Lastavica

I glumice su ljudi, zar ne?

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:00




U Ateljeu 212 gostuje HNK iz Rijeke. Uz Oliveru Baljak
i Tanju Smoje u riječkim “Predsjednicama” igra i zagrebačka 
gošća Katarina Bistrović Darvaš. Sala je puna, aplauz je dug.
Glumice su izvanredne i bez pauze iznose dva sata fizički 
vrlo zahtevne predstave. I šta meni smeta? Odakle pravo 
režiseru da postavi jednu od glumica da stoji pola sata kao 
kip dok se sala puni? Čemu to služi, osim iscrpljivanju glumice
koja će i kasnije imati težak zadatak? Zar je potrebno toliko 
maltretiranje glumica da bi se ispričala jedna morbidna
i skaredna besmislena priča? One su dale sve od sebe da
tokom dva sata bez pauze predstavi podare smisao, kad to 
već nisu uspeli dramaturg ni režiser. 
Ako je neko već gledao ovu predstavu, volela bih da razmenimo
mišljenja.


"PREDSJEDNICE su prva drama poznatog austrijskog dramatičara 
Wernera Schwaba, jedne od perjanica suvremenog austrijskog 
dramskog pisma. Schwabovo je pisanje žanrovski najbliže groteski, 
pa njegov dramski svijet uvijek djeluje na granici gorko ozbiljnog i 
smiješnog, vješto nastavljajući tradiciju austrijske crne komedije."


"Iščašen pogled na, podjednako, i ružnoću i ljepotu suvremenog 
svijeta, u „Predsjednicama” na scenu dovodi tri lika Ernu, Gretu 
i Mariedl, čistačice našeg smeća, ali i naše nečiste savjesti. Tragične 
i komične istovremeno, antijunakinje na trenutak banalne, vulgarne
i okrutne, ali onda zatim ponižene, usamljene i prestravljene životom
koji ih je možda izdao ili su one izdale njega."



(nepotpisane fotografije s neta)

Evergrin glas

Muzika — Autor lastavica @ 09:43

Dugo već prave vrednosti u muzici ustupaju prednost golišavim 
silikonskim pevaljkama. Taj trend nije slučajan, nameću nam ga
ciljano. Nije onda nimalo čudno da je vrhunska jazz pevačica
Beti Đorđević imala tek svoj prvi solistički koncert 19.2.2019.
u Domu omladine u Beogradu, na svoj rođendan. 
Bolje ikad nego nikad...



Uživali smo u evergrinima izvedenim na njen način, glasom
kojem ni mikrofon ne treba.
U prvim redovima sedele su njene kolege, kao Žarko Dančuo.
Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta.


I TV se setila da proprati izuzetni koncert...


Meni je baš pogodila pesmu "Čamac na Tisi.". Niste iznenađeni, 
zar ne?

 

 


Moje staze

Književnost — Autor lastavica @ 06:51



Uvek sama odem na poluostrvo Sveti Petar i prođem stazama sećanja. 
Polako, zagledam svaki bor i svaku maslinu. Vidim urezana imena na
agavama. Volim da gledam kad cvetaju. Tu su i mesta gde sam brala 
šparoge. Popnem se na mali vidikovac, osmehom izmerim pučinu pa
Biokovo, pogledam da li se u kamenu ogradu još neko upisao. Staza 
je kamenita sa malo crvenkaste zemlje, prekrivena borovim iglicama. 
Slutim zmiju koja se odmara na kamenu. Gušterica mi pretrčava put. 
Veverica se igra u granju, ne prilazi, iako imam šišarku u ruci. Svuda 
skupljam šišarke, kao suvenir s mirisom čežnje. Prođem kroz Vrata
ljubavi i spustim se niz stare kamenite stepenice do stena koje kupaju 
talasi. Mogla bih danima gledati večnu igru mora i kamena. Kako se 
kamen ne izgladi, uglača? Kako je tako oštar, iako ga more beskrajno 
brusi, zaranja u svaku uvalicu i povlači se? Nekad nežno, često silovito,
vole se kamen i more, u večnoj ljubavnoj igri.
Kad me radoznali pogledi zapeku po leđima, polako ustanem i krenem. 
Ne osvrćem se da vidim ljude. 
Na tim hridima ne tražim ljude, samo more. I sebe.



(iz moje knjige "Bluz", objavljene 2017. godine)

Ako ne može jedno...

Fotografija — Autor lastavica @ 05:52



Nismo rezervisali, rekoše u ovom restoranu u Topčideru.
Puno je. A poznati su po odličnom roštilju.


Pa nam sledi šetnjica do sledećeg

To je restoran Milošev konak


Nekad je to bio moj omiljeni restoran. Da zavirimo kako je.
Lepo, ima i živa muzika.

A mi smo gladni.


E, sad možemo nastaviti šetnju!

I staviti ružu u vazu

 


Zimska šetnja

Fotografija — Autor lastavica @ 05:48



Sunčani zimski dan treba iskoristiti. Topčider je lep u svim 
godišnjim dobima. 



Prilazimo spomeniku velikom dr Arčibaldu Rajsu


Pravimo krug po parku

Prilazimo Miloševom konaku i čuvenom platanu čije stare
teške grane drže podupirači. 


Pogledajte kako se drvo zove. Nisam znala da London ima neke 
veze s ovim platanom. Ima, jer je to hibrid odgajan specijalno za 
London i druge urbane sredine jer smanjuje zagađenje vazduha.

Milošev konak nažalost još nije otvoren.


Jesmo li za još jedan krug?


Jorgovani su još mali, ali porašće...

A kući čekaju lale...

 

 


Vesela nedelja

Humor — Autor lastavica @ 07:08



Otac ulazi u sobu svoje ćerke. Ćerka nije u sobi,a na njenom krevetu je pismo.Padaju mu na pamet najgore stvari.Drhtavim rukama otvara pismo i čita:
"Dragi tata, žao mi je što moram da ti saopštim da sam vas napustila i otišla sa svojim novim dečkom.Napokon sam našla istinsku ljubav.Ah,kada bi samo mogao da ga vidiš.Tako mu je slatka tetovaža i mindjuše, a izgleda tako neustršivo na svom velikom i brzom motoru. Ali nije samo to. Napokon sam trudna! Abdul kaže da ćemo biti jako srećni u njegovoj kamenoj kući usred šume i želi da imamo puno dece. To je naravno i moj san. Otkrila sam da marihuana nije štetna. Zato smo odlučili da je sami odgajamo za nas i naše prijatelje u slučaju da ostanemo bez kokaina i ekstazija. U medjuvremenu se nadam da će nauka ubrzo otkriti lek protiv side i da će Abdul da se izleči. Zaslužio je to !
Dragi tata ne želim da budeš zabrinut za mene imam već 14 godina i znam da vodim računa o sebi.Na kraju krajeva Abdul je tako moćan i mudar jer ima 47 godina životnog iskustva.Vodi me kroz život i daje mi najbolje moguće savete kad god trebam nešto da odlučim,kao na primer kad sam odlučila da predjem u Islam.Nadam da ću uskoro doći da te posetim ,tako da ćeš imati priliku da upoznaš svoje unuke. Tvoja najdraža ćerka Marija !!!

P.S. Ma šalim se iskuliraj!!! Kod Jovane sam. Samo sam htela da ti kažem da postoje mnogo gore stvari u životu nego što su ocene na kraju prvog tromesečja koje ćeš naći na vitrini.









 

 

 


Vesela subota

Humor — Autor lastavica @ 06:32







Sporazum sa narodom




Kažu da su nam Francuzi poslali kako će izgledati prva linija 
metroa u Beogradu (nacrtana zelenom bojom u prilogu...). 
Za sada smo dobili samo oblik, a kako stvari stoje, mislim da 
ćemo za našeg veka na njemu i ostati...













Unikati

Književnost — Autor lastavica @ 05:42



Mnogi ljudi ostavljaju život za kasnije, za jedan od onih dana, za neku
godinu...i život protekne pored njih, a da oni u njemu ne učestvuju.
Puštaju ga kao veliku reku da pored njih protiče, a da se u njoj ne 
okupaju. Za sve ima vremena, sve se može sutra, neka odleži, odstoji, 
da se razmisli... i dok se okrenu, najbolji dani odoše u nepovrat, 
najlepše godine iza njih... a ne možemo isto sa 30 kao sa 20, sa 50 
godina kao sa 40, a posle 50 možemo još manje, pa manje... Zato 
nijedan dan ne sme proći, a da u njemu ne primetimo nešto lepo. 
Ne sme proći, a da nismo nekog videli, čuli, napisali pismo. Ne sme 
proći, a da u njemu nismo ostavili nešto završeno, urađeno. Nikako 
ne sme proći, a da bar malu radost sebi nismo priredili, makar kupivši 
sebi cvet. Nema svečanih dana i posebnih zgoda, svaki dan našeg 
života je poseban, specijalan, jer u njemu učestvujemo baš mi. Neki
mudrac reče, a ja ga svakodnevno citiram: "Jedina osoba koja će s
tobom biti celog tvog života si -TI!". Zaključak: tu osobu moramo čuvati,
štedeti od nepotrebnih stresova, praštati joj ono što treba oprostiti, 
popraviti sve što se može ispraviti.

U više navrata dobijala sam lep nakit s napomenom: "Nemoj to nositi 
svaki dan, nosi u specijalnoj zgodi". Takve komade nakita nisam nikad 
stavila na sebe. Svaki dan mog života je specijalna zgoda. I vašeg 
života! Čuvajmo sami sebe! Volimo sami sebe! Onda će nas i drugi 
čuvati i voleti. Kad sebi oprostimo, lakše će nam drugi oprostiti. Kad 
smo pomireni sa sopstvenim nesavršenostima, lakše će ih i drugi 
prihvatiti. Niko nije savršen, ali je svako jedinstvena pojava na ovom 
svetu, kakva nikad pre nije postojala i nikad više neće. 
Unikati, čuvajmo sami sebe!


(iz moje knjige "Rumba", objavljene 2011.godine)

Dobrodošli, novi!

Književnost — Autor lastavica @ 05:39




U Društvu književnika Beograda svečani prijem novih članova 
postao je redovna praksa. Uvek se pokaže da se predstave 
pisci zanimljivih kontrasta i različitosti.




Senahid Nezirović je imao prebogatu biografiju, a predstavio
se prikazom svojih knjiga.


Sandra Nogić, poetesa, glumica i slikarka, unela je živost
u naše redove.


Milko Stojković nas je svojim aforizmima slatko nasmejao
i zamislio.


Zorica Milošević se predstavila pesmama iz svoje prve knjige
"Planeta, ljubav I seta". 


Nevenka Bošnjak Čolić uvela nas je u čarobni svet svojih priča
i pesama, objavljenih u tri knjige.


Doajen bloga Dalibor Maksimović ulazi u svet poezije na velika
vrata, s posebnim darom da lako i jednostavno kaže velike
životne istine.



(Fotografije. Božidar Vitas i Ljiljana Lambić).

Lepota iz kamena

Fotografija — Autor lastavica @ 06:34



Kapar je zadivljujuća biljka koja opstaje gde druge ne mogu.



Cvetovi su mu prelepi, nežnih latica.

Svuda sam ih slikala:
U Makarskoj

U Sućurju

U Jelsi


Na Korčuli

U Škripu na Braču



Jeste li imali u rukama prelepu knjigu "Kapar" autora Ratka Kovačevića?

 


Morska igra

Priče — Autor lastavica @ 06:55



Svaki kamen znam.
Kako ga more valja, oblikuje, uglačava i od hrapave stene 
pravi glatke oblutke.
Po njima hodaju nežna dečja stopala.
Momci ulaze u more do gležanja i bacaju oblutke, praveći žabice.
Svaki kamenčić znam.
I one ružičaste i one sive, prošarane kao mermer, što u plićaku 
tvore najlepše slike za maštovitog posmatrača. Zamišljam majku 
s detetom, ženu u ljubavnom prepletu...
Svaku igru sunca kroz bistru vodu znam, kako zraci crtaju zlatnu 
mrežu po dnu. Nacrtaju i na mom telu dok plivam, u rano jutro, 
pod krilom galeba i u senci borova. 
Sve to znam i zato čeznem...


(iz moje knjige "Bluz", objavljene 2017.godine)

Velika drama

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:11


 




"Velika drama je jedan od najambicioznijih dramskih komada Siniše 
Kovačevića, tekst na kojem je ovaj poznati dramski autor radio punih 
13 godina. Reč je o potresnoj sagi koja se bavi preispitivanjem naše 
prošlosti i time kako se ovdašnji burni posleratni istorijski događaji 
(misli se na Drugi svetski rat) prelamaju kroz pojedince i na koji način 
određuju njihove sudbine. Pisac se fokusira na crnogorsku porodicu
Vučić, koja aktivno, u ideološkom i svakom drugom smislu, učestvuje
u kolonizaciji Vojvodine."




Drama traje skoro 4 sata i drži pažnju svakog trena. Nemoguće 
je izdvojiti najboljeg glumca, i epizodisti i glavni glumci odigrali
su uloge za pamćenje. No meni će posebno ostati u sećanju
dve žene koje su volele istog muškarca, Helga i Tijana, i jedna
od najlepših izjava ljubavi na rastanku:
"Nikad ti nisam rekao da te volim!"
"Znam." 
Reči nisu potrebne kad se voli. Zna se.


(potpisane fotke: Lastavica, ostale s neta)

Nedelja, malo smeha, malo pouka

Humor — Autor lastavica @ 06:56









Postoje dve vrste ljudi: 
oni kojima se sviđam
i oni koji nemaju ukusa.




Ovo nije humor, pre pouka:







Nasmejana subota

Humor — Autor lastavica @ 06:24















 


Nakon brodoloma, Bogu iza nogu, na divnim ostrvima našla se
vesela družina:
Dva Italijana i Italijanka
Dva Francuza i Francuskinja
Dva Nemca i Nemica
Dva Grka i Grkinja
Dva Engleza i Engleskinja
Dva Bugara i Bugarka
Dva Japanca i Japanka
Dva Kineza i Kineskinja
Dva Amerikanca i Amerikanka
Dva Irca i Irkinja

Tokom prvih mesec dana na ostrvima je stanje bilo ovakvo:

Jedan Italijan je ubio drugoga zbog Italijanke.
Dva Francuza i Francuskinja bezbrižno žive u "menage-a- trois".
Dva Nemca su dogovorili fiksni raspored poseta Njemici.
Grci su se zaljubili, a Grkinja rinta, kuva i posprema.
Dva Engleza čekaju da ih neko predstavi Engleskinji.
Bugari su se zagledali u beskonačni okean, zatim dobro pogledali
Bugarku, pa su skočili u okean i otplivali.
Japanci su poslali fax u Tokio i čekaju uputstva.
Dva Kineza su otvorila restoran, prodavaonicu tekstila, apoteku i
praonicu. Kineskinja je zatrudnila pa čekaju novu radnu snagu.
Dva Amerikanca razmišljaju o samoubistvu jer se Amerikanka
stalno žali zbog svog izgleda i stanja, razmišlja o biti feminizma,
govori da može sve što oni mogu, žali se zbog nepravednog rasporeda
obavljanja kućanskih poslova, tvrdi da zbog palmi i peska izgleda
debela, spominje bivšega dečka koji je cenio njeno mišljenje i bio
prema njoj nežniji i pažljivi nego oni, tvrdi da se popravlja njen
odnos s majkom i zadovoljna jer su porezi niži i ne pada kiša.
Irci su svoje ostrvo podjelili na Sever i Jug, napravili pecaru i
počeli proizvoditi wiski od kokosovih oraha. 
Nemaju pojma da li se neko spetljao s Irkinjom
jer im je sve maglovito nakon prvih par litara.
Ali su neopisivo srećni jer vide kako je Englezima loše.




 


Voda

Fotografija — Autor lastavica @ 06:55



Ne može se bez vode, nigde i nikada.


Neophodna nam je za opstanak

Prekrasna je u raznim oblicima:
kao izvori

kao reka



kao more


kao okean

kao jezero



kao vodopad

kao lekoviti izvori

kao kiša

kao sneg

kao led (osim ako padamo po njemu)


Šta bismo bez vode?

 


1 2 3 ... 48 49 50  Sledeći»

Powered by blog.rs