Lastavica

Vraćam se sa susreta u centru i stajem na početnu bus
stanicu na Studentskom trgu. Računam, bus stiže za minut
i biću kući za pola sata. E baš neću. Tačno u 11,52 s jedne
i druge strane Studentskog trga nanizali su se redari u žutim
prslucima sa natpisom kom fakultetu pripadaju (uglavnom dame)
a između njih se slila reka studenata. Skupu su užurbano
prilazili ljudi sa svih strana, stariji od studenata. I svi su u
potpunoj tišini na minus 3 stajali petnaest minuta, po minut
za svakog nastradalog. Nigde se nije čuo ni mobilni ni
uobičajeni zvuci velegrada. U 12,07 svi su se prekrstili i razišli,
redari su proverili da su su ljudi u blizini svi na trotoaru
(niko na kolovozu!) i autobusi su krenuli.


Ista pauza za tišinu istovremeno se odvijala na mnogim
lokacijama u Beogradu i u drugim gradovima.

Za neupućene, nadstrešnica na železničkoj stanici u
Novom Sadu je 1.novembra 2024. tačno u 11,52
neočekivano pala i usmrtila 15 ljudi.

(Post je posvećen Malom suncokretu.)