Lastavica

Tri životna sna

„Zašto me zoveš da pišem, kad ja imam blog o ekologiji?“
„Zato što si pisac“
„Kako to znaš?“
„Po tvojim komentarima, koji govore o tvom daru za pisanje“.
„Priznajem, pišem, imam mnogo priča i pesama, čak i
započet roman, ali to niko ne zna osim mene“
„Eto, sad znam i ja“
„Doći ću.“
Takav razgovor smo vodili jednog popodneva Milan i ja.
Bilo je to pre nekih desetask godina, kada sam vodila
blog servis u koji su mogli da uđu samo pozvani. Stotinjak
blogera vredno je pisalo. Jedan od njih bio je Milan.
Bili smo jedan od čitanijih blogova koji promovišu
savremenu književnost.
Svake godine bismo objavili po jednu blog knjigu u kojoj
je svaki autor imao svojih desetak stranica. Te godine
Milan je učestvovao sa dve svoje kratke priče, svojom
prvom objavom u nekoj knjizi. Promocija naše knjige
podesila se u zavejanom decembarskom danu, kad pisci
iz Banata nisu uspeli da se probiju, a i drugi jedva.
Javljali su se plačnim glasom da su negde ostali zavejani.
Pozvao me i Milan, glasom kao iz groba:„Ja neću doći“.
„Zašto, gde si?“
„Prekoputa vas, ali ne mogu.“
„Šta se desilo?“
„Moja devojka ne želi da prisustvuje mojoj radosti, mojoj
prvoj knjizi. Razišli smo se i nije mi ni do čega!“
„Slušaj me dobro: s nama će ti biti bolje nego samom.
Knjige su upravo stigle i dođi odmah da pomogneš
Draganu da ih unese“
Iz zavejane štamparije vruće knjige su stizale na mesto
promocije. Milan je došao, sav u belom, pomogao Draganu
i dalje normalno komunicirao sa svima. Ničim nije odavao
svoju tugu. Vodila sam promociju i do samog nastupa
nekog blogera nisam znala hoću li prozvati njega ili će ga
neko zameniti. On je svoje pročitao vrlo korektno, a Sanja
je uskakala umesto odsutnih. Sanja? Na svim fotografijama
uslikani su zajedno, a da se ustvari nisu ni primetili. Bili su
zaista skladan par, to nije bilo teško primetiti.
Blogeri se rado sreću uživo i organizovala sam susret u
Novom Sadu. Bilo nas je 16 sa svih strana Vojvodine i
četvero iz Beograda. Milan mi je usput pričao dosta o sebi,
pa je pomenuo i kako ima tri sna: da bude kapetan bele lađe,
da živi u Novom Sadu i da nađe ljubav svog života. Susret
je uspeo, svi su došli i opušteno su se družili. Sanja i Milan
su se konačno „zapazili“ i otada su se nastavili viđati. Voli
je do neba i natrag. I ona njega. On je položio preostale ispite
i sad vozi belu lađu, žive u Novom Sadu i imaju preslatke sinove.

A ja se pitam: šta bi bilo da je ona prva devojka došla na promociju?