Lastavica

Pogodite

Putopisi — Autor lastavica @ 07:12



Ima jedan grad na jezeru koji izgleda kao primorski.


Ima jedno jezero koje izgleda kao more, samo nije slano

Ima tu i galebova i labudova...


Ima divnih plaža,

...najlepših zalazaka sunca...

Ima prelepih ulica

Ima fascinantnih vidika, kao sa Samuilove tvrđave

Ima predivnih crkava sa očuvanim freskama.


Ima najlepših bisera od sedefa i krljušti ribe plašice.

Ima hotela na plaži, par koraka i buć!

Ima... stvarno ima svega.


Pogodili ste koji je to grad?

 


Preležati koronu

Lekopisi — Autor lastavica @ 05:01


Prvi talas infekcije SARS-Cov-2 virusom bio je gadan i odneo je dosta života onih koji su bili na udaru. Onda je snaga virusa slabila, ali je još daleko od zanemarljive. Pustili su nas iz izolacije, krenuli smo u ograničeni život, što znači, s maskom i rukavicama u javni prevoz i u sve zatvorene prostore. Krenula i ja. Sumnjivo mi je jedno okupljanje u zatvorenom prostoru 22.5. Nakon sedam dana (inkubacija je tu negde) počinje prvo povišena temperatura, pa se sutradan nastavlja groznica, slabost i neki čudan nadražajni kašalj. Lekar sam, propisujem sebi krevet i četvrtog dana Sumamed (azitromicin). Od petog dana obično kreću komplikacije, a dotle je obično i PCR test pozitivan, ako se uradi. Groznice se nastavljaju, danju temperatura do 38,5, noću sigurno i do 40, što je odbrambena reakcija, organizam kuva virus i sam se leči. Nastavljam samoizolaciju i samolečenje na osnovu saznanja koja smatram medicinski tačnima.

Osmog dana radim sebi nalaze, koji pokazuju izraženu upalu plus pozitivna SARS-CoV-2 IgM antitela, dok su IgG antitela negativna, što dokazuje da je u toku sveža infekcija kovidom, a nema stare infekcije. Rendgen pluća je čist. Laboratorija mi iste večeri javlja nalaz antitela i u kovid ambulanti desetog dana bolesti rade mi fizikalni pregled i PCR test (Real Time PCR test-SARS-COV-2).

E, tu počinje zavrzlama. Bris uredno stiže u referentnu laboratoriju, ali ona ne izdaje nalaz sledećih osam dana! Sprovodim istragu gde je zapelo i nalazim ko je kriv. Zašto, neću nikad saznati, jer mi to neće priznati. Od 12.dana bolesti sasvim sam dobro i samo čekam nalaz brisa zbog drugih, ne zbog sebe. Teoretski bris ne bi smeo da bude pozitivan tog dana kad je uzet. I nije. Negativan je. Priča je završena, na sopstvenom kućnom lečenju preležala sam ovo čudo, imam imunitet do ne znam kada, a drugima nisam opasna. I naučila sam ponešto, ko je znao da sam bolesna, pa brinuo, donosio na vrata ponešto potrebno, a ko se nije ni setio. Nije svako zlo za zlo… budemo posle pametniji.




Makedonija, virtuelno

Putopisi — Autor lastavica @ 04:53



Makedonija je fildžan država, reče moj ujče Dimče.
Zašto fildžan, pitam ja.
Pa vidi kolika je!


Ali u toj fildžan državici lepota ima da ti pamet stane.
Da samo nabrajamo?

Skopje

Vevčani

Kališta

Debar

Struga

Ohrid

Trpejca

Sveti Naum

Izvori Crnog Drima

Prespansko jezero

Podmočani

Bitola

Prilep

Kruševo

 


Nedelja opet

Humor — Autor lastavica @ 06:16



Opet nedelja i dan za Lastosmeh


Jedan advokat ulazi u avion i smeštaju ga na sedište pored Muje.
Odmerava on Muju, misli sebi, gle, priprosta seljačina, hajde da
se malo zabavim i ubijem vreme. Pita on Muju:
– Hajde da malo ubijemo vrijeme, pa da igramo neku igru?
Mujo:– Ma, umoran sam…
Advokat ga nagovara:– Ajde ovako: Ja tebe pitam nešto, ako ne znaš,
ti platiš meni 5 evra, a ako ja ne znam, ja platim tebi 500 evra!
Mujo ga zbunjeno pogleda i ispali kao iz topa:– Ajde!
Pita advokat:– Kolika je udaljenost od Zemlje do Meseca?
Mujo odmah izvadi 5 evra:– Ne znam.
Advokat se nasmeje:– Hajde sad pitaj ti mene!
Mujo se malo zamisli:– Šta ide uzbrdo s tri noge, a nizbrdo sa četiri?
Advokat misli… Otvara laptop, pa po Googlu, pa nazove par frendova…
Niko ne zna. Prošlo sat vremena, ništa nije našao pa izvadi novčanicu
od 500 evra i daje Muji. Mujo uzme pare i nastavi spavati.
Advokatu đavo ne da mira, razmišlja i dalje.
Napokon ne može više izdržati pa probudi Muju:
– Pa dobro, šta to ide uzbrdo s tri noge, a nizbrdo sa četiri?
Mujo mu da 5 evra i kaže:– Ne znam!


Neispavan Crnogorac otišao kod doktora i žali se
- Doktore umoran sam i hronično neispavan
Doktor:- A koliko dnevno spavate?
- Oko pet sati
- Pa zato ste i umorni...morate da spavate više od pet sati dnevno!
- E ne mogu više doktore, jer po noći spavam osam sati!


Zove gost panično recepciju
-Moja žena hoće da skoči kroz prozor.
-Ne brinite, sad ćemo zvati vatrogasce i policiju.
-Šta će mi oni?? Dajte majstora, prozor ne može da se otvori...


 


Subota sa malo smeha

Humor — Autor lastavica @ 06:51



Opet subota i dan za Lastosmeh




- Doktore, užasno me boli leva noga - kaže Mujo lekaru.
- To vam je od starosti - kaže mu on.
- Ali desna je isto godište, pa me ne boli - odgovara Mujo.







U busu, muškarac pita prelepu damu da li može da sedne
do nje...
-Da naravno, kaže ona...
-Lep parfem.. koji je to? Želim da ga poklonim mojoj ženi!
-Nemojte joj ga poklanjati... .neki idiot će naći u njemu
razlog da razgovara sa njom!


 


Čari Istanbula

Putopisi — Autor lastavica @ 04:48



Danas ćemo u Istanbul.


Šta treba videti u Istanbulu? Ovaj fascinantni grad na dva
kontinenta ima oko 20 milina stanovnika. Stari deo grada je
omeđen tvrđavom s Beogradskom kapijom i Beogradskom šumom
kao izletištem.

Obavezno se obilazak počinje od takozvanog Hipodroma

A onda nastavlja u Plavu džamiju ili Sultanahmet džamiju.
Mora izuvanje i marame...


Nastavlja se u Aja Sofiju, božanstvenu pravoslavnu vizantijsku
crkvu, pa džamiju pa muzej pa... ko zna


Dalje se došeta u carsku palatu Topkapi, gde se čuvaju
mošti proroka Muhameda


Odatle je najlepši poged s vidikovca na Zlatni rog levo,
Bosfor pravo i Mramorno more desno.


Ništa niste uradili ako niste posetili Misiri čarši (egipatska pijaca,
pijaca začina)

a zatim pokriveni bazar, Kapali čarši


i ako niste probali kod Koske najbolji ratluk na svetu i najbolje
baklavice

Kad pređete most preko Zlatnog roga, stižete u noviji evropski
deo Istanbula

Ako siđete na Bosfor, obiđite poslednju palatu sultana,
Dolmabahče, svu u bohemia kristalu


Prelepa je njena kapija ka Bosforu

i u njoj harem, nimalo ekskluzivan
kao u filmovima

Obavezan je odlazak na vrhunski trbušni ples, predlažem
Kervansaray



Pređite jedan od dva mosta preko Bosfora, kojim 3 miliona ljudi
pređe svakog dana iz Azije u Evropu da radi i vraća se u Aziju.
Sa Čamlidže bacite azijski pogled na Evropu

Ako bude moguće krstarenje Mramornim morem, obavezno
kupite đevrek za galebove. Ritual je njihovo hranjenje s broda.

