Lastavica

Antigona

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:35


Na redu je Narodno pozorište. Slađana je izabrala predstavu.





"Žrtva je žrtva pa ma sa koje strane da je. Brat je brat, pa ma sa koje 
strane da je. Antigonin čin je nužan, veliki, ljudski, čin slobode i čin 
ljubavi. Ona ne gleda na kojoj je strani ko bio kad se borio, nego 
žrtvu poštuje, voli, ona sahranjuje čoveka, brata. 
A Kreont ne prašta, on i mrtvima sudi, svrstava i dalje ratuje.
I bude šta bude.
Nastavlja se krug smrti ....
I tako nestaje grad, društvo, život sam...tako se tone...."



Sjajni Jagoš Marković postavio je na scenu Narodnog pozorišta 
Antigonu sa odličnom glumačkom podelom. Vanja Ejdus uz oca 
stasala je u pravu grčku heroinu. Njen silazak u HAD je tako 
realističan da smo svi skoro bili iznenadjeni njenim pojavljivajem 
na sceni posle pada zavese. Publika je to nagradila ne štedeći dlanove.
Robusni Kreont (Aleksandar Srećković) koji se uplašen proročanstvom
da će biti vladar sam sebi na kraju slomi kao čaša. Od nepokolebljivog
i surovog ratnika do preplašenog starca.
(Slađana)




Prijatno iznenađenje je mladi 
Momčilo Otašević u ulozi Hemona.
(4 slike s neta)

Ljubav, ljubav, ljubav

Pozorišta — Autor lastavica @ 08:11



U jednom danu gledale smo dve predstave u "Atelje"212", pa smo
pre predstave u 12h videle postavljanje scene za predstavu u 20h.



Komad Majka Bartleta "Ljubav, ljubav, ljubav" u režiji Alise 
Stojanović premijerno je izveden u Ateljeu 212 21.4.2017
(b92)



Dramaturg Dimitrije Kokanov je primetio da je "Ljubav, ljubav, 
ljubav" dinamična verbalna komedija koja se zasniva na vrlo 
oporom, ponekad i crnom humoru." (b92)

(slika s neta)

"Naslov ljubav se ponavlja tri puta kao što ima tri čina i stalno
dovodi u pitanje da li je moguće uopšte ostvariti ljubav u borbi
za sopstvenu slobodu i slobodu svojih partnera i svog okruženja
i društva, da li je moguće realizovati ljubavni odnos u vremenu
otuđenosti i nemogućnosti komunikacije", rekao je Kokanov."
(b92)

(slika s neta).

Rekla bih, ako u prvi plan stavljamo svoju slobodu bez obzira
na slobodu svog partnera (partnerke) i svoje dece, onda damo
slobodu sebi, a njima ne ostavljamo pravo izbora. I u tom
kombinovanju sloboda ljubav jednostavno ode, pa možemo 
i tri puta da je dozivamo, ona više doći neće.



O, kakav divan dan!

Pozorišta — Autor lastavica @ 14:33



Ponovo "Atelje 212", dve predstave u jednom danu. Zaista
divnom danu.



U 12h monodrama "O, kakav divan dan!"


Vesna Pećanac nam je 2 sata i 20 minuta držala punu pažnju
u zahtevnoj monodrami o ljubavi i roditeljstvu, o ponavljanju
obrasca ponašanja kojima su nas roditelji naučili. Koji su naši
maksimumi, možemo li ih doseći sami ili je tu ipak važnija
uloga roditelja koji nas dobro zna i usmerava na pravi način? 


Na kraju nas je pozvala da upišemo u sveske na stolu našu
ocenu predstave, zašto smo je gledali, kakve utiske nosimo.
Napisala sam:
"Ne postoji škola ljubavi ni škola roditeljstva, a trebale bi da 
postoje. Vesna Pećanac nam je održala dva i po sjajna časa.
Nadam se da smo naučili i diplomirali!"


