Lastavica

Dr Srđa Janković, imunolog, govorio je na kongresu o revakcinaciji
protiv Kovid-19, najnovije preporuke.
Vakcine se daju u više doza, radi stimulacije imunog odgovora. Dozni
interval ne sme da bude kraći od 3 nedelje, ali može da bude znatno
duži. Ako je kraći, organizam datu drugu dozu ne prepoznaje, nego
smatra prvom. Vakcinu ne treba dati tokom bolesti, kad je neko već
oboleo, jer organizam ne prepoznaje vakcinu kao nešto novo, utapa
se u samu bolest.
Kao merilo efekta vakcinacije obično se uzima nivo specifičnih antitela,
bilo ukupnih ili neutrališućih. Ali nivo antitela nije dobar korelat zaštite.
Osoba može imati nizak titar antitela, ali je organizam upamtio i brzo
proizvodi veću količinu antitela kad naiđe na virus. Još ne znamo
dovoljno o dinamici opadanja nivoa antitela, a ni o celularnom
imunom odgovoru.

Primarna serija je predviđeni broj doza, a revakcinacija je jedna
ili više doza nakon nekog vremena, što je skoro sinonim za buster
dozu. Ako tri doze postaju primarna serija, treća doza nije buster.
Zasad su dve doze standard, a treća doza je deo nacionalnih
preporuka. Po mišljenju imunologa. treća doza treba da bude deo
primarne serije. Porast nivoa specifičnih antitela je nakon treće
doze znatno veći nego posle druge.
U Srbiji je treća doza preporučena i ima je dovoljno za sve. Treba je
dati nakon 5 meseci od druge kod Pfizer vakcine, a nakon 4 ili čak
3 meseca nakon Synopharm. Za decu su dovoljne dve doze, jer je
dečji imuni odgovor bolji nego kod odraslih i imaju lakše kliničke
slike kad obole.
Imunski odgovor je donekle izraženiji kod osoba koje su pored
vakcinacije još i prebolela kovid-19. Problem je što velika područja
sveta nisu vakcinisana, pa su pogodna za evoluciju novih varijanti
virusa. Moguće je da će vakcinacija postati sezonska, kao za grip.
Tek se očekuju preporuke o 4.dozi.

Mladi su značajni prenosioci infekcije. Oko 20% mladih ne
misli da je nošenje maske važno u širenju infekcije, a isti
procenat se ne namjerava vakcinisati. Da li se radi o istim
osobama, ne može se reći, ali je procenat podudaran.
Među mladima 49% se nije vakcinisalo ili ni ne namerava,
a isti je procenat vakcinisanih u populaciji, neverovatna
statistička podeljenost.

Vakcinisani Srbija ** Italija
18-24 god 5,6% ** 81,3%
25-49 god 29,8% ** 76,4%
stariji od 60 god -63,3% ** 89,6%

SZO je donela cilj da bar 40% svjetskog stanovništva bude
vakcinisano do kraja 2021. Trebalo je vakcinisati što veći
broj ljudi u što kraćem periodu. Dosad je u svetu upotrebljeno
8,5 milijardi vakcina. Širom sveta vakcina je nejednako
dostupna, nekim zemljama lako, drugima skoro nikako,
postoji vakcinalni nacionalizam u svetu (koje se i čije vakcine
mogu koristiti!). U Srbiji je dostupno 6 vakcina i ljudi imaju
puno pravo izbora, ali ih baš to često zbunjuje.

Po dr Radmili Janković, jasno je da Kovid nije pulmološka
nego sistemska bolest! Veliki broj pacijenata je imao vensku
tromboembolijsku bolest. U miokardu (srčanom mišiću)
su nađeni znaci miokarditisa i infarkti miokarda. Virus je
nađen u tkivu bubrega i izaziva akutno oštećenje bubrega.
U mišićima je nađen mononuklearni miozitis, koji izaziva bol
u mišićima, još dugo nakon preležane infekcije. Slabost
mišića se nalazi u 63% pacijenata!

