nećeš ni čuti
između ćutanja padoh u postelju i omeđih je
tvojim telom i mojim rukama
i iznenadih se jer ne spoznah pesmu
od zavijanja godina u hladnim kostima
ni odgovor koji se ogleda u ogledalu
ključ koji sam ukrao poklonih ti da me zaključaš
zauvek u svom srcu
ako možeš

Konačno stižemo u Dimitrovgrad. Ovo je pogled sa Stare 
planine na grad.

Smeštaj u starom hotelu „Amfora“. 

Večera je dobra, a mi gladni. Već ste i vi ogladnili
čitajući priče bez jela :(

U krevete smo samo popadali...

Ujutro doručak, pa nastavak, drugi dan puta.

Grad ima lepu železničku stanicu 

...i zanimljivu staru autobusku stanicu.

Crkva rođenja presvete Bogorodice- izgrađena je 1894.godine. 
Jednobrodna bazilika je arhitektonski mešavina stilova. 

Ima izuzetan ikonostas. 

Mladi lepi pop iz Pule priča sa ljubavlju o svojoj parohiji.

(nastaviće se)

Uputili smo se od Leskovca kroz Vlasotince ka Rakiti.

Prelazimo reku Vlasinu.

Vozimo se jako lošim putevima kroz prelepe šumovite predele
obronaka Stare planine. Ima bukava, hrasta, cera ispod vrha Ruj
visokog 1706 m. 

Ima i ovaca i koza na putu :)

Hoćemo da pružimo podršku borbi sela Rakita protiv izgradnje 
niza mini elektrana kojim bi se bistra reka pretvorila u cevovod 
za elektrane. Na jednoj kući su jasno napisali u čemu je problem.

Živi se siromašno.

"Pravna borba oko izvođenja radova na mini-hidroelektrani u Rakiti 
i dalje traje, žalbu investitora mini-hidroelektrane na rešenje 
inspektora za zaštitu životne sredine po kojem je dužan da izvadi 
cevi u dužini od 350 metara, odbilo je Ministarstvo zaštite životne 
sredine. Dok ekološki aktivisti kažu da je ovo njihova velika pobeda, 
investitor Goran Belić kaže da će se obratiti Upravnom sudu. "

"Prvobitnim rešenjem investitoru je zabranjen rad na gradnji 
mini-hidroelektrane u suprotnosti sa izdatim uslovima zaštite prirode 
Zavoda za zaštitu prirode i naloženo mu je da postavljene cevi 
u dužini od 300 do 350 metara izvadi i Rakitsku reku vrati u
prethodno stanje. "

Po tim uslovima investitor nije smeo da gradi u okviru prirodnog 
korita velikih voda, a upravo to su inspektori na terenu utvrdili.

Srećni što smo došli da ih podržimo, meštani su i zasvirali, 
a mi zaigrali.

Nastavljamo dubokim kanjonom reke Jerme, kroz veoma uske
tunele i i stene koje natkriljuju autobus.

(nastaviće se)

"Izletnik" je počeo da se bavi istraživačkim turizmom pre 45 godina 
i nema ćoška Srbije koji nije obišao, a i podosta zemalja Evrope 
zna u prste. Do sada je imao pet predsednika. Najduže ga vodi Keti, 
"kraljica srpskog turizma", koja je član "Izletnika" punih 40 godina.

Svečana akademija povodom 45 godina "Izletnika" i 40 godina Keti 
u "Izletniku" održana je 11.maja 2019. u kulturnom centru "Vlada Divljan".

Program su vodile Julijana Simić-Tenšić i Slavica Stuparušić, 
novinarke "Politike" i članice predsedništva "Izletnika".

Prvi je nastupio Dečji hor RTS-a, podigavši publiku na noge.

Zatim je Hor Kralj Petar Prvi anđeoskim glasovima ukrasio veče.

Ansambl "Renesans" svaku svečanost učini još svečanijom.

AKUD "Jeleče" iz Novog Beograda okuplja dame i gospodu 
trećeg doba, koji igraju kao omladinci.

Onda se prelepo razigrao AKUD "Lola". 

Dok je pevala "Ogrlica od bisera", pevala je cela sala s tim damama.

Pesnik i glumac Mirko Todorović pročitao je pesmu 
Ljubivoja Ršumovića koju je posvetio “Izletniku”.

Energiji koju je pokazao AKUD "Jeleče" mogao bi svako 
pozavideti, naročito dok su igrali vlaško kolo.

Julijana i Slavica tečno vode program, kao da su voditeljke, 
a ne novinarke!

Bilo je vreme da voditeljke predstave Radmilu Katalinu-Keti,
legendu srpskog turizma. A ona da nasmeje publiku svojim
čuvenim sjajnim pričanjem viceva.

Keti je na binu pozvala članove Predsedništva "Izletnika"

...a zatim i druge saradnike koji pomažu da "Izletnik" 
funkcioniše kao švajcarski sat.

Beti Đorđević je predložila da počemo ljubav ispočetka. 
Što se Izletnika tiče, ta se ljubav samo nastavlja.

Onda je Anka Stanojčić, koja vodi Izletnikov sajt, pročitala 
svoje viđenje "Izletnika":
"Plovi brod Izletnik prostranstvima Srbije i Evrope već 45 godina, 
s kapetanicom Keti na komandnom mestu. Nikakve oluje ne 
uspevaju da ga zaustave. Raširi jedra i zaplovi kuda se malo ko
usudio pre njega. Pronalazi pusta ostrva našeg poznavanja svoje
i drugih zemalja. Otkriva bisere u zatvorenim školjkama malo 
poznatih predela. Plovi Izletniče, mnogo ti još uspešnih
plovidbi želim!"

Još malo poklona i cveća... 

pa razigrana završnica AKUD "Lola."

(Slikao Aleksandar Jočić).

Vozimo se prema lepoj planini Kukavici, koja je od svih planina 
kod nas najduže pokrivena snegom, pa ipak nema nijedan ski 
centar. Naša posla...

Uputili smo se u hidroelektranu Vučje.

Usput vidimo i vodenicu na reci Vučjanki.

Bližimo se Vučju, pogled sa vidikovca je prekrasan.

Stigli smo.

Mala hidroelektrana Vučje sagrađena 1903. godine u kanjonu 
reke Vučjanke iznad mesta Vučje kod Leskovca. 

To je po starosti druga hidroelektrana u Srbiji. Izgradio ju je prof. 
Đorđe Stanojević, rodonačelnik elektrifikacije u Kraljevini Srbiji, 
prijatelj Nikole Tesle i pobornik njegovih izuma. 

Uvršćena je u svetsku baštinu tehnike, koju čine još svega 
šezdesetak objekata. Još radi!

Oko elektrane je omiljeno izletište Leskovčana.

U kanjonu obilazimo i crkvu Sv. Jovana Krstitelja, podignutu 
na temeljima crkve Nikole Skobaljića. 

(nastaviće se)

Nastavljamo u Leskovac da vidimo impozantni Saborni hram 
Sv.Trojice

Pored hrama je crkva Odžaklija, posvećena rođenju Presvete 
Bogorodice (mala Gospojina). Sagrađena je 1803.godine, za 
vreme ropstva Leskovca pod Turcima. 

Pošto u gradu nije bilo crkve, građani su zatražili od Porte dozvolu 
da je sagrade. Iako je Porta to dozvolila, lokalni Turci nisu hteli 
ni da čuju da se u gradu podiže pravoslavni hram, pod pretnjom 
da ih sve pobiju. Leskovčani se dosete pa u novu crkvu ugrade 
i dimnjak i ognjište i Turcima kažu da je to kuća koju su izgradili 
za popa. Zato se zove Odžaklija, i danas je crkva u kojoj se
Leskovčani najradije venčavaju i krštavaju.

Industrija Leskovca nažalost je posve i sistematski devastirana.
Živi se dosta siromašno. Ni senke nema od nekadašnjeg sjaja i 
moći Leskovca, centra tekstilne i farmaceutske industrije. 

(nastaviće se)

Iako se za praznik ne radi, kustos nam otvara prelepi Narodni muzej 
u Leskovcu.

Leskovac se nalazi u idealnoj kotlini s petorečjem, sa odličnim uslovima 
za život. Istorija Leskovca duga je 8000 godina. Na brdu Hisar se vide 
preseci tokom 8000 godina istorije ovog kraja, kao vremenska kapsula
ljudske civilizacije.

Najstariji tragovi života u leskovačkom kraju potiču iz Starčevačke kulture, 
prethodnice Vinčanske kulture, iz neolita, oko 6200 godina p.n.e. 

U blizini se nalazi veliko arheološko nalazište iz 6. veka Caričin grad,
Justiniana prima. 

Osnovao ju je rimski car Justinijan, čije je carstvo bilo poveliko.

Ovo je bila krstionica u Caričinom gradu

Sadašnje ime grada se prvi put pominje 1308. godine u Povelji kralja 
Milutina, a nastalo je od biljke leske (lešnjak). U vreme turske vladavine 
ime je promenjeno u Hisar, od turske reči „tvrđava“.

Vitez Nikola Skobaljić sa sedištem u Skobaljić gradu je poslednji srpski 
vladar koji je porazio Turke, 1454.godine, no kasnije za odmazdu biva
i prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac.

Tokom 420 godina turske vladavine Leskovac se razvija zahvaljujući
konoplji i poljoprivrednim proizvodima i organizuje leskovački panađur, 
veliki vašar. Koloniju osnivaju i dubrovački trgovci.

Kad rešavate ukrštenice, imate često pojam turska mera
za težinu= oka. Evo kako ona izgleda.

(nastaviće se)

Izletnici su krenuli na duži put. 

Uz usputna zadržavanja, odmorićemo se na ulazu u Leskovac,
u veoma lepom kompleksu Apostolović

Sve je ovde uređeno s dušom.

Ovako se nekad umivalo...

Sladoled se podrazumeva, zar ne?

Još malo šetnje, pa nastavljamo put.

(nastaviće se)

Nastavljamo busem starim putem u etno selo „Stolovo”. 

Kompleks je lepo uređen.

Prvo ide tucanje jaja

Ručamo bogato: predjelo, teleću čorbu, pileći batak+ pljeskavicu,
pitu od višanja.

Na povratku nas prati pljusak.

Stižemo u manastir Pokajnica. 

Crkvu-brvnaru, kojoj je narod kasnije nadenuo simboličan naziv 
Pokajnica, podigao je kod Velike Plane u prvoj polovini 19.veka 
Vujica Vulićević, želeći da spere krivicu sa svoje duše, jer je 
učestovao u ubistvu svog kuma Karađorđa. Novac koji je našao 
u Karađorđevim bisagama, Vujica je dao za zidanje crkve. 

Okolina ženskog manastira sa dva konaka je lepo uređena

Posle liturgije ulazimo u crkvu

Ikonostas je impozantan

Aranžman od uskršnjih jaja je maštovit

(nastaviće se)

Prelazimo reku Crnicu i obilazimo Paraćin.

U centru Paraćina nalazi se neobični hotel „Petrus“, oblika vrha 
klipa kukuruza. 

Zatim idemo do crkve Sv.Trojice, izgrađene 1898, u srpskom vizantijskom 
stilu, sa elementima romanike, a uređene u baroknom stilu. 

Auteničan je barokni ikonostas.

Šetamo Paraćinom. Prolazimo pored Fontane slobode...

...do zavičajnog muzeja koji je smešten u kući Ružića koji je kuću
poklonio gradu. Kuća je neko vreme bila i bolnica u kojoj je lečen
i grof Rajevski, inspiracija za lik Vronskog u „Ani Karenjini“.

Nažalost, ne uspevamo da uđemo. Tako nećemo videti ni 
predmete iz Slatine. U blizini Paraćina nalazi se važno
arheološko nalazište iz neolita, Slatina.

U centru je spomenik palim Paraćincima u ratovima 1912-1918, 
u liku srpskog vojnika u jurišu.

Ima nešto što se originalno vezuje za Paraćin, Vasina torta.
„Kažu da je Vasina torta autentična srpska torta čiji recept datira 
iz davne 1908. godine. Nastala je kao znak zahvalnosti tašte prema
zetu, Vasi Čokrljanu iz Paraćina, koji je suprugu odveo bečkim 
lekarima jer je bilo rečeno da porođaj može ugroziti život deteta i 
žene. Supruga Jelena je donela na svet zdravo i krupno dete, a 
nama je u amanet ostao recept za ovaj klasik srpske kuhinje, tortu 
u kojoj su kombinovani orasi, narandža i čokolada. Treba imati na 
umu da su narandže davne 1908. godine bile pravo malo bogatstvo 
zbog čega je ova torta bila dragocenost.”

Nastavljamo pored originalnog restorana Vagon.

U izlozima još dominira Uskrs.

(nastaviće se)

Opet nedelja i Lastavica je zadužena za humor

Pita direktor spremačicu Ciganku zašto je stalno umorna 
na poslu.
- Ne razumeš to, direktore...
- Rukovodim firmom od preko 5000 zaposlenih. Objasni, razumeću.
- Dođem kući svaki dan u 8 sati uveče sa posla i dok spremim
večeru već je 10. Tada moj Mika navali na sex, eto 12. Onda 
navali njegov brat i evo 2 sata.
Tada pijan iz kafane dođe njihov tatko, i on mlavi do 5 ujutru. 
Zato sam umorna.
- Stvarno mnogo sexa, razumem !!!
- Rekoh ja da nećeš razumeti. Nije mnogo sexa. Malo spavam!

-Dođi danas kod mene, nema nikog kod kuće, 
kaže devojka mladiću.
Dođe on pred kuću, zvoni, i zvoni, kad tamo-
stvarno nema nikoga kod kuće.

Udala se Bosanka za Crnogorca. 
Žali se ona mužu koji se kasno noću vraća kući: 
- Tek što si jutros izašao iz kuće, neki muškarac je 
provalio u našu spavaću sobu i silovao me!
- Gde je taj gad? - besno viknu Crnogorac.
- Policija ga malopre odvela, kad je čula pozive za 
pomoć, reče Bosanka.
- Što?! Tek malopre?! - potreseni Crnogorac klonu na kolena.
- Onda je on ... 
- Bosanka klimnu glavom.
- Čitav dan? opet će Crnogorac.
Ona ponovo klimnu glavom, vlažnih očiju.
Crnogorac:- Sirota moja golubice! I ti si još imala snage da 
zoveš upomoć?
Bosanka smerno spusti glavu:- Nisam ja zvala, nego on.

Došli Mujo i Haso iz vojske s kilom. Doktor ih pita:
-Oho, pa gde ste to dobili?
-Poručnik nam je rekao da dignemo tenk u vazduh. I mi digli.