Ponele smo i neke pouke: Ceni svaki tren svog života, ceni
i čuvaj sebe! Pa smo to i sprovele u delo.
Utiske smo proverile kroz priču u restoranu "Šumatovac". 
Zadivljene smo kondicijom glumice, koja je sjajno iznela
nimalo jednostavnu monodramu, čiji tekst, režiju i glumu 
ona potpisuje.







I nastavile u "Gelateria" do druge predstave. 




Uz zaključak: "O, kakav divan dan!" trebamo još jednom
pogledati!


Lice

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:07



Ponovo Atelje 212 i ponovo jedna sjajna predstava: "Lice"


Napisano je ovo:
"Maestralna komedija jednog od najuglednijih scenarista i dramskih 
pisaca starije generacije, Aleksandra Galina, o životu „novih Rusa“ 
– tajkuna i intelektualaca koji im služe. Komedija o gubitku identiteta, 
bukvalnom i simboličnom, sa likovima koje prepoznajemo iz naše 
tabloidne štampe i „glamuroznih“ društvenih događaja, gorka, oštra, 
nadasve duhovita satira o tranziciji, i njenim herojima i žrtvama ali, 
ovoga puta ne iz perspektive „gubitnika“, običnih ljudi, već „dobitnika“, 
novopečenih „biznismena“ i društvene elite koja sve više tu „pobedu“ 
oseća kao preveliko breme sa kojom nije u stanju da se nosi." 
(Atelje 212)

Nisam komad videla na ovaj način. Nakon predstave pitala sam se 
da li je novac svemoćan? Nije. Da li lice predstavlja identitet? 
Dobijamo li s novim licem novu dušu? Ili smo isti, ma koliko lica 
promenili? 





(slike s neta)

 

 


Konstelacije

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:04




(slika s neta)



Premijera predstave „Konstelacije“ u režiji Saše Milavić Dejvis, 
po tekstu savremenog engleskog pisca Nika Pejna održana je
14. aprila 2016. na sceni „Petar Kralj“, Ateljea 212.

(slika s neta)

"Kvantna teorija igra značajnu ulogu u ovom komadu koji je 
istovremeno i romantična komedija i pokazuje delovanje ove
teorije u praksi, kroz odnos dvoje ljudi u paralelnim univerzumima. 
Roland, pčelar, na roštilju upoznaje Marijanu, koja se bavi kvantnom 
kosmologijom. U jednom trenutku ona objašnjava kako se teorija 
relativiteta koja pokriva sunce, mesec i zvezde kosi sa kvantnom 
mehanikom koja se bavi molekulima, kvarkovima i atomima. I 
razmišlja o mogućnosti paralelne egzistencije u okviru prostora 
koje konflikt ove dve teorije otvara. Komad istražuje slobodnu 
volju i ulogu slučajnosti u našim životima"(blic.rs)


Tako kaže novinar. A ja razmišljam koliko jedan par može imati 
pravih i krivih trenutaka, koliko može reći lepih i pogrešnih reči, 
koliko se može potruditi da jedno drugome ulepša svakodnevicu, 
na koliko načina se može razvijati ili okončati jedna veza? Kako 
potpuno iste rečenice drugačije zvuče ako ih kažemo drugim 
tonom i propratimo drugim pokretima? Lakše je to reći kroz
paralelne svetove, a mi sami možemo razmisliti na koliko načina 
možemo ulepšati ili upropastiti vezu u našem jednom i jedinom 
svetu! 


(slike s neta)

Mrešćenje šarana

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:56



Ima predstava s kojih odem s gorkim ukusom u ustima
i razmišljanjem o potpunom besmislu jednog vremena.
Takva je "Mrešćenje šarana" u pozorištu "Atelje 212."