Dr Sanja Mazić nam je govorila o prevenciji KOVID-19,
iskustva s međunarodnih takmičenja. Prvi su krenuli košarkaši.
Formirani su jasni protokoli ponašanja sportista i njihovih
testiranja, koji se menjaju prema razvoju situacije. Sada ima
5 protokola na Zemljinoj kugli. Time su uspeli da i na Olimpijadi u Tokiju
ne bude prenošenja unutar timova, stopa zaražavanja je bila
0,02%. Sada za vakcinisane i seropozitivne sportiste ne treba testiranje.
(seropozitivni = preležali). Bliski kontakt se definiše kao kumulativnih
15 minuta u toku 24 sata kontakta s PCR pozitivnom osobom.

Mladi su značajni prenosioci infekcije. Oko 20% mladih ne
misli da je nošenje maske važno u širenju infekcije, a isti
procenat ne namerava da se vakciniše. Da li se radi o istim
osobama, ne može se reći, ali je procenat podudaran.
Među mladima 49% se nije vakcinisalo ili ni ne namerava,
a isti je procenat vakcinisanih u populaciji, neverovatna
statistička podeljenost.

Vakcinisani Srbija ** Italija
18-24 god 15,6% ** 81,3%
25-49 god 29,8% ** 76,4%
stariji od 60 god 63,3% ** 89,6%

SZO je donela cilj da bar 40% svetskog stanovništva bude
vakcinisano do kraja 2021. Trebalo je vakcinisati što veći
broj ljudi u što kraćem periodu. Dosad je u svetu upotrebljeno
8,5 milijardi vakcina. Širom sveta vakcina je nejednako
dostupna, nekim zemljama lako, drugima skoro nikako,
postoji vakcinalni nacionalizam u svetu (koje se i čije vakcine
mogu koristiti!). U Srbiji je dostupno 6 vakcina i ljudi imaju
puno pravo izbora, ali ih baš to često zbunjuje.

Dugo smo čekali da se struka oglasi i kaže šta smo dosad
naučili o virusu kovid-19 i posledicama infekcije. Na kongresu
održanom u Beogradu 10-11.2021. govorili su profesori
iz svih grana medicine o saznanjima do kojih se došlo.
Pokušaću u kraćim crtama, u nekoliko nastavaka, reći
šta se sada smatra prihvaćenim od struke.

Koronavirusna bolest, Infectio coronaviralis, sistemsko je
oboljenje. Nije bolest samo jednog organa, pluća, nego
čitavog organizma. Za dve godine pandemije, od decembra 2019.
-decembra 2021., umrlo je preko 5 miliona ljudi u svetu. Vakcina je
u širokoj upotrebi sa varijacijama među državama. Danas u
Italiji vakcinišu i decu od 5-12 godina.
Genom SARS-COV-2 je najsličniji genomu korona virusa slepog
miša. Virus se u organizmu čoveka vezuje za ACE2 receptor.
Tri su nomenklature u svetu u upotrebi, ravnopravno, ali se
sada najviše koristi ona po slovima grčkog alfabeta: alfa, beta,
gama, delta i omikron. Sve su to mutacije virusa koji ustvari
mutira manje nego HIV i hepatitis C virus. Do mutiranja dolazi
kod dužeg boravka virusa u istom domaćinu, kada se
akumuliraju mutacije. Omikron potiče iz delta soja iz stare
varijante iz polovine 2020.godine. Kad se pojavi mutacija
visoke zaraznosti, a male smrtnosti, pandemija će se završiti.
U sekvenciranju genoma virusa dugo je vodila Velika Britanija,
a sada Danska sekvencira čak 40% svojih izolata i u tome je
prva u svetu!

Inkubacija infekcije je 5-7 dana (može od 2 do 14, nekad i 28).
Osnovna metoda dijagnostike je real time PCR (RT-PCR).
Kasnije uvedeni antigenski testovi su korisni. Senzitivnost im je
niža, oko 56%, a specifičnost visoka, oko 95%. Brzi testovi
antitela su se pokazali lošima. Nivo antitela nije korelat zaštite
organizma. Najefikasnija su neutrališuća antitela, ali se ne rade
široko. Važan je celularni imunski odgovor i moguće ga je ispitati,
ali je to skupo, za potrebe određenih studija.

Imate simptome koji bi mogli da ukažu na koronu, ali
niste sigurni treba li odmah početi samoizolaciju i šta
ćete sa poslom i drugim aktivnostima? Treba vam
brza samorijentacija? Nije lako, ali nije ni nemoguće.
Treba nabaviti test kutiju na kojoj piše
RAPID SARS-Cov-2 Antigen Test Card.

Drži se na sobnoj temperaturi od 3 do 30 stepeni, ne u
frižideru. Kad se otvori, treba upotrebiti. U kutiji se nalaze:
bris, flašica i epruveta, test pločica.

Na kutiji je nacrtan postupak, a u njoj je detaljno opisan.

Operite ruke, otvorite flašicu.
Pažljivo sipajte sadržaj flašice u epruveticu s poklopcem.
Stavite epruveticu uspravno, može je držati naprimer štipaljka.
Istresite nos. Operite ruke, Izvadite bris i uvucite u jednu
nozdrvu što dublje, okrenite da pokupi što više i malo zagrebe.
Izvucite pažljivo i zavucite u drugu nozdrvu. Bris uronite
pažljivo u epruveticu, promešajte okretanjem i držite u
toj tečnosti JEDAN MINUT.
Izvadite pažljivo bris tako što ćete epruveticu držati pritisnutu
da "ocedite" bris pri vađenju. Bris stavite u foliju iz koje
ste ga izvadili. Epruveticu zatvorite njenim poklopcem s rupicom.
Izvadite test pločicu iz folije. Stavite je na čistu ravnu
podlogu tako da leži okomito. U udubljenje pažljivo kapnite
tri kapi iz epuvetice.

Pojaviće se jedna test linija na C.
Pustite test pločicu 15 minuta, najviše 20. Onda je
pogledajte. Ako je ostala test linija na C, a nije se pojavila
na T, negativni ste.

Ako je ostala linija na C i pojavila se linija na T, pozitivni ste
na kovid-19 i trebate preduzeti sve mere.
Ako se izgubila C linija ili se pojavila T, a nema C, test
nije dobro urađen i treba ga ponoviti sa drugim kompletom.

Sve upotrebljeno treba spakovati u kesicu i baciti u skladu
sa lokalnim propisima.
(Kvalitet fotografija nije naročit, ali nadam se da sam
jasno opisala šta treba da se radi)

Primila sam juče drugu dozu Pfizer vakcine, sin prvu dozu.
Srbija je trenutno na 12.mestu u svetu s brojem potpuno
vakcinisanih 11,4% (2 doze), odmah iza USA (sa 11,8%.)
Zanimljivo, prvi je mali Gibraltar sa 55%, a drugi - očekivano-
Izrael sa 47,5%. Svi se nadamo da će vakcina pomoći da se
pandemija smiri, kad već disciplina i strpljenje ljudi nakon
predugog trajanja pandemije - popuštaju.

U prvom talasu korone uspela sam da se sretnem s virusom
kovid-19 na moje nezadovoljstvo, srećom bez potrebe za
bolničkim lečenjem. Sedam meseci kasnije antitela IgG su
nestala, što bi značilo da više nemam imunitet od preležane
korone. Redovno sam se prijavila za vakcinaciju i izabrala
Pfizer vakcinu, zbog bržeg sticanja imuniteta (za 6 nedelja)
i solidnog odgovora kod mutacija virusa. Svaka od vakcina
ima svoje dobre i loše strane, a u praksi će se pokazati
šta nam zaista donose.
Juče sam primila svoju prvu dozu Pfizer-BioNTech
COVID-19 Vaccine. Drugu ću dobiti 17.3. Na zdravlje mi!

