Lastavica

Kapela Svete Petke u istočnom podgrađu, udaljena nekoliko
koraka od Ružice, zamišljena je kao deo istog sakralnog prostora
već u vreme prve gradnje crkve. Smatra se da je prvobitna kapela
Svete Petke podignuta u beogradskom donjem gradu početkom
15. veka, kada su kneginja Milica i despot Stefan mošti Prepodobne
Paraskeve, u narodu znane kao Petkovica, Petka ili Petkana, doneli
u Beograd. Na Beogradskoj tvrđavi, u Kapeli Svete Petke čuva se
čestica Petkinih moštiju u znak sećanja na vreme u kome je sveta
zaštitnica boravila među Srbima.

Nova kapela Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi sagrađena je u
periodu 1935-1937. godine prema projektu arhitekte Momira
Korunovića, na svojevrsnom izvoru isceljujuće vode. Uđimo.

Zidovi su ukrašeni mozaicima.

Kapela Svete Petke jedno je od najomiljenijih stecišta ljudi svih vera,
jer se svetiteljki pripisuju razna čudesna javljanja i isceljenja.
Ona je najveća pomoćnica ženama i deci, ali i svetac za koga se
vezuje čitav niz paganskih običaja, pa i praznoverica. a često je u
naivnoj narodnoj mašti izjednačena kao posrednik u molitvi sa
Bogorodicom.

Njen dan je petak i to su oni časi kada se prostor oko Ružice i
kapele Svete Petke ispune brojnim vernicima koji dođu da se
napiju vode sa čudesnog izvora na Beogradskoj tvrđavi
(ova fotka nije moja)

Idemo kalemegdanskim putem kojim ređe kročimo, prema
kuli Jakšića

I prvo vidimo Crkvu Ružicu

Romantična legenda pripoveda da je znameniti megdandžija
Bogdan Jakšić, sin vojvode Jakše, imao tri sestre – Ružicu, Maricu
i Cvetu. Ove pobožne plemkinje su navodno na Beogradskoj tvrđavi,
početkom 15. veka, podigle tri crkve, nadomak neosvojive
Jakšića kule, koja je i danas jedna od najzanimljivijih, rekonstruisanih
srednjovekovnih građevina na Kalemegdanu. Crkve su ponele imena
sestara, ali je među njima pretrajala samo ona ispod Zindan kapije,
nadomak Dizdareve kule – Ružica. Iako istorijski dokumenti ne
čuvaju sećanje na Jakšićeve kćeri, niti se iz njih može saznati da li
je na Beogradskoj tvrđavi pre 19. veka postojala crkva Ružica,
sasvim je sigurno da je ova romantična, u bršljan obrasla bogomolja,
bez preterivanja jedinstvena među crkvenim građevinama širom sveta.

Na Savskoj padini u istočnom podgrađu Beogradske tvrđave
Crkva Ružica dominira svojim položajem, koji je uslovljen
delimičnim odstupanjem od uobičajene pozicije pravoslavnih
hramova i ukazuje na mogućnost njene prenamene iz
postojećeg vojnog magacina za municiju u sakralni objekat.

Projektant obimne rekonstrukcije bio je ruski arhitekta Nikolaj
Krasnov u saradnji sa inženjerom H. Vinogradovim. Tom prilikom
je crkva oblikovana u istoricističkom maniru i uklopljena u
ambijent tvrđave. Fasada je pokrivena rustičnim kamenom,
a zvonik i apsida su dobili novi izgled.

Dve skulpture, izvedene takođe prema projektu Nikolaja Krasnova,
postavljene kao simboli srednjovekovnog vojnika i ratnika iz
balkanskih ratova, flankiraju glavni portal crkve, nad kojim je
bronzana predstava patronske ikone Rođenja Bogorodice.

U prizemlju zvonika je ulaz u crkvu, nad kojim je bronzana ikona
Svetog Georgija. Izliveni su od zaostalog ratnog materijala,
kao i dva velika polijeleja unutar crkve, sačinjena od municije
i različitog oružja.

Sledeći put obići ćemo unutrašnjost ove crkve.
Ovo je zvonik Crkve i levo od njega kula Nebojša

Šetnju smo započele na Studentskom trgu, pogledom u
Studentski park

Jesen se ušunjala na Kalemegdan

Prošle smo pored umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić.
Danas obilazimo mesta koja retko posećujemo na
Kalemegdanu.

