Lastavica

Što ja volim premijere! Idemo u Pozorište na Terazijama!

"Prvi put izveden 1989. godine pod nazivom Roleplay, američki mjuzikl 
Inside Out svoju njujoršku premijeru imao je 1994. godine u pozorištu
“Cherry Lane”.
Priča prati sudbine šest žena koje se jednom nedeljno susreću na
psihoterapiji kako bi se na što adekvatniji način suočile sa preprekama 
na koje nailaze u okviru muškocentričnog sveta u kom žive. Bez obzira 
na to koliko su ostvarene kao poslovne žene, udate ili neudate, supruge 
ili majke, svaka od njih na sebi svojstven način pokušava da se izbori 
sa stereotipima koji su im nametnuti od strane savremenog sistema ili 
medijskog predstavljanja slike o idealnoj ženi koja bi trebalo da bude SVE:
idealno vitka, emotivno ostvarena, da prati modu, bude udata, majka, 
finansijski nezavisna, uspešna u poslu… Svaka od junakinja iznosi problem 
sa kojim se suočava, sa nadom da će pronaći rešenje i da će se smelije 
suočiti sa svojim strahom i stvoriti za sebe neku novu šansu."

"Ovaj inteligentan i vatren mjuzikl Pozorišta na Terezijama dodatno je o
bogaćen zanimljivim koreografijama i spektakularnim muzičkim aražmanima
i punoćom zvuka kakva, nije neskromno istaći, nije ostvarena ni na 
njujorškim scenama."

Mjuzikl je režirala Ana Grigorović, a uloge tumače Jelena Jovičić, Dušica 
Novaković, Suzana Lukić, Ivana Knežević, Ivana Popović Ilijin i 
Mina Lazarević.

"Nije ovo komad samo za žene već i za muškarce koji će imati priliku 
da upoznaju probleme svake od nas i da nakon gledanja predstave, 
malo bolje razumeju zašto smo teške i šta nas muči", kazala je 
Grigorovićeva 
(upravo ulazi Vujke, jedan od najboljih glumaca ovog teatra. 
Sve kolege su bile na premijeri!) 

Slobodan Obradović je preveo ovaj komad na srpski jezik i prepevao 
songove: "Ovaj komad postavlja pitanje ko je u stvari jači pol. Sve žene
u predstavi su preturile preko glave svašta i nisam siguran koliko bi se
u svemu tome snašli muškarci. Ostavili smo naslov na engleskom 
jeziku jer smo shvatili da ne postoji reč koja bi sveobuhvatno prevela
Inside out", objasnio je Obradović. 

...a mi smo to prevele sa kolačima out, kao dokazom da smo
shvatile poruku predstave.

(nepotpisane, bolje slike su s neta)

"Kragujevac je s 211.580 stanovnika (popis stanovnika 2002. godine)
četvrti grad po veličini u Srbiji. Središte je Šumadijskog okruga. Od 
1818. do 1842. godine je bio glavni grad Srbije. Parlament Srbije se 
u Kragujevcu nalazio od 1818. do 1878. godne. 

U Kragujevcu je osnovano prvo pozorište u Srbiji (1835.)

prva gimnazija (1833), 

pa prvi univerzitet (tzv. "Licej" - 1836.), prvi sud, hor, lutrija, apoteka 
te prvi fudbalski klub ("Šumadija" 1903.). Do 1945. godine je bio 
centar vojne industrije u Srbiji. Poznat je po velikoj tragediji koja ga 
je pogodila 21. listopada 1941. godine kada su Nijemci streljali 
oko 3000 građana, od čega oko 300 učenika Kragujevačke gimnazije. 

U Jugoslaviji je bio poznat po automobilskoj tvornici Zastava
(danas u vlasništvu FIAT-a) i po kragujevačkom kajmaku."

Po dolasku u Kragujevac popili smo kaficu u kafiću "Forum"

Isplakali se u Šumaricama...

Posetili spomen muzej 21.oktobar

...a zatim obišli grad Kragujevac na reci Lepenici.

Ručali smo domaćinski u kafani "Stara Srbija"

Sindža nam je pokazao još ponešto od grada

...pre nego smo posetili kultnu poslastičarnicu "Srce". Nije teško
objasniti razlog.

A ovo je samo za mecabg. Da nije neko dirao!
Ona zna zašto...

Na prostorima balkanske književne scene, "Klon" je prvi roman
na temu kloniranja čoveka i mogućih posledica tog čina.
Klon se ponaša jednako kao original. Voli istu osobu kao original.
Može li ta osoba voleti obojicu? Može li se duša preneti klonu?
Mnogo pitanja nameće ova zanimljiva tema.

PREDSTAVLjANjE ROMANA "KLON"` MIŠE LAZARA
Biblioteka "Đorđe Jovanović"`, Zmaj Jovina 1, Beograd.
O autoru i romanu govori sekretar Društva književnika
Beograda, prim.dr Anka Stanojčić.

Zašto je napisao ovaj roman, objašnjava autor Miša Lazar.

Odlomke iz romana čita: Zorica Milosavljević Zora.

Muzička podrška: Saša Jevremović na harmonici.

O romanu govori recenzent Miodrag D. Ignjatović

Izvod iz osvrta objavljenog u "Književnim novinama" čita 
književnik Vasa Radovanović.

 

Posebno slovo o romanu daće sam autor Miša Lazar.

Još jedan odlomak pročitaće Zorica Milosavljević Zora.

Pa doviđenja, do sledećeg sastanka Društva književnika
Beograda!

 

Svake godine 21.oktobra kolone ljudi sliju se u Šumarice, na Veliki 
školski čas. Počinje uvek u 11 sati i traje 45 minuta. Ono što se 
vidi i čuje uvek je novo. Ove godine je dramu "Nisam kriv što sam živ"
napisao Đorđe Milosavljević". Plakale su hiljade ljudi...

U Spomen parku Kragujevački oktobar bine su postavljene na 
mestu gde su 21.oktobra 1941. streljane hiljade Kragujevčana, 
kao nemačka odmazda.

Svake godine Udruženje Kragujevčana i prijatelja Kragujevca 
pošalje svoje predstavnike na Veliki školski čas. 

Ovogodišnji sastav bio je počastvovan posmatranjem Velikog 
školskog časa neposredno uz binu, pa smo sve mogli dobro da vidimo i čujemo.. Prenosim vam deo impresija. Suze su dozvoljene...

"Kragujevački oktobar predstavlja masakr kojeg su nad civilnim 
stanovništvom Kragujevca i okolnih sela počinile jedinice nacističke 
Nemačke 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine. U ovom zločinu je 
stradalo oko 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, a među 
njima je bilo i 300 kragujevačkih učenika i petnaestoro dece starosti 
između 8 i 15 godina. Prema podacima istoričara i nekadašnjeg kustosa
muzeja u Šumaricama Staniše Brkića, tog dana je streljano 2.796 lica.
Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih
vojnika nakon sukoba sa partizanima i četnicima na pola puta između 
Bara i Ljuljaka. Nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao 
naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi,
a za jednog ranjenog pedeset. Po toj računici kao odmazdu trebalo je
ubiti 2.300 ljudi. Naredbu je doneo komandant 749. puka čije je sedište
bilo u Kraljevu major Oto Deš, a naredbu je prosledio komandantu 724.
puka u Kragujevcu majoru Paulu Kenigu. Zločin su izvršile jedinice
I bataljona 724. pešadijskog puka i III bataljona 749. pešadijskog puka."



I na TV je zabeleženo naše pažljivo praćenje Velikog školskog časa...

U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u 
spomen-park. 

Zapadna Makedonija krije izuzetne lepote i s njima ćemo završiti
seriju makedonskih priča

. 
Pre 40 godina bila sam u ovom božanstvenom manastiru. S obzirom
na značajne demografske promene tog kraja, nisam se nadala da ću
ga ikad više posetiti, a itekako vredi. Prijatelj mi je ispunio staru želju.
Telepatski, nisam je čak ni izrekla... Hvala!

Stižemo u manastir Sv. Jovan Bigorski, "jedan od najznačajnijih verskih 
i kulturnih objekata u Makedoniji. Posvećen je svetom Jovanu Krstitelju
i potiče iz 11. veka. ( bigorski potiče od bigor= krečnjak). 

Nalazi se na severozapadu Republike Makedonije, pored magistralnog 
puta Debar - Gostivar, leži na padinama planine Bistre, na obali reke
Radike između sela Rostuše, Velebrdo, Bituše i Trebišta".

U samoj crkvi nije dozvoljeno slikanje. Ali spolja jeste.

Jedno od najvrednijih manastirskih umetničkih blaga je drveni ikonostas 
kojeg su radili domaći majstori seljaci iz okoline Debra, Petar Filipović 
Garka i njegova braća iz sela Osoje, od 1829-1835. godine. Umesto
potpisa urezali su sami sebe u drvetu, u jednom uglu ikone. Za ovaj 
ikonostas važi da je jedan od najlepših i najvrednijih kiparskih dela 
Vizantijske umetnosti u Makedoniji. Ikonostas u duborezu fascinira 
veštinom izrade. Kakvog sam ga upamtila pre 40 godina, takav je i
sada.

(slike unutrašnjosti crkve su s neta)

Obilazimo ovaj prelepi manastir i odlazimo sa žaljenjem. Na ovako
lepim mestima treba ostati duže...

Završnica priča je u Strugi ispod lepog mosta Naser Hant. 

Kakve boje Crnog Drima...

Serija makedonskih priča je završena...

Nastavljamo u ženski manastir „Rajčica“, posećen i lep, 
koji ranije nisam videla. U samoj crkvi slikanje nije dozvoljeno.

Levo ostaje Korab, desno Bistra. Pratimo reku Radiku koja se uliva 
u jezero. 

U nacinalnom parku Mavrovo zaustavljamo se da vidimo 
Jelenov skok (Elen skok), lepi beli most.

"Most Elenski ili Jelenov skok izgrađen je tokom 16 i 17 veka. 
na Garskoj reci, u neposrednoj blizini sela Mogriče u opštini 
Mavrovo. „Prema legendi, most su izgradili meštani, posle 
neuspelog skoka jelena koga su proganjali lovci. Progonjeni 
jelen je pokušao da preskoči reku na lokaciji gde se most nalazi,
ali mu je nodostajalo nekoliko centimetara pa je slomio noge. 
Inspirisani hrabrošću jelena da pokuša da preskoči provaliju 
meštani su podigli most koji simboliše jelenov skok." 

(Nastaviće se)

Vreme je za izlet u režiji mog prijatelja, oca moje snajke.
Povešće nas putevima kojima se sada retko ide, a ja sam
poslednji put bila pre više od 30 godina.

Prvo ćemo posetiti Debar.

Putujemo kroz Vraništa i Vevčane pored Crnog Drima do brane 
Špiljen (odakle se voda tunelom vodi do centrale). 

Veštačko lepo Debarsko jezero (od reke Crni Drim). 

Hidrocentrala i brana Špiljen. Prelazimo branu Špiljen i nastavljamo 
obilazak ovih lepih predela.

Vevčani kriju i jedan gastronomski biser, restoran "Kutmičevica".

"Pansion i restoran Kutmičevica pravo je mesto za uživanje 
u istorijskom i kulturnom nasleđu tradicionalnog makedonskog 
sela Vevčani, koje se nalazi u podnožju planine Jablanica."

Ručak u restoranu „Kutmičevica“ (pčelica), uz makedonske 
specijalitete (makedonsko predjelo, kobasica i seosko meso, 
torta), dobar bend i proslavu Slađaninog rođendana. 

(nastaviće se)

Kroz selo Vraništa nastavljamo u selo Vevčani, na padinama 
planine Jablanice. Nadmorska visina od 930 metara čini ovo selo
pravom klimatskom banjom.Selo je jedinstveno po slozi pa se 
nazivaju i "Republika Vevčani". Neki imaju i njen pasoš kao 
turistički raritet.

Obilazimo kuću korena velikog naučnika Mihajla Pupina
(po majci Olimpijadi).

Sledi nam šetnja po ovom živopisnom mestu 

Idemo na vevčanske izvore, bezbrojne izvore čiste planinske vode. 

Upamtimo: Mi pripadamo prirodi, a ne ona nama!

Lepota vevčanskih izvora na to će nas podsetiti!

(Nastaviće se)

Nastavljamo u Kališta - Kališki manastir, letnju rezidenciju poglavara 
Makedonske pravoslavne crkve. 

Kompleks od četiri crkve, od kojih su dve posvećene Presvetoj 
Bogorodici. Starija iz 14.veka je pećinska crkva sa bogatim freskopisom
i sa sačuvanim monaškim kelijama.

Novija je na temeljima crkve iz 18.veka, obnovljena 1977 godine, 
i u njoj se čuva čudotvorna ikona „Crna Bogorodica“. 

Sv. Ana i Ana

Na ovim stepenicama u jezeru krštene su neke drage osobe... 

Volim hotel "Biser" na samoj obali, mesto za savršen mirni odmor, 
sa jednim zidom koji je prirodna stena.

Ovde talasi maltene zapljuskuju hotel. Plaža je lepa i ko želi
mir i lepotu, dolazi ovde.

A ko želi gastronomiju, produži malo ka albanskoj granici, u
ribarsko selo Radožda, na pravu ohridsku pastrmsku (ona ima
roze meso,a ne belo, kao obična). Slika je drhtava od uzbuđenja
što vidimo takav gastronomski specijalitet.

(Nastaviće se)

Samo 14 km od Ohrida smestila se Struga. U njoj reka Crni Drim 

pozdravlja Ohridsko jezero, ističe iz njega i hita u Albaniju prema sastanku

s Belim Drimom.

Struga je gradić mostova. Na jednom do njih održavaju se
Struške večeri poezije.

Novi most je Naser Hant

Pijem kafu s Ljiljom na obali u kafiću „Galeb“. Bistrina vode je neopisiva.

Ima zanimljivih restorana u Strugi.

Emotivno sam vezana za hotel „Drim“, pa se tu uslikavam.

Ceo hotel je velika bašta.

(Nastaviće se)