Lastavica

Nakon što smo obišli Hohenklingen iznad gradića Stein am Rhein 
u Švajcarskoj, obilazimo sam grad. 

Počinjemo od Untertor, donjih vrata.

U luci je prekrasno

Visok je vodostaj Rajne 

Valja preći most, sav ukrašen cvećem.

Rajna je plava i brza, samo za vešte plivače i veslače

Lepe su kuće i na drugoj obali Rajne

Vraćamo se, ulazimo u stari grad

Prošetaćemo centrom. Postoji jedna „glavna“ ulica u kojoj se nalazi 
većina restorana.

Fontana ima nekoliko.

Naravno, poješćemo odlične kolače uz kapućino.

Obilazimo deo gradića kod Obertor, gornjih vrata.

Pazi, ima i vina! Gogoo, prepoznaješ li rajnski rizling?

Sa Dunava prelazimo na Rajnu. Rajna utiče na istočnoj strani 
u Bodensko jezero, protiče kroz jezero, koje se u glavnom delu 
zove Bodensee, pa u zapadnom kraku Überlinger See, zatim 
Rajna teče sama pored Konstanz i opet prolazi kroz južni krak
jezera, Zelller See. Na kraju se umori i napusti Bodensee kod
Stein am Rhein (Kamen na Rajni), prelepog gradića u 
Švajcarskoj, u kome mi je srce ostalo. Tamo ćemo danas.

Sam grad ću detaljnije obići u ponovnom dolasku. Ovog puta 
ćemo, po Dinajinom savetu, obići dvorac Hohenklingen na vrhu
brda iznad Stein am Rhein.

Parkiramo se ispod zidina. Ulaz je besplatan. Dvorac je preuređen 
u sistem restorana između kojih su originalni delovi starog dvorca. 
Ne zahteva se da koristite usluge restorana i možete slobodno 
obići ceo dvorac. Uđite u moj dvorac!

Svuda je lepo i dobro održavano.

Svaki pravi dvorac ima bunar, pa i ovaj ga ima.

Malo pentranja, molim!

Iz svih prostorija restorana i dvorca predivan je pogled na dolinu
Rajne i na gradić Stein am Rhein.

Vidite li gradić okružen zidinama? To je stari deo Stein am Rhein.
Bajka zaustavljena u vremenu.

Rajna odlazi tamo daleko. Jezero ostaje iza nje, levo.

U najvišoj kuli je top i opet sjajan pogled.

Vratiću se.

Hvatam bus za Radolfzell, pola sata vožnje. To je prekrasan 
stari grad na jugozapadnom kraju Bodenskog jezera, Zeller See,
u nemačkoj pokrajini Baden-Württemberg. 

Bodensko jezero pripada Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Sastoji se od glavnog dela, Bodensee, severozapadnog kraka
Uberlinger see i jugozapadnog kraka Zeller see. 

Lepo se vidi položaj Radolfzell na Zeller see.

Izlazim na Zeller See da gledam jutarnju toaletu labudova. 

Šetnja lepim ulicama odmara

Prolazim kroz gradski park koji se brižljivo uređuje. 

Uzimam Eis spagethi Amarena u „Eiscafe Tiramisu“ na trgu 
pored katedrale

Dok čekam bus za moj gradić, šetam uz jezero sa veslačima.

Penjemo se strmo na vidikovac iznad Aachquelle.

Lep je pogled na Aach.

Nastavljamo uspon na Burgruine, ruševinu starog dvorca,
Alter Turm, moguće još iz 13.veka.

Idemo u stari grad Aach, na brdu.

Divan stari grad. Vredi ga obići. 

Završili smo dunavske priče. Silazimo. Sad ćemo se 
posvetiti Rajni i Bodenskom jezeru.

Videli smo kako Dunav nastaje, kako se kroti, a sada ćemo videti 
kako Dunav ponire. Dvorac nećemo obilaziti.

Idemo u Aach, gde se nalazi Aachquelle. Ime potiče od latinskog 
Aqua= voda. 

Poniranje Dunava (nemački: Donauversickerung) je hidrogeološka 
zanimljivost u gornjem toku Dunava u Nemačkoj saveznoj pokrajini 
Baden-Württemberg.

Na deonci od oko 12 km između gradića Immendingen i Möhringen,
okrug Tuttlingen, voda Dunava se gubi u zemlji. Taj fenomen se 
naziva poniranje Dunava (Donauversickerung). Podzemnim šupljinama 
i kanalima u steni voda uvek teče, ali leti, kad omanji, ona se na 
površini gubi. 