Doviđenja Istanbule! Ne zbogom!

 


Rumunija, epilog

Putopisi — Autor lastavica @ 05:58



Vreme je da krenemo u Targu Jiu (Targu Žiju).


Čak smo imali svečanu pratnju žandarmerije, da bismo se
lakše kretali gradom. Sredio ju je naš prijatelj tamo :)


Targu Jiu (110 000 stanovnika) je upravni centar
okruga Gorj (Gorž). Poznat je kao rodni grad modernističkog
vajara Konstantina Brankuzi-ja. Svuda po gradu su njegova
djela, pa se može reći da je Targu Jiu grad Brankuzi-ja kao
što je Barcelona grad Gaudija.
U parku gledamo poslednje delo Konstantina Brankuzi-ja iz
1937, „Beskonačni stub“, deo UNESCO baštine, od fontalumita
(kombinacija metala i betona). Zahvalnost je herojima iz Prvog
svetskog rata koji se nisu vratili.


Konstantin Brankuzi (Konstantin Brankuši, rum. Constantin
Brâncuşi; Hobica,19. 2. 1876 – Pariz 16. 3.1957) je bio rumunski
vajar koji je radio i stvarao u Francuskoj i Rumuniji. Jedan je od
najuticajnijih vajara s početka XX veka. Smatra se da je u
tradiciji modernizma razvio skulpturalnu apstrakciju i otvorio put za
nadrealizam i minimalizam 60-ih godina. Negova dela se nalaze
u muzejima širom sveta, počev od Francuske, SAD, Rumunije i Austrije. Mnoštvo spomenika u gradu Targu Jiu, poznatih kao
„Put heroja”, stavljeno je na popis svetske baštine u Evropi.

Ulazimo u lepi park sa Park sa delima vajara konstantina Brankušija,
kroz Kapiju poljubaca, sa znakom jedinstva muža i žene
(opraštanje na odlasku u rat).

U parku je Sto tišine, kao poslednji porodični ručak pre
odlaska u rat, sa 12 stolica, kao 12 apostola.
.
Obilazimo divan park pored rike Jiu sa delima vajara.


Preko mosta prešli smo u ostrvski park, „Parc insulita“.


Razgledanje skulptura


Indragostiti (zaljubljeni)

Targu Jiu je grad umetnosti!

 


Tismana i Lainici

Putopisi — Autor lastavica @ 05:17



Nakon Herkulove banje, prelepim planinskim predelima
vozili smo se prema manastiru Tismana.


Ponegde smo viđali rode

Bližimo se kompleksu manastira Tismana.


Na ulazu u manastir je Muzej nacionalne banke, "Muzeul Tezaurul
BNR“, muzej bogatstva i zlata rumunske države. Tu su čuvane
rumunske dragocenosti tokom II sv. rata. Rumunija ima mnogo
rudnika zlata. Manastir je odabran da bude riznica, jer je obnavljan
nakon požara, što je maskiralo prebacivanje zlata pod tajnom
šifrom „Neptun“. Kamionima su prevezene 192 tone zlata.


Ulazimo u vlažnu podzemnu pećinu. Sada se u muzeju nalaze
makete, a originali su na sigurnom.

Slikamo sanduke sa zlatnim polugama.

Slikamo se sa čuvaricom blaga.

Obilazimo pravoslavni ženski manastir Tismana iz 14. veka, jedan od
najlepših i najstarijih manastira u Rumuniji. Posvećen je Bogorodici.



Gradio ga je monah Nikodim, ali isprva nije dekorisao unutrašnje zidove
crkve, već ih je obojio oker bojom sa cvjetnim i geometrijskim motivima.
Prva višebojna freska je naslikana u 16.veku, 1564 godine.
Sadašnje freske ostavljaju nas bez daha.



