Lastavica

Društvo književnika Beograda nastavlja sa svojim mesečnim
tematskim druženjima. Budući da je mart bio posvećen ženi
kao književnoj inspiraciji, sada smo veče tematski ograničili na 
muški pol kao izvor inspiracije.

Veče je vodila sekretar i voditelj DKB, prim. dr Anka Stanojčić
uz podršku predsednika DKB, Zorana Ilića.

Već tradicionalno, veče smo otvorili jednom pesmom jednog od 
osnivača DKB Tomislava Miloševića, koju je čitala dr Ljiljana Surić
Lambić.

Svako od prisutnih članova i gostiju imao je priliku da kazuje
po bar jednu pesmu ili priču po svom izboru. 

Nekako nam uvek nedostaje dovoljno vremena da se
svi izraze lepom rečju.

U drugom krugu još je petero stiglo da doda svoje književne 
majstorije.

Posle lepog pesničkog druženja, ide "devojačko druženje" da se 
saberu impresije

Stižemo u neolitsko naselje Pločnik. 

Na lokalitetu je sagrađeno najstarije selo u Srbiji – rekonstruisano
selo od pre 7000 godina sa oznakama na kućama gde su radile 
tkalje, kovači, grnčari. 

Ovde su 1927. godine otkriveni predmeti iz doba neolita poznatog
kao vinčanska kultura i pronađeni dokazi o najranijoj preradi bakra 
u Evropi po čemu je ovo mesto postalo svetski poznato. 
Mlađa faza vinčanske kulture nazvana je zato po Vinča -Pločnik.
Nađene su bakarne alatke i ruda malahita. Najstrarija peć za taljenje 
bakarne rude s duvaljkama, za 1,5-2h se istali ruda. Otada počinje
metalno doba. 

Naselje je imalo nekoliko stotina kuća na rečnoj terasi, obali reke 
Toplice. Živeli su mirno, bez ratovanja, preko 1000 godina.

Posećujemo kuću keramičara. Posude su ukrašavane, a radila su 
i deca, nađeni su otisci dečjih prstića.

Nije neudoban ni ležaj, tkali su ponjave i njih prostirali.

Ulazimo u jednu kuću. Žito se mlelo kamenom. 

Prva košnica.

U kući tkalje

Prozori su sasvim ekološki

Vraćamo se u sadašnjost s puta u neolit.

Nosimo suvenire. Kakav simpatičan neolitski čovečuljak!

(nastaviće se)