Lastavica

Gostovanje Šabačkog pozorišta u Ateljeu 212 jako je lepo
primljeno. Puna sala, dosta smeha i aplauza pokazali su
da je ideja o gostovanju bila dobra.

To je priča o Filipu, na granici jave i sna. Takvih priča ima svuda oko nas: mladi talentovani ljudi ne mogu se dokazati jer komercijalizacija svega i politička
podobnost odlučuju o tome ko vredi, a ko ne.

Možemo i gradom šetati, zar ne? Krećemo od Londona
pa sve do Kelemegdana u brzom hodu, bez zagledanja izloga.

Ovde se čeka red za telefon?

Tu je i poznata apoteka London

I banka, naravno.

Završavamo krug pogleda i krećemo Ulicom kralja Milana
prema Terazijama.

Kod Terazijske česme razmenjuju sličice.

Ulazimo u Knez Mihailovu ulicu, još uvek (nepotrebno)
novogodišnje ukrašenu

Ova fasada biće lepa kad je završe

Ko je žedan?

Ne nedostaju ni ulični svirači

U izlogu stare kafane Kolarac svega ima

Stižemo do Kalemegdana

A onda može pogled kroz prozor, dok se pije zaslužena kafica.
Sunce je zubato.

Ako posle kafe ide kolač, znači da se šetnja nastavlja.

Šetnja nije završena, ali priča za danas jeste
(nastavlja se)