Lastavica

15 Feb, 2019

Unikati

Književnost — Autor lastavica @ 05:42



Mnogi ljudi ostavljaju život za kasnije, za jedan od onih dana, za neku
godinu...i život protekne pored njih, a da oni u njemu ne učestvuju.
Puštaju ga kao veliku reku da pored njih protiče, a da se u njoj ne 
okupaju. Za sve ima vremena, sve se može sutra, neka odleži, odstoji, 
da se razmisli... i dok se okrenu, najbolji dani odoše u nepovrat, 
najlepše godine iza njih... a ne možemo isto sa 30 kao sa 20, sa 50 
godina kao sa 40, a posle 50 možemo još manje, pa manje... Zato 
nijedan dan ne sme proći, a da u njemu ne primetimo nešto lepo. 
Ne sme proći, a da nismo nekog videli, čuli, napisali pismo. Ne sme 
proći, a da u njemu nismo ostavili nešto završeno, urađeno. Nikako 
ne sme proći, a da bar malu radost sebi nismo priredili, makar kupivši 
sebi cvet. Nema svečanih dana i posebnih zgoda, svaki dan našeg 
života je poseban, specijalan, jer u njemu učestvujemo baš mi. Neki
mudrac reče, a ja ga svakodnevno citiram: "Jedina osoba koja će s
tobom biti celog tvog života si -TI!". Zaključak: tu osobu moramo čuvati,
štedeti od nepotrebnih stresova, praštati joj ono što treba oprostiti, 
popraviti sve što se može ispraviti.

U više navrata dobijala sam lep nakit s napomenom: "Nemoj to nositi 
svaki dan, nosi u specijalnoj zgodi". Takve komade nakita nisam nikad 
stavila na sebe. Svaki dan mog života je specijalna zgoda. I vašeg 
života! Čuvajmo sami sebe! Volimo sami sebe! Onda će nas i drugi 
čuvati i voleti. Kad sebi oprostimo, lakše će nam drugi oprostiti. Kad 
smo pomireni sa sopstvenim nesavršenostima, lakše će ih i drugi 
prihvatiti. Niko nije savršen, ali je svako jedinstvena pojava na ovom 
svetu, kakva nikad pre nije postojala i nikad više neće. 
Unikati, čuvajmo sami sebe!


(iz moje knjige "Rumba", objavljene 2011.godine)

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs