Lastavica

Lepotani na četiri točka

Fotografija — Autor lastavica @ 17:58



Svi volimo stare automobile, zar ne? Ovo je post specijalno za
Grunfa, ali uživajmo svi u pogledu na lepotane koji su harali 
drumovima u prošlom veku. Nalaze se u muzeju automobila
u ulici majke Jevrosime.




Dočekuje nas skuter.

Uz svaku haljinu druga boja? Može?






Kako mi se slaže uz ten?

A ovaj uz oči??

Treba imati i rezervni točak.

Ovaj je idealan za letnje vrućine

Uz šta se slažu ovi, smislite sami




Ja znam kad bih vozila ove:





Evo vam još malo za razmišljanje:



Dan lastavica

Fotografija — Autor lastavica @ 03:46



Danas je "Svetski dan lastavica, vesnika sreće i boginje proleća"
Kuća na kojoj je lastavica gnezdo svila, srećna je i blagoslovljena
kuća.


"Ukoliko danas podignete pogled ka nebu, verovatno ćete videti jata 
lastavica koje se vraćaju na naše prostore i svojom cvrkutavom grajom
svakog 19.marta najavljuju zvanični dolazak proleća"

(slika s neta)

Lastavice nam neće ispričati šta su sve videle na svojim 
dalekim putovanjima. Zamislimo to. Ova Lastavica i dalje će vam pričati o svojim doživljajima.

.

Ptice

Fotografija — Autor lastavica @ 05:09



Da najavimo proleće, podsećanjem na ptice?
Lete ohridski galebovi


Brčkaju se pačići u Lisabonu

Na visokoj su nozi rode u Sjenici

Šepuri se paun

Beloglavi sup nas posmatra s litice iznad Uvačkog jezera

Mudruje novobečejska sova

Šetaju se vodene ptice pored reke Neckar

Samuje papagaj

Lepotica je ova patka na Bodenskom jezeru

Da li vam je dosadila zima? Čekate li proleće 
s nestrpljenjem?

Osmi mart

Fotografija — Autor lastavica @ 06:13



Da li je Osmi mart praznik? Naravno da jeste. Jer poštujemo trud
generacija pre nas koje su se izborile za prava žena i jer poštujemo 
same sebe.



A šta će biti dovoljno danas? Jedan pravi poljubac

(sličica s neta)
barem jedan cvetak


i nešto slatko, pa makar samo kolač.


 


Ulice

Fotografija — Autor lastavica @ 05:36



Svaka ulica svoju priču priča. Prošetajmo i oslušnimo 
ulice i trgove.
Beograd, Knez Mihailova, danju


i noću

Bitola

Bol

Istanbul

Karlovy Vary

Konstanz

Kragujevac

Kumanovo

Lazarevac

Lisabon, sa čuvenim tramvajem 28

Ohrid

Prag

Radolfzell

Rim

Sarajevo

Sintra

Skopje

Steisslingen

Subotica

Zagreb


Kakva je vaša ulica? Koje priče priča?

Ako ne može jedno...

Fotografija — Autor lastavica @ 05:52



Nismo rezervisali, rekoše u ovom restoranu u Topčideru.
Puno je. A poznati su po odličnom roštilju.


Pa nam sledi šetnjica do sledećeg

To je restoran Milošev konak


Nekad je to bio moj omiljeni restoran. Da zavirimo kako je.
Lepo, ima i živa muzika.

A mi smo gladni.


E, sad možemo nastaviti šetnju!

I staviti ružu u vazu

 


Zimska šetnja

Fotografija — Autor lastavica @ 05:48



Sunčani zimski dan treba iskoristiti. Topčider je lep u svim 
godišnjim dobima. 



Prilazimo spomeniku velikom dr Arčibaldu Rajsu


Pravimo krug po parku

Prilazimo Miloševom konaku i čuvenom platanu čije stare
teške grane drže podupirači. 


Pogledajte kako se drvo zove. Nisam znala da London ima neke 
veze s ovim platanom. Ima, jer je to hibrid odgajan specijalno za 
London i druge urbane sredine jer smanjuje zagađenje vazduha.

Milošev konak nažalost još nije otvoren.


Jesmo li za još jedan krug?


Jorgovani su još mali, ali porašće...

A kući čekaju lale...

 

 


Lepota iz kamena

Fotografija — Autor lastavica @ 06:34



Kapar je zadivljujuća biljka koja opstaje gde druge ne mogu.



Cvetovi su mu prelepi, nežnih latica.

Svuda sam ih slikala:
U Makarskoj

U Sućurju

U Jelsi


Na Korčuli

U Škripu na Braču



Jeste li imali u rukama prelepu knjigu "Kapar" autora Ratka Kovačevića?

 


Voda

Fotografija — Autor lastavica @ 06:55



Ne može se bez vode, nigde i nikada.


Neophodna nam je za opstanak

Prekrasna je u raznim oblicima:
kao izvori

kao reka



kao more


kao okean

kao jezero



kao vodopad

kao lekoviti izvori

kao kiša

kao sneg

kao led (osim ako padamo po njemu)


Šta bismo bez vode?

 


Ikonostasi

Fotografija — Autor lastavica @ 06:41



Ikonostasi su često remekdela slikarstva. Mnoge od njih potpisuju 
velika imena slikarstva, prema kojima su naraštaji slikara brusili 
svoje slikarske poteze. Način da se ikone uokvire može se jako
razlikovati, pa je važna i lepota ikona i lepota njihovih okvira.

(crkva u Šapcu) 

Postoje neka važna pravila kod ikonostasa, od kojih je praktično
bitno ovo: velika ikona sasvim levo je prikaz sveca ili pojave kojoj
je posvećena crkva. Velika ikona sasvim desno je Sv.Jovan.
Pored oltarskih vrata levo je Bogorodica, desno Hrist. Koliko će
još ikona stati između, zavisi i od veličine ikonostasa.
(Bela Crkva)

Wikipedia: "Ikonostas (grč. ikono stazio - mesto za ikone) 
ili oltarska pregrada odvaja oltarski prostor od naosa crkve. 
Osnovni elementi ikonostasa su carska vrata (dveri) i ikone. 
Danas postoji samo u pravoslavnim crkvama."
(Manastir Bođani)
(Manastir Bukovo)

"Obično se pravi od drveta, ali može biti i od drugih drugih materijala,
kao što su kamen ili mermer, a u novije doba čak i od inoksa. Po 
pravilu na ikonostasu postoje ukupno troje vrata, od koga se odstupa
u slučaju manjih crkava. Broj ikona na ikonostasu zavisi od njegove 
veličine, koje se ugrađuju po određenim crkvenim kanonima.
Na ikonostasu je predstavljen trostruki poziv Isusa Hrista, prikazana je 
istorija Starog i Novog zaveta. Ikonostas je, takoreći, otvorena knjiga iz
koje svaki čovek može upoznati najglavnije događaje i učenje hrišćanske vere."
(Crkva Sv. Nikolaja u Šidu)

Uroš Predić je ikonopisao nekoliko ikonostasa, među njima:
Hram Sv. Đorđa u Bečeju

Crkva u Orlovatu

Po lepoti vredi izdvojiti još mnoge, naprimer: Maradik

Sabornu crkvu u Beogradu

Manastir Grgeteg na Fruškoj Gori

Manastir Crna reka, u stenu ugrađen


U Rumuniji: Crkva Sv. Đorđa u Temišvaru

Manastir Kolc

Drvena crkva u Surdesti


Makedonija je prebogata, izdvojićemo zasad Kališta:

U Zagrebu je lep ikonostas Preobraženjske crkve


Božić

Fotografija — Autor lastavica @ 06:57



Domaćin na Badnje veče unosi badnjak. On simbolizira hrast 
koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus 
i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu.


Na trpezi je obavezno i Božićno žito. Prema verovanju, 
ono pokazuje koliko će naredna godina biti berićetna, a
svetlost sveće ili kandila koja probija put kroz zelenilo 
pšenice - obasjava dom domaćina u narednoj godini 
životnošću, srećom i toplinom.

Položenik pali badnjak. Ako on lepo gori, sa mnogo 
varnica, godina će biti srećna i puna blagostanja.

Domaćica mesi česnicu u koju stavlja srebrni ili zlatni novčić. 

Domaćin lomi česnicu redom i namenjuje komade putniku 
namerniku, položeniku, kući, domaćinu, domaćici, ukućanima. 
Onaj koji u svom komadu česnice nađe novčić, imaće srećnu 
godinu. Prošle godine sam ga dobila ja i imala sam vrlo lepu 
i uspešnu godinu.

Srećan Božić svima koji ga slave po 
julijanskom kalendaru!
Hristos se rodi!

Badnje veče

Fotografija — Autor lastavica @ 22:06



Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, 
svetom drvetu Slovena. 


Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže 
medom, a nakon toga se pali i počinje "džaranje". To je običaj čačkanja 
i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči "koliko iskrica toliko srećica, 
koliko varnica toliko parica, zdravlja...". To izgovara i položajnik koji 
ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i "džara" vatru.


Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jede riba, pasulj, 
kupus i suvo voće.

Na zdravlje vam i veselje Badnje veče!


Počelo je, počelo

Fotografija — Autor lastavica @ 07:33



Ispraćamo staru godinu više puta, da se ne vrati i da nova 
stigne što veselija. Mi smo to u Udruženju već završili :)



Dok sam se ja setila da slikam, slano smo dobrim delom smazali.

Slatko je dolazilo na red. Delo vrednih ruku naših dama...

Igralo se... i pravi grčki sirtaki usred Beograda


i valceri



i fokstrot

...kad se muškarci umore...

i kolo

Za našeg bolesnog člana na telefon je bend otpevao omiljenu
njegovu pesmu...

I čaša na glavi može da stoji, dok se igra.

Sve može, kad se ima volja!

 


Slava

Fotografija — Autor lastavica @ 05:59



Slava je narodno-crkveni običaj i nakon Božića, najvažniji 
porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog 
hrišćanskog svetitelja. 


Glavna obeležja slave su slavski kolač, žito i sveća.

Ako pada u vreme posta, slava je posna, takođe i ako pada u sredu
ili petak. Sv. Nikola je uvek posna slava jer pada u vreme božićnog
posta.
Zamislite da ste gosti na slavi. Neki nikad nisu bili. Uzmite prvo kašičicu žita.

Šta biste od širokog dijapazona domaćih
i probranih pića?

Posnu slavu je teže pripremiti. Kao predjelo 
mogu ići: prebranac

pita sa šampinjonima i prazilukom

salata s ribom i prazilukom

pita s prazilukom

Sledi riblja supa


Za glavno jelo pripremam lignje

 

 

 

neku morsku ribu u sosu

 

lososa i oradu

Slede domaći kolači iz moje radionice 

Nazdravimo u slavu Sv. Nikole! 

I oni su tu...

 

 


Ja sam savršen(a)

Fotografija — Autor lastavica @ 05:47




Kakvu sliku imamo o sebi? 
1. Da li smo savršeni, baš takvi kakvi treba da budemo,
veoma zadovoljni onime što smo postigli u životu?
2. Jako dobri, blizu onoga što smo zacrtali kao najbolje za sebe?

3. Nedostojni slike koju bismo želeli da dostignemo?

4. Slabi i nezadovoljni svojim životnim postignućima?

  


 


Powered by blog.rs