Lastavica

Ako niste gledali ovaj film, a imate razloga da bilo šta
prepoznate, pripremite se dobro.

Šta kaže rediteljka i autorka filma Dana Budisavljević?
"Dnevnik Diane Budisavljević", film utemeljen na istinitoj priči o
Austrijanki koja je iz ustaških logora u vreme Drugog svetskog rata
spasila više od deset hiljada srpske dece, priča je koja nas na
neki način, ne mogu reći može pomiriti, ali nas sve može
približiti, rekla je Dana Budisavljević, rediteljka i autorka filma.
To je priča drugačija od onoga čemu smo inače izloženi i što smo
učili, velika snaga filma je njena istinitost", rekla je autorka."

"O istoriji se često laže... Ova priča je pre svega humana i govori
o strašnom periodu NDH i rasnim zakonima i posledicama zakona
da se legalno možete rešavati velikog dela svog stanovništva, Srba,
Jevreja, Roma, stavljati ih u logore, razdvajati majke od dece…
Da bi se ispričala priča koju sadrži priča Diane Budisavljević, ona s
jedne strane jasno dokazuje prirodu režima NDH, ali ona i organizuje
veliku građansku akciju i mnoge porodice udomljuju spasenu decu
iz logora Gradiška, a s krajem rata, kad se misli da će biti bolje,
komunističke vlasti dve nedelje kasnije oduzimaju njenu kartoteku
i mnoga deca gube identitet", navodi ona."

Reći ću vam samo da sam film preplakala. Mog dedu Nikolu,
kinoperatera u Pakracu, su 1941. odveli u Jasenovac, pa u
Norvešku, da gradi Krvavi put i smrzne se tamo 3.1.1943.
Mog tatu i strica su odveli na prinudni rad u Austriju, 100 km
odvojene jednog od drugog. Oni su se bar vratili.
Baku Maru (unuku rođene sestre Petra Preradovića) odveli
su 1942. u logor Gradiška sa četvero dece: Nevenka (16
godina, na koju veoma ličim), Predrag (12 godina), Savo
(8 godina) i Gordana (5 godina). Tamo su ubijeni.

U filmu su date originalne scene koje je ekipa Diane Budisavljević
snimila tokom pregleda dece pre spasavanja iz logora. Desetine
dece neće preživeti, leže živi kosturi koji još samo dišu. Jedna od
devojčica koje su umirale pred Dijanom, mogla je biti Gordana.
Među dečacima koji su izdisali, mogao je biti Savo. Nikad to neću
saznati. Ali će me te slike progoniti trajno... Možda je i bolje što
ne znam jesu li završili tako ili od malja...

A veliko hvala Diani Budisavljević za hiljade spašene dece

i Dani Budisavljević koja je hrabro ispričala istorijsku istinu i podigla zasluženi spomenik Diani Budisavljević..