Morska igra
Svaki kamen znam.
Kako ga more valja, oblikuje, uglačava i od hrapave stene
pravi glatke oblutke.
Po njima hodaju nežna dečja stopala.
Momci ulaze u more do gležanja i bacaju oblutke, praveći žabice.
Svaki kamenčić znam.
I one ružičaste i one sive, prošarane kao mermer, što u plićaku
tvore najlepše slike za maštovitog posmatrača. Zamišljam majku
s detetom, ženu u ljubavnom prepletu...
Svaku igru sunca kroz bistru vodu znam, kako zraci crtaju zlatnu
mrežu po dnu. Nacrtaju i na mom telu dok plivam, u rano jutro,
pod krilom galeba i u senci borova.
Sve to znam i zato čeznem...
(iz moje knjige "Bluz", objavljene 2017.godine)
2 Komentari |
0 Trekbekovi
More ostaje večita tajna za mnoge, ali i večita ljubav za sve...
Autor anam — 12 Feb 2019, 08:03
Za tebe i mene sigurno je večita ljubav, anam...
Autor lastavica — 14 Feb 2019, 05:08