Još jedan fenomen vredi pomenuti. Kroz podzemne šupljine i kanale 
na tom delu deo vode izvire 12 km dalje kao reka Aach, koja teče 
preko Bodenskog jezera u Rajnu. Tako bi se moglo reći da Dunav 
jača Rajnu!

Prelazimo branu...

... i prolazimo kroz Aach. 

Gde se sve može videti "mladi Dunav"? Evo, sve piše. Bili smo u 
Donaueschingen, sad smo u Sigmaringenu.

Pređimo cvećem ukrašeni most preko Dunava.

Tako se lepo dvorac ogleda u Dunavu! 

Ovde je Dunav ukroćen, postavljena je brana i pored nje riblja 
staza, koja nedostaje našim branama.

Ne zaboravimo, Dunav je važna spona Evrope...

Svraćamo u lepi Konditorei –cafe Schön na kolače.

Prelazimo Dunav u Donautal i krećemo u Sigmaringen,
u pokrajini Baden-Württemberg. Nalazi se u dolini Dunava oko 40 km
severno od Bodenskog jezera. 

Impresivni dvorac Sigmaringen je simbol grada. Razvio se tokom
istorije od srednjevekovnog dvorca u kraljevsku palatu.

Dvorac vredi videti sa svih strana.

Ogledanje dvorca u mladom Dunavu je fascinantno!

Prvi dan po mom dolasku kiši, ali vreme između pljuskova pametno 
koristimo. Uputili smo se u Donaueschingen, pa sam se odmah
setila Dinaje, koja je svojevremeno pisala o ovom lepom mestu.

Unuka će mi odmah ubrati detelinu s četiri lista, pa možemo
nastaviti obilazak.

U centru gradića je kružni bazen, izvor pritoke Donaubach koji se
još od 15. veka označava kao Donauquelle, ali to ustvari nije izvor
Dunava.

Oko bazena-izvora razne oznake pokazuju koliki je Dunav i kroz 
koje sve zemlje protiče na svom dugom putu od 2480 km, dok se ne 
venča sa Crnim morem.

Spustimo se do "izvora".

Unuk će za mene ubaciti novčić, da se vratim...

Dunav nastaje istočno, na periferiji gradića, spajanjem dve 
rečice Brigach i Breg. Breg je veći, a ovo je Brigach.

Prošetaćemo dvorskim parkom kroz Prinz-Fritzi Alee, ali zbog
blatnjavog terena nećemo otići do spajanja rečica.

Pa, vreme je za priču o ovom putovanju. Svaki put počinje
prvim korakom, ovaj, letom.

Swiss je standardno kvalitetan. Čim su čuli da ja letim,
sladoled se podrazumeva!

Začas će proći 90 minuta za 950 km.

Sin me je našao i vozi me u Nemačku, u svoj gradić.
Lepo je što praktično nema granica...

Prolazimo vodopade Rajne desno.

Evo i pljuska. Moglo je i bez njega.

Stižemo u Steisslingen, ugodno i mirno mesto za život.
Čekaju me unuci. Odatle ću odlaziti do lepih mesta u 
Nemačkoj i Švajcarskoj.

Ko je bio na Kalemegdanu, neka se podseti, ko nije, neka poželi 
da dođe...

Kako je prazno... ovde je rastao divan platan, dok ga "pametnice"
nisu posekle.

Pogledajte kako je Sava mutna, smeđa. Dunav je zelen.

Za umorne noge, stigao vozić

Zgrada Vojnog muzeja (Eurovog omiljenog) arhitektonski je 
baš lepo urađena.

Obnavljaju veliko stepenište, pa ćemo zaobilazno sići.

Lep je pogled na Savu i Novi Beograd

I oni gledaju reku...

Pobednik ne odvaja pogled od nje

Prekrasna je zgrada zavoda za zaštitu spomenika. Ispod nje
je idealno mesto za pauzu uz kafu.

Samo pratimo stepenice

I tu smo... kafica i pićence za osveženje.

Nastavićemo šetnju i ručati. Od sutra idu priče s puta.

Konačno jedan lep dan. Šetamo knez Mihailovom ulicom.
Desno se vidi Narodno pozorište.

Idemo ulicom

Ima tu i ćošak košarkaške legende, Radivoja Koraća.

Lepa je ulica

Može se čuti i dobra muzika

Sesti uz raskošne petunije na hladno piće

Gledati lepe fasade

Kalemegdan je tu, čuveni tramvaj dvojka pravi krug.

Ulazimo, spremite se.