Kako ga zvati?
Brak se raspao na samom početku, dvogodišnja devojčica je ostala s njom,
tata se izgubio u vidu lastinog repa. Morala je raditi, pa je dete bilo više kod
bake i deke nego kod nje. Nije se nameravala ponovo udavati, razočarenja
joj je bilo dosta, ali se iznenada pojavio On, gospodin najvišeg ranga, koji
se brzo zagledao u nju i osvojio je izuzetnom inteligencijom i manirima.
Nakon nekog vremena vrlo originalno ju je zaprosio, pitajući je koje prezime
da joj napiše pri prijavi rada za neki kongres... Rekla je, dodaće svom
prezimenu njegovo.
I dok su se liftom peli u njihov novi dom, devojčica, On i Ona, diskretno
mu je dala do znanja da bi mogao reći kako da ga dete zove. A on se
okrenuo petogodišnjoj devojčici i s puno poštovanja je zapitao:
„Mila, kako bi ti htela da me zoveš?
„Tata!“ odgovorila je malena, nasmešivši se.
I bio je njen najbolji i jedini tata kojeg je poznavala.
(fotografija s neta)
Evo i mene, konačno.
Sredila sam post i sad je sve OK. Hvala ti još jednom...
A ovaj post je divan. Deca najbolje mogu osetiti kakav je ko čovek, pa tako i prihvataju ljude - odmah ili nikada! ;)
Autor Aneta — 09 Feb 2017, 09:08
Dobra ti je analiza, Aneta. Dete je procenilo da taj čovek može biti njen tata.
Autor lastavica — 09 Feb 2017, 09:21