Kamen i ja
Kamen i ja
Kamen šapuće, govori, grmi.
Ako ga znamo slušati,
mnogo nam može reći.
Ko mu se divio,
ko ga se bojao,
ko ga je na drugog bacio,
ko je u njega urezivao želju srca svoga.
More je šapnulo kamenu da ga voli,
oduvek.
Kamen je moru uzvratio,
doveka…
Kamen se činio svima hladan, oštar, nepristupačan,
dok nije zaplakao belim suzama,
a one se u cvetove pretvorile.
Kamen je usmeravao korake moje
i ispisao poemu o mojoj čežnji,
onome koji je znao slušati.
(Bluz 2017.)
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi