Nataša Pejović je jedna od najboljih poetesa u Društvu
književnika Beograda. Predstavila je svoju poeziju okružena
svojim slikama i knjigama.
Njeno autorsko veče bilo je lepo posećeno i vrlo pažljivo slušano.
U predstavljanju poezije Nataši su pomogle Anka Stanojčić
(moderator) i Sladjana Belko.
Sveta Lukić, izvod iz recenzije knjige “Ispod prvog snega”
"Ova poezija je ne samo prožeta, već vođena specifičnom
liričnošću. Ispovedna, ona je to na veoma diskretan način,
uzdržan, gotovo otmen. Umesto da ide, kako se kaže,
“iz sebe”, ona se radije služi slikama i prizorima iz
svakodnevice, iz snova i pokoje halucinacije, izvanredno
odabranim u svakom ciklusu. I, u završnom integralu,
ispevana je gorka suočenost sa životom, ali koja nas ni u
kom slučaju ne ostavlja bez nade i saučešća."
Pesma gitare Pavla Filipovića lepo se uklapala sa Natašinom
poezijom.
Na kraju, Sladjana je uručila Nataši bedž Društva književnika
Beograda
Miša Lazar i Olivera Šestakov izneli su svoje impresije.
Svi su prišli pesnikinji da čestitaju.
I GDE JOŠ…
Tamo
gde pčele mudrost čuvaju
Ispod kamena
Ispod jezika
Ispod krova
U kosi sedoj
U mladom žitu
U kažiprstu ćutanja
Iznad jauka
Iznad samoljublja
I gde još da sklonim dragu reč
od svakodnevne upotrebe
RAM ZA POZNATE SLIKE
Da mogu da se oslobodim rama poznatih slika
ozdravila bih
otisnula se iz luke
u vejavice, nedoumice, nevidelice
licem u lice s vremenom pre i posle nas
sa pčelom bih sakupljala
sa morem se povlačila
odmarala se u podnožju svake reči
pogledima iz hiljadu ogledala
ispod kamena, s tuđeg ramena,
iz hiljadu grla tišine, početaka i krajeva
i ko zna odakle još, s kim i čim
koliko i kako bi se pesma i ja igrale
kojim redom bi umirale