Upućujemo se kroz nacionalni park, kanjonom reke Jiu (Žiju)
ka manastiru Lainici

Manastir je osnovao monah Nikodim u 14 veku. Ime manastira
verovatno potiče od stare grčke riječi „lainos“ u smislu:
kameni, pa se može prevesti kao prolaz kroz stenovite planine.






A sada je vreme za ručak


Sarmaluce su ustvari sarmice

Meso i zapečeni krompir

Krofne koje su ukusnije nego što izgledaju.

Vino je dobro.

 


Herkulova banja

Putopisi — Autor lastavica @ 05:00



Vreme je da posetimo i jugozapadnu Rumuniju.


Drobeta-Turnu Severin se nalazi naspram gradu Kladovo u Srbiji, u delu
poznatom kao Oltenija, na obali Dunava na njegovom izlasku iz Đerdapa.
Grad su stari Rimljani izvorno zvali Drobetae. Svoje ime Turnu Severin,
odnosno Severov toranj, grad je dobio po tornju koji je bio sagrađen na
brežuljku okruženom dubokim jarkom, u spomen pobede rimskog cara
Aleksandra Severa.

Svoj strateški i privredni značaj ovaj grad dobija tek posle izgradnje
srpsko-rumunske hidrocentrale Đerdap 1972. godine. Kao posledica toga,
Drobeta Turnu Severin je postao energetsko središte Rumunije.

Tamo je Turnu Severin

Razgledanje kulturno-istorijskih znamenitosti grada:
Rimski kamp

Rimske terme

Srednjevekovna tvrđava

Park Tudor Vladimiresku

Spomenik Decebalu

Palata Teodor Kostesku

Vreme je za okrepljenje.


Nakon Turnu Severina stižemo u Banju Herkulani.
Banja Herkulani (Băile Herculane) ili Herkulova banja je smeštena
u dolini Crne reke (Cernei, Černe), između planina Mehedinci na
istoku i Černa na zapadu, na nadmorskoj visini od 168 m.




Po legendi, tu je Herkul obnavljao snagu pre borbe s Hidrom.


Jedna je od najstarijih banja na svetu. Osnovali su je Rimljani,
tokom svojih osvajačkih pohoda na dačke teritorije, pa se tu
lečio Marko Aurelije 153.godine. Po lekovitim svojstvima svojih
19 termomineralnih izvora bila je poznata u čitavom Rimskom
carstvu, a kasnije je bila omiljeno banjsko mesto carice Sisi-
Elizabete, supruge cara Franje Josipa. Nema krunisane glave
koja tu nije boravila.



Danas se koristi 19 prirodnih izvora tople lekovite vode,
raspoređenih dolinom rike Čarne, u dužini od 4 km.
Banja ima veliku koncentraciju negativnih jona, pa se dobija
osećaj boravka na 2000 m i dobro delovanje na nervni sistem.

Banja je prelepa i odlučili smo napraviti novi izlet sa dužim
boravkom u njoj. Vide se počeci obnove, kupili su je Nemci.

Hotel „Decebal“ u kojem je odsedao car Franjo Josip I.

Šetnja duž reke Čarne...

Baia Diana-izvori, rimske terme.


Imamo odličan smeštaj u lepom hotelu „Afrodita".


...s vrtoglavim pogledom na banju...

 


Rumunija 4, Mocanita i Cluj

Putopisi — Autor lastavica @ 05:26



Još smo na severu Rumunije. Gde nas danas vodi put?


Napuštamo Baia Mare. U daljini vide se vrhovi Karpata u oblacima.

Prolazimo prelepim krajolicima.

Nakon 2,5 sata vožnje stižemo u mesto Viseu de Sus.

Vikendom vlak polazi u 9 h i mi stižemo u minut do 9! No srećom, zbog
velike gužve ubacili su dva polaska, pa polazimo vanredno u 10.

Tu je stanica jedinstvenog voza, Mocanita (čita se mokanica). Radi se o
poslednjim parnim lokomotivama u Evropi, koje su u funkciji, vuku vagone
koji prevoze drvo, a vikendom turiste.


The Carpatian Forest Steam Train, pruga uskog koloseka je izgrađena 1932.
Njome saobraća kompozicija koju vuče parna lokomotiva. Od prvobitnih 46 km
pruge danas se u turističke svrhe koristi 21 km sa visinskom razlikom od 536 m.


Duga i neudobna vožnja sa čestim pauzama pored nabujale i brze reke Vaser.


Mladi kondukter proverava karte


Ova stabla čekaju prevoz

Na odmorištu je organizovano posluženje, a naša predstavnica je naučila
i rumunske igre.


Nazad ide nešto brže. Prava vožnja u jednom smeru je nešto kraća od dva sata,
a od polaska do povratka trebalo nam je šest sati.

Pauza za kafu i odličan sladoled od dinje u hotelu
“Gabriela” na izlazu iz Viseu de Sus.

Počinje kiša. Prolazimo selo gde na mostu prestaje Maramureš
i počinje Transilvanija. Lepi planinski predjeli. Idemo ka Kluj
Napoca, centru Transilvanije.

Jedva se vide putokazi od kiše

Konačno, Kluj Napoca, popularnije Kluž i zasluženi odmor u "Royal Classic",
hotelu koji mogu preporučiti



Za kraj puta, obilazimo centar prelepog grada Kluj Napoca, kraće Kluj (Kluž),
koji je prestonica Transilvanije, jedne od većih oblasti Rumunije.



Episkopska pravoslavna crkva, koju zovu Mitropolija, zidana 1930-1939.
Puna je vernika. Liturgija u tijeku. Rumuni su vrlo religiozni, nedeljom se
svečano obuku i odu u crkvu, a posle na ručak u restoran, jer se nedeljom
ne radi, pa ni ne kuva.

Ispred crkve je spomenik revolucionaru
Avram Iancu, 1824-1872.

Prekrasna zgrada opere i pozorišta.

Vučica, dar grada Rima gradu Kluju.

Gradska kuća.

Spomenik Ioan Ratiu koji je prvi zatražio samostalnost Transilvanije nakon unije
sa Vlaškom. Misao na spomeniku: “Postojanje jednog naroda se ne diskutuje nego potvrđuje”.

Velelepni spomenik legendarnom kralju Matiji Korvinu (Mathias Rex), koji je rođen u Kluju,

Najveća rimokatolička katedrala u Rumuniji, crkva Sv. Mihajla
(Biserica Sfantul Mihail)

Idemo u stari dio grada, do kuće Matije  Korvina.

Odmor uz odličnu kafu u “Bistro Viena” sa visećim muškatlama.


Prolazimo zidine starog Kluja.

Čeka nas 500 km puta do Beograda.

Prelazimo reku Mures.

Put kroz lepu ravnicu omeđenu brdima.

Odmor uz mici (miči), čevapćiće, u drumskom restoranu. Konobarici nije bilo jasno
kad smo tražili naseckani crni luk uz njih. A nama nije bilo jasno zašto njoj nije jasno.

Prati nas oluja. Munje nisam uspela slikati.

I nezaboravna rumunska avantura se bliži kraju...

 


Nedelja s osmehom

Humor — Autor lastavica @ 06:12



Nedelja i opet je dan za Lastosmeh













 


Lastosmeh

Humor — Autor lastavica @ 16:19



Vreme je za Lastosmeh


Jesu li neophodni mobilni telefoni?











 


Rumunija 3, Maramureš

Putopisi — Autor lastavica @ 18:37



Maramureš (rum. Maramureş) je oblast za severozapadu
Rumunije. Ime „Maramureš“ je rumunskog porekla i znači
„Veliki Mureš“. U pisanim dokumentima prvi put se spominje
1199. Oblast rumunskog Maramureša predstavlja danas
najudaljeniji deo rumunske države od prestolnice Bukurešta.
Maramureš obuhvata dve velike doline (gornje Tise i središnjeg
Samoša). Na jugu i severu granica je prirodna u vidu planina Karpatskog sistema, na istoku se nalazi klisura, koja odvaja ovu
oblast od Transilvanije, a na jugozapadu Samoš odvaja Maramureš
od Krišane. Čeka nas zanimljiv i dug put duž granice sa Srbijom,
pa Mađarskom pa Ukrajinom.


