Poslednjih sedam godina koristim u kuhinji samo "solni cvijet"
iz solane Ramova. Zdraviji je i daleko ukusniji od obične soli,
jer sadrži sve minerale mora bez posebnog dodavanja.
Evo nas u solani Ramova u Krvavici, pored Makarske, gde
sada dolazim da posetim prijatelje i vidim što se novo dešava
u vetrosolani.
Vetrosolana je patent Ivana Šimića, inženjera šumarstva, iz 2007.
Na sajmu inovacija ARCA 2010. vetrosolana je nagrađena zlatnom
plaketom.
"Vjetrosolana je zapravo klasična solana s nadogradnjom visećih
slojevitih površina - bazena s nagibom tri promila iznad matičnih
bazena. Gornji bazeni su duboki 3-5 cm, a donji su dublji i služe
za akumulaciju vrijeme kiše preljevni bazen se prazni i ugušćena masa
se spušta u matični bazen gdje je zaštićena od oborina i to je ono
osnovno "- kaže autor projekta dipl. inženjer Ivan Šimić.
Ovde se rade plemenite soli- „solni cvijet“ za hranu i morsko ulje
za mineralizaciju tela putem kože, kao i dijamantne soli.
Cvet soli se stvara ljeti, kada salamura u bazenima postigne
temperaturu od 60 stepeni. U tim trenucima počinje proces
kristalizacije visoko cenjenog cveta soli, koji se u grumenima
kristala počne skupljati po površini. Kristali se počnu stvarati oko
podne, a Ivan ih skuplja u vreme sutona.
More sa 3,5% slanosti meri se bomeometrom (po Bomeu). Kad se
dođe na 20% slanosti, taloži se gips (kalcijum sulfat) i kalcijum
karbonat koji se izbace i solni cvet ih ne sadrži.
U bačvama se pravi morsko ulje, tečni minerali mora (presoljena
salamura s koncentracijom soli od 38 i više posto, prepuna
planktona), izvanredan izvor magnezija koji se resorbuje u
mišiće utrljavanjem preko kože.
Dijamantna so se stvara pri slanosti 31 do 38 posto. Nepodobna
je za kuhanje, ali zato je vrlo iskoristljiva za dermatološke tretmane.
U sebi ova kruta so nosi podosta minerala, koji su odlični za
razne dermoterapije.
(nastaviće se)
