Lastavica

Divan je dan. Gde ćemo? U Skadarliju!

Hoćemo li u novi "Šešir moj"? Danas ne.

Idemo u stari, prvi "Šešir moj". Moj restoran, to već i 
vrapci pevaju

Ambijent poznat, drag. Galerija u restoranu.

Usluga vrhunska, a jelovnik... ne pitajte. Probajte.

I da nazdravimo! Tikveš Šardone! Živeli!

Nastavljamo u Kelebiju, pogranično selo na severu Vojvodine
i ujedno najsevernije naselje u Srbiji. 

Naselje je poznato po ergeli „Jadran“ u kojoj se uzgajaju lipicaneri. 

To je impresivni kompleks koji se prostire na 20 hektara uređenog
prostora, sa nekoliko objekata u panonskom stilu, među cvetnim 
lejama, zelenilom i dugim drvoredima. U ergeli se nalazi bogata 
zbirka čeza, fijakera, saonica. 

Posebno uživanje je jahanje lipicanera

Sledi nam vožnja fijakerima do Majura gde je vaskršnji ručak.

Veselo tucanje jaja.

Ručak: čorba, punjeno meso i piletina sa šampinjonima, 
ukusna poslastica „šomloi galuške.” 

A sad adio, i ko zna gde, i ko zna kad...

SUBOTICA- danas miran ravničarski grad, nekada je bio na raskrsnici
Evrope i Azije. Prvi put se pominje 1391. godine kao Zabatka, slobodno
trgovište pod zaštitom samog Kralja Ugarske, a u svojoj istoriji je menjao
naziv dvesta puta. Današnji naziv nosi od 1653. godine po Suboti Vrliću, 
vojvodi cara Jovana Nenada.

Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske- građena je od 1773-1798. godine u duhu prelaznog barokno-klasicističkog stilskog perioda. Crkva svojim monumentalnim razmerama i skladnim arhitektonskim kompozicionim rešenjima dominira jednim od glavnih trgova u gradu. Predstavlja zaštićeno nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. 1974. godine Papa Pavle VI podigao je ovu crkvu u rang bazilike. Marija Terezija je svojevremeno Subotici dala status slobodnog kraljevskog grada, pa je grad u znak zahvalnosti za svoju zaštitnicu izabrao sveticu njenog imena, Svetu Tereziju Avilsku.

 Pred crkvom je veliko uskršnje jaje.

Šetamo Borovom ulicom, prolazimo ulični spomenik radniku. 
Ako stisnemo ruku radniku, ispuniće se želja. Ispunila se.

Sinagoga – sagrađena je 1902. god. u stilu secesije. Nedavno je 
obnovljena kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Među prvim
smo grupama koje je posećuju.

Kombinacija pastelnih boja i toplo svetlo kroz vitraže stvaraju 
prijatnu atmosferu.

Najlepše zgrade Subotice izgrađene su u stilu mađarske secesije, koja koristi 
floralne motive i motiv srca.

Na Trgu republike dominiraju Gradska kuća, plava fontana
i spomenik Svetom trojstvu.

Gradska kuća podignuta je u čast Marije Terezije za samo dve godine 
(1908-1910), a još dve godine je trajalo uređivanje enterijera. Podignuta 
je po nacrtima budimpeštanskih arhitekata u stilu mađarske secesije. U svečanoj Sali je šest zastava: srpska, mađarska, hrvatska, bunjevačka, vojvođanska i grada Subotice. U 
velikoj većnici se vrše prelepa civilna venčanja.

Da vidimo na planu Subotice gde je šta...

U centru Trga slobode je spomenik caru Jovanu Nenadu. 
On i nije bio car, nego se suprostavio Turcima i odbranio Suboticu, 
pa je od kara= crni nastalo cara, pa car.

Na Trgu slobode se ukrug vidi velika žuta zgrada – prva mađarska banka 
(simboli košnice), pa zgrada zanatlija stara preko 150 godina (muškarac
sa čekićem i žena sa srpom), zatim crvena palata porodice Nićim, 
Narodno pozorište staro oko 150 godina (u podužem je renoviranju)
i žuta biblioteka. Zelena fontana je lošije urađena pa retko radi.

Na kraju parka, prekoputa Železničke stanice, je kićena kuća mađarskog arhitekte
Ferenca Rajhla, na sjajnoj lokaciji. Zbog skandala s ljubavnicom
kojoj je kupio bicikl, morao je napustiti Suboticu. Sada je to likovna galerija.

Srpska pravoslavna crkva- posvećena Vaznesenju Gospodnjem 
sagrađena je 1723-1726. god. Današnji izgled crkva je dobila 1910. 
god. Ikonostas u današnjoj crkvi izradio je Johanes Lukeš pod nadzorom 
Paje Jovanovića. 

U blizini je restoran Boss. Ovde je Zvonko Bogdan pio kafu 
do pre pola sata...zamalo da se sretnemo... a Regina je negde
drugo šetala, nisam je srela. Ova plavuša u centru nije ona...

Tradicionalno Izletnik provodi drugi dan Vaskrsa na lepom izletu, 
svaki put na drugom mestu.

Kad sam prvi put posetila Palić, padala je kiša i stopilo se
sivo sa sivim. Sada je bilo drugačije.

Sunčano i toplo, što su i instrumenti na licu mesta dokazali.
Malo više vetra nego što prija frizuri...

PALIĆ- jezero i banjsko mesto iz 1845.g. na kome se nalazi jezero
eolskog porekla bogato termalnim izvorima sa slankastom vodom. 
Jezero uznemireno i uskovitlano na Ženskom štrandu.

Palić se razvio u banju i odmaralište u parku engleskog stila, sa 
vilama u stilu secesije.

Kud plovi ovaj brod...

Valjalo bi ovde provesti više vremena.
Pozdravimo nonice pa idemo dalje.

(nastaviće se)

Plesna škola UPS (uživanje u plesu i smehu) nastavlja svoje
osvajanje radosti. Svi se jako veselimo našim časovima i susretima jedni 
s drugima. 

Ples je jedan od najzdravijih sportova, a u novijim istraživanjima
pokazao se kao jedan od najboljih načina da ostanemo umno
dugo sveži. Zato nema starosnih ograničenja za ples. Čak 
naprotiv, što smo stariji, imamo jače razloge za ples.

Kome treba antistres terapija, pravo na ples!
Kome treba fizikalna terapija, pravo na ples!

 

 

Srećan Uskrs svima koji ga danas slave!
Hristos vaskrse!

Kako vi ukrašavate uskršnja jaja?
Ja ovako.

A zaista ne morate ovako :)

Da tucnemo jaja, čije je jače?

I naravno, nešto prezalogajimo!

"Knjiga je prijateljica duše"
Frančesko Lanca

"Biblioteka Petera Urbana (1941-2014.) nemačkog pisca i prevodioca 
sa ruskog, srpskog, hrvatskog, slovenačkog i češkog jezika, nalazi se 
u Adligatu. Zahvaljujući Legatu Petera Urbana u našem fondu se nalazi 
jedna od najboljih kolekcija publikacija o Čehovu na svetu."

Može se videti i deo slika Nikole Beševića.

Budite pažljivi tokom čitanja knjiga o zdravlju. 
Možete umreti zbog štamparske greške. 
( Mark Tven)

Adligat: "Mi smo nevladino, neprofitno Udruženje građana, koje se bavi
unapređenjem srpske kulture, umetnosti i međunarodne saradnje.
Temelj naše institucije čini Biblioteka Lazić, zvanično osnovana 1882. 
godine u Vojvodini, koja postoji već devet generacija.
Naziv Udruženja Adligat potiče od stručnog bibliotečkog termina koji 
označava više raznolikih knjiga povezanih u jedne korice. Taj naziv je
za nas simbol povezanosti ne samo više knjiga u jednim koricama, 
već više generacija, kultura, zemalja i naroda pod jednim krovom, 
u jednoj instituciji. Uz Biblioteku, osnovali smo Muzej srpske književnosti
i Muzej knjige i putovanja. Planiramo otvaranje Muzeja Novosadske racije
u Novom Sadu.
Trenutno posedujemo više od milion bibliografskih jedinica, od čega više 
hiljada rariteta. U našem osnivačkom odboru nalaze se važne ličnosti iz 
kulture svih političkih shvatanja. Zajednički nam je cilj da pokušamo da 
unapredimo srpsku kulturu. Među pedesetak izuzetnih imena tu su Milovan
Danojlić, Pero Zubac, Srba Ignjatović, Miodrag Pavlović (koji su nam ostavili 
svoje legate), Nevenka Tadić, Ljubivoje Ršumović, Filip David, Ljubomir 
Simović, Matija Bećković, Ivo Tartalja, Emir Kusturica i mnogi drugi. Svako 
ko značajno pomogne ostvarenje ovog projekta može da postane počasni 
član osnivač. Od organizacija podršku nam pružaju Srpska akademija nauka
i umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Udruženje književnika Srbije, Srpsko 
književno društvo, Srpsko bibliofilsko društvo, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, Nacionalna geografija Srbija, Univerzitetska biblioteka „Svetozar 
Marković“, Matica srpska, Biblioteka Grada Beograda i mnogi drugi. Gradimo
snažnu i razgranatu kulturnu instituciju, sa sedištem u Beogradu, koja će 
biti jedan od važnih stubova srpske kulture."