Živopisne brdske predele presjecaju reke izuzetno bogate vodom.
Maramureš je od davnina poznat po drvodeljstvu, odnosno izgradnji
kuća i crkava od drveta. Na listi UNESCO nalazi se osam crkava
iz Maramureša. Glavni grad je Baia Mare.


Većinsko stanovništvo rumunskog Maramureša su Rumuni (oko 2/3),
ali postoji značajna mađarska manjina (oko 25%), dok Ukrajinci čine
oko 3%. Rumuni su tradicionalno stanovnici planinskog i brdskog
dela Maramureša ka istoku, a Mađari nizijskog, zapadnog dela
uz granicu sa matičnom državom. Ukrajinska nacionalna manjina
živi na severu pokrajine uz granici sa Ukrajinom. Pored njih ovde
u znatno manjem procentu žive i Nemci i Romi.
Kad vidite ovakve kapije, znate da ste u Maramurešu

U Baia Mare s ovog mjesta, ispred Etnografskog muzeja, pruža se
lep vidik na sabornu crkvu, najviši toranj u Rumuniji i Stefanovu
kulu u starom delu grada.

Najbolje se običaji, nošnja i svakodnevne navike upoznaju u
Etnografskom muzeju, pa idemo videti kako Maramureš živi.



Savremena kuća u Maramurešu izgleda ovako. Drvena i ukrašena visećim
muškatlama.


A nakon muzeja ići ćemo u tipično selo, u muzej sela.


Svaki kraj ima nešto po čemu je posebno poznat. Rumunija treba
postati poznata po zgradama bez grafita, lepim parkovima i dečjim
igralištima


A poznata je po dvorcima Transilvanije i po svemu čime je bogat
Maramureš. On je poznat po drvenim crkvama i Veselom groblju o
kojem će tek biti reči.

Kroz prelepe krajolike vozimo se u Surdesti, gdje se nalazi prva od
dve drvene crkve pod zaštitom UNESC-a. Obe su posvećene
Sv. Arhangelima Mihailu i Gavrilu. Crkva se kaže biserica (biserika).

Crkva u Surdesti je doskora bila najviša drvena crkva u Evropi, sa tornjem
čija visina iznosi 54 m, a ukupna visina 72 m i držala je taj rekord sve dok
nije podignuta nova crkva u Sapanci, koja je visoka 78 m. Drvena crkva u
Surdesti je sagrađena 1766. godine. Grkokatolička je. Prekrivena je sivkastim
ćilimima i ukrašena vezenim peškirima, vrlo lepa.

Nije korišćen nijedan metalni ekser, svi su drveni.


Ulaz 5 RON (leja), teoretski se slikanje dodatno plaća, to ipak
nisu naplatili.


Nastavljamo u selo Plopis gdje se nalazi druga
drvena crkva pod zaštitom UNESC-a, građena
1798. Pešačimo strmim putem.


Ulaz se ne naplaćuje, slikanje je dozvoljeno.
Siromašnija je crkva. Pravoslavna. Palimo sveće.

Još malo divljenja izuzetnoj tehnici gradnje...

Jedna od najvećih atrakcija sveta je Veselo groblje. Ovo groblje je
na prvom mestu po posjećenosti u Europi, a u svetu je popularnija
jedino Dolina kraljeva u Egiptu.

Da bismo tamo stigli, vozimo se preko planinskog prevoja
Karpata.

Prelazimo reku Izu.

Prolazimo Sigethu Marmatei (Siget Marmatei) na ušću reke
Ize u Tisu.

Stižemo u selo Săpânţa (Sapanča) samo 3 km od granice s Ukrajinom.
Prolazimo kroz plavu kapiju, koja najavljuje glavnu atrakciju sela.

Veselo groblje - Cimitirul Vesel, Merry Cemetery, sa šarenom
crkvom ukrašenom spolja 


Ovaj neobičan običaj ukrašavanja krstova započeo je slikar naivac, Stan loan Patras
koji je sagradio prvi ovakav spomenik avne 1935. On je do svoje smrti 1977.
godine napravio preko 800 spomenika.

Groblje, rad lokalnih zanatlija, čuveno je po drvenim krstovima uglavnom
plave boje sa duhovito sročenim epitafima i slikama u naivnom maniru,
koje prikazuju karakteristične scene iz života pokojnika.

Seljani su prikazani bojama koje imaju tačno određeno značenje: svetloplava zvana
 “Plava Sapanta” znači nadu i slobodu, žuta predstavlja plodnost, zelena život. Crvena
boja označava strast, a crna brzu i iznenadnu smrt.

Danas je Veselo groblje muzej na otvorenom, turistička atrakcija i dragocen izvor
prihoda za selo. Ovde vjeruju da je smrt svečani i veseli čin, što ima veze sa lokalnom
Dakijskom kulturom.

Grobovi su specifični jer imaju šarene slike koje prirodno i poetično opisuju ljude
koji su tamo pokopani. Oni često prikazuju prizore iz života preminulog, pa i način
njegove smrti.

Svakodnevni život pokojnika takođe je tema na nadgrobnim pločama.
Moguće je videti muškarca na traktoru ili ženu kako prede vunu.

Očigledan je i napredak i promene u načinu života mještana jer su na starijim
grobovima prikazani brojni konji, dok su na novijim više zastupljeni automobili.

Ovo je jedan od najčešće slikanih krstova.

Nastavljamo u selo Barsana (Bârsana), do manastira Barsane,
pod zaštitom UNESC-a. Prvo se osvežavamo u lepom restoranu,

pa se penjemo do manastira.



Šarmantno selo krasi predivan manastirski kompleks izgrađen od drveta i kamena,
smešten na blagom uzvišenju i okružen divnim voćnjakom. Zbog svoje lepote i
duhovne važnosti manastirski kompleks Barsana nalazi se na UNESCO listi
svetske kulturne baštine.



Manastir je osnovan početkom 14.veka, da bi bio potpuno uništen 1791. godine.
Nakon više od 200 godina manastir je kompletno obnovljen i danas privlači veliki
broj posetilaca i vernika. Posvećen je dvanaestorici svetih apostola.


U sklopu kompleksa otvoren je muzej u kome se
nalazi kolekcija starih knjiga i ikona. Manastir
je ženski i u njemu trenutno boravi 11 monahinja
koje vredno rade i održavaju manastirski
kompleks. Evo ih u povratku s polja.

Prelep kompleks sa tri crkve i konacima, sve u visećim muškatlama i ružama.
Glavna crkva je prelepo oslikana. Idealno mesto za odmor.

Vraćamo se, a ne ide nam se...


A naveče nas čeka slavlje u hotelu

i topla večera

 


Rumunija 2, Oradea

Putopisi — Autor lastavica @ 05:18



Današnja Rumunija može se podeliti na nekoliko geografskih celina: Delta Dunava, Dobruđa, Moldavija, Vlaška (koja se deli na Olteniju i Munteniju), Transilvanija, Maramureş, Crişana i Banat (istočni).


Na granici, prelaz Moravita, malo su duže gnjavili.

Sat puta od granice prolazimo kroz Temišvar, prelep grad kulture

Cilj nastavka puta je Oradea. Nastavljamo prema Aradu


Oradea (mađarski: Nagyvárad, kolokvijalno također Várad,
glavni grad pokrajine Bihor i regije Crisana. U pisanim se
dokumentima prvi put pominje 1133. godine. kao rimsko
naselje Varadinum.

Obilazak užeg gradskog jezgra kojim dominira Gradska kuća i gradska biblioteka,




A kad pređemo reku Brzi Kereš, Ferdinand skver, sa prelepim
pozorištem koji je projektovao isti tim kao bečku operu


Slikamo se sa statuama pesnika Oradee

Vraćamo se ka busu i obilazimo sinagogu koja se obnavlja. Oradea
ima veliki značaj za židovsku zajednicu. Prvi Jevreji su se naselili
tokom 15. veka, što je jedno od najranijih naseljavanja jevrejskog
stanovništva na tlu današnje Rumunije. Pre rata Oradea je imala
45000 Jevreja. Tokom maja 1944. Gestapo je sproveo deportacije
Jevreja u nacističke koncentracione logore Auschwitz i Dahau.
Vratilo se samo 3000.

Sve do Satu Mare je Crisana, a od tog grada je Maramureš,
oblast bogata drvetom, sa veštim tesarima. Krajolik je talasast.

I konačno, nakon duge vožnje duž srpske pa mađarske granice,
stižemo u Baia Mare (Velika banja), centar Maramureša. Naš
hotel "Europa" okrepio je umorne putnike




Zaslužili smo odmor, a sutra nastavljamo
istraživanje Maramureša.

 


Rumunija virtuelno, prvi deo

Putopisi — Autor lastavica @ 05:16



Rumuniju sam posetila u više navrata. Moje davno skijanje u
Semeniku, kada sam završila školu skijanja, nemam u digitalnoj
formi, pa ću ga samo spomenuti.
U fazi kad je Rumunija počela da cveta, videla sam Temišvar.
Idemo u panoramsko razgledanje Temišvara, koji zovu „Mali Beč“,
zbog lepih zgrada u stilu secesije sagrađenih početkom 20.veka.


Trg ujedinjenja (Piata Inirii) sagrađen u 18.veku, najlepši u Temišvaru.
Na njemu je barokna palata, koja je sada muzej. U centru trga je
statua Sv.Jovana Nepomuka.

Na podnoj ploči je mapa Temišvara.

Ulazimo na istom trgu u Vladičanski dvor, u kojem je prelep
Njegošev portret, rad nepoznatog autora.

Saborna crkva SPC, srpska pravoslavna crkva, sagrađena 1748.g,
vredan ikonostas je delo Konstantina Danila.

Izlazimo na Trg pobede (Piata Victoriei). Na njemu je Nacionalni
teatar, sagrađen 1872.g, jedini u Evropi u kojem se predstave održavaju
na tri jezika (rumunski, nemački i mađarski).

Na trgu je i simbol Temišvara, katedralni hram Banatske mitropolije
Rumunske pravoslavne crkve, sagrađen 1846, rumunska katedrala
sa zelenim krovovima.

U oblasti Hacega razgledamo rimski lokalitet, Ulpia Traiana
Sarmizegetusa, capitala Daciei Romane, stari rimski grad, glavni
grad rimske provincije Dakije, koji je razorio car Trajan 106.godine.

Očuvane su zidine i delovi grada, nije ceo otkopan,a prostirao se na
150 hektara i imao 35000 stanovnika. Imao je gladijatorsku školu,
radionicu stakla, arena visoka 9 metara, u sredini hram boginje Nemezis.

Ulazimo u odlično očuvan dvorac Corvin (Korvin) u gradu Hunedoara,
letnjikovac porodice Korvin. Gradnja je započeta 1409 godine,
sa karakterističnim odbrambenim kulama, gotskim tornjevima,
pokretnim mostovima i izreckanim zidinama.

Bio je vlasništvo oca Sibinjanin Janka (Janoš Hunjadi), nacionalnog
heroja u borbama protiv Turaka i u Mađarskoj i u Rumuniji. Na kuli je
ratnik za kojeg Mađari kažu da je Korvin, Srbi da je Sininjanin Janko,
Rumuni da je Janoš Hunjadi. Janoš Hunjadi je bio vojvoda Erdelja
od 1441 i kapetan Beograda 1444-1446. Otac je Matije Korvina,
jednog od najpoznatijih mađarskih kraljeva. Nakon restauracije
pretvoren je u muzej, tu se nalaze umetničke i arheološke zbirke,
kolekcije vojne tehnologije i etnografska zbirka.

Ulazimo u gotsku salu vitezova, tu su očuvani oklopi 25-35kg teški.
Čovek svira na ksilofonu srednjevekovne melodije, izletnici plešu bluz!

-Nastavljamo u ženski manastir Prislop, iz 14.veka, gde je iguman
bio Arsenije Boka. Njegov grob je mesto hodočašća i smatra se
čudotvornim.

 


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 78 79 80  Sledeći»

Powered by blog.rs