Lastavica

Dunavski the end

Putopisi — Autor lastavica @ 06:56



Ljuljanje katamarana opet pokazuje mesto ušća Save u Dunav.


Plovimo između Velikog ratnog ostrva i obale Dunava



Lido je veoma posećeno, ima dosta kupača po vrelom danu



Pristajemo uz „Marinero“ i nastavljamo na osveženje u tom restoranu.




...sa lepim pogledom na Lido...


Izaberimo...


Brusketi


Kombinacija: rižoto s gamborima, taljatele i rižoto sa bademima
i suvim grožđem


Ovo je bila savršena plovidba za vreli dan, pada odluka 
da se ponovi.


Nedostaje još samo valcer...



 

 


Savom po vrelini

Putopisi — Autor lastavica @ 04:43

Kad prođemo ušće i uđemo u Savu, vidimo desno Malo ratno ostrvo ili Konjsko ostrvo, gde su ostavljani konji. Danas je tu kolonija pataka.



Ulazimo u Savu, promiču splavovi. Na reci je prijatnije, inače
danas je najtopliji dan u Beogradu


Prolazimo između Brankovog i Železničkog mosta pa plovimo u 
susret Beogradu na vodi.



Neko ko ne voli Beograd rešio je da na najlepšem mestu podigne 
Beograd na vodi, građevine neadekvatne visine za vizuru terazijske 
padine. Beograđani su listom protiv, ali ko još pita Beograđane?




Okrećemo se u Savi kod Železničkog mosta i vraćamo. 


Razgledamo sada savske obale


Promiče Saborna crkva


Omiljeni Kalemegdan je posebno lep kad se gleda sa Save



Desno nam ostaje Kula Nebojša, na kraju donjogradskog severoistočnog
bedema Beogradske tvrđave. To je najbolje očuvana i najveća 
srednjovekovna kula na Kalemegdanu. Kula je osmougaone osnove, 
visoka je 22 metra i ima pet etaža, odnosno prizemlje i četiri sprata. 
Na svakom spratu je po šest otvora za topove, kojima je moglo da se
dejstvuje po napadačima sa reka i sa kopna. Spada u red tipičnih 
artiljerijskih višespratnih kula koje su se u to doba gradile u utvrđenim 
gradovima. Turci su Kulu Nebojšu pretvorili u tamnicu, posle zatrpavanja
dunavskog pristaništa, pa je zbog toga postala mračni simbol turske 
okupacije i mračni simbol Beograda, kao Bela Kula u Solunu ili Tauer 
u Londonu. 


Najpoznatiji sužanj Kule Nebojše bio je Riga od Fere, grčki pesnik, 
patriota i pobornik oslobođenja balkanskih naroda od turske vlasti, 
koga su Turci 1798. godine ubili u kuli. Kula je znatno oštećena 1914. 
i 1915. godine. Obnavljana je u više navrata pa i 2010. godine, po 
dogovoru sa Grčkom, koja je finansirala radove. Kula Nebojša je 
otvorena za javnost i na četiri sprata je izložbeni prostor, od kojih je 
prvi posvećen Rigi od Fere.


Ćao, Savo! Do viđenja!


Ljuljanje katamarana opet pokazuje mesto ušća Save u Dunav.




Dunavom na 40 stepeni

Putopisi — Autor lastavica @ 17:03

Najvreliji dan ove godine. Idemo do Zemuna, pravo na kej i „Marinero“



Sa veza na Marineru prelazimo na katamaran, Jovan Đorđević vozi 
i vodi. 


Desno nam ostaje pontonski most za Lido. Isplovljavamo.




Desno nam je Veliko ratno ostrvo, rezervat prirode, na čijem rtu je 
plaža Lido. Brojni kupači prelaze pontonski most do plaže. 



Vidi se Gardoš kula, milenijumska. Godina 1896. napravljeno je 7 takvih
kula po južnom obodu carstva, ostale su čitave samo dve. Zove se i „Kula
Sibininjanin Janka“ koji je komandovao beogradskom tvrđavom kad je 
1456. Mehmed osvajač opsedao Beograd. Janoš Hunjadi= Sibinjanin Janko,
mađarski plemić kojeg svojata i srpska i rumunska istorija, bio je tamiški 
župan, severinski ban, vojvoda Erdelja (od 1441.), kapetan Beograda (1444.
-1446.) i namesnik (1446.—1453.) Kraljevine Mađarske. Janoš Hunjadi je bio
otac Matije Korvina, jednog od najpoznatijih mađarskih kraljeva. 


Jovan je pun priča, dok vozi, kaže nam šta je važno za ono što
vidimo. Iza nas ostaje i zemunski gradski park, u kojem je dugo bio 
karantin u koji je svraćao Lamartin (ima spomenik), pa Andersen. 
Andersenova misao je „Putovati znači živeti!“ Izgleda da njega
pratim! 


Nalazimo se 1170 km od Ušća Dunava i 1690 km od izvora, Dunava 
dugog 2860 km, čija se najllepša petina nalazi u Srbiji.



Živ je saobraćaj pored Velikog ratnog ostrva


Levo prekoputa je Kalemegdan. Despot Stefan Lazarević živeo je u 
Gornjem gradu do svoje smrti 1459. godine, kad je Beograd vraćen
Mađarima, a prestonica postalo Smederevo pod upravom Đurađa
Brankovića. 


Ljuljanje katamarana je znak da prelazimo turbulentno ušće Save 
u Dunav. 




 

 


Humor za nedelju

Humor — Autor lastavica @ 06:48


Došla dva popa u kafanu, popili po piće i pitaju konobara 
koliko su dužni a konobar im kaže:
-Obično daju po 2000 dinara!!!


Muž čita novine dok žena sprema ručak. U jednom trenutku 
žena viknu iz kuhinje:
-Prestani neprestano ponavljati „Da, draga!“
-Zašto?
-Zato što već jedan sat nisam izustila ni jednu reč!



Mali Mujo došao po prvi put s mamom u Zagreb. 
Ugleda psa i poviče:
-Mama, vidi ćuko!
Mama će:
-Ne, to je pesek!
-Aaaa, svašta, isti ćuko.


Razgovaraju dva komšije:
-Kad sam bio mali majka bi mi dala deset dinara i poslala me u 
trgovinu. Donio sam tri kruha, dva litra mleka, paketić bombona,
pet čokolada, deset jaja, tri maslaca, litru ruma i još mi je ostalo 
za ringišpil.
-A danas?
-E, danas ne može. Sve same nadzorne kamere.


Dok je vozio auto, sveštenik kraj puta ugleda kaludericu. Zaustavi se i
ponudi joj prevoz, što ona i prihvati. Kaluđerica uđe u auto, sede i prekrsti noge, razgrnuvši tako svoju mantiju i otkrivši svoje divna kolena.
Sveštenik baci pogled i zamalo ne napravi udes. Nakon što je ponovo preuzeo
kontrolu nad kolima, on potajno spusti svoju ruku na kaluđericino koleno.
Kaluđerica ga pogleda i reče:
-Oče, zar se ne sećate 129. Psalma?
Svestenik se zagrcnu i duboko izvini, pa primora sebe da skloni ruku.
Promenivši brzinu, on, međutim, opet stavi ruku na njeno koleno.
Kaluđerica mu opet reče:
-Oče, zar se ne sećate 129. Psalma?
I još jednom sveštenik joj se izvini, rekavši:
-Oprostite, sestro, ali telo je grešno.
Stigavši u ženski samostan, kaluđerica izađe, uputivši mu značajan pogled, i
ode. A sveštenik stigavši u crkvu, požuri da uzme Bibliju i pogleda 129.
Psalam. U njemu je pisalo: Idi napred i traži, produži dalje i spoznaćeš
vrhunac slave.
Naravoučenije: Ako nisi dobro informisan o poslu koji radiš, možeš da
propustiš sjajnu priliku.



Muž pita suprugu:
–Kakvi su ovo kolači, dušo?
–Ne znam kako se zovu, ali sam ih iz Kuvara učila.
–Mnogo su tvrdi. Po tome sudim da će to biti – korice od Kuvara!


Mujo se u Njujorku žali gazdi na miševe, a ne zna engleski.
-Tom and Jerry... You know...
-Yes, I know.
-E, pa Jerry!


Pričaju dve plavuše u parku:
- Vidiš ona dva muškarca, onaj sa leve strane je moj muž, 
a onaj sa desne švaler.
-Čudno, kod mene je obrnuto!



Otvorim hladnjak, sve mi paše, otvorim ormar... ništa mi ne paše.... 




Subotnji humor

Humor — Autor lastavica @ 07:13


Izlazi Fata iz salona lepote, a napolju je čeka Mujo:
-Ajd', barem si probala...


-Je li plivanje dobro za figuru?
- Ako je dobro za figuru, kako objašnjavate kitove?



- Da li je dobro biti u formi?
- Hej, pa i "okruglo" je forma!


Pita Eva Adama: - Adame voliš li me?
Adam:- A koga ću drugog?


Došle dve testenine u matičara de se venčaju.
Kaže matičar da nije u mogućnosti da ispuni zahtev, 
jer su obe ženskog roda.
Jedna testenina se pobuni:
-MOŽETE, JA SAM TESTENINA SA JAJIMA!




Kako se kondom brani na sudu?
Nisam ja kriv, navukli su me!


Koja je kazna za bigamiju?
Dve tašte!


Još jedan dan života više (Ravništarka)

Putopisi — Autor lastavica @ 06:01



Pećina Ravništarka je rečna pećina i nalazi se u ataru sela Ravnište,
oko 12 km od Kučeva. 


Ravništarka spada u red većih pećina na tlu Srbije.
Silazimo niz dosta stepenica do ulaznih vrata Ravništarke. 



Ova pećina sa predivnim svodovima, sasvim je različita od Ceremošnje. 
Otvorena je za posetioce početkom 2008. godine. Nalazi se na nadmorskoj 
visini od 406 metara. Prosečna temperatura u pećini je 8 stepeni. 


Glavni kanal dug je 502 m, a ukupna dužina pećinskih kanala je 589 m. 


Pored staze rastu gljive.


Ovo je prva figura koja je dobila ime - Rudonja, po prvoj osobi
koja se usudila da uđe u pećinu.


Kroz pećinu protiče potok Ponorac, koji izvire dva kilometara uzvodno 
u Bisinoj pećini. Ima samo jednu dvoranu „Crni dvorac“, dugu 43, široku 20
i visine 12 metara. 


Sva je pećina u obliku dugačkog kanala sa lepim pećinskim 
nakitom, kojem je imena davao Radenko Lazarević. 


U pećini se posebno izdvajaju: Šarac kraljevića Marka, Glavonje i Lepa 
Ravništarka, koja je ujedno i amblem pećine. 





Evo i slona


Na kraju se pećinski put strmo uzdiže, jedan prolaz je vrlo uzan, 
stepenicama idemo na izlaz odakle se lakše popeti do autobusa. 
Dobili smo dan života više :)



Na izlazu nas je dočekalo cveće, koje smo
samo fotoaparatom ubrali.




Ručamo na terasi lepe kuće iznad stepenica koje vode u pećinu. Predjelo je
kačamak sa dobrim sirom, zatim ide čorba, pa seosko meso (gulaš sa 
svežim i suvim mesom) uz šopsku salatu.








Dan života više (Ceremošnja)

Putopisi — Autor lastavica @ 05:58

Na put smo poveli specijalnog gosta. To je poznati srpski speleolog
profesor Radenko Lazarević, 93 godine, koji je 20 godina proveo 
otkrivajući i uređujući pećine po bivšoj Jugoslaviji. Objavio je brojne 
knjige na teme speleologije, glaciologije, kartiranja erozije, eksperimentalnih
istraživanja vodne erozije o klizištima.


Autor je 170 naučnih radova iz ovih oblasti, a uradio je više desetina
speleoloških projekata i studija. Prema njegovim projektima i pod njegovim 
neposrednim nadzorom uređene su za turističke posete pećine: Rajkova
pećina kod Majdanpeka (otvorena 1975), Lazareva i Vernjikica kod Zlota, 
Ceremošnja kodKučeva (otvorena 1980), Risovača kod Aranđelovca, 
Petnička kod Valjeva, Potpećka pećina kod Užica i Ledenica kod Bosanskog Grahova. 


Osim toga, uradio je projekte za turističko aktiviranje još pet pećina 
(Ravništarka kod Kučeva, Stopića pećina na Zlatiboru, Vaganska kod Šipova, 
Čađava kod Bosanskog Grahova i Orlovača kod Sarajeva). Radenko kaže da 
Srbija nema velike površine krečnjačkih stena u kojima se formiraju pećine, 
ali ima najviše uređenih pećina u bivšoj Jugoslaviji. Iz iskustva on kaže: 
„Svaka poseta pećini je dan života više!”


U turističku ponudu opštine Kučevo uvršćena je i pećina Ceremošnja koja je
jedna od najlepših podzemnih odaja Srbije. Od Beograda je udaljena oko 150,
a od Kučeva oko petnaestak kilometara. 



Nalazi se u severozapadnom podnožju Homoljskih planina sa ulazom koji 
je visok 532 m. Uredio ju je Radenko Lazarević i otvorena je 1980. 


Ulaznim kanalom koji je dugačak 87 m od ulaza pećine dolazi se do 
dvorane Arena. Ulazni kanal je siromašan nakitom, a plafon je snežno 
bele boje. 



Prolazi se dužina od 431 m. U njoj je jedna od najvećih i najlepših dvorana
u krasu Srbije, koja je toliko akustična da se sličan primer teško može naći. 
Arena je najveća i najatraktivnija dvorana u Ceremošnji. Dvorana je 
nepravilno kružnog obima i veoma podseća na amfiteatre starog Rima, 
tako da je ime Arena za nju vrlo prikladno. Širina Arene kreće se od 40-50 m, 
a visina od 20-24 m. Pećinski nakit u Areni je vrhunskog kvaliteta.




U pećini preovladava bela boja, koju stvara krečni kalcit. 
Ceremošnja spada u žive pećine, što znači da se ukrasi
u njoj još stvaraju.


Odozgo se spuštaju stalaktiti, odozdo rastu stalagmiti, a kad se spoje,
dobija se stub. Pećinski stub „Na večnoj straži“ je amblem Ceremošnje


Dvorana makarona nazvana je po stakaktitima oblika makarona.


Kadice ljubavi i sreće skupljaju parice...


Vidi se Babeićev opanak (opanak hajduka Babeića propao kroz svod :)


Najlepši pećinski stub je „Lepa Vlajna", od kristalnog iskričavog belog 
kalcita koji simbolizuje ženu ovog podneblja. U sredini je lepi Jova, a 
kumovi gore desno.



Lep je i „Vodopad".


Prelazimo u kanal i izlazimo na drugoj strani pećine, nakon sat 
vremena boravka u pećini. Dobili smo dan života više :)


 


Klupa s pogledom na Kučevo

Putopisi — Autor lastavica @ 05:59



Ovaj izlet mi je Ljerin poklon za rođendan. Ljera, hvala!
Zaputili smo se autoputem ka Nišu, odvajanje za Požarevac pa u 
Istočnu Srbiju. 


Stižemo u Kučevo, koje se nalazi na nadmorskoj 
visini od 700 m u plodonosnoj ravnici Zvižd, kroz koju protiče reka 
Pek, poznata od rimskih vremena po ispiranju zlata. 




Pogrešno se smatra srcem Homolja. Rodno je mesto Đorđa Marjanovića.


U 15. veku su Turci iz Kučeva proterali Srbe u Rumuniju, iz koje su se 
Srbi vratili posle više od 300 godina zadržavši romanizovani dijalekt 
rumunskog jezika. Danas se oni nazivaju Vlasima i čine posebnu etno 
grupu sa paganskim neiščišćenim srpskim običajima i pretežno su 
nastanjeni u selima oko Kučeva, a i šire.



Nastavljamo u selo Neresnica, starijeg postanka na šta ukazuju prvi 
radovi na ispiranju zlata u neposrednoj blizini. 
Sledi poseta letnjikovcu kraljevske porodice Karađorđević, nekad
velelepnom, a sada devastiranom objektu. Započeta je obnova.


U Neresnici Idemo u fabriku vode „Duboka”, privatizovana, vlasništvo 
firme Anđelković iz Beograda, počinje ponovo rad. Prirodnomineralna 
voda se vadi s dubine 298 m i vrlo je ukusna.



Vraćamo se u Kučevo i prva grupa ide kombijem 
na vidikovac Jelena stena, dok druga ispira zlato. 
Posle se zamenjujemo.


Brojne legende se vežu za brdo „ Jelena stena”, koje uz Đulu, stražari
na ulasku u klisuru koja vodi do Kučeva. Žiteljima ovih krajeva je 
nekako najviše prirasla srcu, ona koja kaže da u „ tursko doba beše
jedna Jelena koja ni po cenu života nije pristajala da bude ljuba 
nekom subaši i da se zbog toga bacila sa stene... u smrt...i legendu”. 


Na tom mestu Turistička organizacija podigla je savremeni vidikovac,
a blagoverni narod Kučeva - visoki krst. 



Vidi se krečana, koja radi, na ulazu u Kučevo, i grad Kučevo kojim 
protiče zlatonosna reka Pek.



Kako je dobar pogled s ove klupe na Kučevo!





 

 


Zlatna groznica

Putopisi — Autor lastavica @ 06:11



Još u rimskim vremenima ispiralo se zlato u zlatonosnoj reci Pek.



Sada nam način ispiranja zlata demonstrira Živorad Jakobović iz 
udruženja „Zlatno runo”. Udruženje se bavi promocijom ispiranja 
zlata na tradicionalni način na zlatonosnoj reci Pek, koja ima zdravu 
okolinu od izvorišta do ušća u Dunav. 



Uz stare alate, kramp i lopatu, Živorad ispira zlato. 




Evo kako on to radi...




Na cediljci se pojavljuje zlatni obod.




Pesak se propira i stavlja u drvenu karlicu. 


Dobija se samorodno 22-karatno zlato, koje se prodaje Narodnoj 
banci. Dnevno se može isprati do 1 g zlata, a Živorad nam pokazuje 
tubicu sa 3,4 grama zlata, koja je rezultat tri dana rada. Levo se 
vide zlatna zrnca, današnji ispirak.



Slikamo dnevni ispirak, od 0,3 do 0,7 g zlata u karlici. 


Teško će u nama Živorad naći naslednike. Ovaj posao 
nije lak.



Vitamin Si

Putopisi — Autor lastavica @ 19:02


Niste čuli za vitamin Si? Ma jeste. Svima nam treba
u većim dozama. Pronašla ga je moja draga koleginica
Sanja i na FB napisala: „I need a vitamin SEA!"
Za nju, ali i za druge evo poveće doze ovog vitamina.


Makarska






Sućuraj na Hvaru




Drvenik


Brač






Severni Jadran


Krk



Mramorno more je lepo za plovidbu, ali nije za kupanje.
Ponegde možete hodati po tepihu od ogromnih meduza.





Gde vi uzimate vaše neophodne doze Si vitamina?


Svima nam treba ovaj vitamin u velikim dozama, 
a ne ovako...



 

 


Smešna nedjelja

Humor — Autor lastavica @ 06:19




Ja sam crnogorski virus. 
Uša' sam ti u kompjuter i ne radim ništa! 


Starija gospođa, u osamdesetim, ali još uvek prilično živahna, ulazi
u apoteku:
- Dobar dan, gospodine. Imate li aspirine?
- Da, naravno, gospođo!
- A analgetike?
- Svakako, gospođo.
- I antireumatike?
- Naravno, gospođo.
- A Viagru?
- Imamo, gospođo, ali za Viagru Vam treba lekarski recept.
- A gel za hemoroide?
- Imamo, gospođo.
- A imate li nešto biljno za jetru i žučnu kesu?
- Svakako, gospođo.
- A antidepresive?
- Imamo, gospođo, ali samo na recept.
- A sredstva za spavanje?
- Da, ali opet vam je potreban recept.
- Nešto za poboljšanje pamćenja?
- Naravno, imamo i to.
- A pelene za inkontinenciju?
- Naravno, tamo su na polici.
- Imate li...
- Slušajte, gospođo, ovo je najbolje snabdeve apoteka u gradu s nadaleko najboljom ponudom. Šta vama ustvari treba?
- Znate, krajem meseca venčaću se s Perom koji ima 95 godina, pa nas zanima da li možemo kod vas otvoriti knjigu poklona za mladence.


Sede Mujo i Haso, stari i oronuli, na klupi u parku i hrane golubove,
kad će Mujo najednom:
– E moj jarane, vid’ nas dvoj'ce, pod stare dane postali ped*ri …
Haso zbunjeno upita:
– O'klen ti sad to? Kak'i ped*ri, bolan?
Mujo slegne ramenima:
– Pa slušaj … mene j*be Alzheimer, a tebe Parkinson!


Sede dva penzionera u parku i jedan će:
– Jede mi se sladoled.
– I meni, odo’ da nam kupim. Od čega ćeš?
– Od čokolade.
– E, ja ću od vanile.
– Zapiši, zaboravićeš!
– Ma, neću. Evo prodavnice iza ćoška.
Nakon desetak minuta, vraća se penzioner sa dve četkice za 
zube u kesi.
– A gde ti je pasta?
– Zaboravio sam. Izvini…
– A jesam li ti rekao da zapišeš?


Došli Mujo i Haso na benzinsku u Njemačkoj sa svojim starim jugićem.
Fritz:– Benzin ili Dizl?
Mujo:– VODU.
Fritz:– Waser ???!
Mujo:– Waser, do vrha!!
Fritz nalije vodu do vrha, a Mujo vadi iz džepa tablete i ubaci 
jednu tabletu u rezervoar, zatvori rezervoar sjedne u auto, kresne
ga i ode. Fritz začudeno gleda.
Nakon nekoliko dana opet na istu benzinsku stižu Mujo i Haso.
Fritz:– Jel vodu ko i zadnji puta.
Mujo:– Da, do vrha.
Fritz nalije vodu, a Mujo opet ubaci tabletu u rezervoar i krene dalje. 
Fritz sve ovo ispriča svom šefu Hansu. Hans veli Fritzu da prati i 
da kad slijedeći puta dođe Mujo da ga pozove. Nekoliko dana prođe
i opet dolazi Mujo sa jugićem i suvozačem Hasom. Fritz nalije vodu. 
Mujo ubaci tabletu. Hans primjeti Muju na benzinskoj.
Hans:– Her Mujo …
Mujo:– Šta oš?
Hans:–Jel bi mi prodali te tablete?
Mujo:– Jesi lud.
Hans:– Evo vam milion EVRA.
Mujo:-Jok!
Hans:– Evo vam dva miliona.
Mujo (onako se nećka):– Uh, ajde daj dva i po i tvoje su.
Hans nabroji 2,5 mil. € da ih Muji za tablete.
Sjedne Mujo u auto, upali ga i krene dalje.
Haso:– Pobogu, Mujo, jel si lud? Što mu proda one tablete?
Na šta ćemo se sada voziti?
Mujo:– Na GAS, isto ko’ i do sad, na GAS!





Humor za vikend

Humor — Autor lastavica @ 20:28



Vila reče bračnom paru: „Za uzoran brak od 35 godina, ispuniću vam po jednu želju."
„Želim putovanje oko sveta sa svojim najdražim mužem"- reče žena.
Vila zamahnu svojim štapićem i.... Abrakadabra - dve karte se stvoriše
u njenoj ruci.
Dođe red na muža. On razmisli za trenutak i reče: „Bo'me, ovaj trenutak je vrlo romantičan, ali prilika kao ova se pruža samo jednom u životu! Dakle, žao mi je, ljubavi, ali moja želja je da, ipak, imam ženu mlađu 30. godina od sebe."
Žena je bila duboko razočarana, ali, želja je želja.
Vila zamahnu svojim štapićem i.... Abrakadabra - muž postade star 90 godina.
POUKA:
Muškarci su možda pokvareni, ali vile su ipak žene!!!


Šta je uspeh? 
Uspeh sa 2 godine je da su ti pelene suve.
Uspeh sa 10 godina je da imaš prijatelje vršnjake.
Uspeh sa 20 godina je da imaš vozačku dozvolu.
Uspeh sa 30 godina je da imaš dobar seks.
Uspeh sa 40 godina je da imaš mnogo love.
Uspeh sa 50 godina je da imaš mnogo love.
Uspeh sa 60 godina je da imaš dobar seks.
Uspeh sa 70 godina je da imaš vozačku dozvolu.
Uspeh sa 75 godina je da imaš prijatelje vršnjake.
Uspeh sa 80 godina je da su ti pelene suve! 




Džek se budi sa žestokom glavoboljom posle prisustvovanja Božićnoj
zabavi u svojoj kompaniji. Čak se i ne seća kako je stigao kući sa zabave. Razmišljao je šta je mogao da učini prethodne noći u stanju u kom se nalazio. Morao je da natera sebe da otvori oči i prvu stvar koju je video je nekoliko aspirina pored čaše vode na stočiću. A pored njih crvena ruža!
Džek ustaje i vidi svoju odeću ispred sebe, čistu i ispeglanu. Pogleda po sobi i vidi savršen red. Uzima aspirin i prepada se kada u ogledalu kupatila ugleda veliku modricu ispod oka. Međutim primećuje i poruku u uglu ogledala napisanu crvenim ružom i otisak usana njegove žene na ogledalu.
Dušo, doručak je u rerni, izašla sam ranije da kupim namirnice kako bih ti napravila tvoju omiljenu večeru. Volim te, dragi!"
Posrćući po kuhinji, proverava da li je doručak spremljen, ali tamo je sa toplom kafom i jutarnjim novinama. Njegov sinčić doručkuje za stolom. 
Džek pita: „Sine, šta se desilo sinoć?"
Sin odgovara: „Pa, vratio si se kući 3 sata posle ponoći, pijan i izbezumljen. Pao si preko stola i polomio ga, posle si povraćao u hodniku i dobio si tu modricu kada si udario u vrata."
Zbunjen pita sina: „Kako to da je sve u najboljem redu, ruža, doručak?"
„A, to! Pa, mama te je odvukla u spavaću sobu i kada je pokušala da te skine, ti si povikao: „Ostavi me ženo, oženjen sam!"


Vraća se Mujo kući mrtav pijan. Fata mu ne otključava, već kaže:
-Marš pijanduro, vraćaj se gde si bio!
-Nosim cveće za najlepšu ženu na svetu! kaže Mujo.
Fata se raznežila, otvara vrata:
-Gde je cveće?
-A gde je najlepša žena na svetu?!



Voda

Fotografija — Autor lastavica @ 05:30



Voda, ono bez čega ne možemo, skoro kao bez vazduha.
Dobro je dok je ima oko nas taman koliko treba.
Svi volimo da vidimo posebne kolekcije vode.
Ja najviše volim da gledam kako se moćna reka Crni Drim
stvara iz stotina malih izvora







Divno je more u mojoj Makarskoj




Lepo je videti i Veliki buk, vodopad u Lisinama


Jedna se reka zove Godina jer je dugačka tačno 365 m


Nedaleko od nje je Zaovinsko jezero, bistra voda


Poduže bismo putovali do Vlasinskog jezera, odakle stiže
najbolja voda za piće u Srbiji


Predivne su vode Uvačkog sistema: 
Sjeničkog jezera



Radoinjskog jezera


Lepo je i Savsko jezero, Ada Ciganlija, Beograd


A valja otići i tamo
...gdje zelena Drina vjekovima teče...


Voda može biti topla, za lečenje, kao u Ćustendilu


A vodu najviše cenimo kad smo žedni...







Mačke

Fotografija — Autor lastavica @ 06:12

 

 

Danas je mačji dan. Pokazaću vam put...



Ove dve se odmaraju, čekajući da ih domaćica nahrani.


Zašto me gledaš, šta sam ti uradila?


Da li je sigurno?


Gladna sam!

Ja bih se igrala...


Ne budite me!


Ova slika u Pueblo Espanol u Barceloni nije
me impresionirala...



 

 


Kapetan Miša i vlaška sofra

Putopisi — Autor lastavica @ 06:09



Vozimo se na Kapetan Mišin breg, u eko-etno kompleks „Kapetan Mišin breg”
(nazvan po velikom dobrotvoru Kapetan Miši Anastasijeviću). 








Tu se nalazi galerija na otvorenom „Čovek, drvo, voda” sa nekoliko stotina
eksponata uzetih iz prirode, oblikovanih, sređenih i postavljenih u galeriji. 





Za ljubitelje dobrog zalogaja pripremaju se specijaliteti ovog kraja: 
pohovana kopriva, kozji sir sa mirođijom, jaretina na ražnju…
Postavljena je bogata „Vlaška sofra".




Sa brda se pruža prelep pogled na đerdapsku klisuru. Pogled na 
Dunav dočarava vam bokokotorski zaliv pa zato nije čudo da se taj
deo Dunava naziva „Srpskim morem”.





Ispraća nas domaćin, bosonogi Žika, koji veći deo 
godine provodi bos i energiju crpi iz zemlje.



Doviđenja, Dunave!



Powered by blog.rs