Lastavica

Ruže Grete Minh

Književnost — Autor lastavica @ 05:40



Prvi put svraćam na planinu Rtanj, u povratku s našeg
dvodnevnog izleta.


Penjemo se do ostataka Gretinog ružičnjaka s kupolom.
„Kupola“ je zapravo Rozarijum ili Ružičnjak, deo jedne celine
– velikog Gretinog parka.

Pripadala je nekadašnjim vlasnicima Rudnika „Rtanj“- Greti i
Juliusu Minhu. U blizini je bila i njihova vila. Samo smo dve
ruže videli.

Minhovi su bili vredni i odgovorni ljudi. Napravili su žičaru,
planinsku železničku prugu, kojom su vagoneti prevozili ugalj,
kao i parnu električnu centralu. Njihova je bila i separacija uglja.
Takođe su raspolagali različitim radionicama. Sve u svemu,
bili su dobri poslodavci i vodili su računa o svojim radnicima i
čitavom naselju Rtanj. Međutim, 1915. godine, Nemci zauzimaju
rudnik, a Minhovi bivaju primorani da napuste Srbiju. Rudnik
je bio u rukama Nemaca tri godine, a kada su se povlačili,
uništili su mašine, ugljenokop zapalili i poplavili. Ostavili su pravu
pustoš za sobom.
Ovo je jedina preostala ruža...

Spuštamo se do izletišta Grza.

Restoran „Vodenica“ je pun.

Gustiramo tufahije pa se vraćamo kućama.

 


Felix Romuliana

Putopisi — Autor lastavica @ 15:58



Gamzigrad je arheološko nalazište (blizu Zaječara u istočnoj
Srbiji) antičke rimske carske palate Feliks Romulijane (lat. Felix
Romuliana) koje se od 29. juna 2007. nalazi na UNESCO-voj
listi svetske baštine.


Gamzigrad predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Valerija
Maksimijana Galerija (Gaius Valerius Maximianus Galerius;
293-311. g.), zeta Dioklecijanovog. Po majci Romuli nazvao
ga je Romulijana (Romuliana).

Palata izgleda nikada nije dovršena, a carevi 4. veka su velelepni
posed prepustili hrišćanskoj crkvi.



Tokom 5. veka palata je razarana od strane varvara, a u 6. veku
Romulijanu je Justinijan I obnovio u vidu pogranične tvrđave.


Mozaik star preko 1700 godina prekriven je peskom,
radi zaštite

Jednom je bio otkriven i izgledao je ovako

Kako je sve to nekad izgledalo, posmatramo u 3D
projektu Hera
Sve što znam o ovoj lepoti, naučila sam od legende srpske arheologije, Bore Dimitrijevića.
(nastaviće se)

 



Zaječar

Putopisi — Autor lastavica @ 17:34



Nakon rajačke gozbe, stižemo u Zaječar i smeštamo se
u hotel "Srbija" u samom centru.



Ujutro kafa u etno restoranu „Srpska kuća“ pa doručak



Polažemo sveće na spomen kosturnicu Crvenoarmejcima i
našim borcima 1945.

Posećujemo Velju Grnčara, velemajstora zanata koji izumire.

I fontanica je njegov rad

Šetamo rekreativnim centrom Popova plaža pored Timoka.



Sunčamo se uz kafu u poslastičarnici „Stela“ odmah pored
muzeja.


Muzej nećemo videti jer se nadležni razboleo od korone.
Šetamo oko trga.



Šetnja s punim srcem...

Ručak u hotelu „Srbija“, čorba, medaljoni sa šampinjonima
i salata.




Nastavljamo u Felix Romulianu.

(nastaviće se)

Rajačka gozba

Putopisi — Autor lastavica @ 15:15



Rajačke pivnice su gradić vina. U pivnicama se ne živi nego
tu tihuje vino.





U pivnici Sv.Trifun srdačno nas dočekuje i služi Miroslav
Karamančić.




Doček je bukvalno topao, u kaminu gori vatra

Jelovnik je bogat i obilan. Prvo idu čvarci, šunka i sir uz
salatu od gljiva.


Izletnici su ozbiljno prionuli na zadatak

Sledi belmuž, specijalitet Timočke krajine
( u mladi otopljeni ovčji sir dugo se meša belo
projino brašno)

pa Babeićev kačamak, nikad bolji (uprženo suvo
meso preko kačamaka)

Punjene paprike

pivnički prebranac

savršeno svinjsko pečenje sa salatom


orasnice i breskvice za slađenje

Sve se zaliva rakijom i crnom tamjanikom.

Doviđenja, do ponovnog dolaska!


(nastaviće se)

Negotin

Putopisi — Autor lastavica @ 17:21



Negotin obilazimo deveti put.


Prvo Todorčetvo konak, muzej Hajduk Veljka



Škola Vuk Karadžić

Mokranjčeva kuća i "Raslo mi je badem drvo"

Dok drugi obilaze muzeje (koje napamet znamo), Ljilja i ja
šetamo. Biramo kuda ćemo.

Prolazimo kroz gradski park, sa spomenikom oslobođenju 1918.

Predivni platan je u jesenjem ruhu

Da vidimo negotinski korzo

U toku su Mokranjčevi dani

U centru je kitnjasta Saborna crkva


Iza nje je čuvena barutana Hajduk Veljka

Vraćamo se na Korzo

Ko je rekao da nema bunara?

Negotin ima i lepu fontanu

Hoćemo li ovde sesti?

Najposećenija je postastičarnica Korzo

Vreme je i za kafu

(nastaviće se)

 



Osmeh nedeljom

Humor — Autor lastavica @ 07:33



Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice
























 


Subota za osmeh

Humor — Autor lastavica @ 07:27



Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice








Ula­zi čo­vek u pe­ka­ru s ma­skom na oči­ma.
- Mo­lim jed­nu in­te­gral­nu ki­flu.
- U re­du, go­spo­di­ne. A za­što ste ma­sku sta­vi­li pre­ko oči­ju?
- Da ne vi­dim bu­rek



Jedan mladi katolički Svecenik bio je tako nervozan da
prije prve mise nije mogao ni reči progovoriti pa upita
biskupa za savet. Ovaj mu reče:
- Sljedeći put popij čašu vode s dvije kapljice votke i odmah
ćeš se osjećati slobodnije.
Poslije toga svećenik se osjećao tako dobro da ga ništa
nije moglo uznemiriti. Nakon povratka s mise dočeka ga
cedulja s biskupovom porukom:
- Poštovani, rekao sam nekoliko kapljica votke u vodu, a ne
obratno. I još par savjeta: Nije potrebno stavljati kriške limuna
na rub pehara. Ormar pored oltara je ispovjedaonica, a ne WC.
Ne oslanjajte se više na kip Blažene djevice Marije, ne grlite ju
i ne ljubite. Postoji 10 zapovjedi, a ne 12, 12 je apostola, a ne 7.
Nijedan od njih nije bio patuljak. Isusa i njegove učenike ne
zovemo J.C. and Co. Judu ne nazivamo kurvinim sinom. Papu
ne zovemo El Padrino. Bin Laden nema veze s Isusovom smrću.
Sveta vodica je za posvećivanje, a ne za osvježavanje ispod
pazuha. Ne sjedi se ispred oltara i ne stavlja se noga na Bibliju.
Hostija nije grickalica uz vino, već za vjernike. Grešnici idu u
pakao, a ne u p. m. Onaj u kutu, pored zbora, kojega ste nazvali
pederom i transvestitom u suknji, bio sam ja.
Na kraju se kaže amen, a ne fajrunt!













 


Manastir Bukovo

Putopisi — Autor lastavica @ 05:40



Nakon Dunava, prvo navraćamo u manastir Bukovo, koji se
nalazi na četvrtom kilometru zapadno od varoši Negotin u
Krajini, a pored samog druma Zaječar- Negotin. Leži na padini
Bratujevačke kose, bogate vodom i bujnom vegetacijom.
Manastirska crkva Bukova predstavlja jednobrodnu građevinu
sa osnovom u obliku krsta. Izgrađena je od tesanog kamena,
bez kupole, sa horskim apsidama i kasnije dozidanom pripratom.
Stilski se ubraja u specijalnu varijantu moravske arhitektonske škole.


Poreklo imena manastira danas se samo može nagađati.
Jedni misle da je manastir dobio ime po bukovoj šumi koja
okružuje manastir. Drugi kažu, da mu ime potiče od vodene
ptice „buka“, koje je ovde bilo mnogo u vremenu dok još nije
bio isušen negotinski rit.


Česma u krugu manastira je obavezna

Uđimo u crkvu Sv.Nikole.

Ikonostas je prelep.

A carske dveri posebno

Freske su izuzetne

Iziđimo i popnimo se do konaka


Konak je reprezentativan.

Vredni monasi gaje autohtonu sortu grožđa tamjaniku i njihova
vina "Filigran" dobijaju nagrade po svetskim samovima vina.
Sad ćemo imati degustaciju ovog poznatog vina.

Izvanredno je. Živeli!

(nastaviće se)

 



Donji Milanovac

Putopisi — Autor lastavica @ 16:00



Nastavljamo put kroz Đerdapsku klisuru, poznatu po svojoj
fascinantnoj lepoti. Nakon Golupca uvek malo uživamo i u
Donjem Milanovcu pre nego krenemo u Timočku krajinu.



Da li je ovo more? Nije, nego Dunav


Ovde je rečni granični prelaz s Rumunijom.

Vredne žene ovde prodaju svoje rukotvorine putnicima
s kruzera ili iz drugih putničkih tura.

Loc je nekad vukao brodove kroz Đerdapsku klisuru.

Park uz Dunav je lepo sređen

Bacimo pogled na mamuta, sećanje na neka davna
vremena.

Nekad se grad zvao Poreč, a bio je poznat po velikim
ružičnjacima. I sada svuda ruže krase naše staze.




(nastaviće se)

 



Beogradski krug kredom br 16

Književnost — Autor lastavica @ 09:21


 



Časopis Društva književnika Beograda
"Beogradski krug kredom br 16" je pred nama.

Promociju su vodili Anka Stanojčić, sekretar Društva
i zamenik urednika časopisa, i Zoran Škiljević, predsednik
Društva i urednik za prozu.

Anka je pročitala pesmu opravdano odsutnog Ivana Petrovića
kojem je objavljen književni portret.

Slavica Milosavljević je pročitala svoju priču.

Vera Pavlović je recitovala dve svoje pesme.

Dušan D. Živančević je kazivao dve svoje pesme

Nebojša Stojoski je predstavio svoje pesme

Anka je čitala pesme odsutnih Andrije Vujačića
Rastočkog i Marka Poropatića.
Zoran Škiljević je pročitao svoju priču.

Svetlana Joksimović je pročitala svoj književni osvrt.

Urednik časopisa Zoran Ilić je pročitao prikaz knjige

Videćemo se ponovo na svečanom prijemu novih
članova u Društvo književnika Beograda


Golubac

Književnost — Autor lastavica @ 05:03



Opet smo na putu. Izletnik nas vodi, grupa mala
i odabrana. Ove staze dobro znamo, ali ćemo ih sada
gledati iz drugih uglova. Sunce se budi u Stiškoj dolini.


Izlazimo na golubački kej

Dunav kod Golupca uspešno imitira more.


Ovde obično pijemo jutarnju kafu na početku puta


Jesen je stigla u Golubac


Put nastavljamo pored Golubačke tvrđave

(nastaviće se)

Kalemegdanska terasa

Fotografija — Autor lastavica @ 17:05




U jednom prijatnom ćošku Kalemegdana nalazi se restoran
"Kalemegdanska terasa" koji je svojevremeno bio mesto
gde su se godišnje sastajali Makarani.


S terase imate divan pogled na Kalemegdansku tvrđavu,
na Zindan kapiju

Može capuccino fredo?


Kapela Sv.Petke

Fotografija — Autor lastavica @ 04:36



Kapela Svete Petke u istočnom podgrađu, udaljena nekoliko
koraka od Ružice, zamišljena je kao deo istog sakralnog prostora
već u vreme prve gradnje crkve. Smatra se da je prvobitna kapela
Svete Petke podignuta u beogradskom donjem gradu početkom
15. veka, kada su kneginja Milica i despot Stefan mošti Prepodobne
Paraskeve, u narodu znane kao Petkovica, Petka ili Petkana, doneli
u Beograd. Na Beogradskoj tvrđavi, u Kapeli Svete Petke čuva se
čestica Petkinih moštiju u znak sećanja na vreme u kome je sveta
zaštitnica boravila među Srbima.


Nova kapela Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi sagrađena je u
periodu 1935-1937. godine prema projektu arhitekte Momira
Korunovića, na svojevrsnom izvoru isceljujuće vode. Uđimo.

Zidovi su ukrašeni mozaicima.



Kapela Svete Petke jedno je od najomiljenijih stecišta ljudi svih vera,
jer se svetiteljki pripisuju razna čudesna javljanja i isceljenja.
Ona je najveća pomoćnica ženama i deci, ali i svetac za koga se
vezuje čitav niz paganskih običaja, pa i praznoverica. a često je u
naivnoj narodnoj mašti izjednačena kao posrednik u molitvi sa
Bogorodicom.

Njen dan je petak i to su oni časi kada se prostor oko Ružice i
kapele Svete Petke ispune brojnim vernicima koji dođu da se
napiju vode sa čudesnog izvora na Beogradskoj tvrđavi
(ova fotka nije moja)

 


Gde si?

Književnost — Autor lastavica @ 17:26


 


 


Kome treba osmeh?

Humor — Autor lastavica @ 11:43



Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice




























 


1 2 3 ... 107 108 109  Sledeći»

Powered by blog.rs