Poljubac na fasadi
Još jednom sam došla u Stein am Rhein. Bus vozi svakog dana.
I staje kod Untertor, donjih vrata starog grada.
Ne, nećemo vozićem.
Nećemo ni čamcima.
Ni ovim brodom nećemo...
Nahranimo patkice pa prošetajmo!
Stein am Rhein je divan gradić na reci Rhein,
na granici Švajcarske i Nemačke. Mnoge kuće potiču iz 1100-ih,
lepo očuvanih zidnih slika, murala, fresaka.
Nakon što smo obišli Hohenklingen iznad gradića
Stein am Rhein, vraćam se da još jednom
detaljno vidim ovaj grad, zaustavljen u vremenu i bajci.
Na Rathaus je divan mural, ne znam šta scena istorijski znači.
Volela bih znati ko su bili vitez i njegova dama u
levom uglu slike, koji se tako željno ljube.
Sećate se legende o Androklu i lavu? Evo je nacrtane na fasadi.
Prvo Androkle vadi lavu trn iz šape,
pa ga on prepoznaje u gladijatorskoj areni.
Velika mudrost piše na ovoj divnoj fasadi:
Moja kuća je moja kuća
a ipak nije moja,
život je kratak.
Ne znam ima li ovaj tekst veze sa imenom grada. Zašto se zove - Kamen na Rajni?
Ovde ste dobrodošli na svim jezicima
Ovde AnaM prodaje medvediće po visokoj ceni.
Svaka kuća priča neku svoju priču. Bilo bi krasno kad bi
svaka kuća imala tablu sa objašnjenjem zidnih slika.
Bez sladoleda je nezamislivo, zar ne?
Mali odmor na klupi u stilu naive.
Pozdrav s labudom, pa povratak.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi