Lastavica

Zanimljiva arhitektura

Fotografija — Autor lastavica @ 06:14



U jednoj velikoj foto grupi zadatak je bio: arhitektura.
Meni najlepša: Torre de Belem u Lisabonu.



Manastir Jeronimo u Lisabonu, spolja i iznutra



Fascinantan pogled s vrha bazilike Sv. Petra u Vatikanu
(jako težak uspon!)


Koloseum, a arhitektura koja i danas ostavlja bez daha.


Fascinira Castel Sant' Angelo u Rimu, zajedno s Mostom anđela


Vittoriano u Rimu neki vole, neki ne, ali mu lepotu niko
ne može poreći.


Arhitekti Pena palate u Sintri ne može se poreći originalnost.
Pod zaštitom je UNESCO-a. Palata, ne arhitekta :)



Bečka arhitektura je raskošna 



Prekrasna zgrada HNK u Zagrebu


Meni najdraža zgrada u Beogradu je konak kneginje Ljubice,
primer prelepe arhitekture

 

 


Cveće

Fotografija — Autor lastavica @ 13:31



O cveću bi se moglo mnogo pričati, ali ga je lepše samo gledati i mirisati.
Predivno je u slobodnoj prirodi.






Obožavam lokvanje





Najviše volim makove, cvet šipka, cvet kapara





Jako volim raskošni cvet kestena


Volim cveće u saksijama




Najdraži mi je poklon i ukras doma



Koje cveće vi volite?

Nemogući dani

Vesti — Autor lastavica @ 05:58



Ima nemogućih dana kad treba postići sve. Dobro bi došlo da dan
traje 48 sati, a da spavamo jednako.



Prvo podmirujem molera. Radi se već deset dana. Biće lepo, 
ali to je veliki posao koji zahteva mnogo pomoći sa strane, makar 
da se "samo" odnosi na hranjenje molera.


Ja nastavljam da mesim kolače i nadgledam molera.
Ovo je slatki eksperiment, svi ostali kolači su već 
spakovani.


Čeka me Udruženje književnika Beograda, u kojem vodim
veče prijema novih članova, o čemu ste juče čitali.
Glumim da sam sveža i odmorna.


Malo osveženje usput, u "Kafe knjižari "Zmaj"




Ples se ne propušta, ma kako umorna bila. On me (obično)
regeneriše. Osim kad zataji ljudski faktor. Onda se razbolim...


Društvo živih pesnika

Književnost — Autor lastavica @ 13:58



Društvo književnika Beograda (DKB), čiji sam sekretar, odlučilo je
da u svoje redove primi dva pesnika i jednog proznog pisca.
Predstavljanje je zakazano u biblioteci "Đorđe Jovanović".



Pisci su spremni


Predsednik DKB Zoran Ilić otvara sastanak.


Reč daje moderatoru, tj meni.


Prvi na redu je Ivan Despotović, pesnik, 
prozni pisac, esejista, već ovenčan 
nagradama, urednik za poeziju u DKB 
časopisu "Balkanske vertikale"..


Predstavlja nam se prozni pisac Zoran Škiljević, sa već 
četiri knjige.



Šlag na tortu je netipični mladi pesnik Miloš Nastić, 
čije su pesme prisutni tražili na bis.



Tako različiti, tako originalni i svoji, ova tri pisca lepih imena i već 
impozantnog stvaralašta obogaćuju DKB i srpsku književnost.



Pogled s visine

Fotografija — Autor lastavica @ 06:41



Tornjevi i kule s visine gledaju sve. Pokušajmo i mi.

Volim tornjeve Lisabona




Jedna od najpoznatijih je sat kula u Pragu


Čuvena je kula Nehaj u Senju
(nagrada za onog tko ugleda toalet!)


Prekrasan je zvonik u mestu Ložišća na Braču


Saborna crkva u Beogradu, jedan od simbola grada


Treća po veličini crkva u Srbiji, Hram Vaznesenja Gospodnjeg 
u Čurugu, ima tri impozantna tornja.


Duga se ovila oko minareta džamije sultan Valide u Sjenici


U Rumuniji sam videla divne drvene tornjeve:
-u manastiru Barsana



-u selu Plopis



-u selu Surdesti


Sat - kula dvorca Pena u Sintri


Kule dvorca Sao Jorge u Lisabonu


I najlepši od lepih, Torre de Belem u Lisabonu. Tamo mi je
srce ostalo, iza čipkastih kamenih prozora.

 

 


Volim da volim

Fotografija — Autor lastavica @ 05:43

 
 Volim da volim


Ma ko ti kaže
da tebe volim?
To ti ni ja sama
nikad nisam rekla.

Kroz tebe ja volim
ljubav lepu, čistu,
u tebi ja volim
samo da volim.

I kad odeš dalje,
kad odem i ja,
ljubav će samo
promeniti mesto

I kad neke druge 
ja zavolim oči
to je samo ljubav
u novom odelu.


(iz moje knjige "Tango")

Avgust u okrugu Osejdž

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:01



Vreme je za Atelje 212. Rekli smo, ovo je sezona u kojoj ćemo 
pogledati sve dobre predstave u ovom čuvenom pozorištu. A ima ih zaista mnogo :)



"Avgust u okrugu Osejdž" nas je dobro prodrmao. Šta se dešava
kad se porodica nađe na okupu, kakve će sve mračne tajne isplivati?
Naizgled brižna i složna porodica krije teške priče u kojima se
niko više ne snalazi, pa je raspad neminovan.


"Sigurno jedna od najuzbudljivijih novih američkih drama, u kojoj
se smenjuju žestoki smeh i tuga, “Avgust u okrugu Osejdž” 
savremenog američkog pisca Trejsija Letsa je drama o 
komplikovanim međuljudskim, ljubavnim i porodičnim odnosima 
koja se odvija jednog avgusta u malom okrugu u Americi. Priča 
o mračnoj istoriji jedne porodice, o ženama jake volje koje je
život odvojio, a porodična kriza ponovo vratila u kuću u kojoj 
su odrasle, kod problematične žene koja ih je podigla – donela 
je piscu Trejsi Letsu, pored mnogobrojnih nagrada, i onu 
najprestižniju – Pulicerovu nagradu za 2008. godinu, a kritičari 
ga već porede sa Judžin O’Nilom ili Edvardom Olbijem. Komad 
je premijerno postavljen u Čikagu, 2007. godine, a odmah zatim 
i na Brodveju, gde je imao preko 650 izvođenja do kraja 2009.
godine." (na sajtu Ateljea 212.)




(slike s neta)

Nakon predstave idemo u "Credo" na mus od marakuje i čaj.
Odlično idu zajedno :)





Australijski valcer

Priče — Autor lastavica @ 04:32



Bilo je drugačije vreme nego sada, ali su emocije iste. Mnogi su se iz 
Dalmacije odselili u Australiju i Novi Zeland da pobegnu od siromaštva
i pronađu novi život. Kad bi momci stasavali za ženidbu, tražili bi preko 
posrednika devojku u starom kraju, pa se malo dopisivali, i onda bi devojke
kretale na dug put brodom sa devojačkom spremom. Posle, šta im Bog da, 
nekom sreću, nekom ne. Drugi su dolazili po devojku u stari kraj.
I dođe vreme lepom Andriji da se ženi. Nisu više tako dugačka putovanja, 
leti se avionom, ne plovi se mesecima kao nekad... Doputuje on iz Australije 
s majkom u rodni kraj. Majka mu brzo pronađe u selu devojku koja je bila 
voljna da se otisne na put u Australiju da bi bila njegova životna partnerka. 
Bez ljubavi, eto, samo da se uda za lepog, imućnog i vrednog Andriju. 
I reče majka momku da mu je žena obezbeđena, a ako on nađe po srcu
drugu, neka nju povede. Igranke su tada bile glavno mesto upoznavanja 
mladih, ne diskoteke, ne žurke u kojima ne znaš ni s kim igraš. Krene 
Andrija na igranke i na prvoj me pozove da odigramo valcer. Kakav je bečki
valcer on plesao! Pamet da ti stane, vrteli smo se salom kao da letimo. 
I nastavismo da plešemo. Posle plesa otprati me na mesto i ništa do 
sledećeg plesa. U jednom od valcera ispriča mi svoju priču i zaprosi me, 
plešući. Da li je iko prošen plešući valcer? Neverovatan osećaj. Bio mi je 
drag Andrija, sjajan plesač, ali daleko je to od ljubavi, daleko od razloga 
da se udam...i odbijem ga. 
Dan dva pre nego sam znala da se Andrija vraća u Australiju, sretnem ga
s devojkom pod ruku. Onom s kojom ga je majka sastavila. On mi uputi 
najtužniji pogled, srce da pocepa. Iz njenog pogleda se videlo da zna za 
mene (ko li joj reče?), pogled pun pitanja šta to ja imam, a ona ne... nikad
neću zaboraviti taj susret. I često se pitam da li su kasnije našli sreću, 
da li je ona naučila da pleše valcer, da li... i šta bi bilo da sam rekla da
umesto nje...

 


(Životna crtica, iz moje knjige "Rumba")

Sladoled na Kubi

Putopisi — Autor lastavica @ 03:44


Nada je stigla na Kubu u hotel Playa Pesquero i nastavlja
svoju priču:
"U ovo doba godine na Kubi ima dosta Kanađana, Britanaca i Rusa. 
Tako dok sam pozirala jedan Englez je dotrčao da se slika sa mnom.



Hotel ima puno različitih restorana i barova, pozorište, a i sladoled
je tu. 





Evo mene iz mlađih dana."


Ima puno različitih aktivnosti


Tuševi


Zastava u baru



A sad dosta fotografisanja. Pozdrav
Nada"


Nada stiže na Kubu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:34



Kad Ljera završi putovanje, moja Nada iz 
Kanade krene na Kubu. Pa kaže:



"Prvo smo otkrili Ameriku pa se uputili na Kubu u grad Holgin hotel Playa 
Pesquero (novembar 2017).




Namučili smo se sa prevozom. Od Toronta do Amerike vozom, pa 
preko okeana gondolom i onda taksijem do hotela.




Mogli smo i autom umesto konjske zaprege ali je nekako bilo brže 
sa konjima."


Na ulazu u hotel dočekuje nas Kubanac sa svirkom a muž ga 
prati pesmom (Saša, ne čujem te!).



Odlazimo na piće. Od vagona su napravili bar, pored mene kubanski 
džentlmen plaća mi piće.


Playa Pesquero je najveći hotel na Kubi sa najvećim bazenom (Tako 
kažu Kubanci). Polako pada mrak."




Imate li utisak da je Nadi baš loše na Kubi?

Timski rad vikendom

Humor — Autor lastavica @ 07:05




Lastavica vikendom sa Anetom ponekad pravi zabavne priloge.












 

 


Malo smeha subotom

Humor — Autor lastavica @ 07:31













Kontracepcija u Dalmaciji 

ON: -Jubavi, ja više ne mogu ovako. Sve mi pokvari oni komad 
gume. Zašto ti ne bi lipo počela pit one tablete protiv dice, a?
ONA:- A slušaj, nije da ja ne bi, i meni ona guma ide na živce, a 
pogotovo jer tebe uvati mala snaga čim je navučeš, pa meni onda 
bude, šta bi Srbi rekli "Đaba si krečio", i nije da te ne razumin, 
virujen ti da te to može omest, a i kvari nan romantiku, ali stvar je 
u tome da ti ja nisan nikada volila pit tablete, iman ka neku urođenu 
averziju, ja ti, moj ti, ne volin ni aspirin popit, a popijen ga doduše 
kad me uvati glavobolja, iako ti mene skoro nikad ne boli glava, 
da kucnen u drvo, a i da me boli ne znan bili pila te tabletine, znaš 
ti da skoro sve žene koje ja znan imaju punu boršu onih kafetina
i voltarena, ma evo ne znan in ni ime, đava će ih i znat kad svaki 
dan izmišljaju nove tablete a sve samo da čovika naviknu na to pa
onda više ne moš bez tableta, postaneš ovisan pa se budiš i ligaš 
s tabletaman, s tin da neke žene koje znan naprimjer osim kafetina 
kad ih boli glava još uzmu i apaurine i one normabele jerbo govoru
da in to ka opusti vratne mišiće, pa kad in se opustu ti mišići onda 
in se opustu i vratne žile i ka navodno ih odma manje boli glava, 
iako ja ne virujen da je njima to od vratnih žila i otih mišića, nego 
biće bidne nisu zadovojne vako sa cilin životon, em kriza, em muževi 
svi živčani i grintavi, a male plaće, nemoš na kraju miseca ni poštene
cipele kupit a kamoli štagod nako za žensku dušu, ka amo reć lipu 
boršu ili bičve ili ređipet, i onda šta će svit nego udri po tabletama,
a ja ih nikad nisan volila, ni kad mi je najteže ne padne mi na pamet 
popit ti otrov, nego ti ja lipo navečer skuvan malo kamomile ka šta 
je i moja baba radila, kamomila ti je zakon, umiri te boje nego ijedna
tableta, a šta se tiče te kontracepcije i to, pravo da ti rečen, nisan 
nikad ni imala potribu jerbo sa nijednin muškin nisan bila toliko dugo
da bi stigli do kontracepcije, a koju ću se Gospu i trovat za ono 
dva-tri puta godišnje šta mi uleti mizerije, pa boje je onda stavit spiralu, 
iako ti ni ona nije baš stoposto sigurna, kažu da je sigurna u 99,9 
posto slučajeva, e, a ko meni garantira da ja nisan baš oni pegulasti 
1 posto pučanstva, a pegula jesan, jer da nisan oli bi se s tobon motala, 
aj reci, al' dobro, lipo nan je, ne mogu reć, evo da kucnen u drvo 
dobro se slažemo i sve to, ali nije ti samo to problem sa ton spiralon, 
nego postoji mogućnost da ženski organizam odbaci tu razumiš 
spiralu ka strano tilo, a onda di si bija šta si radija a ništa, ali slažen
se s tebon, triba se žena štitit, oli je malo slučajeva bilo da nesrića 
napravi dite i onda pobigne ka Sanader iz Hrvacke kad je zagustilo,
pa onda eto ti nevoje, aj ti sam odgajaj dite, nemoš ni socijalnu pomoć 
dobit u ovoj državi, a šta ćeš kad je sve popljačkano i prodano e, 
a nego šta me gledaš tako, a? Oli si me tija nešto pitat?
ON: -Jesan.
ONA:- Pa pitaj.
ON:- Dobro, jeben mu mater, zašto jednostavno nisi mogla reć NEĆU!?!?!
ONA: -Pa to san ti i rekla, samo biće nisi razumija, jer san skratila. 
Oš da ti ponovo objasnin?


 

 


Ljubav na prvi ples

Priče — Autor lastavica @ 05:01



Jeste li se nekad zaljubili na prvi ples? Niste? Ne znate šta ste propustili.
Da li se neko zaljubio u vas na prvi ples? Nije? Da vam ispričam priču? 

Imala sam 15 godina kad sam se otisnula na svoj prvi ples. Čajanka, 
velika sala, živa muzika, svi uredno posedali za stolovima, piju se sokići.
Tek sam naučila nešto od brata, koji je bio najbolji plesač u gradu. Ali, 
naučeno treba i primeniti. Ko će mene primetiti na čajanci, ko će me
birati za ples? Čekam, nedugo. Prilazi neupadljiv momak i pita za ples. 
Izlazimo na podijum, počinje neki bluz, gledam u noge da ne nagazim
partnera, gleda on u noge. Bože, zar tako loše plešem kad mi stalno 
gleda u noge? Zar se toliko plaši da ću ga izgaziti? Porumenela k’o 
jabuka od stida, što li plešem kad ne umem... Kad li se on stidljivo 
oglasi: „Izvinite, ovo mi je prvi ples... nadam se da Vas ne gazim...“
„O, izvinite, i meni je prvi ples...“
I odigrasmo mi naš plesić, otprati me na mesto, i do sledeće plesne 
ture ništa... A kad se muzika ponovo oglasila, evo njega ponovo po mene.
I tako sledeće tri godine. Na čajankama dođe Stanko po mene, otplešemo,
prozborimo reč dve, otprati me na mesto, i to je to. Sve dok se nije pronela 
vest da idem na studije u Rijeku. Moje poslednje leto pred odlazak. 
Čajanka. I Stanko. Tužan, dolazi po mene. I za vreme plesa mi objasni 
kako se pri onom prvom plesu zaljubio, kako je znao da me mora zaslužiti, 
pa je radio, radio mnogo, dok nije stekao imetak. Sad ima svoj poslić i 
imovine dovoljno da ne moram na studije, da ne moram raditi ništa, 
samo da se udam za njega i uživam... Ponuda me iznenadila, nikad me
nije pozvao na randevu, nismo imali o čemu ni da pričamo, a on me prosi...
Pažljivo odbih. Zamolio me da se dopisujemo. A o čemu? Samo o plesu, 
jedinoj temi tokom tri godine?
Nismo se ni dopisivali. Ponekad bih srela Stanka, tužnog pogleda. 
Ne znam gde je sada i da li je srećan s nekom koju je, nadam se, 
zavoleo posle mene. 


(iz moje knjige „Rumba"

Pecilin i radio legende

Vesti — Autor lastavica @ 14:34



Peca Petrović Marš je jedan od direktnih "krivaca" što sam 
u Beogradu. Svojevremeno je bio DJ u ferijalnom kampu u
Makarskoj i baš on je pustio "Te tri slatke riječi" po želji mog
budućeg supruga, kad mi se udvarao sa stilom, jednog 
davnog leta...



I stigla je pozivnica:
"U sredu 6.decembra t.g. u 19 časova u Kući Đure Jakšića u 
Skadarliji biće održana promocija knjige "P E C I L I N" autora
Petra Petrovića - Čika Pece, velikog prijatelja dece i odraslih, 
pesnika i legendarnog voditelja Studija B, "Peca i deca".
Knjiga Čika Pece, autora leka Pecilin, je književno delo protiv 
lošeg raspoloženja dece, njihovih roditelja i bliže i dalje rodbine.
To je svojevrsna zbirka od 365 pesama za svaki dan 
jednogodišnje poetske terapije."


Dočekuje nas Đura Jakšić u Skadarliji.



Svi smo dobili bedž


"U izvanrednom ritmu PECE I DECE, iako je ova nekada jako 
popularna radio emisija odavno prestala da se emituje, a emitovana
je na Radiju Studio B, sve prisutne je promocija podsetila na to 
bezbrižno vreme." Pesme čita mala voditeljica Sara Markov.


Uz PECU I DECU na promociji su nastupili i Pecini prijatelji,
„drugari u igri“ koz gotovo pet decenija unazad.... Svim svojim 
dugogodišnjim saradnicima dodelio je "Nezaboravak",
umesto plaketu.



Pozdravljaju nas radio legende: Zoran Modli program vod(l)i


Peđolino (a Peca dobija i drugu voditeljicu)


Veljko Pajović, poznati voditelj Studija B, koji sada vodi
svoj internet radio "Jutro na netu" (veljkopajovic.com)


Bane ekser nam peva himnu Beogradskog maratona


Bilo je to lepo veče. Nosimo kući knjigu sa 365 pesama.
A u noći, svetli "Šešir moj" i zimski mirna Skadarlija.






Razglednice

Fotografija — Autor lastavica @ 06:17



Razglednice pomalo izumiru. Da ih oživimo?



Pozdrav s Avale


Pozdravče s Kalemegdana










Pa po Beogradu...








Pozdrav iz Zemuna


 

 


1 2 3 ... 20 21 22  Sledeći»

Powered by blog.rs