Lastavica

Šta ima za ručak, domaćine?

Putopisi — Autor lastavica @ 13:57



Sledeća destinacija drži se u strogoj tajnosti. Znamo da imamo
ručak, ali ne znamo gde.



Prolazimo Brus.


Nezamislivo lep doček imamo u domaćinstvu izletnika Tome i 
Zorice Vukajlović u selu Velika Grabovnica kod Brusa.





Predjelo je domaće


Glavno jelo: meso ispod sača s prelivom od šampinjona i borovnica


Ima i finih kolača


Pića su domaća, rakije i vina po izboru.




Je li po volji džem ili slatko od borovnica, 
malina, jagoda?


U čavrljanju s domaćinom saznajem da mu je prvo radno 
mesto bio nekadašnji restoran "Stadion". Dakle, pripremao 
je hranu za goste na mojoj svadbi... Svet je mali.

Ne rastaje nam se od naših domaćina...


 

 


Добротворно у Новом Саду

Vesti — Autor lastavica @ 09:30



Ми лекари смо били домаћини на добротворној уметничкој манифестацији у Српском народном позоришту у Новом Саду у суботу 21. априла 2018. Организатори су биле: Секција за уметност, културу и хуманост СЛД и Уметничка секција ДЛВ СЛД.




У холу позоришта изложбу лекара уметника отворили су академик др 
Владимир Јокановић (председник Секције за уметност, културу и хуманост 
СЛД) и проф. др Драган Данкуц (председник ДЛВ СЛД).





Наступиле су шармантне даме из групе "Романтика"



Прегледали смо импозантну изложбу лекара уметника




Секретар Секције, др Славица Жижић Борјановић



Затим смо присуствовали добротворној уметничкој манифестацији 
дајући прилог куповином карте (200 дин.) – за Дом у Ветернику.
Представу је отворио др Владимир Јокановић.
Наступио је Хор студената медицине


Одушевила нас је фолклорна група штићеника дома у Ветернику, 
за које и приређујемо ову приредбу. Није им било лако да увежбају
овај наступ.


 
Цела сала је певушила док је певао Проф.др Асен Џолев, уз пратњу 
Тамбурашког оркестра РТВ Војводина


 
Песничка екипа је била у пуном саставу, четири даме и један
господин.



Проф.др Вера Јерант Патић

Dr Весна Секулић, Председник Удруженја лекара песника Видар

Dr Анка Станојчић

Dr Гордана Јовин

Dr Владимир Јокановић



Одушевио нас је Дамски хор студија "Лала"



Распевао се тамбурашки оркестар РТВ Војводина


На крају смо видели филм о клиници успешног пластичног хирурга проф.др Димитрија Панфилова, "Психолошка анатомија лепоте" 


Па, довиђења до следеће сличне акције Секције за уметност, културу и хуманост СЛД!  

Прилог припремиле: Прим. др Анка Станојчић и др Славица Жижић Борјановић

Kuršumlija ili bele crkve

Putopisi — Autor lastavica @ 05:29



U doba Rimljana Kuršumlija se nazivala Ad Fines, što znači "na kraju" 
jer je bila na granici dve provincije, Dalmacije i Gornje Mezije. Bila je 
u to vreme jedna od važnih stanica na poznatom rimskom putu Niš-Lješ. 



Na početku turske vladavine mesto se zvalo Kuršumlu-Kilise (a), što je 
ustvari samo prevod ranijeg srpskog naselja Bele Crkve. Ovo ime je 
neposrednije isticalo uzrok sjaja i blještavosti kuršumlijskih crkava, a
to je njihov olovni, na turskom jeziku kuršumlu - pokrivač” 


Kuršumlija je prva prestonica Stefana Nemanje u kojoj je sagradio 
i svoja prva dva manastira (Manastir Sv. Nikole i Manastir Svete 
Bogorodice) između 1159. i 1168. godine. 


Manastir Sv.Nikole se obnavlja.



Ovde je Sv. Sava krstio prvog vernika...


Odavde je lep pogled na Kuršumliju.


Manastir Sv. Bogorodice tek čeka obnovu.



Ovo je stari hotel "Evropa"


A ovo je centar Kuršumlije sa lepim parkom i spomenikom.



I dobar sladoled po smešnoj ceni...
Domaćima cena nije smešna, svakog dana iseljava se
nekoliko Kuršumljana...


(nastaviće se)

 


Prolom banja

Putopisi — Autor lastavica @ 14:32



Na noćenje stižemo u Prolom banju, banjsko i klimatsko lečilište.



Kad moj pacijent ima kamen u bubregu koji se može eliminisati, 
preporučujem mu lečenje u Prolom banji. Nakon 14-21 dana većina
je uspela u eliminaciji kamena.


Smestili smo se vrlo udobno.


Sad možemo prošetati. Preko puta Prolom banje je crkva Svetog 
Preobraženja i do nje se stiže pešačkim mostom. 



Sa vidikovca se pruža veličanstven pogled.




Možemo zaigrati i šah!


Baš smo ogladnili!


Neko je ovo jelo nazvao punjeni ćevap
ili duhovito: "devojački san"


Lepo ćemo spavati u rascvetanoj Prolom banji!

(nastaviće se)

Spiralno uvijene šljive crkve Lazarice

Putopisi — Autor lastavica @ 06:20



Danas ćemo posetiti crkvu brvnaru Lazaricu.



Pešačka staza od 2,5 kilometra sada je asfaltirana i vodi nas 
pored živopisnih mesta, od vampirskog izvora do mosta ljubavi 
sa zavezanim željama.





Stižemo do crkve brvnare Lazarice.



Prema predanju, uoči Kosovske bitke, 25. juna 1389. godine, vojska
kneza Lazara je stigla i do male crkve u blizini sela Prolom. Tu su zastali, 
Bogu se pomolili i na kraju pričestili. Tokom verskog obreda su šest puta 
obišli oko crkve, a kako se vojska kretala tako su se za njima okretala
i stabla zasađenih šljiva. Zakleli su se, kad se vrate s boja na Kosovu, 
da će uraditi litiju u obrnutom smeru. Nisu se vratili i šljive su ostale 
uvijene. Vojska je nastavila dalje, u boj i propast, a za njima su ostala 
spiralno uvijena stabla, da bi i danas, šest vekova kasnije, podsećala 
na ovaj pomalo zaboravljeni događaj. 



U porti male crkve brvnare Lazarice na obroncima Radan planine
2,5 km od Prolom banje sve šljive rastu tako što se uvrću oko 
svoje ose. Mladica koja se presadi izvan crkvenog dvorišta se 
ubrzo rasplete i nastavlja da raste uobičajeno.





Kažu, na Vidovdan tu se čuje zveket oružja, topot konja, lelek žena i 
pojave se žute kapi na lišću, kao suze za izgubljenim bojem. Ovo je 
samo jedno od brojnih predanja koja se i danas mogu čuti u Topličkom
kraju.


Šetnjom ćemo se vratiti u Prolom banju


A obavezno ćemo usput svratiti na odličnu kafu u Božiji raj.



Odmor dobro dođe nakon zdrave šetnje...

(nastaviće se)

Đavolja varoš

Putopisi — Autor lastavica @ 06:21



Nastavljamo u Đavolju varoš na planini Radan, kod Kuršumlije.
Internet glasanjem 2007. godine plasirala se na top-listu svetskih
čuda sa 77 kandidata. Mada se od početka godine Đavolja varoš 
nalazila na prvom mestu liste novih sedam svetskih čuda prirode
u kategoriji pećina, formacija stena i dolina, to nije bilo dovoljno da
se nađe na listi finalista.






Krenimo preko mosta pa između dva đavola.





Đavolja varoš je spomenik prirode od izuzetnog značaja koga 
čine dva retka prirodna fenomena: zemljane figure koje su 
specifični oblici reljefa i dva izvora kisele vode.


Crveno vrelo je jedno od dva jedinstvena u svetu. Sa pH vode 3,5 
pomaže kod nekih kožnih bolesti.


Drugi izvor ima pH 1,5, ne prilazite preblizu, bukvalno ostajete 
bez obuće!



Postojali su ovde i saski rudnici, u kojima su radili Sasi.



„Crvena, izuzetno kisela voda koja lagano teče niz ogoljene šumske 
komplekse...


...i oskudan, delimično kamenit reljef kreirali su ovom prostoru Đavolji 
epitet. Čudne, akustične pojave i vetar koji šumi kroz nepristupačne 
predele nosići sa sobom skripu i vrisku doprineo je da se u narodu 
ovog područja utkaju ruralne, pomalo monstruozne legende o sastajalištu 
zlih sila i posetama Đavola baš na ovom području. Mistična predanja 
i danas kruže naokolo, plašeći stanovništvo vekovima”


Pešačeći kroz Đavolju jarugu, ugledaćemo prve figure.
Da li su okamenjeni svatovi ili nešto drugo, zamislite sami...



Iako zvuči paradoksalno kad vidimo figure sa teškim kapama od 
andezita na vrhu, kape andezita koje figure nose na vrhu ustvari 
podstiču stvaranje figure, erozija spira oko ploče i figure se podižu 
uvis. Ako ploča spadne, figura se urušava.




Vidici su strmoglavi... pazite kako i kuda idete...







(nastaviće se)

Priče (i pesme) o muškom

Književnost — Autor lastavica @ 12:47



Društvo književnika Beograda nastavlja sa svojim mesečnim
tematskim druženjima. Budući da je mart bio posvećen ženi
kao književnoj inspiraciji, sada smo veče tematski ograničili na 
muški pol kao izvor inspiracije.





Veče je vodila sekretar i voditelj DKB, prim. dr Anka Stanojčić
uz podršku predsednika DKB, Zorana Ilića.



Već tradicionalno, veče smo otvorili jednom pesmom jednog od 
osnivača DKB Tomislava Miloševića, koju je čitala dr Ljiljana Surić
Lambić.


Svako od prisutnih članova i gostiju imao je priliku da kazuje
po bar jednu pesmu ili priču po svom izboru. 









Nekako nam uvek nedostaje dovoljno vremena da se
svi izraze lepom rečju.















U drugom krugu još je petero stiglo da doda svoje književne 
majstorije.



Posle lepog pesničkog druženja, ide "devojačko druženje" da se 
saberu impresije


Pločnik, povratak u neolit

Putopisi — Autor lastavica @ 06:25



Stižemo u neolitsko naselje Pločnik. 




Na lokalitetu je sagrađeno najstarije selo u Srbiji – rekonstruisano
selo od pre 7000 godina sa oznakama na kućama gde su radile 
tkalje, kovači, grnčari. 



Ovde su 1927. godine otkriveni predmeti iz doba neolita poznatog
kao vinčanska kultura i pronađeni dokazi o najranijoj preradi bakra 
u Evropi po čemu je ovo mesto postalo svetski poznato. 
Mlađa faza vinčanske kulture nazvana je zato po Vinča -Pločnik.
Nađene su bakarne alatke i ruda malahita. Najstrarija peć za taljenje 
bakarne rude s duvaljkama, za 1,5-2h se istali ruda. Otada počinje
metalno doba. 



Naselje je imalo nekoliko stotina kuća na rečnoj terasi, obali reke 
Toplice. Živeli su mirno, bez ratovanja, preko 1000 godina.




Posećujemo kuću keramičara. Posude su ukrašavane, a radila su 
i deca, nađeni su otisci dečjih prstića.






Nije neudoban ni ležaj, tkali su ponjave i njih prostirali.


Ulazimo u jednu kuću. Žito se mlelo kamenom. 




Prva košnica.


U kući tkalje


Prozori su sasvim ekološki



Vraćamo se u sadašnjost s puta u neolit.


Nosimo suvenire. Kakav simpatičan neolitski čovečuljak!


(nastaviće se)



Proleće u Prokuplju

Putopisi — Autor lastavica @ 06:23



Izletnici su krenuli na još jedan atraktivni izlet. Vozi Vlada, vodi Keti.




Putujemo u susret proleću.



Prošetaćemo Prokupljem i pokloniti se spomeniku Topličanima,
junacima Topličkog ustanka iz 1917.godine.



Posetićemo Crkvu Sv. Prokopija koja je posle Petrove crkve
najstarija sačuvana crkva na tlu današnje Srbije. Smatra se 
da je podignuta krajem IX ili početkom X veka, kao trobrodna 
bazilika. U nju su prenete mošti Sv. Prokopija iz Niša 1386. godine. 