"Represivni sistem izvlači najgore iz ljudi, kaže Milan Nešković, 
režiser predstave "Mrešćenje šarana" Aleksandra Popovića.
Čuveni Popovićev komad apsurdno, komično i tragično govori 
o Informbirou, represiji, politički turbulentnim vremenima, 
o ljudima u tim istorijskim vetrometinama, ranjivosti, moralnim 
posrnućima."(blic.rs)

(slika s neta)

Nešković: "Popović u ovom komadu vivisekcira šta represija, 
u onom dubljem sloju, radi ljudima. Izvlači najgore iz čoveka. 
Čovek ima u sebi potencijal i za dobro i za loše. Vladari i sistemi
koji puste zver iz čoveka su suštinski zločinci."


(slike s neta)

Slavna Florens

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:35







"Muzička komedija "Slavna Florens", po tekstu engleskog dramskog 
pisca Pitera Kviltera, u režiji Đurđe Tešić. Veliki aplauz zadovoljne 
publike dobila je Gorica Popović za tumačenje naslovnog lika operske 
pevačice bez sluha."(blic.rs)


"Ova duhovita i dirljiva priča govori o stvarnoj ličnosti Florens Foster 
Dženkins, koja je bila neobična muzička atrakcija 40-ih godina prošlog
veka u Njujorku. Držala je koncerte iako nije umela da peva, ali je to 
jako volela. Bila je bogata naslednica pa je mogla da finansira svoje 
ploče. Pred kraj života finasirala je čak i nastup u Karnegi holu, koji je
privukao na hiljade posetilaca.
Mada je bila bez sluha Florens je imala kvalitet kao topla i draga osoba.
Ljudi bi joj se prvo smejali i čudili, ali su je mnogi zavoleli zbog njene 
bezazlene vere u umetnost i lepotu."(blic.rs)


"Gorica Popović, poznata i po dobrom pevanju, efektno je obavila težak
zadatak da falšira u operskim arijama, izazivajući puno smeha u 
gledalištu i aplauze posle svake numere."(blic.rs)

Pitam: Može li se san ispuniti ako imaš novca i entuzijazma?
I da te ljudi još zavole zbog toga? Florens je u tome uspela.
Novac nemamo, nama je ostao još entuzijazam. Imamo li bar
to?


 

 


Jesenja sonata

Pozorišta — Autor lastavica @ 16:29



Ima ljudi čija se preporuka apsolutno poštuje. Kad Dejan kaže
da neku predstavu treba videti, onda se ide.



Atelje 212 otvara vrata. Ovde su glumile i glume legende
srpskog pozorišta.




U predstavi „Jesenja sonata" ekipa je vrhunska: Maestralna 
Tatjana Bošković kao Šarlota, perfektna Branka Šelić kao Eva, 
diskretni Mladen Andrejević kao Viktor, a zahtevni lik Helene
kreirala je Jelena Petrović.
(slike s neta)




Gde je tanka crvena linija između ljubavi i mržnje u porodičnim
odnosima? Kada je ljubaznost samo maska za nedostatak emocija?
A kada se pravi osećaji kriju iza naizgled običnih reči?
Kako se ljubav iskazuje pružanjem ruke, a neprihvatanje sklanjanjem
pred tim pokretom?
Mora li svaka ćerka da plati ambicije svoje majke? Po Ljiljani
Habjanović Đurović u knjizi „Paunovo pero" - mora. Po Bergmanu,
takođe. Koje su granice našeg praštanja?
(slike s neta)




Upitan zašto je postavio baš ovo Bergmanovo delo, režiser Jagoš
Marković je rekao:
„Zašto „Jesenja sonata"? Zato što smo željni dubine, tišine, jer smo 
siti nakita, laži, jeftinioće, jer nam treba očišćenja, istine, katarze. Jer se 
od reklama ne vide slike, od farme i sarme ne čuje se tihi glas jednog Šopena. 
Bergman je sve drugo i drugačije. On je za one koje boli duša, za one 
kojima je duša lepo vaspitana, za one koji su se sklonili, emigrirali u 
svoju stvarnost, nadjačani bukom i usamljeni na svaki način."
(slika s neta)


«Prethodni   1 2 3

Powered by blog.rs