Lastavica

Imali smo sreće na ovom izletu, red kiše, red oblačno, red sunčano. 
Sve što smo uspeli videti, videli smo između pljuskova.

Prelepa i plodna Stiška dolina širi se svuda oko nas.

Banja Ždrelo poslednjih nekoliko godina predstavlja pravu 
turističku atrakciju Homolja. Obilazimo banjski kompleks.

Geotermalni izvori homoljskog kraja omogućavaju olakšavanje
tegoba nastalih iz različitih razloga.

Manastir Gornjak se nalazi u Gornjačkoj klisuri (ili Kapiji Homolja, 
kako je nazivaju) na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac. 
Pod ovim imenom se pominje od 16. veka. Zadužbina je kneza Lazara. 
U Lazarevo vreme zvao se Ždrelo i danas leži na ostacima starog 
srednjovekovnog grada Ždrela. 

Ugnezdio se u steni pa ga zovu „mali Ostrog“. 

Jednog dana u Gornjak sa nekolicinom monaha stigao je monah
Grigorije sinaita. Njegova isposnica nalazila se u pećini, na steni planine 
Ježevice, iznad samog hrama. Gornjak je sagrađen ispod same isposnice
pustinjaka Grigorija. Isposnica je dobro sačuvana i danas je to mala kapela 
posvećena Svetom Nikoli.

O Žagubici ćemo posebno pričati...

Opet krupne kišne kapi u raskošnim predelima...

Čeka nas Krupajsko vrelo.

Prošetajmo do moćnog izvora, pored ribnjaka s pastrmkama...

Požarevac je uokviren sivim. Ali sladoled je dobar :)

Igranka je bila u punom zamahu. Plesao sam s mnogim devojkama. 
Nisam je primećivao, sedela je na drugoj strani sale i niko je nije 
birao za ples. Na znak „dame biraju“ prišla mi je ta bleda vitka dama
u bordo brokatnoj haljini, na visokim potpeticama. Doživeo sam tada 
savršeno plesno slaganje. Svaki moj pokret pratila je bez greške, 
sve što sam samo zamislio - ona je ostvarivala, lako kao da oduvek 
plešemo zajedno. Kad bi me osmehnuto pogledala, nebesa su se 
otvarala, a oko njene glave sam video zlatnu auru. Sve je u sali stalo, 
gledali su nas začarano i širili krug oko nas. Muzičari su odsvirali još 
jedan valcer „Che sara, sara“ za najbolji plesni par. Tada sam je stegao
i zatražio da iziđe sa mnom.
„Ne, pobegla sam iz dispanzera“, rekla je tužno i otrčala, kao Pepeljuga 
u ponoć. Požurio sam za njom, ali je nestala bez traga, ni cipelicu nije 
ostavila.
Nikad je više nisam video. I dan danas se pitam ko je ona bila i da li
bi se nešto desilo s nama da je ostala...

(sličica s neta)

(Ovo mi je pričao moj prijatelj, koji nastoji da napiše priču,
ali dugo ne uspeva. Eto, napisala sam kostur priče...)

Po kom Vasi je ova stara građanska torta dobila ime, 
niko ne zna.
Pravila se i pravi za svečane zgode. Pa, da počnemo.

Kora: 
Umutite 5 žumanaca sa 5 kašika šećera, dodajte 1 kašiku brašna,
6 kašika mlevenih oraha (oko 90 g) i sneg od 6 belanaca. Dobro je
dodati narendanu koricu pomorandže, a možete i kandiranu domaću
koru pomorandže.

U namazanom i pobrašnjenom okruglom kalupu (ili obloženom 
papirom za pečenje) peći na 220 stepeni 15 minuta. Ohlađenu 
koru natopiti sokom jedne pomorandže.

Fil:
1. U 130 ml vrelog mleka usuti 200 g mlevenih oraha i dobro umutiti.
Ohladiti.

2. Na pari skuvati umućena 4 žumanca sa 4 kašike šećera i 100 g 
čokolade za kuvanje. 
Dodati koru jedne pomorandže ili bar vanilin šećer s pomorandžom. 
Ohladiti.

Sjediniti fil 1 i 2. Premazati koru.

Celu tortu premazati šlagom ili šamom od 4 belanca.

Uživajte!

Druga plesna sezona plesne škole UPS (uživanje u plesu i 
smehu) je završena. Veći deo škole je već na letovanju, ostali 
su se okupili na plesnoj večeri. Trener je čestitao polaznicima.

Verenički plesni par otvorio je plesno veče.

Polaznici su birali ples "po željama slušalaca", Srki je izabrao
fokstrot.

Oseća se radost, a to i jeste svrha plesa...

Grupna fotografija za uspomenu. Lepo se plesalo, dosta smo
naučili, pa kad zahladni - nastavljamo novu plesnu sezonu.

Deci je zanimljivo da odemo u Wahlwies.

U toku je Pestalozzi dečji festival u dečjem selu, Kinder Dorf.

Igra u maštovitoj drvenoj Nojevoj barci.
Ni tobogan nije dosadan...

Zabavni su baloni od sapunice

Najveću pažnju dobija mađioničar koji svoj deci pravi igračke 
od balona po želji, psića, leptira, šta ko poželi...

Mali umetnici mogli su se iskazati u bojenju kamenova.

Ima šta da se vidi, pojede i popije.

Ima šta da se čuje, poveliki orkestar je tu.

(Nastavit će se)

Kultura dečjih igrališta oko Bodensee nadmašuje sve što 
sam dosad videla. Ima ih svuda, čista su i dobro održavana,
a podstiču dečju kreativnost i spretnost. Evo igrališta u
Steisslingenu:

Kaže, bako, poleti i ti...a ja ne smem :)

U Bodman Ludwigshafen pored jezera je veliki (besplatni) drveni 
zabavni park za decu, sa pentralicama, ljuljaškama i toboganima. 
Iako ne izgleda nimalo lak, deca se veoma vešto veru i nisam 
videla da je ijedno palo.

Tu je i jezerce po kojem brode mali gusari...

Nije lako biti dete. Valja se i odmoriti...

Interesantna je i "Nojeva barka" u Wahlwies

Najzanimljiviji je veštački potok na Steisslinger See, predviđen
za dečju igru. Izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku do jezera.

(Nastaviće se)

Steißlingen je općina je u njemačkoj saveznoj državi Baden-Württemberg.
Jedno je od 25 opštinskih središta okruga Konstanz. Prema proceni iz 
2010. u opštini je živelo 4.611 stanovnika. Obilazim centar Steißslingena, 
Rathaus (bez venčanja i s njim) i crkvu.

Opština se nalazi na nadmorskoj visini od 465 metara. Površina iznosi 24,5 km.

Mesto sa stabilnom klimom, lepo uređeno, mirno je i dobro mesto
za život.

Steißlingen ima svoje prirodno jezero, Steißlinger See, sa Frei bad, 
otvorenim kupalištem. 

Steißlinger See je veličine 11,19 hektara. Jezero je nastalo iz 
zdrobljenih ledenih masa, ima dužinu od 600 metara i širinu 255 metara
na najširem mestu. Najdublja tačka jezera je 21,4 metara. 

Za dečju igru predviđen je potok koji izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku 
do jezera.

(Nastaviće se)

Iza mene ostaje gradilište Beograda na vodi. 

Polećemo! Lepo je gledati odozgo.

Aerodrom Cirih me dočekuje kišno. A odande, 
pravac Bodensko jezero!

"Bodensko jezero ili jezero Konstanc (nem. Bodensee, franc. Lac de 
Constance, ital. Lago di Costanza) jezero je na Rajni između Nemačke, 
Švajcarske i Austrije. Po poreklu jezero je tektonskog porekla i ne 
pripada ni jednoj jezerskoj grupi jezera."

"Jezero se nalazi na 395 m nadmorske visine i treće je po veličini u 
središnjoj Evropi, posle Balatona i Ženevskog jezera. Dugačko je 67 km, 
a na najširoj tački skoro 13 km. Prekriva približno 539 km2 ukupne
površine. Najveća dubina je 252 m u sredini istočnog dela (Obersee). 
Zapremina je približno 55 km3."

"Jezero ima četiri dela: Obersee (Oberze; glavni, 476 km2)
Überlinger See (Iberlinger ze; severni, 61 km2)
Untersee (Unterze; zapadni, 63 km2),
Zeller See i Gnadensee (Celer ze i Gnadze; severozapadni)."
(mapa koju sam slikala u Ludwigshafenu bolja je i preciznija
od ijedne s neta)

Nakon što je prošla kroz Lichtenstein, Rhein (Rajna) se uliva u
jezero na jugoistoku, na granici Austrije i Švajcarske, teče kroz
Obersee, grad Konstanz i Untersee, te se izliva pored Stein
am Rhein. Zato u turističkim reklamama Bodensko jezero zovu
"jezerom četiri države". U punom smislu, na jezero izlaze tri.

U rajnsko-jezerskim pričama dodirnućemo poneki
grad na Überlinger See i na donjem jezeru (Untersee).