Prokuplje je podno Hisara nastalo u 1.veku. Hisar je sa tri strane
obavijen rekom Toplicom, pa je utvrđenje na vrhu idealno mesto.
Sa brda Hisar kod Latinske crkve lep je pogled na Prokuplje.





Pređimo reku Toplicu pa nastavimo put prema Pločniku 

(nastaviće se)

Sunčana Skadarlija

Fotografija — Autor lastavica @ 06:07



Divan je dan. Gde ćemo? U Skadarliju!




Hoćemo li u novi "Šešir moj"? Danas ne.


Idemo u stari, prvi "Šešir moj". Moj restoran, to već i 
vrapci pevaju


Ambijent poznat, drag. Galerija u restoranu.




Usluga vrhunska, a jelovnik... ne pitajte. Probajte.



I da nazdravimo! Tikveš Šardone! Živeli!


Oduživanje duga velikanu

Vesti — Autor lastavica @ 14:44


Sekcija za umetnost, kulturu i humanost Srpskog lekarskog društva 
zahvaljujući prilozima pojedinaca, Sekcija i Podružnica SLD izlila je 
nedostajuću bistu dr Jovana Stejića i svečano je otkrila u petak
13. aprila 2018. godine u 12 časova.



"Dr Jovan Stejić (Arad, 1803 - Beograd, 1853) bio je prvi Srbin 
svršeni doktor medicine, koji je iz Habzburške monarhije došao
da radi u obnovljenu Srbiju. Zajedno sa dr Karlom Pacekom jedan 
je osnivača srpskog građanskog saniteta i 1831. izdavač prvog 
medicinskog spisa u Srbiji" (Wikipedia).
Okupili smo se u Parku prijateljstva u ulici Džordža Vašingtona 19 
kod zgrade Srpskog lekarskog društva kako bi zajednički otkrili 
bistu ovom velikanu srpske medicine kojim se ponosimo.


Bistu je ponovo vajao akademik dr Vladimir Jokanović. 
Otkrili su je dr Jokanović i prof. Obrad Zelić uz pomoć
sekretara Sekcije, dr Slavice Žižić Borjanović.


Priložnici su dobili zahvalnice.


Događaj su propratili RTS i "Politika". Novinar "Politike" razgovara
sa sekretarom Sekcije za umetnost, kulturu i humanost SLD, 
Dr Slavicom Žižić Borjanović.


Kelebija

Putopisi — Autor lastavica @ 07:26



Nastavljamo u Kelebiju, pogranično selo na severu Vojvodine
i ujedno najsevernije naselje u Srbiji. 



Naselje je poznato po ergeli „Jadran“ u kojoj se uzgajaju lipicaneri. 





To je impresivni kompleks koji se prostire na 20 hektara uređenog
prostora, sa nekoliko objekata u panonskom stilu, među cvetnim 
lejama, zelenilom i dugim drvoredima. U ergeli se nalazi bogata 
zbirka čeza, fijakera, saonica. 








Posebno uživanje je jahanje lipicanera


Sledi nam vožnja fijakerima do Majura gde je vaskršnji ručak.






Veselo tucanje jaja.



Ručak: čorba, punjeno meso i piletina sa šampinjonima, 
ukusna poslastica „šomloi galuške.” 




A sad adio, i ko zna gde, i ko zna kad...


 

 


Lepa Subotica

Fotografija — Autor lastavica @ 05:29



SUBOTICA- danas miran ravničarski grad, nekada je bio na raskrsnici
Evrope i Azije. Prvi put se pominje 1391. godine kao Zabatka, slobodno
trgovište pod zaštitom samog Kralja Ugarske, a u svojoj istoriji je menjao
naziv dvesta puta. Današnji naziv nosi od 1653. godine po Suboti Vrliću, 
vojvodi cara Jovana Nenada.




Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske- građena je od 1773-1798. godine u duhu prelaznog barokno-klasicističkog stilskog perioda. Crkva svojim monumentalnim razmerama i skladnim arhitektonskim kompozicionim rešenjima dominira jednim od glavnih trgova u gradu. Predstavlja zaštićeno nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. 1974. godine Papa Pavle VI podigao je ovu crkvu u rang bazilike. Marija Terezija je svojevremeno Subotici dala status slobodnog kraljevskog grada, pa je grad u znak zahvalnosti za svoju zaštitnicu izabrao sveticu njenog imena, Svetu Tereziju Avilsku.
 Pred crkvom je veliko uskršnje jaje.


Šetamo Borovom ulicom, prolazimo ulični spomenik radniku. 
Ako stisnemo ruku radniku, ispuniće se želja. Ispunila se.


Sinagoga – sagrađena je 1902. god. u stilu secesije. Nedavno je 
obnovljena kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Među prvim
smo grupama koje je posećuju.



Kombinacija pastelnih boja i toplo svetlo kroz vitraže stvaraju 
prijatnu atmosferu.





Najlepše zgrade Subotice izgrađene su u stilu mađarske secesije, koja koristi 
floralne motive i motiv srca.


Na Trgu republike dominiraju Gradska kuća, plava fontana
i spomenik Svetom trojstvu.



Gradska kuća podignuta je u čast Marije Terezije za samo dve godine 
(1908-1910), a još dve godine je trajalo uređivanje enterijera. Podignuta 
je po nacrtima budimpeštanskih arhitekata u stilu mađarske secesije. U svečanoj Sali je šest zastava: srpska, mađarska, hrvatska, bunjevačka, vojvođanska i grada Subotice. U 
velikoj većnici se vrše prelepa civilna venčanja.


Da vidimo na planu Subotice gde je šta...


U centru Trga slobode je spomenik caru Jovanu Nenadu. 
On i nije bio car, nego se suprostavio Turcima i odbranio Suboticu, 
pa je od kara= crni nastalo cara, pa car.


Na Trgu slobode se ukrug vidi velika žuta zgrada – prva mađarska banka 
(simboli košnice), pa zgrada zanatlija stara preko 150 godina (muškarac
sa čekićem i žena sa srpom), zatim crvena palata porodice Nićim, 
Narodno pozorište staro oko 150 godina (u podužem je renoviranju)
i žuta biblioteka. Zelena fontana je lošije urađena pa retko radi.





Na kraju parka, prekoputa Železničke stanice, je kićena kuća mađarskog arhitekte
Ferenca Rajhla, na sjajnoj lokaciji. Zbog skandala s ljubavnicom
kojoj je kupio bicikl, morao je napustiti Suboticu. Sada je to likovna galerija.


Srpska pravoslavna crkva- posvećena Vaznesenju Gospodnjem 
sagrađena je 1723-1726. god. Današnji izgled crkva je dobila 1910. 
god. Ikonostas u današnjoj crkvi izradio je Johanes Lukeš pod nadzorom 
Paje Jovanovića. 


U blizini je restoran Boss. Ovde je Zvonko Bogdan pio kafu 
do pre pola sata...zamalo da se sretnemo... a Regina je negde
drugo šetala, nisam je srela. Ova plavuša u centru nije ona...

 

 


Odmor na Paliću

Fotografija — Autor lastavica @ 05:47



Tradicionalno Izletnik provodi drugi dan Vaskrsa na lepom izletu, 
svaki put na drugom mestu.




Kad sam prvi put posetila Palić, padala je kiša i stopilo se
sivo sa sivim. Sada je bilo drugačije.



Sunčano i toplo, što su i instrumenti na licu mesta dokazali.
Malo više vetra nego što prija frizuri...





PALIĆ- jezero i banjsko mesto iz 1845.g. na kome se nalazi jezero
eolskog porekla bogato termalnim izvorima sa slankastom vodom. 
Jezero uznemireno i uskovitlano na Ženskom štrandu.





Palić se razvio u banju i odmaralište u parku engleskog stila, sa 
vilama u stilu secesije.






Kud plovi ovaj brod...



Valjalo bi ovde provesti više vremena.
Pozdravimo nonice pa idemo dalje.


(nastaviće se)

Traži se...

Fotografija — Autor lastavica @ 05:54




Dodajmo neku lepu misao iz spomenara


Pomirišimo cveće


Zasladimo život...i dan je lep...


 

 


1 2 3 ... 29 30 31  Sledeći»

Powered by blog.rs