Lastavica

Teatar "Vuk", vreme je za pozorište.

Na repertoaru je monodrama "Ja sam Akiko" po
motivima romana koji je napisao Stefan Tićmi.
Na sceni je pobacano bezbroj kofera. Svaki sadrži
sećanja iz kojih Akiko vadi i prostire namvažne
životne priče.

Sofija Mijatović nas u 90 minuta bez i najmanje pauze
ili zastanka inspirativno uvodi u svoj svet u kome je
glavni moto:"Ljubav je beskrajna potraga za
toplinom".. Da li ste ikad razmišljali tako?
Vreme je da počnemo.
Aplauz traje beskonačno i cela (mlada) ekipa izlazi
na scenu da nam se pokloni, pored Sofije kojoj suze
klize od sreće.

Neka bude više ovakvih predstava koje daju nadu,
jer nam mladi ljudi šire vidike i uče nas da shvatimo
što je zaista važno u životu

Pamti li voda kad ubacite hemikaliju, pa je odstranite?
Kažu, pamti. Tako i čovek pamti kad neko nestane iz njegovog
života. Da li pamti tačno ili po svome, drugo je pitanje.

Teatar Vuk, red za karte i puna sala po koronskim propisima.
Mnogo mladih.

"Projekat ”Sećanja vode” po tekstu Šile Stivenson nastao je
uz pomoć grada Beograda, koji je želeo da podrži komad poput
ovog koji se bavi temom porodice i porodičnih odnosa u doba
krize kao što je smrt jednog od članova."

"Samo delo preispituje odnos porodice kao celine i njenih članova
kao individua. Kroz priču tri sestre koje gube majku dolazi se do
zaključka da kolektivno sećanje jedne porodice gotovo da ne
postoji, već da ga čine blede crte i fragmenti koje svako drugačije
pamti i prepričava. Time se dolazi do pitanja bolesti kao što je
Alchajmerova bolest i njenog uticaja na ljudsko pamćenje."

IGRAJU:
Vesna Stanković, Milica Burazer, Jovana Milovanović, Aleksandra
Stojanović, Saša Đurašević, Ognjen Nikola Radulović

Nek baci kamen ko je bez greha. Ko ubija u nama taj
21 gram duše?
Moto jučerašnje predstave "Zaboravljene".

Milunka Savić,
Heroj sa grudima koja nakon Velikog rata riba stanične klozete
Nadežda Petrović, umetnica koja se drznula da u Srbiji bude
drugačija
Mileva Ajnštajn, fizičar, naučnica, starija, druge vere, hroma
i nedovoljno glupa da bi se udala.
Jelena Lozanić Frotingam, lobista kod Ruzvelta u narodnoj nošnji.
Četiri žene koje su ostavile upečatljiv trag u srpskoj istoriji a koje
nisu doživele da se njihovo delo vrednuje na način na koji su to
one zaslužile.

Ovo je priča o našem mentalitetu, o kulturi zaboravljanja
koju su sinoć sjajno dočarale četiri mlade glumice na
sceni Teatra Vuk. Predstava "Zaboravljene" svakako neće
biti zaboravljena. Novi početak 21 u okviru Beogradskog
kulturnog leta obećava sjajnu pozorišnu sezonu.

Preporuka od srca od tri žene.

(uz pomoć Barnunice Belko)

James Joyce potpisuje scenario. a igraju Miloš Đurović
Brankica Sebastijanović, Dušan Matejić i Jelisaveta Koraksić.
Teatar "Vuk".

Postavlja se plakat za sledeću predstavu, "Venera
u krznu"

Hoćemo li capuccino pred predstavu?

A onda provera temperatrura, maske, razmak...

I uranjamo u svet neobične priče o dva prijatelja i njihovim
ukrštenim ljubavima. O tome može li čovek otići iz zemlje
a da nikad ne pobegne od sebe, prošlosti, emocija...

Gostovanje Šabačkog pozorišta u Ateljeu 212 jako je lepo
primljeno. Puna sala, dosta smeha i aplauza pokazali su
da je ideja o gostovanju bila dobra.

To je priča o Filipu, na granici jave i sna. Takvih priča ima svuda oko nas: mladi talentovani ljudi ne mogu se dokazati jer komercijalizacija svega i politička
podobnost odlučuju o tome ko vredi, a ko ne.

I evo opet Atelje 212

I nova predstava, "Lažljivica", Nikolaja Vladimirovića Koljade,
u kojoj se nadigravaju maestralne Jelisaveta Seka Sablić i
Gorica Popović

Neki ljudi žive samo za to da pokvare život drugima. To je
sav smisao njihovog bitisanja, njihova radost i jedina želja.
A drugi neki ljudi imaju tužan mali život bez nekih lepota
koje vredi pamtiti, pa se vezuju sa sitnice, utiske, mirise, boje.
Šta se dešava kad osoba iz prve grupe sistematski maltretira
osobu iz druge grupe, saznaćemo u predstavi "Lažljivica"
čija je premijera bila 7.2.2020. u pozorištu "Atelje 212".
Smejaćete se, ali često s ukusom gorčine. Prepoznaćete
u svom okruženju i jednu i drugu vrstu ljudi.
Maestralne Seka i Gorica zaslužile su dugačak aplauz.

Pa, do sledeće predstave, doviđenja!

Čeka nas Atelje 212 sa novom premijerom stare predstave.
Prisutan je društveni krem Beograda.

Rediteljka : Alisa Stojanović
Igraju :
MARK – TIHOMIR STANIĆ
SERŽ – SVETOZAR CVETKOVIĆ
IVAN – BRANISLAV ZEREMSKI

"U Parizu, na sceni Komedi Teatra Šanzelize, 1994. godine
dogodila se premijera komada ART francuske autorke Jasmine
Reze. Odmah posle francuske premijere, ART je, u prevodu
Kristofera Hemptona, premijerno izveden 1996. godine na
londonskom Vest Endu, gde je, sa neverovatnim uspehom,
igran osam godina. Usledila je i jednako uspešna njujorška
premijera i 600 irganja predstave ART. Negde između londonske
i njujorške, 4. oktobra 1997. godine, izvedena je i naša
premijera ART – a u Ateljeu 212, u režiji Alise Stojanović."

"U Parizu, ART dobija tri Molijerove nagrade – za najbolji
komad, predstavu i Jasmina Reza za najboljeg autora. U
Londonu, nagrada “ Lorens Olivije “ za najbolju komediju
pripala je ART – u, kao i nagrada „Evening Standard
Theatre Award „, najstarija pozorišna nagrada u Velikoj
Britaniji koja se dodeljuje za izuzetno pozorišno dostignuće."

"Glumci Ateljea 212 za uloge u predstavi ART naizmenično su
nagrađivani na pozorišnim festivalima, na nekim i sva trojica.
Branislav Zeremski je za ulogu Ivana dobio nagradu “ Miloš Žutić“
za najbolje glumačko ostvarenje u 1998. godini. Scenograf
predstave Darko Nedeljković je zajedno sa svojim timom
nagrađen na II Bijenalu scenskog dizajna, a predstava je
proglašena najboljom predstavom u sezoni 1997/98. Izvedena
je preko 180 puta, igrana na mnogim pozorišnim festivalima i
gostovala u Beču, Sarajevu, Mostaru, Banjaluci, Ženevi,
Torontu, Skoplju i mnogim drugim gradovima."
(Izvor: atelje212.rs)

A moji utisci? U prepunoj sali "Atelje 212", u kojoj sam sedela
pored Anice Dobre (u prirodi je i lepša i mlađa nego na sceni)
aplauzi se nisu štedeli. Ne zna se koji je od tri glumca bio bolji,
jednostavno su se nadigravali do perfekcije. Često sam u
pozorištu, ali predstava ovog kvaliteta ne viđa se često. Sve
pohvale svima koji su je postavili za nas!

Tradicionalno 22 godine glumica i pevačica Gorica Popović
okuplja kolege iz mnogih pozorišta na prednovogodišnjoj predstavi
"Brod plovi za Beograd".

Treba se spremiti za 3,5 sata raznovrsne pesme i plesa
i ne štedeti dlanove za aplauz.

Na sceni Gorica Popović sedi sasvim desno i budno nadzire
program, uskačući sa vokalnom podrškom ili udaraljkama, dairama itd.

Program sjajno vodi Svetozar Cvetković

Evo cele porodice Vučković, Aljoša, ćerka, unuka...

Nižu se glumci Ateljea 212 zajedno sa glumcima iz drugih
pozorišta, u sjajnoj atmosferi, kao jedna velika porodica.
Iva Manojlović peva uz podršku bebe, trudna je 4 meseca :)

Nije moguće zabeležiti 42 numere, u kojima je nastupalo od jednog
do tridesetak pevača i plesača. Ima tu i musketara...

Temperamentna Dušica Novaković iz Pozorišta na Terazijama
zapali i kolege i publiku.

Mamma mia, verzija mladih

Naravno i "mama" Gorica Popović prikazuje se kao vrsna
pevačica, a ne "samo" organizator

Mornari i klapa...

Vlada i Bajka

Nenad Ćirić pita da li je to ljubav...

Raskošni glas i pojava Katarine Gojković, ćerke Cuneta
Gokovića.

Šarmantni Žarko Stefanov iz Pozorišta na Terazijama

Aleksandar Srećković

Dušica Novakovć je atmosferu zagrejala do usijanja

Svi zajedno: "Moji su drugovi"

Naravno da smo izborili bis! "Gipsy song", Nenad Ćirić i svi
izvođači s njim. Nakon 3,5 sata bez minuta pauze, mogli smo
reći samo jedno: ovo je vredelo! Vidimo se sledeće prednovogodine!

"Karmen" je večna opera Žorža Bizea. Uslov: da Karmen peva
tamnokosa temperamentna primadona. Uslov je ispunjen,
Karmen je sjajno iznela Jadranka Jovanović, stasa
i temperamenta jedne prave Karmen.

Mesto svečanosti opere: Narodno pozorište.

Okolina. obnovljeni Trg republike

Scenografija efektna i funkcionalna. Ne sme se snimati,
ovo je bio maksimum
(fotke: Ljilja Lambic).

A šta sajt Narodnog pozorišta ima na ovu temu?

Gavella ponovo gostuje u Ateljeu 212.
U pitanju je predstava neobičnog naziva "Stela, poplava"
od Dina Pešuta, premijerno izvedena u Zagrebu marta 2019.

Igraju:
Stela: Jelena Miholjević
Hana: Tena Nemet Brankov
Mak: Filip Križan
Drago: Darko Stazić
Ivana: Ksenija Pajić
Martin: Sven Šestak
Jakov: Marko Petrić
Senad: Igor Kovač

Slike su iz prvog i trećeg dela predstave, delova koji govore
o patološkoj porodici s nenormalnim odnosom majke glumice prema
sinu i zapostavljanju ćerke. Uz to se daje i još jedna patološka
porodica, novinarke koja intervjuiše glumicu koja dolazi
u Sarajevo da primi nagradu.

Prvi i treći deo predstave su sasvim jasni, ali srednji, sa
poplavom, padanjem bogova, poplavljenim anđelima, meni
se ne uklapa u priču i nema smisla. Volela bih da mi neko
ko je gledao predstavu, objasni svoje viđenje te poplave.

Aplauz publike u prepunoj sali rekao je da su glumci
uspeli u svom teškom zadatku. Pitam se samo da li su
se i oni pitali šta je scenarista hteo da kaže scenom poplave.

Gostovanje Satiričkog kazališta "Kerempuh " iz Zagreba, na sceni
"Atelje 212" u Beogradu održano je pred prepunom salom.

Ekipa glumaca bila je sjajna i vrhunski je ispričala priču
"Blue moon".

Ali ostao je jako gorak ukus u ustima i duši. DOKLE će trajati
večna povezivanja duhova iz rata 1941-1945 sa reinkarnacijom
ustaštva od 1991. nadalje? Naravno da je sve povezano, ali zar
nam nije dosta svih tih aveti prošlosti? Mene uvek zaboli jer se
setim kako je život završila moja baka sa četvero dece, u logoru
Stara Gradiška, i zašto je to porodično stablo znatno kraće od
ostalih. Može li malo pameti i ljudskosti zaživeti na ovim prostorima?
DOKLE?

Atelje 212 zaista ima sjajne predstave. Zadivljena sam ovom
novom, samo dva dana posle premijere. Ostavila me je bez
daha. Glumci perfektni, Svetozar Cvetković maestralno glumi,
ali ni ostali iz ekipe ne zaostaju. I cela priča kaže ono što
odavno govorim: ništa nije slučajno. nijedan susret, nijedan 
dobitak, nijedan gubitak. Sve ima svoj razlog koji ćemo jednom
shvatiti, ma koliko se borili da dokažemo kako je sve slučaj, 
kao što uporno i bezuspešno dokazuje Valter Faber.

"Premijera predstave “ HOMO FABER “ (Homo Faber ) Maksa Friša 
u režiji Ane Tomović izvedena je 07.03.2019. na Sceni “ Mira Trailović
Pozorišta Atelje 212.

Igraju:
VALTER FABER – SVETOZAR CVETKOVIĆ
HERBERT HENKE / PUTNIK NA BRODU / DOKTOR / MAKRO /
INŽINJER – STEFAN BUNDALO
IVA / KUBANKA / STJUARDESA – JELENA PETROVIĆ
SABET – JOVANA STOJILJKOVIĆ
HANA – RADMILA TOMOVIĆ
MUZIČAR / IZVOĐAČ – MLADEN LUKIĆ

"Valter Faber protogonista ovog romana prolazi kroz niz incidentnih 
i nesvakidašnjih situacija u svom fizičkom i duhovnom kretanju kroz 
život. On je švajcarski inženjer sa burnom prošlošću koja otpočinje 
velikom ljubavlju sa jevrejkom Hanom u osvit Drugog Svetskog rata,
a koji na putovanjima kroz Severnu i Južnu Ameriku prolazi kroz 
uznemirujuću introspekciju pri sagledavanju svog života, svojih 
pogleda na svet, ideoloških previranja i emotivnih nestabilnosti."

"Homo Faber je priča o Valteru Fabru i njegovim putovanjima na 
kojima sam junak problematizuje sopstveni identitet, individualnost, 
odgovornost spram svojih odluka, sopstveni moral i političku poziciju 
u društvu. Faber se suočava sa egzistencijalističkim krizama, 
problemom vere i životnim usudom koji je izvan njegove kontrole – 
njegova ljubav prema jednoj ženi nakon razlaza biva zamenjena 
njegovom krivicom i tragičkom greškom u ljubavi prema drugoj, 
značajno mlađoj ženi. Valter Faber je junak koji se kroz niz životnih 
okolnosti suočava sa sobom samim i biva poražen sobom na 
samome kraju."

"Roman Homo Faber je prvi put objavljen 1957. godine, a po istom 
romanu je snimljen i čuveni film Vojadžer u režiji Folkera Šlendorfa (1991)."

(nepotpisane slike su s neta)