"U muzeju na Banjici možete videti i više od 3000 minijaturnih knjiga, 

...među kojima je i najmanja štampana knjiga na svetu, veličine svega 
3,5 milimetara.- Ima i manjih knjiga od ove, ali su rađene na drugima
metrijalima ili nisu cele. Ova je najmanja kompletna štampana. 
Reč je o Bibliji koju je proizveo Muzej Gutenberg iz Majnca" 

"U okviru muzeja možete ući u sobu jednog od osnivača Adligata, 
književnika i akademika dr Miodraga Mije Pavlovića, jednog od 
najznačajnijih pesnika 20. veka, koji je sa Vaskom Popom pokrenuo
novi talas srpske književnosti. "

"U njegovom fondu su sva prva izdanja Milorada Pavića sa posvetama, 
originalni rukopis "Sporedno nebo" Vaska Pope, "Jesen dijalektike" 
Zorana Đinđića sa posvetom bivšeg premijera iz 1980. u kojoj piše 
da mu je Mija bio prvi patron i dodaje: "Proleće je iluzija"."

U legatu se nalazi veliki broj ličnih predmeta Mije Pavlovića, doktorski pribor... 

...pisaći sto iz njegovog stana... 

... umetničke slike" 

Njegov omiljeni portret

Iz ove sobe se ulazi u kutak legendarnog Vladete Jerotića.

Sutra završavamo šetnju kroz Adligat, do neke nove 
posete, gde nameravam nadoknaditi propušteno..

Jedna od osnivača Adligata, prof.dr Ileana Čura, (1930.-2016.) bila je 
profesor engleskog jezika sa postdoktoratom na Jejlu, osnivač katedri 
za anglistiku na Univerzitetu u Prištini i za srpskohrvatski jezik i 
književnost na Univerzitetu u Nju Delhiju. Svojim legatom i više od 10000
knjiga ustupila je deo svoje kuće u Novom Sadu (u kojoj je 1926. godine 
gostovao Tagora). U toj zgradi je planirano otvaranje Muzeja Novosadske
racije, u kojoj su mađarski žandarmi za samo tri dana 1942.godine 
brutalno pobili više od 1.300 nevinih Srba i Jevreja. U raciji je ubijeno 
16 članova porodice Čura, a sama Ileana je sa 11 godina povedena 
na streljanje koje je preživela igrom slučaja.

Ileana sa Desankom Maksimović i Matijom Bećkovićem.
Ime "Ileana" daje se deci da bi bila lepa. Ileana je zaista bila lepa.

Ileanini detalji

Arhiva slikara Uroša Predića, izabrane dopisnice.

Sto je iz kolekcije Koste Dimitrijevića.

Prva izdanja Politikinog zabavnika i ratno izdanje srpskih novina sa Krfa,
1917. godine

Sutra nastavljamo šetnju kroz Adligat.

"Da nema biblioteka, dehidrirali bi mnogi žedni znanja." 
(Megan Džo Tetrik)
Četvrta soba Adligata uz moto "Srbija među knjigama" 
pripada Muzeju srpske književnosti, a istovremeno je
i soba sećanja.

"Kolekcija Srbije je središnja kolekcija Biblioteke. Trenutno se u njoj 
nalazi više od 70.000 publikacija srpske etnografije, istorije, umetnosti, 
geografije i književnosti. 

Tokom sakupljanja materijala posebno se obraća pažnja na 
knjige sa autogramom autora i na knjige o Srbiji ili srpskih 
autora štampane ili prevedene u inostranstvu (serbika). 
U Biblioteci se formira posebno odeljenje srpske dijaspore, 
koje u svom fondu već ima oko 5.000 bibliografskih jedinica."

"Muzej predstavlja srpsko izdavaštvo, štampu i pisanu reč, kako u Srbiji,
tako i u inostranstvu (serbiku)." Prva srpska Biblija, petoknižje.

U radnom stolu Marka Leka Knjiga o Zmaju, Lazar Kostić, Sombor 1902. 

"Imamo "Knjigu o Zmaju" Laze Kostića sa potpisom, značajnu književnu
kritiku zbog koje Jova Jovanović Zmaj i Laza nisu govorili veoma dugo.
Kostić je smatrao da mnogo Zmajevih pesama nije kvalitetno, što je
izazvalo veliki književni skandal. Sama knjiga je veoma retka a Lazin 
potpis još ređi" 

Potpis Branislava Nušića 

Prvo kinesko izdanje knjige Ive Andrića

Pravi adligat, knjiga iz 16.veka koja sadrži nekoliko različitih knjiga.