Proći ćemo kroz Leopoldovu kapiju. Sadašnja monumentalna
barokna fasada zapravo je mlađa od same kapije, napravljena
je u vreme velikih austrijskih radova na obnovi tvrđave, u 18. veku.
Inicijali koji su uklesani nad lukom kapije L. P. – Leopoldus
Primus – pripadaju caru Leopoldu I (1640–1705), za vreme čije
vladavine je Beograd prvi put došao u posed Austrije.

Kroz nju dolazimo do najlepše i najslikanije kapije
Kalemegdana, Zindan kapije.

Retko je bez gužve i sa plavim nebom kao okvirom,
pa smo to iskoristile i za uslikavanje.

Skoro je neverovatno da na mostu nema nikoga

Kad je zaobiđemo, vidimo zvonik crkve Ružice

Obići ćemo je, što će biti tema naredne priče. Na kraju
ćemo ostaviti iza sebe most kod opservatorije
i uputiti se prema Malom Kalemegdanu

A u "Malom Kalemegdanu" zna se: Teletina u ćupu sa
krompirom i kajmakom, za dve osobe i belo- vino kuće. Ukus i miris Kalemegdana.

Na Kalemegdanu se održava izložba na otvorenom
"Stene, skrivene boje i oblici"

Geolog Darko Timotić isekao je kamenje dijamantskim nožem
i slikao preseke.

Koliko lepote se krije u stenama! Ovo je jaspis

Fosilizovano drvo

Ametist

Ahat se pojavljuje u najviše različitih formi

Ovaj ahat je prelep

Karneol-ahat

Laguna ahat

Septentinit je baš zanimljiv

Karbonati s Fruške gore

Fosilni puževi. Šta sve kriju ove stene :)!

U lepom danu krećemo od Parlamenta

Nastavljamo do Crkve Sv.Marka

Arhitektonski je raskošna

Prošetajmo Tašmajdanom

Lep dan smo provele na Tašmajdanu koji nam uvek ponudi
nešto što nismo ranije primetile. Spomenik deci stradaloj
u NATO agresiji 1999.

Ne piše ni ime vajara ni naziv dela. Mogao bi biti bik
koji dubi na glavi?

Skulptura naziva „Zlatna šuma“, autora Jurišić Mire, bronza,
sa stihovima pesnika Blaža Šćepanovića:
...Jedna se ptica u svojoj pesmi skamenila,
a vode se dozivaju same…”

Misli li na ove vode?

Zatim ćemo popiti kafu
s pogledom kod "Šanse".

Baloni, dečja radost

Baloni jure malog biciklistu

Kod Desanke nema pogađanja, i malo dete bi je
prepoznalo

A i Milorada Pavića je lako prepoznati

Pozdravljamo Hejdar Alijeva

Na kraju, obavezna je "Madera".
Jagnjeća pljeskavica

jagnjeća kapama

Reklo bi se da nam vidljivo prija!

Živeli! Vino: bela tamjanika.

Na Tašmajdanu se može uživati u pogledima kroz
mlazove vode iz fontane. U pozadini je crkva
Sv. Marka.

Smiruje igra vode

I drugi je vole...

Prija večna igra vode...

Skadarlijski restoran "Šešir moj" je moje kultno mesto
gde povremeno moram da svratim na čašicu razgovora,
dobro jelo i obavezno tamburaše.

Ovog puta povod je bio jedan lep rođendan, nije moj.
Nazdravimo!

Usluga je prvoklasna, uslikao nas je onaj koji nam je
donosio delicije.

A tamburaši su znali naše pesme i kad im ne kažemo.

Još bolje kad im šapnemo.

Smuđ ala Orly bio je moj izbor

Našlo se još ponešto

Na kraju: Vasina torta.

Zaključak: ponoviti prvom zgodom!

Nastavljamo šetnju po Kalemegdanu

Neobično je da je Sava lepe zelene boje, a Dunav
prekriven algama i mutnožut

Je li Pobednik na starom mestu?

Pogled na Malo ušće (gde se rukavac Dunava ljubi sa Savom)

Radi li japanska česma?

Pasarelom ćemo se spustiti do Savske promenade

A tamo nas čeka "Lafayette"

Izabrala sam pileći file punjen mocarelom i pistaćom

A Ljilja piletinu u šampanj sosu

Naravno, ne ide bez dobre tamjanike

Još malo pored Save pa za danas dosta.

Energiju za šetnju obezbedile smo u Muzeju sladoleda,
koji je otvoren tek tri meseca. On nam je baš usput.

Izbor sladoleda je veliki, ukusa ima veoma maštovitih.

Dekoracija po mom ukusu

Nakon okrepljenja, nastavljamo na Kalemegdan.

