Lastavica

Nastavljamo šetnju po Kalemegdanu da bismo pogledali
izložbu na otvorenom "Tvrđave i utvrđeni gradovi Srbije".



Dosta sam ih videla, kao Vršačku kulu,

Milenijumsku kulu na Gardošu

Manasiju

Ram


Ali sam primetila da mi neke lepe tvrđave nedostaju u "Kolekciji"
kao Maglič

Volim ovakve izložbe na otvorenom. Svima su dostupne
u prijatnoj šetnji.

Nastavljamo šetnju po Kalemegdanu. Silazimo niz Velike
stepenice i naizlazimo na izložbu, o kojoj će još biti reči.

Silazimo bliže Savi.

Pogled prema Ušću

Čeka nas Pobednik



Tu je i prelepa zgrada Zavoda za zaštitu spomenika
kulture



Zar pogled nije prelep?



Renovirano Damad Ali pašino turbe i sahat kula

Ko poznaje Kalemegdan, očekuje da sad svratimo baš ovde,
Vreme je za gastro pauzu

Danas vas vodim u jesenju šetnju po Kalemegdanu.



U galeriji je izložba, ali sunce mami da se svo vreme
provede napolju.

Vojni muzej 
Velike stepenice, lepotice.

Senke se igraju na njima

(nastaviće se)

Nataša Pejović je jedna od najboljih poetesa u Društvu
književnika Beograda. Predstavila je svoju poeziju okružena
svojim slikama i knjigama.

Njeno autorsko veče bilo je lepo posećeno i vrlo pažljivo slušano.

U predstavljanju poezije Nataši su pomogle Anka Stanojčić
(moderator) i Sladjana Belko.

Sveta Lukić, izvod iz recenzije knjige “Ispod prvog snega”
"Ova poezija je ne samo prožeta, već vođena specifičnom
liričnošću. Ispovedna, ona je to na veoma diskretan način,
uzdržan, gotovo otmen. Umesto da ide, kako se kaže,
“iz sebe”, ona se radije služi slikama i prizorima iz
svakodnevice, iz snova i pokoje halucinacije, izvanredno
odabranim u svakom ciklusu. I, u završnom integralu,
ispevana je gorka suočenost sa životom, ali koja nas ni u
kom slučaju ne ostavlja bez nade i saučešća."

Pesma gitare Pavla Filipovića lepo se uklapala sa Natašinom
poezijom.

Na kraju, Sladjana je uručila Nataši bedž Društva književnika
Beograda

Miša Lazar i Olivera Šestakov izneli su svoje impresije.
Svi su prišli pesnikinji da čestitaju.

I GDE JOŠ…

Tamo
gde pčele mudrost čuvaju

Ispod kamena
Ispod jezika
Ispod krova

U kosi sedoj
U mladom žitu
U kažiprstu ćutanja

Iznad jauka
Iznad samoljublja

I gde još da sklonim dragu reč
od svakodnevne upotrebe

RAM ZA POZNATE SLIKE

Da mogu da se oslobodim rama poznatih slika
ozdravila bih
otisnula se iz luke
u vejavice, nedoumice, nevidelice
licem u lice s vremenom pre i posle nas
sa pčelom bih sakupljala
sa morem se povlačila
odmarala se u podnožju svake reči
pogledima iz hiljadu ogledala
ispod kamena, s tuđeg ramena,
iz hiljadu grla tišine, početaka i krajeva
i ko zna odakle još, s kim i čim
koliko i kako bi se pesma i ja igrale
kojim redom bi umirale

Kad mi gosti prvi put dođu u Beograd, prvo ih vodim
u Konak kneginje Ljubice, najlepšu zgradu u Beogradu.
Ko nju nije posetio, nije osetio duh starog Beograda
niti shvatio ovaj sadašnji.

Konak kneginje Ljubice nalazi se u Beogradu, u ulici kneza
Sime Markovića broj 8. Zbog svog istorijskog i arhiktetonskog
značaja konak ima status spomenika kulture od izuzetnog
značaja.

Konak kneginje Ljubice jedan je od najreprezentativnijih
sačuvanih primera građanske arhitekture prve polovine
19. veka u Beogradu. Građen je u periodu od 1829-1830.
godine. Prema zamisli kneza Miloša, trebalo je da ima
dvojaku namenu, da bude stan njegove porodice, kneginje
Ljubice i sinova Milana i Mihaila, kasnijih srpskih knezova,
a u isto vreme i dvor za rezidenciju. Izgrađen je po idejama
i pod nadzorom Hadži-Nikole Živkovića, pionira srpskog neimarstva.

Na oba sprata nalazi se i po jedna divanhana, neka vrsta
današnje dnevne sobe, a takođe i salona za prijem.



Sobe na spratu nameštene su u građanskom stilu 20.veka.

Bogate porodice poklanjale su muzeju prelepe sobe
kakve bismo i danas rado imali u svojim kućama
(kad bismo ih imali)





Spratom dominira potret lepe princeze Kleopatre Karađorđević
kojoj je knez Mihailo Obrenović posvetio divnu pesmu
"Što se bore misli moje". Bili su ondašnji Romeo i Julija...

Navratite u konak kad dođete u Beograd!

Ako želite da doživite raskošnu jesen, navratite u Topčider.
Tad je on pozlaćeni park.

Zahvaljujući prelepim platanima, doživljavate vatromet boja

Konak Kneza Miloša je okružen starim platanima



U najstarijem smestio se dečak i čita. Divno mesto za čitanje.



Pomoću ovog kamena se knez Miloš peo na konja...

Obavezno treba videti Žetelicu

...Odati poštovanje Arčibaldu Rajsu...

Za kraj, krempita u restoranu "Milošev konak"