Lastavica

Najšašaviji restoran

Gastronomija — Autor lastavica @ 06:36



Brat je rekao sestri, isto si videla u Beogradu kao i ja, samo ti 
još nedostaje "Lorenzo i Kakalamba". Pa, da to ispravimo!





To je restoran koji ne liči ni na jedan drugi. Toliko šašavog kiča 
nigde se ne može videti. Svakako, prepoznatljivi su po 
namernom i tendencioznom kiču, perfektnoj usluzi i klopi.






Volim sto sa jabukama i violinom. A svaki se razlikuje.



Stolice su najblesavije. 

Šekspir na sve budno motri.


Sprat niže je kuhinja, možete zaviriti kroz staklo na podu.


Da izaberemo šta ćemo danas jesti!


Kao malo predjelo ide krem sir sa vrućom lepinjom


Za glavno jelo preporučujem staroplaninski gulaš,
mada je sve ukusno i nema greške...


Da dodamo malo bibera?


Ovako se nude slatkiši za kraj, sikter mandža :)


Izabrala sam Vasinu tortu, klasičnu i divnu.


Drugi su uzeli cream brule sa brusnicom 


i crumble sa šumskim voćem


Ovde povremeno treba doći :)

 


Cvetak za Makanu

Priče — Autor lastavica @ 17:53



Pre 12 godina stigla nam je nenadano, saobraćajnom nesrećom,
crnobela maca. Imala je bar godinu dana, verovatno i više. 
Izgleda da je udario auto pre nego ju je snajka našla pored puta.
Mislila je da je mrtva, sva krvava i jadna, ali kad joj je prišla
da to proveri, maca je počela da prede! Odnela je veterinaru 
koji reče da mačke imaju devet života i da će sada potrošiti 
tri - četiri. Brižnom negom uspela je snajka da je oporavi. 
Posle mesec dana razbijeno lice dobilo je normalni oblik, 
ali jedno oko je bilo uništeno, na drugo je slabo videla. I takva,
brzo je pokazala da je negovana kućna maca. Jako brzo se 
navikavala na sve izmene u kućnom rasporedu i na promenu stana.
Nijednom nije napravila grešku u higijenskim navikama. Čuvala sam
je kad god bi snajka putovala.
Nove ukućane maca je dočekala sa strpljenjem. Unuci su rasli
uz nju. Čista i negovana, maca koja ne izlazi iz kuće, nije im 
bila opasnost, a pomogla im je da se nauče izražavanju emocija.
Godine su prolazile, ona je starila mačjom brzinom. Kad je 
navršila 11 godina, njeni domaćini su otišli. Tamo gde su sada,
za macu nije bilo mesta. Ostavili su je meni. Uklopila se brzo, mada
imam utisak da je patila za svojim domom. Posle devet meseci
samo se počela tiho gasiti, sa jasnim znacima starosti i bolesti.
I danas je tiho otišla njena nežna mačja duša u neki mačji raj,
nastojeći do kraja da nikog previše ne uznemiri...
Na njenoj humci sada leži cvetak.


(slika s neta)

 



Hram Sv.Save

Putopisi — Autor lastavica @ 05:55




(slikano maja 2018)

"Godine 1895, tri stotine godina nakon spaljivanja moštiju svetog 
Save, u Beogradu je osnovano Društvo za podizanje hrama svetog
Save na Vračaru, čiji je cilj bio da se na mestu spaljivanja moštiju 
podigne hram. Arhitektonsko rešenje arhitekte Bogdana Nestorovića 
proglašeno je za najuspešnije" (slika je iz 2011.)


"Četrdeset godina nakon početne zamisli, i 340 godina nakon 
spaljivanja moštiju svetog Save, izgradnja hrama je konačno 
započela 15. septembra 1935. godine."


Pratim ga otkad sam u Beogradu, a tu sam od 1972. Tada sam
zatekla prvi metar zidova koji nije rastao godinama i za koji sam
se pitala od čega su ruševine. Rekoše mi, nisu ruševine, nego će
se graditi najveći hram. A onda je počeo nezadrživo da raste i 
rascvetava se (slikano 2015).


"Patrijarh German dolazi na čelo Srpske pravoslavne crkve 
1958. godine i obnavlja ideju o podizanju hrama. Nakon 88 
ponovljenih molbi - i isto toliko odbijanja - dozvola za nastavak gradnje je dobijena u leto 1984. i od republičke i od gradske vlasti. 
Profesor Branko Pešić, koji je imenovan za novog arhitektu 
hrama, prepravio je prvobitni projekat da bi se bolje iskoristili 
novi materijali i građevinske tehnike."


Piše Wikipedia: "Hram svetog Save je najveći srpski pravoslavni
hram, najveći pravoslavni hram na Balkanu i jedna od najvećih 
pravoslavnih crkava na svetu. On se nalazi u istočnom delu 
Svetosavskog trga, na opštini Vračar, u Beogradu. Podignut je 
na mestu za koje se smatra da je Sinan paša 1595. godine spalio 
mošti svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve. Izgradnja 
crkve je finansirana dobrovoljnim prilozima i ubiranjem novca 
putem doplatnih poštanskih maraka." 


"Najveće postignuće je bilo podizanje centralne kupole teške
4.000 tona. Ona je bila napravljena na zemlji, a zatim je, zajedno 
sa pokrivačem od bakarnog lima i velikim pozlaćenim krstom visokim 
12 metara i teškim 4 tone, podignuta i postavljena na zidove. 
Podizanje, koje je trajalo 40 dana, završeno je 26. juna 1989. godine."
Sećam se uzbuđenja i stotine posmatrača kad se kupola 
sa tla u jednom komadu postavila na vrh. To je radila firma
mog pok.supruga pa je i on dao doprinos značajnom događaju.


"Izgrađen je u srpsko-vizantijskom stilu, sa četiri zvonika visoka
44 m. Visina vrha kupole iznosi 70 m, dok je glavni pozlaćeni 
krst visok još 12 m, što vrhu hrama daje ukupnu visinu od 82 m, 
a nadmorsku visinu od 134 m (64 m iznad nivoa reke Save). 
Zbog toga ova crkva zauzima istaknuto mesto na beogradskom 
horizontu i vidljiva je sa svih prilaza gradu."


"Gradnja eksterijera je završena 2004. godine. Postavljena su 
zvona i prozori, a fasada je takođe završena. Radovi na unutrašnjoj 
dekoraciji tek su počeli. Uređuje se unutrašnjost hrama i 
povremeno služi svojoj svrsi" (slikano 2011.)


"Ispod poda hrama je izgrađena riznica i kripta svetog Save, 
kao i grobna crkva svetog kneza Lazara, ukupne površine oko
1.800 m2."




Prvo je završena kripta hrama, tako lepa da ljudi sada pitaju
"Jesi li bio u kripti Hrama Sv.Save?" kao što se pita za najveći
kulturni i umetnički događaj. 






Sada se u kripti redovno održava služba, dok se iznad nje
nastavljaju radovi koji će dugo trajati. Neka sledeća generacija
pričaće o završenom hramu...

 

 


Prošetajmo Beogradom!

Putopisi — Autor lastavica @ 07:59



Prošetala bih moje goste koji nikad ranije nisu bili u Beogradu.
Provela sam ih Kalemegdanom, što ste videli. Nastavimo kroz
grad!



Naravno, videćemo Konak Kneginje Ljubice



Odatle je obavezno navratiti u kultnu kafanu "?".



Nastavimo do Knez Mihailove ulice



Pa do spomenika knezu Mihailu i do Narodnog pozorišta



Jasno, idemo u Skadarliju.




Vreme je za ručak. Naravno, "Šešir moj"




Fontana na Trgu Nikole Pašića pa Parlament



Šetnju nastavljamo obilaskom Hrama Sv. Save, što ćemo smestiti
u drugu priču.
(Nastaviće se...)

