Lastavica

22 Okt, 2018

Bigorski, nakon 40 godina

Putopisi — Autor lastavica @ 07:55



Zapadna Makedonija krije izuzetne lepote i s njima ćemo završiti
seriju makedonskih priča


Pre 40 godina bila sam u ovom božanstvenom manastiru. S obzirom
na značajne demografske promene tog kraja, nisam se nadala da ću
ga ikad više posetiti, a itekako vredi. Prijatelj mi je ispunio staru želju.
Telepatski, nisam je čak ni izrekla... Hvala!

Stižemo u manastir Sv. Jovan Bigorski, "jedan od najznačajnijih verskih 
i kulturnih objekata u Makedoniji. Posvećen je svetom Jovanu Krstitelju
i potiče iz 11. veka. ( bigorski potiče od bigor= krečnjak). 


Nalazi se na severozapadu Republike Makedonije, pored magistralnog 
puta Debar - Gostivar, leži na padinama planine Bistre, na obali reke
Radike između sela Rostuše, Velebrdo, Bituše i Trebišta".







U samoj crkvi nije dozvoljeno slikanje. Ali spolja jeste.




Jedno od najvrednijih manastirskih umetničkih blaga je drveni ikonostas 
kojeg su radili domaći majstori seljaci iz okoline Debra, Petar Filipović 
Garka i njegova braća iz sela Osoje, od 1829-1835. godine. Umesto
potpisa urezali su sami sebe u drvetu, u jednom uglu ikone. Za ovaj 
ikonostas važi da je jedan od najlepših i najvrednijih kiparskih dela 
Vizantijske umetnosti u Makedoniji. Ikonostas u duborezu fascinira 
veštinom izrade. Kakvog sam ga upamtila pre 40 godina, takav je i
sada.

(slike unutrašnjosti crkve su s neta)


Obilazimo ovaj prelepi manastir i odlazimo sa žaljenjem. Na ovako
lepim mestima treba ostati duže...






Završnica priča je u Strugi ispod lepog mosta Naser Hant. 

Kakve boje Crnog Drima...

Serija makedonskih priča je završena...



 

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs