Lastavica

Idemo kalemegdanskim putem kojim ređe kročimo, prema
kuli Jakšića

I prvo vidimo Crkvu Ružicu

Romantična legenda pripoveda da je znameniti megdandžija
Bogdan Jakšić, sin vojvode Jakše, imao tri sestre – Ružicu, Maricu
i Cvetu. Ove pobožne plemkinje su navodno na Beogradskoj tvrđavi,
početkom 15. veka, podigle tri crkve, nadomak neosvojive
Jakšića kule, koja je i danas jedna od najzanimljivijih, rekonstruisanih
srednjovekovnih građevina na Kalemegdanu. Crkve su ponele imena
sestara, ali je među njima pretrajala samo ona ispod Zindan kapije,
nadomak Dizdareve kule – Ružica. Iako istorijski dokumenti ne
čuvaju sećanje na Jakšićeve kćeri, niti se iz njih može saznati da li
je na Beogradskoj tvrđavi pre 19. veka postojala crkva Ružica,
sasvim je sigurno da je ova romantična, u bršljan obrasla bogomolja,
bez preterivanja jedinstvena među crkvenim građevinama širom sveta.

Na Savskoj padini u istočnom podgrađu Beogradske tvrđave
Crkva Ružica dominira svojim položajem, koji je uslovljen
delimičnim odstupanjem od uobičajene pozicije pravoslavnih
hramova i ukazuje na mogućnost njene prenamene iz
postojećeg vojnog magacina za municiju u sakralni objekat.

Projektant obimne rekonstrukcije bio je ruski arhitekta Nikolaj
Krasnov u saradnji sa inženjerom H. Vinogradovim. Tom prilikom
je crkva oblikovana u istoricističkom maniru i uklopljena u
ambijent tvrđave. Fasada je pokrivena rustičnim kamenom,
a zvonik i apsida su dobili novi izgled.

Dve skulpture, izvedene takođe prema projektu Nikolaja Krasnova,
postavljene kao simboli srednjovekovnog vojnika i ratnika iz
balkanskih ratova, flankiraju glavni portal crkve, nad kojim je
bronzana predstava patronske ikone Rođenja Bogorodice.

U prizemlju zvonika je ulaz u crkvu, nad kojim je bronzana ikona
Svetog Georgija. Izliveni su od zaostalog ratnog materijala,
kao i dva velika polijeleja unutar crkve, sačinjena od municije
i različitog oružja.

Sledeći put obići ćemo unutrašnjost ove crkve.
Ovo je zvonik Crkve i levo od njega kula Nebojša

Šetnju smo započele na Studentskom trgu, pogledom u
Studentski park

Jesen se ušunjala na Kalemegdan

Prošle smo pored umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić.
Danas obilazimo mesta koja retko posećujemo na
Kalemegdanu.

Proći ćemo kroz Leopoldovu kapiju. Sadašnja monumentalna
barokna fasada zapravo je mlađa od same kapije, napravljena
je u vreme velikih austrijskih radova na obnovi tvrđave, u 18. veku.
Inicijali koji su uklesani nad lukom kapije L. P. – Leopoldus
Primus – pripadaju caru Leopoldu I (1640–1705), za vreme čije
vladavine je Beograd prvi put došao u posed Austrije.

Kroz nju dolazimo do najlepše i najslikanije kapije
Kalemegdana, Zindan kapije.

Retko je bez gužve i sa plavim nebom kao okvirom,
pa smo to iskoristile i za uslikavanje.

Skoro je neverovatno da na mostu nema nikoga

Kad je zaobiđemo, vidimo zvonik crkve Ružice

Obići ćemo je, što će biti tema naredne priče. Na kraju
ćemo ostaviti iza sebe most kod opservatorije
i uputiti se prema Malom Kalemegdanu

A u "Malom Kalemegdanu" zna se: Teletina u ćupu sa
krompirom i kajmakom, za dve osobe i belo- vino kuće. Ukus i miris Kalemegdana.