Lastavica

U etno selu Babina reka

Slikopisi — Autor lastavica @ 05:57

Nastavljamo u etno selo Babina reka, u selu Trbušnica između 
Lazarevca (12 km) i Aranđelovca (20 km) koje je osmislio pesnik
Slaviša Živković. Punom parom radi od 2010. Po etno selu
razmešteni su panoi sa lepim pesmama Slaviše i njegove ćerke.




Uživamo u lepom spoju etno elemenata, gastronomije i poezije.


Mesto za poljubac, a dragi nije tu...


Kako se piše pesma? I tako lako
i tako teško...


Uđimo u restoran, prijatno uređen prostor za kulinarstvo i igru



Jelovnik: pastirska čorba (sa šampinjonima)

Glavno jelo: karabatak na žaru, rebarca ispod sača,
pire, salata. 

Kolač: pita s jabukama

Zna se, uz dobar bend ide dobro raspoloženje. 
Dobro smo započeli sezonu putovanja!


Nažalost, propisni bečki valceri nisu slikani, jer kad fotograf
pleše, niko se ne seti da slika :( Ostaje vam da ih zamislite.


Šta znate o Vraniću?

Slikopisi — Autor lastavica @ 06:34

Spremite se, polazimo!


Ada promiče pored nas


Vranić nije daleko. Tu ćemo obići zanimljiv kompleks: crkvu Sv. Ilije


riznicu




Tu su i porodična stabla dinastija 
Obrenović i Karađorđević




Obilazimo i crkvu brvnaru iz 19. veka sa etno selom.

U Lazarevcu obilazimo spomen konturnicu u hramu svetog Dimitrija

Nastavljamo put dalje... čeka nas veselje.

Subotnji humor

Humor — Autor lastavica @ 06:43


Ide Mujo pustinjom i naiđe na beduine:
– Koliko ima do mora?
– 300 km.
– Lijepa vam je plaža, ali vam je more daleko


Stariji farmer je imao veliko imanje kraj jezera.
Ispod stabala jabuka i breskvi je postavio vrtne klupe i stolove.
Perfektno za piknik. Jezero je bilo uređeno i idealno za plivanje.
Jedno popodne, odlučio je pogledati je li sve u redu i ima li 
zrelog voća koje bi mogao pobrati. Uzeo je veliku kantu i krenuo
prema jezeru. Prvo je čuo hihot ženskih glasova, a kad se 
približio obali vidio je grupu mladih jevojaka kako se gole 
kupaju u njegovom jezeru. Kad su ga primetile sve su uronile 
u vodu do vrata. Jedna od devojaka je povikala:
"Nećete ništa videti. Ne izlazimo dok ste Vi tu !"
Čojek odgovori: "Nisam ja vas došao gledati kako se kupate 
gole i kako gole izlazite iz vode".
Pokazao im je kantu i rekao: "Samo sam došao nahraniti 
krokodile u jezeru!"
Pouka: I stariji ponekad brzo misle.

Danas sam pozvao jednog druga da se vidimo.
- Jel dolaziš danas na druženje u kafanu ?
A on odgovara:
- Došla mi komšinica na kafu, pa ako budem mogao, 
neću doći. A ako ne mogu, onda ću doći.


- Dragi, napravila sam ti kolače, kao izvinjenje jer 
sam ti slupala kola.
- Šta si uradila?!
- Napravila sam ti kolačeee!


U jednoj poznatoj vinariji u penziju je otišao degustator. Raspisali su 
konkurs za novog, javio se samo jedan odrpani pijanac. Direktor 
kaže sekretarici: „Ovog ne smemo primiti!“ i počinje probu vina, 
kojom će kandidat pokazati svoje znanje o vinima.
„Dajte mu prvu čašu!“ reče direktor. Sekretarica spušta čašu pred 
pijanca, on je podiže, okreće, miriše i spušta na sto.
„Božole, 6 meseci star, može odmah da se pije!“
„Dajte mu drugu čašu!“
Pijanac vrti čašu, miriše i spušta. „Šardone, 5 godina star, voćni buke,
svrstava se u odlična vina!“
Direktor zabrinuto kaže: “Dajte mu treću čašu!“
„Muskat, 8 godina star, rastao na sunčanoj padini, odležao 6 meseci
u lajt barikiranoj bačvi, svaka vinarija može njime da se ponosi!“
Direktor šapuće sekretarici i ona donosi četvrtu čašu. 
Pijanac je pomiriše i spusti.
„Plavuša, tri meseca trudna, ako mi ne date posao, reći ću ko je otac!


Prodajem povoljno diplome (Ekonomski, Filozofski, Arhitektura i 
Građevina). AKCIJA: 3+1 gratis! 


Povodom 25-godišnjice braka Mujo odlučio da odvede 
Fatu u neki fini restoran.Rezervisao on sto i uveče
došli oni svečano obučeni i prilazi im konobar: 
-Dobro veče, šta želite da popijete? 
-Jarane, mi obeležavamo 25-godišnjicu braka, preporuči nam
neko fino vino...
A konobar mu diskretno šapnu: 
-U redu, samo mi recite da li želite da slavite ili da zaboravite? 



Muzička kutija

Priče — Autor lastavica @ 06:11

Muzičku kutiju već dugo imam. U vreme kad su one bile retke, neko ko me je

voleo, potrudio se da mi je nabavi i pokloni. Urađena od tamnocrvenog 

lakovanog drveta, sa motivima iz Japana, bila je kod mene uvek na vidnom mestu.


Kad se otvori, baletski par igra na melodiju "Fascination".
U pretincima kutije čuva se nakit i pohranjuju najdraže uspomene.
Dugo već nema onog ko mi je s toliko ljubavi poklonio muzičku 
kutiju, a ona još uvek svira. Moji unuci uživaju kad im je otvorim
i par zapleše. Takvu stvar retko gde još mogu videti...




Elipsa oko Ade

Fotografija — Autor lastavica @ 06:04

Divan je dan, savršen za vraćanje u kondiciju. Elipsa oko Ade Ciganlije
iznosi 7,5 km. Polazimo od rukavca Save s pogledom na Most na Adi.



I Ada ima svoj Stonehenge.


U elipsasti obilazak polazimo s desne strane, oko vodoskoka, 
koji pravi ogromna flaša mineralne vode "Knjaz Miloš". Vodoskok
je lep, flaša nije.



Na pola puta obavezna je kafica.


Led se otopio, ima već i ljudi koji se sunčaju



Pola elipse, prelazimo na drugu stranu



Ovde se na centralnom vodoskoku često može uhvatiti duga.



Pa doviđenja, do naredne šetnje!



Da li je Jerina zaista bila prokleta?

Slikopisi — Autor lastavica @ 06:05

Krenuli smo u Muzej u Smederevu


Čeka nas mladi kustos velikog znanja i volje da objasni, 
Miroslav Lazić, pa obilazak muzeja poduže traje.

Temelj muzeja je privatna kolekcija Milana Jovanovića Stojimirovića,
koju je zaveštao gradu, a zatim gimnazijska zbirka koju su sakupljali 
profesori smederevske gimnazije. Sadašnja zgrada muzeja je ranije
bila hotel „Jadran“, podignuta u balkanskom, klasicističkom stilu, 
pa je preuređena u muzej.

Smederevska tvrđava

Slikopisi — Autor lastavica @ 06:05

Smederevsku tvrđavu je podigao poslednji despot Srbije Đurađ 
Branković, po njoj nazvan Smederevac, na ušću reke Jezave u 
Dunav u drugoj četvrtini XV veka (od 1428.-1439 godine). 



Cela tvrđava je podignuta za 11 godina. Tvrđava je po svom tipu 
klasično vodeno (opkoljena je Dunavom i Jezavom, a sa juga veštačkim
šancem koji povezuje dve reke) ravničarsko utvrđenje što je čini 
jedinstvenom u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi, a za uzor prilikom
gradnje uzet je Carigrad i njegovi bedemi. 
Po želji mecabg, ušetaćemo u tvrđavu.




Prema svojoj površini od 10ha 41a 14m
2˛ (11,3272ha prema merenjima
iz 1975. godine bez spoljašnjeg bedema i kula odnosno 14.5ha sa njima),
predstavlja jednu od najvećih tvrđava u Evropi i najveću tog tipa. 

Ima osnovu raznokrakog trougla (550m x 502m x 400m u čijem je 
severnom temenu je smešten manji raznokraki trougao koji formira tzv. 
Mali Grad, dok ostatak utvrđenja čini tzv. Veliki grad. 



Snaga smederevskih bedema pokazala se prilikom osmanlijskih opsada, 
da bi ih Osmanlije konačno osvojile predajom grada bez borbe 1459. 
godine, što je predstavljalo i formalni kraj despotovine Srbije. Sjajan 
dizajn utvrđenja može se videti na osnovu činjenice da na njoj, od 
okončanja srpske gradnje sredinom XV veka i osmanlijskog dodavanja 
četiri artiljerijske kule 1480. godine, nije učinjena nikakva prepravka sve 
do kraja njene vojne upotrebe u drugoj polovini XIX veka, nakon što je, 
sa još nekoliko utvrđenja, 1867. godine predata knezu Srbije Mihailu 
Obrenoviću. 

Tvrđava je pretrpela značajna razaranja tokom svetskih ratova od 
bombardovanja i eksplozija, ali je i pored toga zadržala svoju 
monumentalnost. 


Danas je Veliki grad mahom u ruševinama i izložen zubu vremena, dok 
su na prostoru Malog Grada izvedeni konzervatorski i restauratorski radovi 
čime mu je donekle vraćen pređašnji izgled. 

Cela tvrđava se od 1946. godine nalazi pod zaštitom države. 
Poslednji autentični srednjovekovni srpski dvor, Mali grad je često 
poprište kulturnih i sportskih manifestacija, a tokom Smederevske 
jeseni on postaje kulturna prestonica Smedereva i mesto 
održavanja mnogobrojnih predstava i koncerata.



Kakav li pogled imaju smederevski golubovi odozgo?

Hoćemo li u Smederevo?

Slikopisi — Autor lastavica @ 05:58

Ovog puta način putovanja se razlikuje, ima nas manje, idemo redovnim autobusom.


Prolazimo pored rodnog mesta mojih sinova, 
vesele zgrade levo.

Stižemo u Smederevo nakon 70 minuta udobne vožnje.

Centralni trg je na dva minuta hoda

Kafa nam sledi u gradskoj kafani "Grand"


Obilazimo muzej i smederevsku tvrđavu, o čemu ću posebno pričati.
Pešice nas vodič Jovica vodi do starog smederevskog groblja. 

Tu se desno nalazi kapela Dine Mančića, 
smederevskog mecene. 

Pravo je spomen kosturnica žrtava eksplozije iz 1941, koju je radio 
Aleksandar Deroko. 

Levo je stara crkva, rađena na rimskoj nekropoli u 15.veku, 
sa solidno očuvanim živopisom (freskama) iz 17.veka. 



Iznad Uspenja Bogorodice prikazana je freska slavljenja Gospoda, 
jedinstvena predstava.

Pored stare crkve je grob Dimitrija Davidovića. Otac srpskog novinarstva, 
ministar prosvete u vreme Miloša Obrenovića, napisao je suviše napredan 
Sretenjski ustav, na snazi samo 55 dana, oboren uz pomoć velikih sila.


Male vinarije se predstavljanju u velikoj buradi iz nekadašnjeg 
vinarskog giganta „Godomin“. 

...pa ćemo proći pored smederevske gimnazije, osnovane 1871. 

...da bismo videli Karađorđev dud. Tu je Karađorđe primio ključeve
grada Smedereva 21.11.1805. u I srpskom ustanku. 
Stari dud pamti preko 200 godina...

Konačno na ručak u „Grand“ pa povratak




Nedeljom samo veselo

Humor — Autor lastavica @ 05:48


Prodajem “stojadina” u delovima. 
Pogledati od Kragujevca do Niša. 


Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!

Sastali se najviđeniji Crnogorci da izglasaju radnu nedelju.
Kad su se nekako dogovorili, zapisničar pročita zaključke:
– Poneđeljak – odmor od vikenda
– Utorak – priprema za rad
– Srijeda – radni dan
– Četvrtak – odmor od rada
– Petak – priprema za vikend
– Subota i neđelja – vikend.
Pošto je pročitao, digne ruku jedan od učesnika i zapita:
– A hoće li svaka srijeda bit' radna?


Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih: 
mi smo lenštine.


Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi

Mnogo je zabrljao. 
Ne gine mu zatvor ili - neka ambasada


Ulazi Mujo u kafanu i vikne na sav glas: 
-Ljudi, dobio sam tri sina! Dok je moja žena bila trudna, 
čitala je "Tri musketara"! 
Na to se oglasi Haso: 
-Odo' ja kući, moja žena čita "Alibabu i 40 razbojnika".


Vesela subota

Humor — Autor lastavica @ 07:21



Zatekne Mujo ženu u krevetu s drugim i počne da viče i da
je vređa, a Fata će smireno:
- Pazi šta govoriš u prisustvu mog advokata.


Babica plavuši:- Dušo, rodila si prelepe blizance, zašto plačeš?
Plavuša: -Ne znam ko je otac drugom detetu!


Otišao muž u mesaru i kupio mozak. Pita ga žena šta će mu to. 
-Eto da ga jedeš, možda ti se primi!. 
Posle par dana ode žena u mesaru i kupi bele bubrege (testise). 
-Danas ti spremam gulaš od belih bubrega. Možda ti se prime!


Imam lud da sam papir!

Prodajem padobran - nikada otvaran, korišćen jednom. 

Kakve veze ima poštar sa slatkim?

Fotografija — Autor lastavica @ 05:52

Volim kad poštar donese nešto lepo. Za dva dana pozvonio je dvaput,
prvo je doneo dve knjige drage blogerke Kristine Plavšić iz Novog Grada.


Zatim je stigao paketić iz Japana, iznenađenje mog sina. On redovno
poručuje japanske gulozarije. U nekoj od prethodnih nabavki jako su 
mi se dopale japanske karamele s bademom. Ovaj paketić sin je 
namenio mami, da se valjano zasladi.

Tako će ovi dani biti slatki, sa knjigama divne poezije i japanskim 
karamelama. Čime vi zaslađujete svoje dane?


U neobičnom društvu

Fotografija — Autor lastavica @ 05:52

Kad vas na ulazu dočekaju tri muzikalna miša...


Pa se prošetate galerijom velikana, od Branislava Nušića, Dositeja 
Obradovića, Desanke Maksimović, Vuka Karadžića...

Aida i Radames vam nešto žele reći...

Čudno neko društvo se okupilo u ćošku...

Neki lete, neki hodaju...

...dok Mali princ u srcu nosi 
svoju jedinstvenu ružu..

Dobroćudni Deda Mraz nema više poklona...

Već je svima jasno gde smo. U lutkarskom pozorištu.

Dani hvarske kuhinje

Gastronomija — Autor lastavica @ 06:16

Punih 13 godina održava se turistička kulinarska manifestacija 
"Hvarski Dani u Šaranu" u zemunskom restoranu "Šaran". 



Sa Hvara dođe ekipa restorana "Kod Kapetana" sa svojim 
najboljim kuvarom.



Sa Hvara stigne i sve što je potrebno za ovu manifestaciju: 
sveža riba, morski plodovi, salate, školjke, rakovi, masline i začini.



Lako predjelo je pašteta od ribe

A sad da izaberemo glavno jelo

Da li je bolji kotlet grdobe na žaru sa prelivom od suvog paradajza
ili file brancina na način kapetana (sa kozicama) ili filet mola u pršutu
filovan kozicama? Sva tri jela servirana zajedno.

Trilema se rješava polako i temeljito.

A za zasladiti, odakle da počnemo?


Ipak pijane smokve u prošeku i čokoladi

i rožada.

Pa doviđenja, do narednih Hvarskih dana i narednog praznika najbolje
kuhinje!


Misli koje su me dotakle

Generalna — Autor lastavica @ 05:34

Danas biram misli drugih ljudi, one koje su me dotakle.



Fizički odraz u ogledalu nije toliko bitan. Važno je živjeti tako 
da se uvijek možemo pogledati u ogledalo. 
(M.K.) 


Ako ti je neko potreban, nikada nemoj vjerovati da ga nema. 
Bit će uvijek tu kada ga pozoveš... 
(M.K) 


Nikada nemoj da unaprijed mnogo očekuješ. Ako onda 
kojim slučajem dobiješ više, radost će biti mnogo veća. 
I dobro je kada se na vrijeme razočaraš. 
Tragično je kada se to prekasno desi
(M.K) 



Kada se nit prekine, uvijek se može ponovo svezati i biti 
ponovo jaka. Treba samo da znaš da čvor uvijek ostaje.
(M.K) 


Nije važno da li žena razume muškarca ako razume sebe. 
Tada će razumeti i njega a samim tim i on nju 
(A.L.)


Bolje je pokušati voleti i ne uspeti nego ne voleti uopšte. 
(A.S:)






Zbogom, Dva bela goluba!

Gastronomija — Autor lastavica @ 06:22

Najstariji skadarlijski restoran "Dva bela goluba" smešten je u predvorju
boemske Skadarlije i predstavlja idealan spoj tradicije i kvaliteta. Prijatan 
ambijent i bogata ponuda, obojena zvucima starogradske muzike privlači 
godinama dosta gostiju, pa se i izletnici dve godine ovde okupljaju zimi, 
kad manje putuju.



Na meniju je svakodnevno prisutan asortiman jela domaće 
i internacionalne kuhinje.


Dva Bela Goluba (DBG) je arhitektonski uredio Uglješa Bogunović, krasili 
gosti kao što su poznate ličnosti iz sveta estrade, glume, politike kao i neki 
poznati državnici a najviše putnici namernici koji su se osećali kao kod svoje 
kuće. Slike na zidovima koje je naslikao Momo Kapor, pisac i živopisac, 
predstavljaju današnji prepoznatljiv znak ovog renomiranog restorana.



Restitucijom je restoran vraćen vlasnicima, koji će mu, na 
našu žalost, promeniti izgled i namenu. Tako je poslednje 
okupljanje pod krilima dva bela goluba prošlo veselo, ali 
i s malo sete.

Powered by blog.rs