Lastavica

Prvo grdim sebe što sam sela levo, prema planinama,
ali ubrzo uočavam lepotu vodopada i jezera s leve strane.

Vozimo se obalom fjorda 49 km do Rognana.
Iako su i nebo i more sivi, lepota fjorda desno je neosporna.

I evo me u Rognanu. Moj anđeo čuvar me čeka na
stanici. Lako smo se prepoznali. Zamoljen je da mi
bude na usluzi i on će to raditi ova tri dana.

Dovozi me u udobni hotel Rognan, savršeno smešten
na obali fjorda.

I tog trena se promoli sunce, koje me neće ostaviti
u ta tri najvažnija dana mog puta.

Čim sam se smestila, anđeo me vodi u obilazak ovog
prelepog gradića.

Bonaca u fjordu, prelepe refleksije u mirnom moru.

Zaljubila sam se u ovo mesto na prvi pogled.
Lako je pogoditi zašto

Zar nije divno?

Prošetajmo lukom

Pa malo po gradu

Ovde se održava veoma posećeni omladinski festival
krajem avgusta. Zatvoreno je, pa ne možemo videti
lepo uređeni prostor nekadašnjeg brodogradilišta

Uz spomenik brodograditelju

Ima i jedna lepa poruka u muralu

Ovde bih mogla ostati trajno...

I vreme je da napustim lepote Osla

Polako šetnjom do Oslo S, glavne železničke stanice.
Čekam moj voz

Preko Lillestroma do aerodroma, Oslo Gardemoen.

Letim 1100 km severnije, u fjord i luku Bodo (Bude).

Oslo aerodrom Gardemoen je veliki i lepo uređen

Celo vreme ćaskam sa irskim izdavačem, koji želi moj
roman čim iziđe. Nije znao ništa o razlogu zbog kojeg
putujem na sever.

Vreme mi nije naklonjeno, pri izlasku iz repa aviona
pljusak me okupao, kišobran odleteo, kofer mi polomili.

Taksi lovim do železničke stanice, najsevernije u Norveškoj.
Dalje nema pruga, leti se ili vozi kolima.

Voz saobraća dvaput dnevno, ujutro kad dovozi ljude na
posao i popodne kad ih vraća. Čekam 4 sata.

Vreme mi prekraćuje moj anđeo dopisivanjem i pozivima.
Konačno, moj voz je na peronu.

Udoban i čist.

(nastaviće se)