Lastavica

Uslikala sam juče jednu fotografiju koja mi je ispričala
dve priče. Na njoj su dva pobednika. Gore je Meštrovićev
Pobednik, simbol Beograda, a dole na klupi sedi prvi pilot beogradskog neba
Edvard Rusjan i gleda prema ušću Save u Dunav, mestu
koje je preleteo i poginuo 1911.

Sve je manje dobre poezije za decu i o deci. A baš takvu
knjigu smo promovisali u Društvu književnika Beograda.



Njen autor Ljubomir Vujović afirmisani je pesnik sa brojnim
književnim nagradama, uglavnom za ljubavnu poeziju

Od pet unuka, najmlađi Vuk se najbolje "primio" na dedin
pelcer pa je brojnim pametnim pitanjima inspirisao dedu
da probudi dete u sebi i napiše ovu knjigu. Ljilja i ja rado
smo mu pomogle u predstavljanju pesama za decu.




Ljilja je birala i ovu pesmu:

CRNA

Dobio sam malo kuče
Dao sam mu ime Crna
Krupne oči, pravo luče
Tanko, lepo kao srna

Dresiram ga svakog dana
Al ne vredi, baš ne haje
Jedino kad stigne hrana
Maše repom, ne prestaje

Kad mu lepo kažem, sedi
Ne diže se, samo leži
Kad podviknem, hajde lezi
Pogleda me pa zareži

Ni u šetnji nema mira
Već tri dana haos traje
Na povocu iz čistog hira
Bez razloga na sve laje

Gricnulo me jutros malo
Pa mi nešto na um palo
Možda misli malo štene
Da dresira ono mene

Svi smo se podsetili na dečje misli i poželeli
da našoj deci ili unucima čitamo ove pesme

Do renoviranja, Vršačka kula bila je ruina po kojoj
je razgledanje bilo opasno. Tad je nisam ni slikala.
Sad mogu.

Sad je to lepotica koju je lepo razgledati iz svih uglova.



Šteta samo što ovde vetar ne prestaje...

Kad odem na Kalemegdan, uvek mi pažnju privuče
Sahat kula

Ispod nje je most i kapija


Tražim pogled na nju iz raznih uglova