Vreme je za pravu domaću kafu u omiljenom restoranu
"Mali Kalemegdan"

Laganom šetnjom snimamo ono što nam obično ne
uđe u kadar, sahat kulu s košarkom

Ovaj mali mačevalac se izborio za prolaz

A i ja ću, vitez tako traži

Izborila sam se i nastavljamo kroz Kalemegdansko zelenilo

(nastaviće se)

Prijatan dan za šetnju. Krenule smo od slavijskih refleksija

Ovaj lepi mozaik na Terazijama delo je Mladena Srbinovića
i zove se Zaštitnik Terazija

Izbijamo na Trg Republike

Grupa sluša vodiča pod žutim kišo(sunco)branom pred
Narodnim muzejem.

Da li da uđemo?

Ili da pogledamo postavku o neolitskoj Vinči?
8000 godina ljudske istorije na ovim prostorima.

Devojka se odmara u Bezistanu. Kamena je pa joj
ne smeta sunce.

U Tašmajdanskom parku odmara se Desanka Maksimović

I za nas mali odmor na Tašmajdanu

Ne, ovo više nije za nas

Za nas je malo mira u centru grada

Napravimo nekoliko krugova, pa ćemo u čuveni restoran
"Madera".

U čaši je bela tamjanika

A u tanjiru pljeskavica na kajmaku

Živeli!

Pre nekoliko dana u foto grupi sam zadala temu "Fontane
moga grada" i ispostavilo se da baš i nemma mnogo fontana
u svojim folderima.

Odlučile smo proveriti u kakvom su stanju fontane u centru
Beograda. Krenimo od Slavije.

Na Trgu Republike je jedna

Jedna je baš zgodna za brčkanje golubova

Blizu nje u Knez Mihailovoj je druga

Devojka sa školjkom čuva Bezistan

Na Trgu Nikole Pašića je velika fontana

Tašmajdanske fontane okrenute su crkvi Sv.Marka

Je li bilo dovoljno za danas?

Imamo dobar povod koji treba proslaviti. Gde ćemo?
Može "Lorenzo i Kakalamba", Cvijićeva 110, Vladetina 26.

Standardno, sto sa jabukama i violinom. Za nepoznavaoce,
jabuke su prave, zlatni delišes.

Dekoracija je neobična, originalni kič sa elementima
iz Italije i iz Pirota.

Evo kako se odvajaju dva stola

Ovog puta sam više gledala lampe. Šarena:

Crvena

Crna

Deo stolica je vrlo originalan, u NF stilu

Usluga je provoklasna. Šta ćemo?
Jagnjetina ispod sača

Ribič s kajmakom.

Pa, neka povod slavlja bude uspešan od početka!

Gde po vrelini? U Topčider. Tu bar ima hlada.

Konak kneza Miloša

A ima i jezerce

A odatle pravo u restoran "Stara daščara"
Otvoreno, a roštilj mami.

Ne možete u Pariz? Ko kaže? Krećemo na "put."

Od Karađorđevog parka pored meteorološke stanice

Tu je i Hidrometeorološki zavod

pa pored Onkološkog instituta

Dečje klinike

Kliničkog centra Srbije

Doma zdravlja Savski venac

Onda kafica kod prijateljice, pa zajedno Resavskom ulicom

Pa Birčaninovom ulicom, ulicom ambasada i na
ćošku evo Pariza. Nije veliki nego je "Mali Pariz"

Verujte, neće vam ništa nedostajati

Losos sa prilogom ili smuđ? Za poslaticu gratinirane
maline i pita od jabuka sa sladoledom. Savršeno.

Zdravica za jednu ružu

Povratak Nemanjinom ulicom prema Slaviji.

Levo je park Manjež

Pored podzemne garaže do bus stanice

Desno ostaje Slavija sa fontanom. Doći ćemo opet.
"Mali Pariz" nam je odličan pronalazak.

Trebamo se dogovoriti oko nove knjige, lektorka,
savetnica i ja.
Naći ćemo se u centru u podne. Usput pozdravljam
Branislava Nušića

Prelazim zanimljivu dijagonalnu raskrsnicu

I na trgu Politika stižem u kafić "Moon", koji
služi lep radni dorućak.

Prijatno mesto

Da, kroketi od lososa sa sosom
pa puding sa tapiokom. Puding na bazi tapioke može se
razlikovati od ostalih po sitnim zrncima nalik na kavijar.

Lektorka je zadovoljna urađenim, možemo nastaviti u
sledeću fazu rada na knjizi.