Beogradski krug kredom

Književnost — Autor lastavica @ 07:35



"Beogradski krug kredom" je drugi časopis Društva književnika 
Beograda. U njemu i časopisu "Beogradske balkanske vertikale" svi članovi 
DKB imaju šansu da se iskažu na adekvatan način. Kao krug
kredom, svako može da ostavi svoj trag u vremenu. Izlaženje 
prvog broja promovisali smo 15.5.2018.




Oglasio se i glavni i odgovorni urednik, Zoran Ilić.



U časopisu je predstavljena i poezija Anke Stanojčić,
zamenika urednika.



Prvo se predstavio Srđan Simeunović Sendan, urednik
"Beogradskih balkanskih vertikala", s kojim je Zoran Ilić
vodio intervju.


Novi autori su se u časopisu predstavili po prvi put: 
Slađana Belko, Stanko Janjušević i Jasminka Bašić.




Ivan Petrović nam je ispričao priču o neostvarenoj ljubavi.


Ima tu i hronologije sastanaka DKB.


U nastavku sastanka, članovi DKB i gosti čitali su svoje radove.



Dr Predrag Dugalić je prvi put prikazao Društvu
književnika Beograda svoj poetski trenutak.


Veče izuzetne književne i pozitivne energije mnogi će
dugo pamtiti.


Kalemegdan za početnike

Fotografija — Autor lastavica @ 06:02



"Ako ste nekada bili u Beogradu, onda znate da je njegov simbol 
velelepna Beogradska tvrđava koja se uzdiže na belom grebenu 
iznad ušća Save u Dunav i kao da se i dalje nadvija nad gradom
i štiti ga."



Niste bili u Beogradu ako niste prošetali Kalemegdanom, 
pa sam svoje goste prvo ovuda provela.


Krećemo iz Uzun Mirkove


"Beogradska tvrđava, građena na belom grebenu iznad ušća dve 
velike reke, više puta rušena i ponovo podizana tokom 16 vekova, 
danas je zaštitni znak glavnog grada Srbije." 


Prolazimo kroz spoljašnju Stambol kapiju




Unutrašnja Stambol kapija (Stambol= Istanbul)


Evo nam i Sahat kule


Ulazimo u unutrašnji deo Beogradske tvrđave.



Stižemo do česme Mehmed Paše Sokolovića




Bacamo pogled na kulu Nebojšu i ušće Save u Dunav


Pogled na Veliko ratno ostrvo i Zapadnu kapiju Beograda


Nastavimo šetnju Kalemegdanom, obilazimo unutrašnje 
utvrđenje. "Beogradska tvrđava građena je u dugom rasponu 
između 2. i 18. veka. Mnogo je puta rušena i ponovo građena
i postala je simbol grada koji se uvek iznova podiže i stvara."



Pogled ka astronomskoj opservatoriji i Ušću


Pogled prema Centru Ušće i prvom spajanju Save s rukavcem 
Dunava. 


Pobednik nas čeka.


"Na platou Gornjega grada nalazi se model zamka despota 
Stefana Lazarevića čiji je autor Kolja Milunović. Ova maketa 
prikazuje izgled srednjovekovnog despotovog zamka sa 
kulama, kapijama i pokretnim mostom iznad rova, u čijoj se 
unutrašnjosti posebno isticala donžon kula zvana Nebojša."


Pogled na Vojni muzej levo (Euro ga obožava!) i Veliko stepenište
u sredini


Prelazimo preko mosta pored Rimskog bunara


Mnogo volim ovu lepoticu u balkanskom stilu, Zavod za zaštitu
spomenika kulture.


Dole Sava hrli u zagrljaj Dunavu


Ispred nas je veliko stepenište s vidikovcem, mesto idealno
za modne revije na otvorenom i fotografije za uspomenu.




Ko se sve nije pentrao na ovog lava...


Nastavimo šetalištem pod starim borovima, s pogledom na 
beogradske mostove.



Jedna skulptura više od stotinu godina povezuje Beograd i Zagreb. 
Vajaru Simeonu Roksandiću javili da je brod sa skulpturom potonuo,
a on iz kalupa izlio još jednu...


Pored spomenika umetnicima napuštamo Kalemegdan...

 

 


Doplešite do stote!

Humor — Autor lastavica @ 06:17



Ljudi se odavno bave eliksirima mladosti, nastoje da ih pronađu i naravno da prvi na sebi primene. Nauka tome sasvim ozbiljno prilazi. I šta pronalazi? Da je ples delotvorniji od drugih vrsta
fizičke aktivnosti. Pa, plešimo! Sad to i nauka potvrđuje!






Ovaj tekst mi je poslao bloger, hvala! Autor je Ankica Tomić. Objavljen je u Kviskoteci broj 1196 od 14. IV. 2018., str. 35.



Nedeljni humor

Humor — Autor lastavica @ 06:05







Kakvo je sad vreme
Ne platiš struju, dođu iseku
Ne platiš telefon, dođu, iseku
Ne platiš kablovsku, dođu iseku.
Živ sam se isprepadao...nisam platio alimentaciju..



Vraćamo se istom jeziku nakon 4000 godina!

 

 


Humor subotom

Humor — Autor lastavica @ 07:16

-Bog je stvorio ženu u petak!
- ???
- U ponedeljak je stvorio kokošku, u utorak ćurku, u sredu patku, 
u četvrtak gusku, a u petak mu je ponestalo perja.

Došao mafijašev sin iz škole, pa ga pita tata:
-I, sine kako je danas bilo u školi?
-Tata, ispitivali su nas cijelo vrijeme, ali ništa se ne brini, 
nisam ni pisnuo.



Prolaze Mujo i Haso pokraj kafića u kojem je izbila tuča, pa će Mujo:
-Idem vidjeti kakva je to gužva?
Vrati se za nekoliko minuta razbijenog nosa, a Haso ga pita:
-I, kakva je to gužva?
-Ma kakvi, nema gužve, odmah dođeš na red.


Kaže jedna plavuša drugoj:
-Znaš li da karirano deblja.
-Nemam pojma, ja to ne jedem.


Uđe Mujo u ljekarnu, u njoj nema nikog, ali on ipak vikne:
-Jel' imate lijekove za smirenje?
-Koje? - čuje se glas iz susjedne sobe.
-Ja sam, Mujo, jel' imate lijekove za smirenje?


Ide plavuša ulicom, a mladić u prolazu fućne, i dobaci:
-Ej, kamo idu te lijepe noge?
-Krenule su kući, osim ako ih nešto ne razdvoji.


Plavuša na benzinskoj pumpi:
-Hoćete li zamijeniti ulje u motoru mog auta?
-Sa zadovoljstvom, koje želite?
-Ono bez kolesterola.




Pita nastavnica na satu hrvatskog jezika Ivicu:
-Reci nam što su to prilozi?
-Kečap, majoneza, luk, ajvar…

.

Nokaut

Pesme — Autor lastavica @ 07:15



Nokaut

Reči su oružje tvoje
najjače.
Nokautiraš njima,
sudija zalud odbrojava.

Pomiluj me rečju,
pa zaćuti nežno,
sačekaj malo
dok oluju srca
preživim.

U snove ušetaj
pa se ugnezdi
dok sudija vremena
zaborav ne odbroji.

(iz moje knjige "Valcer" 2009.)



Od Za do Za

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05



U završnici izleta osvežili smo se u izletištu Zabran, u etno 
restoranu.





Nastavili smo u selo Rovce, u crkvu Sv. Petke.




Prelazimo novi Surčinski most i šetamo se kroz marinu u 
Boljevcima.



Restoran "Biser" je prijatno mesto za odmor.


Crkva u Zvečkoj poznata je i po isceliteljskim ikonama.




Čeka nas odličan ručak u hotelu "Svetionik" u Zabrežju. 


U toku je svadba. Mi smo uvek "s mladine strane"


Jelovnik je odličan.




Buket vina je na izboru, koje ćemo?



Obilazimo Obrenovac, grad koji je bio potopljen 2014. u
strašnoj poplavi Save, no kompletno je obnovljen.






I nema više. Ovaj izlet je završen.

Arboretum

Putopisi — Autor lastavica @ 06:25



Maca nas vodi kroz lepo uređen arboretum Obrenovca.



Park prirode služi u ogledne i edukativne svrhe


Na jednoj stran i kanala su ukrasne biljke, a na drugoj stare
sorte jabuka i krušaka.



Srebrnolisni javor


Magnolia grandiflora


Crveni hrast


Crvena šljiva


Divlji kesten


Na mene pada suza velike vrbe. Vrba plače...




I grupna fotka za uspomenu...

(Nastaviće se)


Crvena

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:05







"U maestralnoj scenografiji još jednog velikog slikara Dimitrija Popovića, 
koja dočarava čudesna crvena platna i atelje Marka Rotka, Lečić i 
Grabež donose uzbudljivu, potresnu priču o jednom od možda poslednjih
boraca za vrhunsku umetnost - Markusu Jakovljeviču Rotkoviču, 
Rusu jevrejskog porekla čija je porodica zbog progona emigrirala u 
Ameriku 1913. godine."


"- Došlo je vreme da se mora govoriti o vrsti kulture koja postaje 
estrada i gde je prisustvo kiča preveliko. Postoje predstave kao 
svetao primer da se može doseći umetnička visina i zrače kao 
svetionik. Odnos prema kulturi mora da se promeni - kaže Lečić, 
koga brine što se gubi srednja klasa, koja je njen najveći konzument."




"Markus Rotkovic je rođen 1903. u Rusiji ( njegovo rodno mesto je
danas u Letoniji ), emigrirao je u SAD 1912 zajedno sa svojom 
porodicom. Studirao je na Zale univerzitetu, slikarstvo, muziku, 
književnost, dramu i filozofiju, ali je prekinuo studije jer nije dobio 
stipendiju za drugu godinu. Odustao je od studiranja i preselio se 
u Njujork. Tamo je išao na predavanja u Studensku umetničku ligu,
gde je stekao znanja o kubiznmu, Sezanu, harmoniji boja i 
nemačkom ekspresionizmu.
Počeo je da eksperimentiše sa automatskim i nesvesnim slikanjem.
Početkom četrdesetih godina, njegovi radovi su bili pod uticajem 
nadrealista. Platna su se postepeno povećavala i stil mu se menjao, 
simbole su zamenile boje, napustio je crtež u potpunosti, 
pojednostavljivao je kompoziciju, da bi na kraju stigao do jednostavnih, 
horizontalno naslaganih formi. Takođe je napustio i imenovanje slika, 
dodeljivao im je brojeve. Odupirao se i objašnjavanju značenja slika 
jer je osećao da bi to ograničilo posmatračevu maštu. Želeo je da se 
ove slike posmatraju izbliza, da obuhvate posmatrača. Dugo 
vremena je odbijao da izlaže svoje slike jer nije imao kontrolu u 
pozicioniranju slika u prostoru."


Nakon ove predstave još dugo razmišljamo o pravoj umetnosti 
i komercijalizaciji. I slikar mora živeti, ali kad prodaje svoja dela, 
oseća da otkida deo sebe...

Ђурђевдан у СЛД

Vesti — Autor lastavica @ 17:49


Секција за уметност, културу и хуманост припремила је изложбу фотографија 

у СЛД Џорџа Вашингтона 19 коју је отворио председник Секције на

дан славе Друштва Ђурђевдан у недељу 6. маја.


ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА „СВЕТ ЈЕ САМО ЈЕДНА ВЕЛИКА
БАШТА“ је првобитно приказана на 13. Светском 
конгресу перинаталне медицине у Београду, у 
Сава Центру, октобра 2017. године. Претходно 
је фотографије прегледао председник Секције за
уметност, културу и хуманост, академик Владимир 
Јокановић и дао веома повољно мишљење. Председник
и секретар Секције су сматрали да изложба треба
да се отвори и у просторијама СЛД и то на дан 
славе СЛД Ђурђевдана, 6. маја 2018. године, како
би је видели и други лекари, а не само перинатолози. 
Аутори су са великим задовољством прихватили идеју
и са домаћинима СЛД поставили изложбу у жељи да
у име Секције допринесу свечаности прославе.



Др Оливера Јанковић је изложила пет фотографија у кутку. Добитник је
златне значке културе 2016. године.







Сечење славског колача је заказано у 12 сати


У наставку славе су додељене награде СЛД, које је напунило 
146 година постојања.


Златно перо је добила секретар Секције за уметност, културу и 
хуманост др Славица Жижић Борјановић.



Изложбом и концертом у Новом Саду 21. априла започели смо 
свечаност која се наставља славом Друштва.



Još malo o Adligatu...

Književnost — Autor lastavica @ 07:19



Adligat, muzej knjige i putovanja, detaljno smo obišli na blogu u 
osam nastavaka, ali ma koliko se trudila da zabeležim sve što mi 
je oko spazilo i uvo čulo, jednostavno nije bilo moguće videti sve. 
U drugom i trećem obilasku nastojim da obratim pažnju na ono što 
sam propustila, a sigurna sam da ni ovo neće biti poslednji 
obilazak.




Za one koji su propustili prvu seriju: "Naziv Udruženja Adligat potiče 
od stručnog bibliotečkog termina koji označava više raznolikih knjiga
povezanih u jedne korice. Taj naziv je za nas simbol povezanosti ne
samo više knjiga u jednim koricama, već više generacija, kultura, 
zemalja i naroda pod jednim krovom"


Soba Azije i Afrike

Knjige iz Etiopije, pisane na ovčijoj i kozjoj koži


Dragoceni molitvenici iz Etiopije, knjižice u futroli od kože,
koji se nose kao amajlije oko vrata

Molitvenik iz Mongolije, sa ćilibarom


Astrološka knjiga iz Mijanmara, koja se detetu radi na rođenju,
sa položajem zvezda i proricanjem budućnosti, i poklanja mu 
se na dan punoletstva.

Knjiga lepeza od tikovog drveta, sa Tibeta

Soba Azije

Knjiga pisana na svili Sun Cu: "Umeće ratovanja"

Knjiga koju je napravilo pleme ljudoždera Batak na Sumatri 
od ljudskih kostiju. Po strogim pravilima plemena, ko počini 
izdaju, ubistvo u plemenu ili silovanje, biva proglašen životinjom 
i pojeden...


Soba Latinske Amerike
Potpis na knjizi Mario Vargas Ljosa

Potpis Gabriel Garsia Markes

Muzej srpske književnosti

Veliki Laza Kostić se jako retko potpisivao

Legat Mirjane i Pavla Vuisića (30 godina otkad
ga nema!) s njegovom zbirkom pesama.



Redak primerak luteranske biblije podunavskih Nemaca



Legat Ileane Čura




Zbirka minijaturnih knjiga


Soba Milovana Danojlića




Spomen soba Miodraga Mije Pavlovića


Muzej filatelije i numizmatike


Čehovljeva nebeska biblioteka



I za kraj, zaključak: ne trebamo da držimo dijetu!

Knjiga je duhovna hrana
Najkaloričnija na svetu!
Ali, šta nam to vredi
Naš narod drži dijetu!
(Lj. Ršumović)

 



1 2 3 ... 31 32 33  Sledeći»

Powered by blog.rs