A šta kažu vesti?
"Dve važne vesti u vezi sa koronom stižu iz Izraela. Prva: nova
naučna studija pokazuje da vakcina Pfizer-BioNTech značajno
smanjuje i prenošenje virusa. I druga: Izrael je već uveo
korona-pasoše. Izraelska studija daje razlog za nadu da vakcina
protiv korone nemačke farmaceutske kompanije BioNTech i
njenog američkog partnera Pfizer značajno smanjuje prenošenje
virusa. Rezultati istraživanja koje je sprovelo izraelsko Ministarstva
zdravlja u saradnji sa Pfizer-om još uvek nisu objavljeni, ali je uvid
u te podatke već imalo nekoliko medija. Prema tim izvorima, vakcina
može da spreči prenos virusa Sars-Cov-2 kod asimptomatskih
slučajeva za 89,4 odsto, a kod simptomatskih za 93,7 procenata."

Osnova za ovu vakcinu je 40-godišnji rad Mađarice
iz Subotice, Katalin Kariko, na mRNA (RNA-mediated
mechanisms). Očekuje se da sledeća Nobelova
nagrada za medicinu stigne u njene ruke.

 

 

Koronu sam preležala u prvom talasu, maj/jun 2020.
Bolest je trajala deset dana, a malaksalost posle nje
šest meseci. Nakon sedam meseci postavlja se pitanje
imam li još zaštitu. Od toga koliko smo zaštićeni mi koji
smo preležali koronu, zavisi koliko će trajati zaštita
dobijena vakcinom.
Nakon sedam meseci, imam zanemarljiv titar antitela IgG,
dakle, nemam zaštitu. To se slaže s procenama da će
imunitet od dve doze vakcine protiv kovid-19 trajati
oko šest meseci. I onda, Jovo nanovo.
Nazdravlje nam!

Prvi talas infekcije SARS-Cov-2 virusom bio je gadan i odneo je dosta života onih koji su bili na udaru. Onda je snaga virusa slabila, ali je još daleko od zanemarljive. Pustili su nas iz izolacije, krenuli smo u ograničeni život, što znači, s maskom i rukavicama u javni prevoz i u sve zatvorene prostore. Krenula i ja. Sumnjivo mi je jedno okupljanje u zatvorenom prostoru 22.5. Nakon sedam dana (inkubacija je tu negde) počinje prvo povišena temperatura, pa se sutradan nastavlja groznica, slabost i neki čudan nadražajni kašalj. Lekar sam, propisujem sebi krevet i četvrtog dana Sumamed (azitromicin). Od petog dana obično kreću komplikacije, a dotle je obično i PCR test pozitivan, ako se uradi. Groznice se nastavljaju, danju temperatura do 38,5, noću sigurno i do 40, što je odbrambena reakcija, organizam kuva virus i sam se leči. Nastavljam samoizolaciju i samolečenje na osnovu saznanja koja smatram medicinski tačnima.

Osmog dana radim sebi nalaze, koji pokazuju izraženu upalu plus pozitivna SARS-CoV-2 IgM antitela, dok su IgG antitela negativna, što dokazuje da je u toku sveža infekcija kovidom, a nema stare infekcije. Rendgen pluća je čist. Laboratorija mi iste večeri javlja nalaz antitela i u kovid ambulanti desetog dana bolesti rade mi fizikalni pregled i PCR test (Real Time PCR test-SARS-COV-2).

E, tu počinje zavrzlama. Bris uredno stiže u referentnu laboratoriju, ali ona ne izdaje nalaz sledećih osam dana! Sprovodim istragu gde je zapelo i nalazim ko je kriv. Zašto, neću nikad saznati, jer mi to neće priznati. Od 12.dana bolesti sasvim sam dobro i samo čekam nalaz brisa zbog drugih, ne zbog sebe. Teoretski bris ne bi smeo da bude pozitivan tog dana kad je uzet. I nije. Negativan je. Priča je završena, na sopstvenom kućnom lečenju preležala sam ovo čudo, imam imunitet do ne znam kada, a drugima nisam opasna. I naučila sam ponešto, ko je znao da sam bolesna, pa brinuo, donosio na vrata ponešto potrebno, a ko se nije ni setio. Nije svako zlo za zlo… budemo posle pametniji.

Bilo bi dobro da struka odlučuje o svim merama koje se preduzimaju
u vezi pandemije korone, COVID-19. Dosad je stekla već poprilično
saznanja, na težak način, u 201 zemlji sveta, preko pola miliona
obolelih i nažalost preko 26000 umrlih. Ne pita se dovoljno, rekla bih,
u većem broju zemalja. Ili se pita uzan krug onih koji ne poseduju
najveće znanje.
A znanje se menja iz dana u dan, i zabrinjava podatak da postoje
zdrave kliconoše koje će zaraziti mnoge, a sami o tome neće imati
pojma. Možda će oboleti nakon 14-21 dan, a možda ni onda neće.
Samo će raznositi drugima. Društvene mreže preplavljene su svim
mogućim „čudotvornim lekovima“ od kojih mi se već diže kosa na glavi.
Kad su tako dobri, zašto nije ceo svet zdrav? A on je ujedinjen kao
nikad u istoj muci. Čini mi se prilično dokazanim da vredi nošenje
valjane maske da ne prenesemo drugima, manje da sami ne dobijemo.
Više vredi pranje svega što se prošeta po gradu, a što ne može da
se pere, treba okačiti na sunce. Sunce je oduvek bilo jedan od
najboljih dezinficijenasa. Sve kvake, sva mesta kojima se otvara
zadržavaju virus dovoljno dugo, pa njihovo dodirivanje zahteva
pranje ruku i dezinfekciju tih mesta. Izolacija? Oni koji će lako dobiti,
a teško ozdraviti sada se moraju izolovati, iako nam to svima teško
pada. Tu nije važna samo dobna granica, važnija su oboljenja koja
osoba nosi, svi defekti imuniteta.
Iako sam lekar, ne znam dovoljno o ovoj pandemiji. Struka će tek
kasnije skupljati iskustva i napisati radove iz kojih ćemo se učiti za
neki drugi put. Sad se učimo u hodu. Znaju više oni koji su u prvoj liniji,
koji su lečili obolele i njih bi trebalo slušati. Manje panike, a više
discipline, kao u Nemačkoj. Svoju okolinu nažalost ne mogu navesti
kao primer najboljeg ponašanja.

Bilo bi dobro da struka odlučuje o svim merama koje se preduzimaju
u vezi pandemije korone, COVID-19. Dosad je stekla već poprilično
saznanja, na težak način, u 201 zemlji sveta, preko pola miliona
obolelih i nažalost preko 23000 umrlih. Ne pita se dovoljno, rekla bih,
u većem broju zemalja. Ili se pita uzan krug onih koji ne poseduju
najveće znanje.
A znanje se menja iz dana u dan, i zabrinjava podatak da postoje
zdrave kliconoše koje će zaraziti mnoge, a sami o tome neće imati
pojma. Možda će oboleti nakon 14-21 dan, a možda ni onda neće.
Samo će raznositi drugima. Društvene mreže preplavljene su svim
mogućim „čudotvornim lekovima“ od kojih mi se već diže kosa na glavi.
Kad su tako dobri, zašto nije ceo svet zdrav? A on je ujedinjen kao
nikad u istoj muci. Čini mi se prilično dokazanim da vredi nošenje
valjane maske da ne prenesemo drugima, manje da sami ne dobijemo.
Više vredi pranje svega što se prošeta po gradu, a što ne može da
se pere, treba okačiti na sunce. Sunce je oduvek bilo jedan od
najboljih dezinficijenasa. Sve kvake, sva mesta kojima se otvara
zadržavaju virus dovoljno dugo, pa njihovo dodirivanje zahteva
pranje ruku i dezinfekciju tih mesta. Izolacija? Oni koji će lako dobiti,
a teško ozdraviti sada se moraju izolovati, iako nam to svima teško
pada. Tu nije važna samo dobna granica, važnija su oboljenja koja
osoba nosi, svi defekti imuniteta.
Iako sam lekar, ne znam dovoljno o ovoj pandemiji. Struka će tek
kasnije skupljati iskustva i napisati radove iz kojih ćemo se učiti za
neki drugi put. Sad se učimo u hodu. Znaju više oni koji su u prvoj liniji,
koji su lečili obolele i njih bi trebalo slušati. Manje panike, a više
discipline, kao u Nemačkoj. Svoju okolinu nažalost ne mogu navesti
kao primer najboljeg ponašanja.