Koliko ima do spomenika?
Nastavljamo Zlatiborske priče, a onda ćemo makarske...
Danas se penjemo do spomenika na Šumatnom brdu.
To je na Zlatiboru obavezna tura, tko ne pređe tih 2300
strmih metara kao da nije bio ovde. Računajte i na povratak!
Početak je lak, preko mostića pa u šumu
Između konjića koji čekaju jahače.
Uspon je u početku jedva primetan.
Okrenimo se iza sebe
Poslednja trećina uspona baš je strma, za nas ne baš
mlade - nije laka.
Ali cilj je tu, vrh i spomenik. Kameni spomenik streljanim
rodoljubima-partizanskim ranjenicima 1941.godine. Delo je
arhitekte Jovanke Jeftanović i vajarke Ane Bešlić koje su
osmislile spomenik visok čak 10m.
Na spomeniku se mogu pronaći, čitko ispisani stihovi
čuvenog Vaska Pope: „Ne dam ovog Sunca u očima,
ne dam ovo hleba na dlanu.
Tu se ostaje duže, šeta, diše. Ovde dolazi do ukrštanja
mediteranskih i kontinentalnih vetrova i ta ruža vetrova
povoljno deluje na štitnu žlezdu.
Dobra kafa je završnica. Danas je ona samo predah,
i nastavku sutra.
(nastaviće se)