Original rukopis pesme Tina Ujevića ćirilicom pisan

Među eksponatima se lepo ugnezdila i pisaća mašina književnika
Gvida Tartalje

"Posebno vrednu kolekciju čine udžbenici štampani za Srbe u Bizerti u Tunisu, 1918, kada su naši vojnici povučeni sa Krfa.Ti udžbenici bili su 
namenjeni mladićima koji zbog rata nisu išli u školu i tamo su je završavali.
To su izuzetno retke knjige, zakonom zaštićene kao kulturno dobro."

Gusle koje je napravio od priručnog materijala vojnik u bici 
za Jedrene, s fotografijom autora.

Originalni orman kraljice Natalije Obrenović 

Prvi radio u Jugoslaviji i štap kralja Milana Obrenovića 

Epska fotografija nasmejane Drage Mašin i kralja Aleksandra
koji su se slikali sa oficirima, svojim ubicama, šest meseci pre 
atentata.

Kralj Milan i kraljica Natalija u narodnoj nošnji oko 1870.

Legat Mirjane i Pavla Vuisića sa originalnim prvim testametnom
velikog glumca. Nakon što je preminuo, objavljene su njegove 
Pesme sa života.

Sutra nastavljamo šetnju kroz Adligat.

Izložba slika "Dodir neba" kragujevačkog slikara i likovnog pedagoga
Stanka Janjuševića predstavljena je u kući Đure Jakšića 2.aprila. 

Postavku je otvorio direktor galerije Radivoje Marković

O slikama je govorila istoričarka umetnosti Iva Leković. 

Zaključak je dao književnik Milan Mladenović.

U muzičkom programu učestvovali su tenor Stefan Đoković
i pijanista Milivoje Veljić.

Stanko Janjušević potiče iz jednog sela iz Stare Raške blizu Sopoćana. 
Službovao je u Kragujevcu kao likovni pedagog u raznim kragujevačkim 
školama, uvodeći decu u svet umetnosti.

Stankove slike, kao i ranije izlagane ikone, su satkane iz vizuelnog 
pamćenja Sopoćana, Đurđevih stupova, Studenice, Rasa, Mileševe.
„Odan bibliji, istoriji, mitu i renesansi, nebo mu je krov pod kojim sve to 
uvija u bajkovito ruho po malo na srpski način, nadrealno. Autor unosi 
u slike vizuelne prizore na mašti nadahnute, vođen maksimom da je 
bistro samo ono što izvire iz dubine duše.“, rekla je Kragujevčanka 
Dobrila Milanović, arhitekta.

Bila je to prilika za divljenje umetnosti i lepe susrete.

"U dobroj knjizi najbolje je između redova"
(Švedska izreka)

Adligat nam ima još mnogo toga da pokaže. Tajnim prolazom 
dolazi se i u sobu Latinske Amerike. Ovde se nalazi kolekcija 
knjiga i eksponata iz Amazonije, originalna maska iz Amazonije
sa zubima pirane i mačeta sa glavom pirane.

Lepo je videti prvo izdanje knjige Pabla Nerude.

Markesov potpis

Presto poglavice 

Idemo dalje, novi tajni prolaz odvešće nas u četvrtu sobu.
Sutra nastavljamo šetnju kroz Adligat.

Kao što sam obećala, nastavljamo priče iz Adligata. Čeka vas 
šest nastavaka. Jer kao što reče Gručo Marks:
"Pored psa, knjiga je čovekov najbolji prijatelj, ali pas se ne da čitati." 

Tajnim prolazom ušli smo u drugu prostoriju Adligata, 
sobu azijske književnosti, umetnosti i putovanja.

Faciniraju kamene knjige, s koricama od mermera, molitvenici 
s Tibeta. Kad se čitaju, ne jede se niti pije, 24 ili 28 sati!

Tri dame su lutke za indonežansko lutkarsko pozorište
koje nikad nisu igrale, inače bi, po predanju, ovde oživele...

Najlepši eksponat po meni je knjiga od svile, Sun Cu: "Umeće 
ratovanja", knjiga koju bi trebao pročitati svako ko želi izbeći 
sukobe u bilo kom aspektu života. Ova je pisana dvojezično, 
na engleskom i kineskom jeziku, a dobio ju je Boris Tadić pri 
poseti Kini. Naravno, mi je nećemo čitati na svili...

Slika na svili iz Kine, razigrani konji...

Kuran iz Azerbejdžana